Crnogorski jezik

[расејан]

...ali samo Šumadinci imaju tu čast i privilegiju da RTS priča kao i oni. I to je uglavnom sve. Am I missing something? Nas niko nije učio o bitches :(

Не промашујеш ништа, него јесте било то гледање с висока на тзв. некњижевне дијалекте, да су они који тако говоре као некултурни, простуљи итд. Да је мањак падежа изједначаван са мањком културе, да су нас наставнице у основној исправљале кад почнемо да диванимо ко бабе из сокака (чак је и сокак био помало некњижевна реч, док га Мика Антић није унапредио(*) у некакав чин). И на телевизији је било доста спрдње са некњижевним говором - да се само сетимо који су ликови говорили са моравским, а који са радиобеоградским нагласком, код Лоле Ђукића и Новака².Нисам имао тај проблем, јер се код мене у кући углавном говорио тај књижевни, ал' су поменуте бабе фуртом диваниле лалински кад се скупиду предвече на рогаљ да мало хекладу и трачуједу, па сам имао узорак скоро из прве руке.----(*) извињавам се на мирису нафталина; ова реч је била дуго архивирана, све чекајући да се "промовисати" мало офуца

[bus]

Nego kad je srpski rekao onim drugima da su njegove bitches? Nekad davno mi u školi učili da postoje četiri dijalekta srpskog jezika, a da je šumadijsko-vojvođanski dijalekt uzet za standardni. To valjda znači da za one što pričaju kosovsko-resavski a i za one što pričaju istočno-hercegovački kažemo da govore srpskim jezikom, ali samo Šumadinci imaju tu čast i privilegiju da RTS priča kao i oni. I to je uglavnom sve. Am I missing something? Nas niko nije učio o bitches :(

"Srpski" je konstrukt koji je nastao kada se formirala srpska nacionalna svest. Na teritoriji Srbije se govore dijalekti zapadnojužnoslovenskog dijasistema za koje se danas kaže da su "srpski" jer njima govore ljudi koji se etnički deklarišu kao Srbi. Dijalekti zapadnojužnoslovenskog dijasistema koji se govore na političkoj teritoriji Srbije su (nema ih samo četiri): - šumadijsko-vojvođanski (u osnovi standarda)- istočnohercegovački (takođe u osnovi standarda) - smederevsko-vršački- kosovsko-resavski- prizrensko-timočki- mlađi ikavski- posavski ikavski- svrljiško-zaplanjski- zetsko-južnosandžački/zetsko-sjeničkiIstočnohercegovačkim dijalektom govore i deklarisani govornici hrvatskog i bosanskog standardnog jezika (podjednako veštačkih standarda kao što je i srpski). Mlađim ikavskim takođe govore i deklarisani govornici hrvatskog i bosanskog jezika, a posavskim ikavskim hrvatskog. Na kraju, zetsko-sjeničkim govore još i deklarisani govornici bosanskog jezika. Novi deklarisani govornici crnogorskog standarda u nastanku će govoriti ili zetsko-sjeničkim ili istočnohercegovačkim dijalektom, kojima govore još i deklarisani govornici srpskog, hrvatskog i bosanskog standardnog jezika. Nadam se da gornje jasno pokazuje da je pripadnost nekom standardnom jeziku na teritorijama dijalekatskih kontinuuma političko, etničko, i kulturno, a ne lingvističko pitanje. Edited July 15, 2009 by crveni autobus

[bus]

Razumljivost između standardnih jezika može ili ne mora postojati. Na primer, ja govorim nešto što je dosta blisko standardnom srpskom (sa uticajem šumadijsko-vojvođanskih nestandardnih crta u rečniku, akcentuaciji, i morfosintaksi) i razumem i standardni hrvatski, bosanski, a bogami ću i crnogorski. Dodatno, lako razumem i standardni bugarski, slovenački, i makedonski.Moja prijateljica R. govori standardni hindi i bez problema se razume s mojom poznanicom S. koja govori standardni urdu. Moja prijateljica L. govori standardni danski, a ja natucam standardni švedski i mi se isto dosta dobro razumemo, makar kad pišemo. Ja govorim i nešto što je jako blisko standardnom kanadskom engleskom i često imam poteškoća da razumem govornike engleskog iz Škotske ili Irske kad brzo govore između sebe. Uzajamna razumljivost ili nerazumljivost je stvar stepena, a ne binarne kategorizacije. To što se govornici dva dijalekta razumeju ne znači da oni ne govore različitim dijalektima.

