Integracija, asimilacija, segregacija...

[Indy]

Hmmm, da ali, recimo, u Evropi (EU) sada vec dolazi do migracija stanovnistva iz jedne zapadnoevropske zemlje u drugu ...

Ček', ček', pa zar niste vi EU-ovci sad jedna država?

[cyberwor/L/d]

Ček', ček', pa zar niste vi EU-ovci sad jedna država?

He-he ... svako samo svoju tarabu cuva :)

[расејан]

Stanislave, seresh preterano. Mnogi Bosanci su doshli na ideju da tupavim Amerikancima otvore takav restoran o kome mashtash - i to bash malo severnije od tebe u DC-ju/Severnoj Virdziniji gde ima dosta i Srbijanaca koji bi bubreg dali za boorek al' ne umeju da ga kod kuce umese kako valja - i bez veceg napora su svi bankrotirali posle 6 meseci. Nit ti je business case originalan, nit' teza ispravna. Zamisli: oni tupavi, a vladaju svetom. Gde bi im bio kraj da su obrazovani i bistri kao mi? Pa nigde, jer bi, da su kao mi, sjebali zemlju u gradjanskom ratu pa posle emigrirali iz nje i chudili se kako su im novi sugradjani glupi i nepismeni.

Ајде претерао сам. Откуд онда монголски роштиљ да је тако популаран?Пре ће бити да су наши пропали због оног синдрома Сутјеске - немогуће ствари радимо до подне, ал' неће нас нико натерати да сваки дан радимо једно те исто, да држимо квалитет месецима, да увек будемо љубазни, да увек све буде чисто итд. А претпостављам да је свима њима требало отприлике толико да схате да не умеју да нађу тачну средину између америчке етничке кафане, и србијанске друмске механе за лумперајку (а та средина је вероватно на тамној страни месеца), па су обе половине публике испале незадовољне нечим.А јел' то она колонија око Манасаса? Чуо сам да их има тамо, чак и залутао једном у Манасасу (имају два друма обележена истим бројем, изабрао сам погрешан) ал' нисам свраћао. Својевремено је Манасас за мене био само албум од ЧЊ (мађ: CSNY), а кад сам га видео, рекох "шта, ОВО?..." .

[расејан]

nije cash nego credit. credit is the foundation of western civilization. zato pas nema zasta da nUS ujede.

Част никоме, вересија свакоме. После остану без кућа, гаћа а мора неко да се брине и за сироте кучиће.Кад мало боље размислим, и ово куће што имамо је неко изгубио, откупила држава, продала за колико смо понудили. Колико је оно дужан просечан Амер? Пре неку годину је био $8000, сад мора да је више, а приде носи и око $16000 државног дуга.То што наши кажу "имаш пара - трговац, немаш пара - магарац" овде више не важи. Што си више дужан, то си важнији пословни партнер .

[Althea]

Ček', ček', pa zar niste vi EU-ovci sad jedna država?

Uf, gde odma' ubode u bolnu tacku? :D

[bus]

shto nije sluchaj u Kvebeku, koji je oficijelno dvojezichni.

Samo mali faktografski komentar. U Kanadi je jedina zvanično bilingvalna provincija (od 10 koje imamo) New Brunswick/Nouveau Brunswick, gde su engleski i francuski ravnopravni. Od ostalih provincija, Qu?bec ima samo francuski za službeni jezik, a ostale provincije samo engleski. U teritorijama je drugačije. Recimo, Nunavut ima inuktitut, engleski i francuski, a Northwest Territories ih ima 11. Ne znam za Yukon. Na nivou cele federacije, Engleski i Francuski su službeni jezici. U praksi, vlada Ontarija, na primer, sve štampa i na francuskom, ali se pamfleti jako često mogu naći i na kineskom, ruskom, farsiju, korejskom itd. Interesantno je da se vozački ispit može polagati na kineskom ili ruskom (između ostalih jezika).

