Jump to content
IGNORED

Samo SF


расејан

Recommended Posts

Оде и трећи Винџ, "Дубокост на небу". Као да га је писао онај (види доле™). Зашто "дубокост" а не "дубина"? Зато што на неколико места има такве речи, настале уживљавањем преводиоца, и наравно да је из тог контекста извучен наслов.Ово је као представак за "Ватру по дубини", али само утолико што је један од ликова тамо реконструисани Фам Нувен из ове књиге. Ако је његова биографија тамо била само клин за чорбу, неодређена легенда без превише меса, у "Дубокости" тог меса има за целе сватове.Радња, укратко: Нувенова трговачка задужбина-цивилизација-култура-савез Ченг Хо (све само не држава, не царевина, ништа од тих пролазних ствари) хвата прве једноставне радио сигнале из система пулсирајуће звезде. Звезда букти тридесетак година, па онда мирује двеста... где обично нема ни живота, међутим... На циљ стижу тек нешто раније него снаге једне оближње цивилизације која је наоко технички слабија али... у години преосталој до следећег паљења сунца, проводе неко време у несигурном примирју, затим ове новајлије одсимулирају да су нападнути. Након краткотрајног рата новајлије победе, пировски - нико нема чим да се врати кући, и остаје им само да испотиха помогну развој цивилизације Паука, да створе индустријску базу која ће их лансирати кући (са све профитом). Буде ту и рата, и сплетки, и то на више нивоа. Пред крај се радња грана на чак осам места истовремено, али мајстор и даље вози радњу без грешке. Посебно је занимљиво како води варке неколицине главних ликова - лажи, преваре и замагљивање, па чак и кад га мрзи да смисли нешто уверљивије, он сам убаци сумњу у то "да ли ће ово проћи" и искористи то за даље заплитање.Шта има унутра:
  • скоро сва радња у орбити се изводи у бестежинском стању или у договорној гравитацији од 0,1г ("ал немојте овде, јесмо ли се договорили да се овде хода")
  • дистрибуирана обрада - мали лебдећи рачунари, стотине хиљада њих, сваки за себе можда не јачи од данашњих, али заједно виде све и могу свашта
  • тзв. "изоштрени" - људи заражени неким нервним вирусом, који их баца у дубоку усредсређеност на уску област, и држи их тако годинама... под вођством гонича робова и магнетне микронеурохирургије; нису бржи од рачунара али умеју оно што рачунари не умеју
  • код у свим тим рачунарима и даље носи данашњи код негде дубоко у језгру; нико не зна шта све има унутра
  • преводиоци као темељац контакта
  • изеш лађу која нема свој парк (бестежински, наравно)
  • ропство амнезијом - кад год скапира да газда лаже, право у машину и заборавља
  • цивилизација паукова, једна од ретких које нису ни колонија ни обнова претходне пропале; скроз нова цивилизација је најређа ствар у свемиру
  • унутар те цивилизације, неколико неочекиваних друштвених уређења, например несуверена краљевина (краљ има све мање овлашћења; власт је распоређена) или беспартијска скупштина (чије је оснивање извукло земљу из вечитог колонијалног положаја), што је подједнако ретко у целокупном СФу. Стандардна друштвена уређења су феудализам, корпоративизам, тотална држава и војна диктатура; остало је вррррло ретко.
  • цивилизација самог Ченг Хоа, где се живи до 600 година, распоређено на више миленијума - остатак времена, дремка по сменама у замрзивачу - где династије опстају дуже од муштеријских цивилизација

-----доле™. пожељно име за писца: Paige Turner.

Читам и уживам. Свака страница је задовољство. нарочито ми је занимљов mindrot вирус, пошто је његов механизам рада јако сличан стварима којима се бавим професионално. Феноменална препорука.
Link to comment

Јуче довршио поновно читање "Свих сутрашњих журки" Виљема Гибсона, што је завршни део трилогије о мосту. Овог пута сам успевао да пратим (не знам шта ми би први пут, ал' ништа нисам попамтио, осим што сам овог пута доживљавао дежавије на свакој страници).Гибсон је фино развио свој свемир - од киберпанка из осамдесетих, прешао је у виртуелне заједнице (мост, ограђени град), отприлике на тему "шта ће доћи после киберпанка", и мало је опседнут индустријским фолклором (часовници и ножеви овде, механички рачунари и друге направе у "Препознавању шара").Ништа велико и громопуцателно, ово је само зрели Гибсон, са својим фино изнијансираним ликовима, феноменалним амбијентима (нарочито сам мост, ово је као да сам опет био тамо), шашавим ситним технологијама (зид који једе графите :)) и мноштвом детаља око којих се нормалан писац не би зајебавао.Сад ми тек дође да поново прочитам "Виртуелну светлост" и "Идору".

Link to comment
  • 1 month later...
  • 5 weeks later...

Ruski pisac Dimitrij Gluhovski je napisao knjigu o postapokalipticnom svetu zasnovanu na istinitoj cinjenici da je ruski metro najvece podzemno atomsko skloniste.Dakle ko je uspeo da sidje sishao je i preziveo. U metrou ljudi zive po stanicama koje predstavljaju gradove-drzave a izmedju stanica u tunelima ima trista cuda a na povrsini jos 300 drugih. Meni se knjiga svidela ali sa obzirom da je moje iskustvo sa fantastikom dosta siromasnije nego kod drugih forumasa mozda ce drugima biti losa.Mada veliki broj prodatih kopija govori suprotno.