[bus]

Da se vratimo na temu pravljenja standarda, kada bi danas Austrijanci odlučili da naprave standardni austrijski jezik (ne kažem da hoće :D), mogli bi da ga standardizuju na bazi bavarskog/austrijskog. I to bi bio drugi jezik. Kada bi Švajcarci (a neće) odlučili da prestanu da koriste Schriftdeutsch, koji nema međusobnu razumljivost sa govornim švajcarskim dijalektima (poređenje: dijalekat s teritorije Slovačke i dijalekat s teritorije Srbije), i stvorili novi standard na dijalekatskoj bazi bernskog i ciriškog (dakle neki hibrid), to bi bio drugi jezik. I taj standardni austrijski i standardni švajcarski bi jednom Nemcu iz Berlina bili podjednako strani kao i standardni holandski. Ali još bitnije, kad bi se sad Niš s jugom otcepio od Srbije i kad bi ta država odlučila da standardizuje svoj jezik na bazi lokalnih govora, dobili bismo jezik različit od standardnog srpskog, a opet u nekoj meri s njim uzajamno razumljiv (kao i makedonski, pa malo više). Al' bi bio drugi jezik. Jer šta je "jezik" a šta "dijalekat" je (ajde da opet ponovim) pitanje nelingvističko.

[Buck Naked]

Crveni objasnio.

[Musharaf]

"Srpski" je konstrukt koji je nastao kada se formirala srpska nacionalna svest. Na teritoriji Srbije se govore dijalekti zapadnojužnoslovenskog dijasistema za koje se danas kaže da su "srpski" jer njima govore ljudi koji se etnički deklarišu kao Srbi. Dijalekti zapadnojužnoslovenskog dijasistema koji se govore na političkoj teritoriji Srbije su (nema ih samo četiri): - šumadijsko-vojvođanski (u osnovi standarda)- istočnohercegovački (takođe u osnovi standarda) - smederevsko-vršački- kosovsko-resavski- prizrensko-timočki- mlađi ikavski- posavski ikavski- svrljiško-zaplanjski- zetsko-južnosandžački/zetsko-sjeničkiIstočnohercegovačkim dijalektom govore i deklarisani govornici hrvatskog i bosanskog standardnog jezika (podjednako veštačkih standarda kao što je i srpski). Mlađim ikavskim takođe govore i deklarisani govornici hrvatskog i bosanskog jezika, a posavskim ikavskim hrvatskog. Na kraju, zetsko-sjeničkim govore još i deklarisani govornici bosanskog jezika. Novi deklarisani govornici crnogorskog standarda u nastanku će govoriti ili zetsko-sjeničkim ili istočnohercegovačkim dijalektom, kojima govore još i deklarisani govornici srpskog, hrvatskog i bosanskog standardnog jezika. Nadam se da gornje jasno pokazuje da je pripadnost nekom standardnom jeziku na teritorijama dijalekatskih kontinuuma političko, etničko, i kulturno, a ne lingvističko pitanje.

