Strana vina

[Indy]

"Woop Woop" je inače na Ozi slengu nešto kao "middle of nowhere". Nisam to nikad video ovde kod mene.

[C žeton]

Corte Real, 2000, cabernet y tempranillo, ako neko probo ovo, molim impresije.

Nekako mi nije bio po volji... Edited June 5, 2008 by C žeton

[Musharaf]

rekoh da prošaram, ponukan gazzinom preporukom yellow tail šardonea. stvarno 1 fenomenalan buy, plus što bi mogli da uzmu gazzu za testera koji piše ono pozadi na nalepnicama. yellow tail misli da u njihovom šardoneu ima 'kokosa i vanile'. gazin 'med i propolis' je ipak spot on.

[Indy]

Novitet iz sveta vina, posebno relevantan za ljubitelje francuskih vina (drugim rečima, relevantan za ljubitelje vina). Tiče se promena u dezignacijama za vina u Francuskoj; radi jasnoće objašnjene su ukratko i tradicionalne dezignacije. Tekst je priređen prema ovom blogu.Appellation d'Origine Controlee (AOC). Da se kvalifikuje za ovu dezignaciju koja navodno garantuje kvalitet, kao i geografsko poreklo (za 457 lokaliteta u Francuskoj) vina moraju da su proizvedena po striktnim pravilima, kao što su: gde se grožđe gaji, koje sorte grožđa su dozvoljene, koji stepen zrelosti grožđa je dozvoljen pri berbi, koji je maksimalni % alkohola u vinu, prinos grožđa, način rezidbe i uzgojni oblik loze, gustina sadnje čokota, kakvo navodnjavanje je dopušteno, ako je uopšte dopušteno, kako vino mora biti napravljeno, uključujući tu i da li se odvaja šepurina (peteljkovina) od bobica ili ne, da li je dozvoljeno dodati šećer, i mnogo drugih detalja, kao i da ime mora biti dato samo prema području sa koga vino dolazi, a ne prema sorti grožđa (osim u Alzasu). Od pre 2 nedelje ovo se zove Appellation d'Origine Protegee (AOP), a regulacije su praktično neizmenjene u odnosu na AOC.Vin de Pays - vina koja se ne kvalifikuju za AOC mogu biti kvalifikovana kao VdP ako uspeju da prodju takodje striktnu grupu pravila, koja uključuju to da grožđe mora dolaziti sa određenog mesta i ne sme se mešati sa grožđem sa drugog mesta; dozvoljene su samo izvesne sorte; zahteva se minimalni sadrzaj alkohola, da proizvodnja ne pređe određeni maksimum, ponovo samo sa odredjenim vinarskim tehnikama, takođe bez oznake sorte na etiketi (mada se ovo pravilo ne sledi čvrsto zadnjih godina). VdP vina su otprilike polovina proizvodnje u Francuskoj, jeftinija su od AOC vina i predstavljaju većinu onoga što većina ljudi pije svakodnevno u Francuskoj (btw. tamo piju sve manje vina!) Po novom se ova dezignacija menja sa Indication Geographique Protegee (IGP), pri čemu se značajno smanjuju restrikcije: vino može biti od bilo koje sorte, grožđe može biti gajeno u jednom ili više regiona, mogu se koristiti cepanice od hrastovine umesto buradi; dozvoljeni su vinarski aditivi kao što su tanini, kiseline, itd; ime može imati i ime sorte grožđa, ali takođe i ime brenda kakvo god proizvođač poželi.Vin de Table - ako proizvođač to želi ili nije u stanju da se pridržava gornjih regula za AOC ili VdP onda mora da koristi dezignaciju VdT, sto je blisko smrtnoj presudi za to vino (oko 10% vina u Francuskoj je u ovoj kategoriji, vrlo je jeftino, a ponekad ga je teško prodati). Nova kategorija, Vignobles de France, obuhvata sve što ne spada u AOP ili IGP, a oslobođeno je restrikcija jednako kao IGP.Cilj promena je očito povećanje kompetitivnosti francuskih proizvođača, a kakav će to efekat imati na kvalitet, najbolji sud će dati vreme i - degustiranje vina proizvedenih po novim odredbama. AOC nije izmenjen ni malo, što će proizvođačima tih vina otežati život, posebno u sve toplijim uslovima, pri čemu im je onemogućeno da na promenu klime reaguju promenama u načinu proizvodnje (gde posebno mislim na upotrebu navodnjavanja, kao i na eventualnu promenu sortimenta grožđa).

[Indy]

+ (važi, naravno, i za ex-YU vina)+Sa dolaskom toplijih dana u većinske forumske teritorije skrećem 1 pažnju na nešto što se ponekad gubi iz vida - temperatura vina! Videćete iz saveta Robert Geddes-a (Master of Wine), preporučuju se uglavnom znatno niže temperature nego što ljudi većinom primenjuju (posebno za crvena vina), a definitivno niže od slavne "sobne temperature", posebno leti u Srbiji & okolnim kontinentima:Evo nekih referenci:Laka slatka vina: 5-10?C (u frižideru preko 4 sata)Laka - aromatična - bela vina: 8-12?C (fridž: 2 h)Laka crvena: 10-12?C (fridž: 1.5 h)Beli penušavci: 6-20?C (ovo 20?C se odnosi na starija Champagne vina) (fridž 4 h)Crveni penušavci: 10-12?CSrednjeg tela suva bela: 10-12?C (1.5 h)Srednjeg tela crvena: 14-17?CPunog tela bela: 8-12?C (2 h)Punog tela suva bela: 12-16?C (1 h)Punog tela - sa puno tanina - crvena 15-18?C

[Indy]