Link to comment

Да пријавим да сам комплетирао Рејнолдса, тј прочитао све што сам имао.Дакле..."Гурамо лед" је доста занимљива (и подугачка) прича о једној екипи од свега стотинак људи, који су игром случаја једини на лицу места кад један од Јупитерових сателита крене својим путем, те крену за њим. Убрзо постаје јасно да је то пут без повратка, али не баш свима, те се ту ствара сукоб који потраје неких тридесетак година бродског времена, односно нешто много хиљада година на Земљи. Ванземаљске врсте и њихова технологија делују убедљиво и веома чудно - ни налик уобичајеним хуманоидима са шареним маскама."Гротлоград" је прича о две колоније - Скајевој Предности и Жутом Камену, и о човеку који их некако повезује, испричана у првом лицу, с тим што се баш не зна ко је то лице. Лик је прилично безобзиран, негде између ратног злочинца и политичара, а тема је како се искупити, тј колико добра треба учинити да се човек извади за злочине. Крајолици су у најмању руку живописни, ликови уврнути и добрим делом сурови."Префект" се догађа у орбити око Жутог Камена, у неколико од десет хиљада орбиталних насеобина, у једној од ретких стварних демократија забележених у историји СФа - аутори по правилу измишљају разноразне деспотије, феудализме или корпоративне диктатуре, и ово је хвале вредан изузетак. Штавише, ово је демархија, тј демократска анархија, у којој постоји само онолико власти колико грађани изгласају, а гласа се тренутно, електронски, право из главе, преко наномашинерије коју сви носе у себи. Цео роман је одбрана те демократије од врло неочекиваног напада, који почиње као суптилни хакерај, а онда прелази на грубље методе."Вековна киша" је некако ван овог свемира. Нађен је, и држан у тајности, тунел који повезује базу на Фобосу са копијом алтернативне Земље начињеном око 1920 (при чему је тамо 1959 у време радње романа, где није било другог светског рата). Копија је затворена у огромну сферу, која не може да садржи ни орбиту Месеца, и добар део романа је у ствари потрага за координатама те сфере, паралелно у данашњици (око 2070) и тамо, у атмосфери џез музике и повратка фашизма у Париз. Главни ликови су историчарка из 2079 и џез басиста а приватни детектив на Земљи 2.

Link to comment
  • 2 weeks later...
Ruski pisac Dimitrij Gluhovski je napisao knjigu o postapokalipticnom svetu zasnovanu na istinitoj cinjenici da je ruski metro najvece podzemno atomsko skloniste.Dakle ko je uspeo da sidje sishao je i preziveo. U metrou ljudi zive po stanicama koje predstavljaju gradove-drzave a izmedju stanica u tunelima ima trista cuda a na povrsini jos 300 drugih. Meni se knjiga svidela ali sa obzirom da je moje iskustvo sa fantastikom dosta siromasnije nego kod drugih forumasa mozda ce drugima biti losa.Mada veliki broj prodatih kopija govori suprotno.
Što se mene tiče Metro je jedna od boljih knjiga ovog žanra.Vidm da su neki zakukali oko cene, ali vredi se žrtvovati.Preporučujem kao obavezno štivo.
Link to comment
  • 1 month later...

Негде је неко препоручио Брекет Ли (Brackett Leigh) као врлог представника планетарне романсе (што би требало превести, романса је код нас она међуградска руско/мађарска песма).Те нађемрж и прочитам трилогију о Скеиту... све скупа, не видим како се ово разликује од жанра мача и магије, осим што има ту галактички цивилизацију у позадини, а и она кад се најзад појави на сцени донесе само нешто наоружања, да још мало узбурка радњу. Основна прича је увек иста - дођош са посебним моћима (звао се он Флаш Гордон, Муад Диб, Тарзан или Ерик Џон Старк) се појављује у некој забити, и од пете секунде почиње да се петља у домаћу политику. Та политика се састоји од двеста народа који сви имају неке своје религије, обреде и специјалности, и једне деспотије која влада над бар оним богатијим, у неком (квази)свештеничком облику.Не капирам на чему је Ли постала тако популарна, осим на крилима самог жанра, док је био у моди. Све исто до истије, рупа у радњи онолико, шупље... и поврх свега дуге странице посвећене препричавању претходних наставака. Занимљиво је као врста фолклора, и као део историје СФа, али ме се не доима нешто.

Edited by расејан
Link to comment
  • 4 months later...

Да пријавим налазиште: http://rusf.ru/abs/books0.htm - све што су Стругацки написали, може да се чита тамо или да се скине. На руском, дакако.Нашао случајно, погледао синоћ "Ружне лабудове" Лопушанског, рађено по њиховој књизи, па кренуо мало у срчку, нашао белешке које су под насловом "Коментари о пређеном" написали АН и БН... и гле, са леве стране "книги" ... клик, и ето библиотеке :wub:.

Link to comment

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...