još malo o konstruktima:za vreme počivše tamnice naroda, zlikovačke sfrj gde su nacionalne patriote davili u kazamatima, spaljivali svete prosvećene knjige i gde su napravili konstrukt sprskohrvatskog jezika, potlačeni su na televiziji imali priliku da gledaju raznorazne emisije, neke od njih na različitim dijalektima tzv. srpskohrvatskog. možda smo svi morali da se pretvaramo zbog crvenog terora i ispiranja mozga, ali mi nije trebao titl za malo misto, za velo misto i za nadrealiste. za slovence i makedonce je titl bio potreban (njihova je produkcija i inače bila mnogo manja). naravno, neko će reći da se radilo o razblaženim varijantama dijalekata kako bi ih još neko provalio - crank up a little - dalmatinski ili sarajevski, nafiluj lokalnim forama, turcizmima i italijanštinama i više se ništa ne razume. ko što reče evi, nafiluj ga i za dve nedelje ga provaljujem, slično je i sa beogradskim slengom za nekog sa strane. ama mi za slovenački ili makedonski treba mnogo više vremena. Edited July 15, 2009 by Musharaf

[bus]

Kao što i sam sugerišeš, ne verujem da bi ti bilo mnogo lakše da razumeš autentičnu kajkavštinu iz Kumrovca od autentične slovenščine iz Krškog. Ili nepatvoreni govor nekog dalmatinskog otoka a sa sve italijanskim i dijalekatskim slovenskim rečnikom (setih se sad da sam na nekom forumu nedavno nekom Srbinu prevodio neku pesmu Olivera Dragojevića jer je bila krcata rečima koje ne razume, a ja se kao kroz maglu sećao babinog i dedinog govora; pazi ovo nije ni neki otok, nego Split). Razumevanje će, naravno, dodatno opadati ovim novim generacijama koje nisu rasle u Kazamatu naroda i narodnosti i nisu bile izložene kroz medije i kontakte s ljudima drugim varijetetima. Slično se desilo između Češke i Slovačke, gde danas mladi, odrasli posle raspada zemlje, slabije razumeju drugi standardni jezik od roditelja im (čito neke studije). Dodatno, iz čisto psiholigvističkog ugla, jedan ne tako nevažan faktor u razumevanju govornih varijeteta koji su više ili manje udaljeni od onog koji govoriš je i tvoja percepcija o tome da li možeš ili ne možeš da razumeš to što slušaš. A, kako nagovestih u prethodnom pasusu, još je bitnije iskustvo. Recimo, studije rađene u Skandinaviji pokazuju da Norvežani najbolje razumeju druge skandinavske jezike. Ne samo zato što je Norveški nekako "u sredini" između švedskog i danskog, već i zato što je u Norveškoj sasvim prihvatljivo govoriti svojim lokalnim dijalektom (a dijalekti su JAKO različiti), čak i kada si lekar ili advokat, te su ljudi navikli da slušaju raznolike fonetske, gramatičke, i leksičke sisteme i da iz te međudijalekatske halabuke, da ne kažem srče i šuta, ekstrahuju poruku govornika.

Edited July 15, 2009 by crveni autobus

[расејан]

Razumevanje će, naravno, dodatno opadati ovim novim generacijama koje nisu rasle u Kazamatu naroda i narodnosti™ i nisu bile izložene kroz medije i kontakte s ljudima drugim varijetetima.

Што ми, као језичари, јако недостаје. Приликом сваког сусрета са неким ко говори, шгјз, словеначки, далматински или тако нешто што ми је данас егзотично, инсистирам да свако говори своје, а ко шта није разумео, да пита. И уживам у таквим разговорима. Нажалост, ретке су такве прилике.Сад откако нас колега Цедо опскрбљује цитатима из македонске штампе, хм, постаје много јасније него раније, нарочито након она два откровења™ (да је -та одређени члан, и да постоји тај шпрухбунд), нешто имам осећај да ме кренула карта.

Recimo, studije rađene u Skandinaviji pokazuju da Norvežani najbolje razumeju druge skandinavske jezike. Ne samo zato što je Norveški nekako "u sredini" između švedskog i danskog, već i zato što je u Norveškoj sasvim prihvatljivo govoriti svojim lokalnim dijalektom (a dijalekti su JAKO različiti), čak i kada si lekar ili advokat, te su ljudi navikli da slušaju raznolike fonetske, gramatičke, i leksičke sisteme i da iz te međudijalekatske halabuke, da ne kažem srče i šuta, ekstrahuju poruku govornika.

