Pitanje za pravnika

[ArleKino]

2 hours ago, Moća said:

Za 5 meseci sam dobio 4 službene(od kojih jedna smrtna saobraćajka i jedno silovanje gde zastupam žrtvu, što ne bi nikad dobio da se radi po starom) tako da sam zadovoljan.

 

Ajoj.

[Hamlet Strašni]

Sve Advokatske komore rade sa jedinstvenim kol centrom. Mene su ove godine zvali 2 puta + jednom sa maloletničke liste. Pre toga me nisu ni stavili na listu a podneo sam zahtev u martu prošle godine. Kol centar je krenuo 18.2 ove godine. 

[Uskebasi]

Moj životni cilj je da se bavim advokaturom tako da zaradjujem 50k mesecno

Biranje klijenata, malo posla, ali raznovrsnog i sa profesionalne strane izazovnog. Sve drugo nije moja advokatura.

Pucanje kicme od jutra do ponoci, rad vikendom, rad pod presijom i prihvatanje svakakvih predmeta oduzima draž profesiji, koja je verovatno najlepša pravnička profesija koja se može zamisliti.

 

[BWA]

uz uslove koje si naveo u drugom pasosu, ja bih bio zadovoljan i sa 5k.😎

[ArleKino]

On 17.7.2019. at 9:35, BWA said:

po zakonu o parnicnom postupku rs propisano je da ukoliko tuzilac ne pristupi na rociste, smatrace se da je tuzba povucena. sudije ovo jedva cekaju pa u slucaju kasnjenja od 1 min. donose rjesenje da se tuzba smatra povucenom. posto se povucena tuzba smatra kao da nikad nije podnesena, u slucaju da je zahtjev u medjuvremenu zastario ostaje ti samo da izvrsis samoubistvo.

 

Federalni i RS zakon su slični. 

 

U modulima parničnog postupka na stranici našeg vajnog pravosuđa ima momenat sa propuštanjem pripremnog ročišta tuženog. Dakle, tu je OK da sud koristi navode tuženog iz odgovora na tužbu. Čak se spominje negdje i to da sud treba da čita navode tuženog iz odgovora na tužbu na ročištu.

 

Meni je to bezveze, u prvom redu zbog principa ravnopravnosti stranaka pred sudom.

 

IMO, više bi u duhu ravnopravnosti stranaka bilo da je ZPP predvidio da se izostanak tuženog bez opravdanog razloga sa pripremnog ročišta smatra za povlačenje datog odgovora na tužbu (to bi bilo ekvivalentno posljedici koju ima tužitelj) i da sud, nakon konstatacije da tuženi nije pristupio ročištu, a zahtjev nije očigledno neosnovan, donese presudu zbog propuštanja ili neku četvrtu vrstu presude koja se može donijeti do zaključenja glavne rasprave (presuda zbog izostanka?).  

 

Ovako, sud zbog nepostojanja odredbe o posljedici za izostajanje nesavjesnog tuženog "održava" u postupku, a tužitelj ima troškove oko predstojeće glavne rasprave, izvođenja dokaza i slično koje tek treba naplatiti.

[nautilus]

2 hours ago, Staklena Brada said:

Hitno mi je potrebna preporuka za najboljeg moguceg advokata koji se bavi krivicnim delima. Ima li neko preporuku?

 

Pitanja su sta se ocekuje od advokata, koje je delo u pitanju i sta se u stvari desilo?

[Ayatollah]

Imam jednu dilemu - da li aktivni suparničari mogu da postave primarni tužbeni zahtev tako da bude usvojen u odnosu na jednog suparničara, a zatim i  eventualni zahtev, da ako primarni zahtev bude odbijen, eventualni zahtev bude usvojen po zahtevu drugog suparničara? Takođe, da li se na sličan način mogu postaviti dva alternativna zahteva?

 

Kvaka je u tome da se zahtev oba suparničara bazira na istom činjeničnom i pravnom osnovu, s tim da je jedan preneo na drugog potraživanje po tom osnovu ugovorom o cesiji, za koji se vrlo lako može ispostaviti da je apsolutno ništav, a koji su genijalci dostavili suprotnoj strani. Dodatni problem je i što je dužnik u stečaju, a oba potraživanja su osporena, pa ne može da se čeka kraj jednog postupka da bi se pokrenuo drugi, a klijent neće da plaća duple troškove za dve odvojene parnice.

 

[Lawless]

Nema procesnih smetnji da se tuzba tako koncipira. Mozda bi bilo celishodno predloziti sudu da donese delimicnu presudu, ako je sporno pravno pitanje punovaznosti ugovora, da bi se resilo prethodno pitanje, a time bi se malo rascistile stvari i po pitanju aktivne legitimacije.

