Crnogorski jezik

[mioba]

Članovi Saveta osporili usvojeni pravopisPODGORICA, 29. jula 2009. (Beta)- Pravopis crnogorskog jezika koji je nedavno usvojen, potpisom ministra prosvete Sretena škuletića, nije napravljen za sve građane Crne Gore, već za "uži broj istomišljenika", ocenila je danas petočlana grupa ranije formiranog Saveta za standardizaciju crnogorskog jezika.

Usvojeni pravopis, kako je ta grupa navela u reagovanju, nije kompromis dve verzije Pravopisa o kojima se ranije podelio Savet za standardizaciju crnogorskog jezika u kome je bilo 13 članova."Umesto toga (kompromisa), to je treća verzija pravopisa, koja je usvojena odlukom, odnosno, dekretom ministra prosvete, što je problematično, i o kojoj niko ništa nije znao", piše u reagovanju članova Saveta za standardizaciju Tatjane Bečanović, Rajke Glušice, Rajka Cerovića, Igora Lakića i Zorice Radulović.Prema njihovoj oceni, usvojeni pravopis crnogorskog jezika sadrži razne greške, "metodološke, koncepcijske i lingvističke prirode".Ta petočlana grupa je, pored ostalog, ocenila da slovo i glas Z (sa apostrofom iznad), nije trebalo standardizovati, jer je njegova upotreba ograničena na svega nekoliko reči.Ista grupa je ocenila da je "problematično" i to što su usvojeni Pravopis crnogorskog jezika predložili eksperti od kojih nijedan ne živi u Crnoj Gori. Dva člana te ekspertske grupe, zagrebački profesor Josip Silić i Ukrajinka Ljudmila Vasiljeva nisu ni iz Crne Gore, dok je novosasdski profesor Milenko Perović odavno napustio svoj crnogorski zavičaj.Prema oceni grupe, Ministarstartvo prosvete Crne Gore je pogrešilo zbog toga što je finalizacija posla u vezi sa Pravopisom crnogorskog jezika rađena tajno, da bi sam ministar škuletić objavio njihov predlog kao konačnu verziju.Crnogorski ministar prosvete je pocetkom jula potpisao rešenje kojim je, na osnovu Ustava Crne Gore, i formalno ozvaničio Pravopis crnogorskog jezika sa Pravopisnim rečnikom.Taj pravopis sadržzi 32 slova i glasa. Dva nova slova su S I Z , sa apostrofima iznad. To su, zapravo, meke varijante glasova "š" i "ž".Takođe, usvojena varijanta po kojoj su u Pravopis ušli glasovi i slova "ć" i "đ", pa će se moći govoriti "ćerati" i "tjerati", kao i "đed" i "đed".U usvojenom Pravopisu crnogorskog jezika nije prihvaćen zahtev da se taj jezik arhaizira, niti su normirani lokalizmi i provincijalizmi.Jedno od temeljnih pravila Pravopisa crnogorskog jezika je "piši kao što zboriš, čitaj kako je napisano".škuletić je 10. jula saopštio novinarima da je izrada konačne verzije Pravopisa crnogorskog jezika poverena nezavisnoj ekspertskoj grupi, u kojoj su Josip Silić, Milenko Perović i Ljudmila Vasiljeva, zato što se ranije, u vezi sa Pravopisom, podelio Savet za standardizaciju crnogorskog jezika koji je formirala crnogorska vlada.Najavljeno je da će crnogorski jezik biti i međunarodno kodifikovan, a taj predlog će formalno pripremiti Centralna biblioteka "đurđe Crnojević" na Cetinju.

****opšti info o postkolonijalnoj teoriji, subaltern, said, spivakovateorija nije nimalo nova, opšte je mesto (posebno u književno.kulturnim kritikama). tokom svog informisanja o svemu tome, naići ćete na brdo treša, ali neka vas to ne obeshrabri, priča jeste zanimljiva & relevantna (i, naravno, do sada već ozbiljno kritikovana)

Edited July 29, 2009 by mioba

[расејан]

Uz to i podozbiljno navođenje popularnog mita o zrakomlatu, koji kao novohrvatski leksem nije nikad ni bio ništa nego zajebancija (velepjesnik i IPD djelatnik HVa generalissimus Tolj neko je vrijeme u vojnoizdavačkim publikacijama gurao riječ vrtolet, koja je bez neke muke umrla krajem njegovog stinta u vojsci i ministarstvu obrane), navodi me da mu se nadasve liberalno poserem na mišljenje™.