[ObiW]

Ајде претерао сам. Откуд онда монголски роштиљ да је тако популаран?

E jesi fazan. Nijedna "etnichka" kuhinja u SAD nije ista kao u originalu. Jesi jeo picu u Veneciji? Kakve veze to ima sa Pizza Hut? Isto je tako sa bilo kojom drugom etnichkom kuhinjom. Morash da se prilagodish lokalnom ukusu.

А претпостављам да је свима њима требало отприлике толико да схате да не умеју да нађу тачну средину између америчке етничке кафане, и србијанске друмске механе за лумперајку (а та средина је вероватно на тамној страни месеца), па су обе половине публике испале незадовољне нечим.

Ala umesh da izmislish toplu vodu, nema ti premca. Zhiveo sam u nekoliko gradova, i svugde su bosanski/srpski restorani imali pola jelvnika klasichnog americhkog (burgeri na 20 nachina), a ostalu polovinu boorek, tjevaptjitji, shopska salata, itd. Chak je i muzika, kada je i ako ju je bilo, bila umerena (Indexi, Zdravko Cholic).

А јел' то она колонија око Манасаса? Чуо сам да их има тамо, чак и залутао једном у Манасасу (имају два друма обележена истим бројем, изабрао сам погрешан) ал' нисам свраћао. Својевремено је Манасас за мене био само албум од ЧЊ (мађ: CSNY), а кад сам га видео, рекох "шта, ОВО?..." .

Ne. Ne mogu da se setim imena poslednjeg restorana koji je propao, ali mogu da ti dam adresu takeout-a i prodavnice koje je prezhivela. Cosmopolitan Restautant & Bakety (to je takeout) 5838 N Kings Hwy # B, Alexandria, VA 22303. To je u strip molu pored Huntignton metro stanice. Prodavnica je odmah pored takeout-a, a naslanja se na bivshi restoran. Pitaj gazdu (Hrvat iz Bosne) zashto je pukao.

[msmodesty]

Tvoje iskustvo je iskustvo osobe potekle iz malog naroda, cijim jezikom skoro niko ne govori i o cijoj kulturi se, van granica gde taj narod obitava, ne zna skoro nista. Jednostavno, ne postoji osnova po kojoj bi poredila sebe i njih.

to nema veze sa narodom i zemljom i jezikom koji sam koristila kao mala i koji sada koristim ovde i kojim komuniciram sa porodicom. Odakle ti to? Kakve veze ima ta neka fiktivna zemlja sa Francuskom na primer?Ne poredim ja SEBE i NJIH nego poredim kulturu zemlja koje poznajem sa samo jednom *produkcijom* = anglosaksonskom.moje iskustvo je iskustvo osobe koja prati kulturu dva govorna podrucja - anglosaksonskog (sticajem okolnosti posao jeste vezan za to podrucje i lljude koji dolaze iz USA/ UKi frankofonskog podrucja - zivim u takvoj drzavi i posecujem cesto ostale frankofonske drzave gledam francusku televiziju ali i CNN/BBC, citam americke bestselere ali i francuske, o muzici da ne pricam - slusam sve bilo da dodje Senegala, preko Alzira pa do Amerike i UZIVAM u raznolikosti.Htela sam reci - da me neko osudi da slusam, gledam, citam SAMO na JEDNOM jeziku, samo produkciju JEDNE zemlje osecala bih se uskraceno!

[bus]

Naravno. Ali da bi mogla da konzumiraš produkciju na drugim jezicima (osim ako ne govorimo o prevodima dela), prvo moraš da budeš multilingvalna. Usudio bih se da kažem da procenat konzumenata drugih kultura ni u Srbiji ni na mnogim drugim mestima nije baš mnogo veliki (izuzimam mali Luksemburg koji, osim svog, govori još dva velika jezika, a velikim delom i engleski). Posebno bi bilo opasno generalizovati iz sopstvenog iskustva. To što celo moje ili tvoje društvo prati španski film ili portugalsku poeziju ne znači da to radi prosečno obrazovan stanovnik zemlje gda ja ili ti živimo. Istina, svi moji prijatelji u Srbiji, Evropi i Kanadi su konzumenti više kultura. Da li se to može reći za najveći deo ljudi u Srbiji, Evropi i Kanadi? Teško.EDIT: Dakle, možda je problem nereprezentativnosti uzorka.