[Tribun_Populi]

 

 

 

 

Imam jednu dilemu - da li aktivni suparničari mogu da postave primarni tužbeni zahtev tako da bude usvojen u odnosu na jednog suparničara, a zatim i  eventualni zahtev, da ako primarni zahtev bude odbijen, eventualni zahtev bude usvojen po zahtevu drugog suparničara? Takođe, da li se na sličan način mogu postaviti dva alternativna zahteva?  

Kvaka je u tome da se zahtev oba suparničara bazira na istom činjeničnom i pravnom osnovu, s tim da je jedan preneo na drugog potraživanje po tom osnovu ugovorom o cesiji, za koji se vrlo lako može ispostaviti da je apsolutno ništav, a koji su genijalci dostavili suprotnoj strani. Dodatni problem je i što je dužnik u stečaju, a oba potraživanja su osporena, pa ne može da se čeka kraj jednog postupka da bi se pokrenuo drugi, a klijent neće da plaća duple troškove za dve odvojene parnice.

 

 

 

Pajsad, po meni oni nisu suparničari uopšte, kamoli nužni ili jedinstveni. Cesijom je potraživanje prešlo na cesionara i pošto se radi o osporenom potraživanju iz stečaja trebalo bi da je on jedini aktivno legitimisan za vođenje postupka tu, dok je pitanje ništavosti cesije prethodno pravno pitanje za tu parnicu koju vodiš.

 

U tom smislu, pošto je aktivna tj. stvarna legitimacija materijalno-pravno pitanje o kojoj se meritorno odlučuje presudom mislim da nije izvodljiva ta konstrukcija koju si napravio. Naime, ukoliko sud u istoj parnici odlučuje i o punovažnosti same cesije pa nađe da je ništava, usvojiće glavni tužbeni zahtev u korist cedenta, pa je učešće cesionara kao satužioca bespredmetno. Ako pak sud nađe da je cesija punovažna, onda mora da usvoji tužbeni zahtev cesionara pa je učešće cedenta kao satužioca u parnici bespredmetno. Ako sud uopšte ne ocenjuje punovažnost cesije, onda je svejedno učešće cedenta kao bivšeg poverioca bespredmetno.

 

edit: sad jedino što mi pada na pamet, ako je u zaključcima o osporavanju potraživanja prema obojici osporena sama cesija, pa da ti obojica kao nužni i jedinstveni suparničari budu aktivno legitimisani za utvrđujuću tužbu da je potraživanje osnovano i da se uvrsti u odgovarajući isplatni red. Da onda ideš sa glavnim zahtevom u korist onog za koga misliš da će bolje stajati s obzirom na okolnosti, a eventualnim u korist drugog, kao punomoćnik obojice. Neko takvo natezanje.

 

Poslato sa HUAWEI VNS-L21 pomoću Tapatoka

 

 

 

 

 

[BWA]

uh, zanimljivo pitanje. zpp rs propisuje da se eventualni zahtjev moze podnijeti samo protiv sljedeceg tuzenog ukoliko zahtjev bude pravosnazno odbijen u odnosu na prethodno tuzenog.

dakle, u kontekstu aktivnih suparnicara nije propisana mogucnost postavljanja eventualnog tuzbenog zaghtjeva.

sad ako oznacis obojicu kao tuzioce, a bez postavljanja eventualnog zahtjeva, onda bi zahtjev morao glasiti da se tuzeni obaveze da solidarno isplati dug tuziocima, a oni nisu solidarni povjerioci.

sve u svemu mislim da se mora ici posebnim tuzbama ako zpp srbije ne propisuje nesto drugo u odnosu na rs.

[BWA]

15 minutes ago, Tribun_Populi said:

 

 

 

 

 

 

Pajsad, po meni oni nisu suparničari uopšte, kamoli nužni ili jedinstveni. Cesijom je potraživanje prešlo na cesionara i pošto se radi o osporenom potraživanju iz stečaja trebalo bi da je on jedini aktivno legitimisan za vođenje postupka tu, dok je pitanje ništavosti cesije prethodno pravno pitanje za tu parnicu koju vodiš.

 

U tom smislu, pošto je aktivna tj. stvarna legitimacija materijalno-pravno pitanje o kojoj se meritorno odlučuje presudom mislim da nije izvodljiva ta konstrukcija koju si napravio. Naime, ukoliko sud u istoj parnici odlučuje i o punovažnosti same cesije pa nađe da je ništava, usvojiće glavni tužbeni zahtev u korist cedenta, pa je učešće cesionara kao satužioca bespredmetno. Ako pak sud nađe da je cesija punovažna, onda mora da usvoji tužbeni zahtev cesionara pa je učešće cedenta kao satužioca u parnici bespredmetno. Ako sud uopšte ne ocenjuje punovažnost cesije, onda je svejedno učešće cedenta kao bivšeg poverioca bespredmetno.