Зато је Словио јако занимљив, можда досад најбољи вештачки језик, баш по томе што је постављен негде по средини између словенских језика. Ко научи Словио може да се споразуме са скоро сваким ко говори бар један словенски језик.пјаф™: може краће. repetitio est mater stvpidorvm. Edited July 15, 2009 by расејан

[Evi]

A šta ako nova crnogorska država (sasvim legitimno) odluči da svoj novi standardni jezik utemelji na zetsko-južnosandžačkoj, a ne istočnohercegovačkoj osnovi? Onda, svakako ćeš se složiti, sadašnja gramatika i pravopis više nisu prikladni i de facto opisuju standardni jezik triju susednih država. Opet naglašavam, odluka o standardu je sasvim arbitrarna i ti ćeš o njoj moći u ovom konkretnom slučaju da odlučuješ samo ako si državljanin Crne Gore i to ako se tako nešto uopšte bude stavljalo na referendum. A neće. Odlučiće, kao i uvek, elita.EDIT: U interakciji s tržištem.

Ako uvedu zetsko južnosandžački, i ako ovaj pravopis ne može da isprati taj dijalekt, onda bi i imalo smisla menjati pravopis. A menjati ga bez promene jezika uz koji sadašnji pravopis sasvim fino pasuje, toliko da se niko nije dosetio da tu nešto ne štima nekih 150 godina, meni je i dalje smešno. Ja i dalje tvrdim da su u svim primerima na koje se pozivaš ljudi odradili tu standardizaciju jednom kad su morali, i to je bilo to. Takođe, da neko sutra dođe i počne da me ubeđuje da i srpski pravopis treba promeniti, dobio bi truli kupus u glavu što me drži za budalu i pokušava da mi uvali nepotrebnu glupost umesto da napravi put ili tako nešto korisno. A priča o dijalektima nije loša, ne vidim doduše kakve veze ima sa temom al je zanimljivo.

[bus]

toliko da se niko nije dosetio da tu nešto ne štima nekih 150 godina,

U stvari, mislim da se nije dośetio :D

[bus]

Зато је Словио јако занимљив, можда досад најбољи вештачки језик, баш по томе што је постављен негде по средини између словенских језика. Ко научи Словио може да се споразуме са скоро сваким ко говори бар један словенски језик.

Jesu ga bazirali na slovačkom ili? ...Čitanje sličnih jezika mi je jedna od omiljenih aktivnosti. Volim, bre, da bistrim slovenačku, katalonsku, italijansku, galicijsku, portugalsku i drugu štampu skoro k'o što volim da spavam.

[Teja]

Da se vratimo na temu pravljenja standarda, kada bi danas Austrijanci odlučili da naprave standardni austrijski jezik (ne kažem da hoće :D ), mogli bi da ga standardizuju na bazi bavarskog/austrijskog. I to bi bio drugi jezik. Kada bi Švajcarci (a neće) odlučili da prestanu da koriste Schriftdeutsch, koji nema međusobnu razumljivost sa govornim švajcarskim dijalektima (poređenje: dijalekat s teritorije Slovačke i dijalekat s teritorije Srbije), i stvorili novi standard na dijalekatskoj bazi bernskog i ciriškog (dakle neki hibrid), to bi bio drugi jezik. I taj standardni austrijski i standardni švajcarski bi jednom Nemcu iz Berlina bili podjednako strani kao i standardni holandski. Ali još bitnije, kad bi se sad Niš s jugom otcepio od Srbije i kad bi ta država odlučila da standardizuje svoj jezik na bazi lokalnih govora, dobili bismo jezik različit od standardnog srpskog, a opet u nekoj meri s njim uzajamno razumljiv (kao i makedonski, pa malo više). Al' bi bio drugi jezik. Jer šta je "jezik" a šta "dijalekat" je (ajde da opet ponovim) pitanje nelingvističko.