Поштовањски, г. ка-ка сатниче;мени се нешто чини да је зракомлат предложио онај Брозовић, што је доживело и тренутну и трајну славу, ако не рачунамо неславно неодазивање маса... тј израз је ушао у легенду али не и у језик.Гледе вртолета, замало! Колико год да се Брозовић, Тољ и ини покушавају да издвоје из словенства и балканства, посежући за теоретичарима иранског порек/дријетла, у практичне сврхе им није мрско да позајме из руског. Наиме, вертаљот (вертолет) је руски зракомлат. Чудо да нису покушали да преведу хеликоптер - хеликоида је завојница, линија какву описује навој; птеро- је префикс за крилатице (птице, летеће гуштере и шта оно још). Завитица? Навојтица?Пази, пт-, птеро- и пт-ица. Хм... етимолози, има ли то неке везе?

[Roger Sanchez]

Nije Brozović, mislim da je 'prijedlog' potekao od Tanje Torbarine, nakon čega se veselo vinuo u visine mitologije, u pričama kako Hrvati opet na velesmiješne načine zalud inzistiraju da nisu apostati srpstva.Problem nikad nije bio u znanosti - davno je u razumnim krugovima apsolvirana činjenica da se izborom hercegovačkog štokavluka u nekoliko jat varijanti za književni jezik Hrvata i Srba hrvatski i srpski standard stopljen u esencijalno jedan jezik sa manjim varijacijama (i to sve govorimo o standardu, ne o dijalektima prisutnim u oba naroda koji su ovime gurnuti u zapećak).Problem nikad nije bio u znanosti, nego u političkim zloupotrebama. Kako bi bilo da ja sad počnem inzistirati da bosanski Srbi govore hrvatski, jer je njihov standardni govor ijekavski, što ga na njegovh pola puta između hrvatske i srpske varijante standarda dovodi bliže hrvatskom standardu?Deklaracija ONPHKJ se bavi upravo time - da se i u drugoj Jugi počeo događati običaj izostavljanja hrvatske varijacije standarda kao upotrebnogi jezika u centrima moći federacije. Tu su i sve daljne teze raznih buzdovana da sve varijacije ovog standarda nisu varijacije jednog dijalekta kojem su govorili dijelovi i jednog i drugog (i trećeg i četvrtog, i dalje pomodno osporavanih) naroda, nego varijacije srpskog jezika.I što onda se može očekivati na tu zloupotrebu povijesti i toka standardizacije našeg jezika (ili naših jezika) u svrhu naglašavanja gdje je imperium a što su provincije, nego jedan obranaški stav i želja za odmakom?

[расејан]

opšti info o postkolonijalnoj teoriji, subaltern, said, spivakovateorija nije nimalo nova, opšte je mesto (posebno u književno.kulturnim kritikama). tokom svog informisanja o svemu tome, naići ćete na brdo treša, ali neka vas to ne obeshrabri, priča jeste zanimljiva & relevantna (i, naravno, do sada već ozbiljno kritikovana)

Кључни цитат из Саида, који се (по мени) не односи само на исток, него и на цео незападни (ака не англоромански) остатак света:

His contention was not only that the West has conquered the East politically but also that Western scholars have appropriated the exploration and interpretation of the Orient’s languages, history and culture for themselves. They have written Asia’s past and constructed its modern identities from a perspective that takes Europe as the norm, from which the "exotic", "inscrutable" Orient deviates.

И да не заборавимо, за њих тај исток почиње негде одмах иза Беча, тачније иза линије Рим-Беч-Берлин. Византија се и данас сматра за некакав тавни вилајет, тајанствен, неразумљив, опак и подао.From you, I get the picturefrom you I get the storyfrom you, I get the musicfrom you I get the gloryДакле, добили смо упутства, одавно. Немој случајно да би неко нешто негде написао независно и да није изведено из англосаксонских извора!

[расејан]

Nije Brozović, mislim da je 'prijedlog' potekao od Tanje Torbarine

Ух. Да.

Deklaracija ONPHKJ se bavi upravo time - da se i u drugoj Jugi počeo događati običaj izostavljanja hrvatske varijacije standarda kao upotrebnogi jezika u centrima moći federacije.

