Sta citate?

[Aleksija]

ovo mi je iznenadjujuce mnogo prijalo

 

[Milošica]

On 24.6.2021. at 22:14, Aleksija said:

krenula sam da citam uhvati zeca lane bastasic i nista to meni ne lezi, procitam dve strane pa ostavim, pa onda jednu, pa opet pauza... pretpostavljam da ipak vredi nastaviti?

Kakva je situacija sada?

 

Baš sam planirao da uskoro čitam to ili "Mliječne zube", a onda videh ovaj post.

 

Da li je čitao još neko?

Edited July 2, 2021 by Milošica

[Aleksija]

mlijecne zube sam procitala, surovo i prilcno dobro. ali bih rekla da bastasic ipak nije moja solja caja, kad se sve uzme u obzir. uhvati zeca sam na karaju napustila.

[James Marshall]

Mene je Sejranović pokidao u Nigdje niotkuda (pogotovo onaj prvi dio), ne znam koliko radi ljude koji nisu baš iz tih krajeva, ali ono je kao da čitam neki dnevnik i priče familije iz mog djetinjstva

[Aleksija]

i meni je nigdje niotkuda sjajna. 

 

a ova zbirka prica, koja nije nesto proslavljena, je meni u rangu, ako ne i malo iznad, spisateljica koje su trenutno aktuelne

Lamija Begagić, Godišnjica mature

[James Marshall]

E i nju sam čitao kad god sam imao priliku, kad god sam nailazio na njene priče, mada mi nikad nije njena knjiga dopala šaka. Potražiću. Hvala na preporuci

[morgana]

30 minutes ago, James Marshall said:

Mene je Sejranović pokidao u Nigdje niotkuda (pogotovo onaj prvi dio), ne znam koliko radi ljude koji nisu baš iz tih krajeva, ali ono je kao da čitam neki dnevnik i priče familije iz mog djetinjstva

 

ma i mene je pokidao, s njim sam shvatila koliko mi nedostaje ne domaca knjizevnost, nego knjizevnost o nama.

i moju mamu recimo.

(nisam iz njegovog kraja)

 

kad smo kod domacih knjizevnika i -ca, dopao mi se yugoslav ane vuckovic dencic, a ocekivala sam suprotno prateci je na radiju. nije remek djelo, ponegdje ni ne dopire do sopstvene namjere, ali je opet odlicna verbalizacija licnog i kolektivnog gubitka.

 

 

Edited July 2, 2021 by morgana

[Strahan]

jukio misima - zedj za ljubavlju. dopada mi se ovaj japanac, koga sam slucajno otkrio nakon sto sam iscitao murakamija

[Hamlet Strašni]

Читам збирку приповедака Дечак прати змаја - Бранко Ћопић. Пола су приповетке писане пре другог светског рата о животу у Босанској крајини. Врхунски написане, док читаш чини ти се као да си тамо. Једино што су баш меланхоличне, на ивици депресивности. Остатак су приче из рата. Такође врхунске. Иако се зна са које је стране Ћопић био, делује ми да је објективно приказао односе у троуглу народ- четници- партизани плус усташе, Италијани и Муслимани. Једна из рата ми је натерала сузе на очи. Нема описа клања и силовања, али је све јасно шта се дешава. Наравно и приче из рата су меланхоличне независно од тематике.

 

Диван је језик, модеран и леп. Бонус је што ме подсећа на читанке за ниже разреде основне школе па ме то додатно разгаљује. 

 

Оно што је тужно је да када читаш приповетке, нарочито ове прве које говоре о обичном животу, не буде чудно што се Ћопић убио. Очигледно је да је био јако склон депресији.

 

[ultra plasticni]

Isto i sa Kafkinim pripovetkama. To ne moze da se izgura

[John Coltrane]

21 hours ago, Hamlet Strašni said:

Читам збирку приповедака Дечак прати змаја - Бранко Ћопић. Пола су приповетке писане пре другог светског рата о животу у Босанској крајини. Врхунски написане, док читаш чини ти се као да си тамо. Једино што су баш меланхоличне, на ивици депресивности. Остатак су приче из рата. Такође врхунске. Иако се зна са које је стране Ћопић био, делује ми да је објективно приказао односе у троуглу народ- четници- партизани плус усташе, Италијани и Муслимани. Једна из рата ми је натерала сузе на очи. Нема описа клања и силовања, али је све јасно шта се дешава. Наравно и приче из рата су меланхоличне независно од тематике.

 

Диван је језик, модеран и леп. Бонус је што ме подсећа на читанке за ниже разреде основне школе па ме то додатно разгаљује. 

 

Оно што је тужно је да када читаш приповетке, нарочито ове прве које говоре о обичном животу, не буде чудно што се Ћопић убио. Очигледно је да је био јако склон депресији.

 

 

Gospodja u čijem sam stanu živeo, preko puta radio Beograda, mi je pričala o Andriću i Ćopiću ponajviše. Bila je lektor na Radiju, ali je radila lekturu i za naše najveće pisce. Pošto je u stanu imala impozantnu biblioteku pitao sam je šta bi mi preporučila da mogu da čitam, ali da me ne "zamara" i ne odvlači pažnju sa ispita. I dala mi je Dečak prati zmaja i sa sjajem u očima pričala da je Branko bio "pravi drug" i da je, ako ima dve košulje, drugu davao onome ko nema.

Ja se sećam da mi je jako teško palo da čitam pripovetke i nisam mogao do kraja, ali mi se naslov urezao u sećanje zbog njene priče.

 

Kasnije sam kući, u nekom premeštanju rasporeda, pronašao Nolitovo izdanje lektire valjda za sedmi ili osmi razred.

 

Uzeću da je pročitam do kraja. Hvala ti na podsećanju.

[Tihajeza]

Milica Vučković - Smrtni ishodi atletskih povreda

 

Uzela random u knjižari, posle vidim da je ona slikarka, tatu majstor, vlasnik kafića + iako mlada svašta proživela.

Lepo piše, držalo me dok sam čitala, ali na kraju ipak mnjah.

Roman opisuje jednu bolesnu vezu dvoje ljudi, ali nema ničeg osim tih silnih opisa, nema nikakvog odgovora šta tera osobu da ostaje u vezi u kojoj je nesrećna i nipodaštavana, šta je tera da veruje da će se stvari popraviti, koje dirke dira manipulator? 

 

Ali čitaću je i dalje, stil, atmosfera, rečnik, sve 10. 

[decak Kejt]

tek se sad dokopala Djordja Lebovića, "Semper Idem", i evo me posle samo 150 strana konstantno na ivici da zaplačem od lepote, tuge i života. kakva knjiga.

[Indy]

Gde to moze da se kupi onlajn, vidim da nema na amazonu (ne zaebavam, tamo uvek prvo proverim, mora Jeff ponovo u svemir...) ??

[Indy]

EDIT. Nasao, porucujem.