A ovo može i na "Fragmente koji su vam dušu dirnuli". Robert Geddes, Master of Wine, o dezertnim vinima (prevod i 1 ppp obrada by Indy):

Čaša dezertnog vina može biti velika radost, ali se previše često pije na kraju jela. To je, ja mislim, tužno, pošto dezertno vino plus dezert uzrokuje probavni nemir, dehidraciju, zbunjenost čula ukusa i sveukupno gubitak 1 respekta za ono što potencijalno mogu biti ova divna vina. Probajte ovo kao alternativu: sednite uz bocu nemačkog sp?tlese rizlinga koje ima oko 8 odsto alkohola, negde oko 3 popodne, 1 lepog sunčanog dana. Biće sasvim delikatesno. To nije alkohol, to nije voda, a sasvim sigurno nije ni šoljica kafe, već divno piće koje pruža 1 gotovo zdravstveni užitak čulima ukusa.

[Indy]

... yellow tail misli da u njihovom šardoneu ima 'kokosa i vanile'. gazin 'med i propolis' je ipak spot on.

Tek sad videh ovo... koja li je berba u pitanju? Ako je vino od 3-4 godine, ili starije (znači 2005 pa unazad), možda dobija malo "bottle-aged" karaktera. U tome upravo uživam, iz iste vinarije (Casella Wines) koja proizvodi Yellow Tail, imaju i etiketu Yendah (malo skuplja etiketa). Slučajno imam neke primerke, sorte Viognier, iz 2003 koji su u međuvremenu razvili finu mednu notu u bukeu i nešto što se na engleskom zove treacle (za srpski termin ne znam da li postoji, u pitanju je tamni gusti sirup, sličan onome što mi zovemo šerbet, a nije daleko ni od proprženog šećera po aromi - karakteristično je za bottle aged suva bela vina). Stajali su na sobnoj temperaturi, evo 5 godina, i baš su što bi se sad u BG-u reklo "ekstra".

[aram]

'bem ti nemacke supermarkete, obidjoh 5-6, nigde nijedno belo yellow tail <_< a po fensi vinotekama ga ne drze, "nije im nivo" a bas me zainteresovao gazza@indy: egstra

[Musharaf]

Tek sad videh ovo... koja li je berba u pitanju? Ako je vino od 3-4 godine, ili starije (znači 2005 pa unazad), možda dobija malo "bottle-aged" karaktera. U tome upravo uživam, iz iste vinarije (Casella Wines) koja proizvodi Yellow Tail, imaju i etiketu Yendah (malo skuplja etiketa). Slučajno imam neke primerke, sorte Viognier, iz 2003 koji su u međuvremenu razvili finu mednu notu u bukeu i nešto što se na engleskom zove treacle (za srpski termin ne znam da li postoji, u pitanju je tamni gusti sirup, sličan onome što mi zovemo šerbet, a nije daleko ni od proprženog šećera po aromi - karakteristično je za bottle aged suva bela vina). Stajali su na sobnoj temperaturi, evo 5 godina, i baš su što bi se sad u BG-u reklo "ekstra".

evo proverio, godište je 2006to, dakle izvan opsega koji si označio za bottle aged.apropo temperature vina, potpuno se slažem sa tim malo hladnijim preporukama - prosto belo vino mi uvek najpaše kad je prilično hladno, a i crno bolje legne kada nije baš na 25.stid me bilo da priznam, sad mi lakše kad to podržavaju i autoriteti.

[Indy]

'bem ti nemacke supermarkete, obidjoh 5-6, nigde nijedno belo yellow tail <_<

Ovi su distributeri Yellow Tail-a za Nemačku:GERMANY"Duty Free Mainland Europe", RACKE INTERNATIONALGaustrasse 2055411 Bingen am RheinMichael DilewskiPhone: + 49 (0) 67 21 18 8 248Fax: + 49 (0) 67 21 188 [email protected] Edited June 12, 2008 by Indy

[aram]

Ufff, hvala :pera:sa'ce padne jedan karton

[Indy]

1 uvozno, iz Argentine. Familia Zuccardi Santa Julia Malbec 2007. Sortno tmaste boje (doima se mastiljasto), više mesnato nego floralno... "may your wine be a masculine one"... dosta zatvorenog, dimljenog, začinastog crnog voća (npr. kupine); crna čokolada i vanila u bukeu, od hrastovine; prigušeno, slankasto, na nepcu, ali ne bez aroma, srednje dužine. Ima jednu zemljastu, dimljenu notu, izgleda karakterističnu za vinariju Fam. Zuccardi. Dobro za uz klopu... bez obzira što nije previše inspirativno, za cenu od austr. 10 dol. (6 eu?) prilično toga.Malbec je sorta popularna u Argentini (i drugde). Osnovna je sorta u franc. regionu Cahors (pod imenom Auxerrois, a u Bordeauxu - C?t... ima oko 400 sinonima). Ima ovde lepo o njemu ... grožđe je yummy za jelo, ko se nađe u blizini Malbec vinograda.

[Musharaf]

sa'ce padne jedan karton

na poledjini ovdasnje boce pise da je proizvedeno u australiji a uvezeno iz nemacke.

[Indy]

Mislim da sam to isto prosle godine u Beogradu platio oko 15 evra.

Ima i Reserve verzija iste etikete, a ni to ne bi trebalo da toliko kosta (vidim negde na netu 11 USD).

[Teja]

na poledjini ovdasnje boce pise da je proizvedeno u australiji a uvezeno iz nemacke.

Pa obzirom da Racke International to radi,lako je moguce da je bash tako kako na "tvojoj" poledjini pishe A i mene ste sada zaintigrirali