Те тезе о заступљености и незаступљености могу да се потежу кад како коме затреба. Што је се истичу ове заставе а не и оне, што овим а не оним редом итд итд. Ако су папири из федерације стизали на српском а не и на хрватском, како ником није засметало што су увек на латиници? Или што се на ЈРТу никад нису титловали филмови ћирилицом? На то сам вечито пиздео, јер сам се, ал' баш онако, осећао неравноправно. Добио сам по прстима добро неколико пута кад сам, например, гимназијски лист покушао да издам на ћирилици (уз страну ипо на мађарском); док је дошло дотле да радим књигу (туристички водич), већ сам научио да се правим блесав и терет доказивања пребацим на оног ко би хтео да види то на латиници.Али кад сам напокон, након скоро четврт века гледања ЈРТ програма, доживео да видим филм титлован ћирилицом... одмах сам зажалио. То је било крајем деведесете, титл је пуштен као отприлике двадесет седми корак у компликованом плесу Слобе и Њофре, "сад ћемо ми још мало да изнервирамо вас, да бисте што горе одреаговали и тако изнервирали нас, па ви нас и тако у круг, те да ако буде среће за који месец заратимо и поделимо земљу како смо се договорили". ХРТ (бивши РТЗ) се извинио својим гледаоцима што су уопште морали да виде ћирилицу на својим екранима итд итд... толико хришћански ("пази шта ћеш пожелети, јер шта ако се оствари?") да ми се смучило. Тј уместо да је то цветање свих тих наших цветова, да сви знају и разумеју све и да је так нормално да се све то види и чује онако насумичним редом, како наиђе, имали смо ситуацију да се намерно затезало, да је из ЦК и ко зна којих још државних органа саботирано издавање материјала у хрватској редакцији, у јавним медијима саботирана равноправност ћирилице, и ко зна кога су још како ојадили. А кад је то почело да се исправља, исправка је била прст у око... све остало је покварено.

[mioba]

Кључни цитат из Саида, који се (по мени) не односи само на исток, него и на цео незападни (ака не англоромански) остатак света

istina je, teorija je zasnovana na kritici anglosaksonskog imperijalizma, ali se odavno koristi za različite oblike kolonijalnih odnosa (bilo je zanimljivih primena i na muško-ženske odnose, odnose mejnstrim-margina unutar jedne kulture itd)

[Musharaf]

Članovi Saveta osporili usvojeni pravopisPODGORICA, 29. jula 2009. (Beta)- Pravopis crnogorskog jezika koji je nedavno usvojen, potpisom ministra prosvete Sretena škuletića, nije napravljen za sve građane Crne Gore, već za "uži broj istomišljenika", ocenila je danas petočlana grupa ranije formiranog Saveta za standardizaciju crnogorskog jezika.

koji su sada pa ovi? koliko se tamo komisija, saveta, ministara i generala bavi pravopisom?

[Musharaf]

Fantastican clanak, diskvalifikuje autora vec u prvim recenicama. Drzave ne nastaju od nacija, nego nacije od drzava.

nemci nisu tako suptilni kao ti, fihte se obratio 'nemačkoj naciji' još 1806...

[mioba]

e, pa zaboravih jedan od temeljnih dokumenata srbijanske lingvističke diletantijeslovo o srpskom jezikusećate li se radmila marojevića

[Roger Sanchez]

Те тезе о заступљености и незаступљености могу да се потежу кад како коме затреба. Што је се истичу ове заставе а не и оне, што овим а не оним редом итд итд. Ако су папири из федерације стизали на српском а не и на хрватском, како ником није засметало што су увек на латиници? Или што се на ЈРТу никад нису титловали филмови ћирилицом? На то сам вечито пиздео, јер сам се, ал' баш онако, осећао неравноправно. Добио сам по прстима добро неколико пута кад сам, например, гимназијски лист покушао да издам на ћирилици (уз страну ипо на мађарском); док је дошло дотле да радим књигу (туристички водич), већ сам научио да се правим блесав и терет доказивања пребацим на оног ко би хтео да види то на латиници.....