 

edit: sad jedino što mi pada na pamet, ako je u zaključcima o osporavanju potraživanja prema obojici osporena sama cesija, pa da ti obojica kao nužni i jedinstveni suparničari budu aktivno legitimisani za utvrđujuću tužbu da je potraživanje osnovano i da se uvrsti u odgovarajući isplatni red. Da onda ideš sa glavnim zahtevom u korist onog za koga misliš da će bolje stajati s obzirom na okolnosti, a eventualnim u korist drugog, kao punomoćnik obojice. Neko takvo natezanje.

 

Poslato sa HUAWEI VNS-L21 pomoću Tapatoka

 

 

 

 

 

da. samo ja ne vidim kako ovi mogu biti jedinstveni suparnicari. oni su u stvari suprotno od jedinstvenih zato se spor nikako ne moze rijesiti na isti nacin u odnosu na obojicu vec samo razlicito. ako sud usvoji zahtjev jednog, mora odbiti zahtjev drugog i obrnuto

[ultra plasticni]

Mozda da drugi potencijalni aktivni suparnicar, onaj koji ima manje sanse, se ukljuci u parnicu kao umesac na strani tuzioca. Po ovoj tvojoj postavci bilo prvi, bilo drugi aktivni suparnicar ne bi cak ni imao pravni interes za tuzbu uz posledice odbacaja i snosenja troskova

[Tribun_Populi]

Ako je prema obojici osporena punovažnost cesije. Onda imaju obojica, kao strane u ugovoru o cesiji, pravni interes da se prema dužniku (cesusu) utvrdi da je ugovor punovažan i proizvodi pravno dejstvo i tu imaju položaj nužnih i jedinstvenih suparničara.

Da to bude prvi tužbeni zahtev, sledeći da bude glavni - da se u korist npr. cesionara, ako bolje stoji, utvrdi da je potraživanje osnovano i uvrsti u odgovarajući isplatni red; a treći da bude eventualni, da se u korist npr. cedenta utvrdi da je potraživanje osnovano i uvrsti u odgovarajući isplatni red, ukoliko se odbije glavni.

Mislim da može, ako se već u tom slučaju mogu spojiti i dve zasebne parnice u jednu (a može), ali jedino tako kao što sam naveo.

Poslato sa HUAWEI VNS-L21 pomoću Tapatoka

[Ayatollah]

OK, hvala svima na inputima. Mene takođe muči pitanje postojanja aktivne legitimacije jednog od tužilaca u tom slučaju, tj. da li su ispunjeni uslovi čl. 305 ZPP-a za suparničarstvo, i da li uopšte mogu da definišem eventualni zahtev tako da suštinski imam dva identična zahteva, ali u odnosu na različite suparničare. Moja inicijalna ideja i jeste bila da idem sa dve odvojene tužbe, pa da prioritet dam tužbi cesionara, a da tužbu cedenta pošaljem u prekid dok se ne odluči po tužbi cesionara, ali je klijent navalio da se ide zajedničkom tužbom. 

 

Sa druge strane, ako bi jedina sankcija podnošenja zajedničke tužbe bila ta da mi sud razdvoji postupak u slučaju da smatra da nema elementa za suparničarstvo, onda bih mogao da probam i tako, pa neka sud razdvoji postupke. Takođe, ne bih imao ništa protiv ni da mi sud odbaci jedan od zahteva u takvom postupku, ako bi drugi usvojio (tj. kod eventualnog zahteva, da uopšte o njemu i ne odlučuje ako usvoji primarni zahtev). 

 

Moram da razmislim još malo. Javite ako imate neki dodatni komentar ili sugestiju.

[BWA]

u nedoumici sam.

suprotna stranka pokrenula je vanparnicu radi uredjenja sukorisnickih odnosa na kuci koja je u susvojini moje stranke sa 1/3 dijela i suprotne stranke (braca rodjena) sa 2/3 dijela.

medjutim, suprotna stranka izgradila je potkrovlje, cemu se ovaj moj nije usprotivio, I  sad trazi da mu pripadnu 2/3 kuce, ali bez potkrovlja jer smatra da je on iskljucivi vlasnik potkrovlja.

u zemljisnu knjigu upisan je objekat bez potkrovlja.

s obzirom da predlagac vec nekoliko godina ne dozvoljava mojoj stranci da koristi objekat, podnio sam tuzbu radi predaje u suposjed, a na pripremnom rocistu postavicu i zahtjev za naknadu stete.

siguran sam da ce tuzeni izjaviti protivtuzbu za naknadu izvrsenih ulaganja u objekat, ali me zanima ima li pravo da trazi da mu se isplati protivvrijednost potkrovlja u skladu sa njegovim dijelom, imajuci u vidu da moj zahtjev glasi na predaju objekta u gabaritima upisanim u z.k. dakle bez potkrovlja?