E bash su super ovi primeri i dijalekti jednog te istog jezika.Svejedno ko kako govori i izgovara rechi ,pisani je jezik uvek isti i niko od svih trih sto si ih pobrojaonema nikakvih problema sa citanjem i razumevanjem. Valjda je to i sushtina.Svajcarci govore neki svitzer ditch koji valjda ni oni sami ne razumeju bash potpuno.Ali zato svako ko zna nemacki bez ikakvih problema cita Neue Züricher Zeitung,Hermanna.Hesseaili recimo uputsva kako se jede cokolada :) Prema tome dabome ili nidje veze sa primerima nemackog.Osim toga nikome ne pada na pamet da usitnjava nemacki jezik.I da pomenem ono najvaznije, a to je knjizevnost pisana na nekom jeziku u ovom slucajuna nemackomVeliki knjizevnici nemackog govornog podrucja su Kafka,Zvajg.Hese, a nisu rodjeni u nemackoj, Jedan Jevrejin iz K i K monarhije,jedan Austrijanac a jedan Svajcarac.Ali su oni nemacka knjizevnost.Kako ce sada biti sa Srbima i Crnogorcima? Opet neke svadje i otimachine.Ciji ce biti oni silni Crnogorci ( zivi uglavnom svi i srecno zive u Beogradu)koji su pisali nekim jezikom koji se slovio srpskim ili srpskohrvatskim? Da li ce da se prevode da bi ih razumeli( oni ili mi,svejedno)?I na kraju pitanje za tebe.Kojim je jezikom pisao Njegosh. Sta cemo s njim?

[расејан]

Jesu ga bazirali na slovačkom ili?

Знам само оно што зна гуглета, и што сам нашао на матичном сајту Словија. Граматика упрошћена, нема падежа, нема родова, а речи скупљене по начелу "колико постојећих словенских језика би ову реч разумело". Како год да саставиш реченицу на њему, било који славјаноговорјашчи ће да нађе довољан број речи у њој да се снађе. Чак и Ђетићи :).Ево примера:

Sxto es Slovio? Slovio es novju mezxunarodju jazika ktor razumijut cxtirsto milion ludis na celoju zemla. Slovio mozxete upotrebit dla gvorenie so cxtirsto milion slavju Ludis ot Praga do Vladivostok; ot Sankt Peterburg cxerez Varsxava do Varna; ot Sredzemju Morie i ot Severju Morie do Tihju Okean. Slovio imajt prostju, logikju gramatia i Slovio es idealju jazika dla dnesju ludis. Ucxijte Slovio tper!

Čitanje sličnih jezika mi je jedna od omiljenih aktivnosti. Volim, bre, da bistrim slovenačku, katalonsku, italijansku, galicijsku, portugalsku i drugu štampu skoro k'o što volim da spavam.

Спавање је прецењено...Моја омиљена литература на непознатим језицима су била упутства за употребу, почев од разноразних фотографских купки и уређаја, па преко озвучења итд... док се није десило да је ћале купио телевизор - вишак од извоза у Белгију. Сам сам се себи зачудио како ми је на француском ипак ишло боље него на холандском, очекивао сам да ће бити обратно.

[onamonamo]

SLAVIC: simplified-international (400 million speakers) This is the official website for the universal simplified Slavic language Slovio, which is mutually understandable with, compatible with and based on the traditional Slavic and Balto-Slavic languages: Belorussian, Bosnan, Bulgarian, Croatian, Czech, Kashubian, Latvian, Lithuanian, Macedonian, Moravian, Polish, Russian, Ruthenian, Silesian, Slovak, Slovenian, Serbian, Sorbian, Ukrainian, Carpatho-Rusyn, Lusathian, Old Church Slavonic ...

pardon my sorbian, sta mu je to?

[bus]

Sorbian = Lusatian = lužičkosrpski