Edited December 8, 2007 by crveni autobus

[расејан]

E jesi fazan. Nijedna "etnichka" kuhinja u SAD nije ista kao u originalu. Jesi jeo picu u Veneciji? Kakve veze to ima sa Pizza Hut? Isto je tako sa bilo kojom drugom etnichkom kuhinjom. Morash da se prilagodish lokalnom ukusu.

Обратно, мени су овде рекли "шта ће ти оригано на пици"? "Па то је нормално у Италији". "Какве везе има пица са Италијом?"Наравно да прилагођавају. Тј не да прилагођавају, него овде измишљају - за пар јела знам сигурно, а можда је и добра половина јеловника кинеских ресторана измишљена овде. Као што је јапански рамен само варијанта од ло меин, чоп суи измишљен у Лос Ангелису или тако негде... и нема ама никакве везе са оним што се једе у Кини. Зато сам и споменуо додавање цимета на кифлице и белог лука у запршку за насуво, јер је то први корак у поамеричењу(ТМ) било ког јела .

Ala umesh da izmislish toplu vodu, nema ti premca. Zhiveo sam u nekoliko gradova, i svugde su bosanski/srpski restorani imali pola jelvnika klasichnog americhkog (burgeri na 20 nachina), a ostalu polovinu boorek, tjevaptjitji, shopska salata, itd. Chak je i muzika, kada je i ako ju je bilo, bila umerena (Indexi, Zdravko Cholic).

А, па то је зато што сам морао да измишљам. Нисам натрчао ни на један такав ресторан. Нешто и не залазим по кафанама, нисам то радио ни код куће, а тек такве не бих тражио, све из бојазни да бих натрчао на народњаке или Чолу (којег не варим из војске - на разгласу су имали укупно једну казеету, погоди чију).

Ne. Ne mogu da se setim imena poslednjeg restorana koji je propao, ali mogu da ti dam adresu takeout-a i prodavnice koje je prezhivela. Cosmopolitan Restautant & Bakety (to je takeout) 5838 N Kings Hwy # B, Alexandria, VA 22303. To je u strip molu pored Huntignton metro stanice. Prodavnica je odmah pored takeout-a, a naslanja se na bivshi restoran. Pitaj gazdu (Hrvat iz Bosne) zashto je pukao.

Баш нешто овог месеца не навраћам у тај крај , него ајде објаснидер. Напросто осећам да ту има читав један омањи свемир који ми је промакао... причај.

[msmodesty]

Naravno. Ali da bi mogla da konzumiraš produkciju na drugim jezicima (osim ako ne govorimo o prevodima dela), prvo moraš da budeš multilingvalna. Usudio bih se da kažem da procenat konzumenata drugih kultura ni u Srbiji ni na mnogim drugim mestima nije baš mnogo veliki (izuzimam mali Luksemburg koji, osim svog, govori još dva velika jezika, a velikim delom i engleski). Posebno bi bilo opasno generalizovati iz sopstvenog iskustva. To što celo moje ili tvoje društvo prati španski film ili portugalsku poeziju ne znači da to radi prosečno obrazovan stanovnik zemlje gda ja ili ti živimo. Istina, svi moji prijatelji u Srbiji, Evropi i Kanadi su konzumenti više kultura. Da li se to može reći za najveći deo ljudi u Srbiji, Evropi i Kanadi? Teško.

nije to samo moje iskustvo, ali jeste mozda specificno za Luxembourg i ovu regiju gde se puno kulura mesa, pa tako nije samo da ja geldam francuske ili belgijske, nemacke filmove nego tako cela drzava. Mala, ali drzava :)

[Indy]

Ovde imamo bašte veće od te tvoje države. :P(šala, šala...)