Aha, good ole' krušks and jabuks metoda nikada ne omane.U mene o tome kako su akti izdavani na jugoslavenskim jezicima, dok se za hrvatski (variant), uvažavajući činjenicu da svaki Hrvat savršeno dobro razumije srpski, može u svrhu štednje i jednostavnosti pretpostaviti da je ta varijanta nepotrebna i da se s njim ne treba zamarati i na njega trošiti hartiju.Ti uzvraćaš s nekim svojim tlapnjama - o ćirilici?! Kad je to uopće postalo srpsko-hrvatski, & tebe tišteći problem?Jel nije dovoljan ulog moj i mnogih drugih tvojem osjećaju ravnopravnosti u ex zajednici to da ja znam pročitati ovo što ti pišeš, mada mi je znanje tog pisma objektivno nepotrebno kako u Zagrebu, u hrvatskom društvu općenitije i na globalnoj razini pogotovo, te time i suvišno?Ili je ugnetavanje tvog vapijućeg ćirilstva nametnuto iz nekog centra moći na Kaptolu, pa mi to sad spuštaš na prag? Edited July 29, 2009 by Roger Sanchez

[расејан]

e, pa zaboravih jedan od temeljnih dokumenata srbijanske lingvističke diletantijeslovo o srpskom jeziku

Куд нестаде штакавски? Чак га ни они не спомињу. Шта то треба да им значи? Штокавски, кајкавски, чакавски - све је то ту, штакавског нигде.

[Otto Katz]

nemci nisu tako suptilni kao ti, fihte se obratio 'nemačkoj naciji' još 1806...

Radilo se o aktivizmu u sklopu nastojanja da se izgradi njemačka nacija i to, vrlo tipično, kao reakcija na francusku dominaciju. Dočim Gegelj precizno objašnjava da Nijemci nisu nacija/država, već rajh, nešto kao carstvo nebesko u klasično-idealističkom stilu. Verdikt: Fichteovo svjedočenje se ima odbaciti zbog sukoba interesa.

[Musharaf]

zar ne postoji kulturni i politički koncepat nacije? pravda za fihteta!

[savindan]

"Umesto toga (kompromisa), to je treća verzija pravopisa, koja je usvojena odlukom, odnosno, dekretom ministra prosvete, što je problematično, i o kojoj niko ništa nije znao", piše u reagovanju članova Saveta za standardizaciju Tatjane Bečanović, Rajke Glušice, Rajka Cerovića, Igora Lakića i Zorice Radulović.

Све редом Црногорци, с тим што се Рајка Глушица раније можда кад тад изјашњавала као Српкиња. Лакић им је иначе декан Института за стране језике на њиховом државном УЦГ. То су дакле они одбегли чланови комисије, они који су хтели да буде црногорски али по српско(хрватском) књижевном стандарду, без шјзјдз. Њима се супротставила сила Чиргића, Ротковића, Силића и целокупног (пара-)државног апарата. Дакле, међуцрногорско трвење које нема ама баш никакве везе са Србима.Mислио сам да нам ти објасниш примену постколонијализма на ове пределе и овај случај, конкретно примером српског/Србијиног језичко-културног пост-колонијализма у бившој СФРЈ. Уопште ми није тешко да отворим енциклопедију и нађем значење појма пост-колонијализма, мене само занима контекст у коме си га ти (не)оправдано употребила. Edited July 29, 2009 by savindan

[Musharaf]

Bas ti Nemci (Fihte, Hegel) su definisali termin kao narod-drzavu. Termin nije nov, pojavljuje se i kod Herodota (u zavisnosti od prevoda i prevodioca) bez dela o drzavi. U modernom smislu je drzava neophodna za ostvarenje nacije, cak je uveden i mali popust jer su po nemackim filozofima samo velike i uspesne nacije mogle tako da se nazivaju (francuska, nemacka, ruska...) Nista sporno nema u godini Fihteovog obracanja Nemcima, u to vreme su imali jaku Prusku i ideju o ujedinjenu preostalih nemackih teritorija (naseljenih nemackim narodom, a ne nacijom :-)Ako pogledas nastavak teksta, autora upravo i zbunjuje diverzitet nacionalnih sentimenata, kao da je dovoljno koristititi slican jezik da bi se delila nacionalna osecanja. To je u suprotnosti i sa Herodotovim shvatanjem nacije, ali i Fihteovim.

pa crnogorska država postoji barem od 1974, a što se veličine i uspešnosti tiče verovatno bi se čak i pokojni filozofi složili da crnogorska nacija po značaju nimalo ne ustupa nacijama koje si pobrojao exempli causa. Edited July 29, 2009 by Musharaf