[bus]

Za Luksemburg, Andoru itd., pa čak i Belgiju i švajcarsku ta generalna okrenutost ka spolja meni nije neko iznenađenje, jer govore ljudi velike jezike susednih zemalja sa velikom kulturom, a njihova kulturna područja su manja. Takođe, vidimo da kultura (i nekultura, kao i svuda) cirkuliše i između zemalja gde se govori srpskohrvatski. E sad, koliko jedan prosečni Francuz, španac, Italijan ili Amerikanac prate kulturu od spolja je već drugo pitanje. Kad pogledaš i Srbiju, na primer, relativna većina populacije nije okrenuta aktivnoj konzumaciji bilo kakve visoke kulture, a kamoli one na drugim jezicima. (Posebno u svetlu podataka o nepismenosti i procentu ljudi sa osnovnim ili nižim obrazovanjem). To sam hteo reći onime od iznad.I da što ja u Srbiji ne poznajem (blisko) nikoga ko sluša narodnjake (i glasa za Radikale, ako to uopšte ide zajedno) ne znači da je moj uzorak Srba reprezentativan. Slično, većina ljudi kojima je engleski prvi jezik s kojima se ja družim jesu upućeni u svetska dešavanja i nisu okrenuti samo svojim kulturama. Opet, ne mogu da zaključim da se radi o reprezentativnom uzorku. Usudio bih se spekulisati da reprezentativni uzorak slično stoji po pitanju konzumacije stranih kultura u većini zemalja sveta.

[bus]

Mala, ali drzava :)

Srbija se rešila da je sustigne po veličini, izgleda.EDIT: Da je bar po lovi ili multilingvalnosti. :( Edited December 9, 2007 by crveni autobus

[ObiW]

Баш нешто овог месеца не навраћам у тај крај , него ајде објаснидер. Напросто осећам да ту има читав један омањи свемир који ми је промакао... причај.

Eh, pa jedna slika vredi hiljadu rechi. Toplo preporuchujem edukativni izlet na nedeljnu sluzhbu u St Luke Serbian Orthodox Church koja je na off 495 na granici VA & MD. Ono je Monti Pajton sa pevanjem. Ako te je SPC do sada nervirala, posle ove posete ce te nasmejati do suza. O bosanskim restoranima: U DC-ju ih je u skoroj proshlosti bilo 2. Prvi je bio na Vermontu & K (NW, dabome), shto je lepa lokacija dok se ne smrkne. Restoran je drzhao neki junak oslobodilachkog rata 1992-95, i hrana je bila OK dok mu je zhena kuvala. Medjutim, pred kraj su kuvari bili lokalci koji su zanat izuchili u Mek Donaldsu, i bircuz je zatvoren negde krajem 2003-ce, kada se ratni veteran vratio u Sarajevo i otvorio kafic. Ovaj novi restoran kod Hantigtona je otvoren u jesen 2004-te, imao je dvadesetak stolova i mnogo bolju hranu, jer je kuvanje bilo u iskljucivoj nadlezhnosti familije. Osnovni vlasnikov problem, dok je drzhao restoran, je bio shto je sve radio po PS-u: nema bureka posle 5 popodne (a chesto ni posle 2), jer je burek jutarnji obrok. Nema jagnjetine nedeljom uveche, jer je jagnjetina nedeljni ruchak. Bosanci to razumeju, ali mi gibanichari to shvatamo kao neprofesionalnost, pa je time izgubio znatan deo potencijalnih gostiju. Bircuz se ugasio krajem 2005-te, a sredinom proshle godine je otvorio takeout. Hrana mu je i dalje dobra, a sada ima burek i posle 5.