Crnogorski jezik

[расејан]

Aha, good ole' krušks and jabuks metoda nikada ne omane.U mene o tome kako su akti izdavani na jugoslavenskim jezicima, dok se za hrvatski (variant), uvažavajući činjenicu da svaki Hrvat savršeno dobro razumije srpski, može u svrhu štednje i jednostavnosti pretpostaviti da je ta varijanta nepotrebna i da se s njim ne treba zamarati i na njega trošiti hartiju.Ti uzvraćaš s nekim svojim tlapnjama - o ćirilici?! Kad je to uopće postalo srpsko-hrvatski, & tebe tišteći problem?

Кад смо купили телевизор. Имао сам десет година. Нисам ни знао шта је то српски а шта хрватски, тј да је то некакав политички проблем. Напросто сам постављао, онако као клинац, незгодна питања - зашто нема нигде ћирилице на екрану? Пази, 1965, чак и поподневне вести које је још тада свака република имала за себе. Тек осамдесетих, ваљда, крене да су макар шпице за вести наизменично ћирилицом на првом а латиницом на другом, па онда обратно.Можда сам само сањао?

Jel nije dovoljan ulog moj i mnogih drugih tvojem osjećaju ravnopravnosti u ex zajednici to da ja znam pročitati ovo što ti pišeš, mada mi je znanje tog pisma objektivno nepotrebno kako u Zagrebu, u hrvatskom društvu općenitije i na globalnoj razini pogotovo, te time i suvišno?Ili je ugnetavanje tvog vapijućeg ćirilstva nametnuto iz nekog centra moći na Kaptolu, pa mi to sad spuštaš na prag?

А, не, није ми то била намера, нити има везе са спуштањем и праговима. Хтео сам рећи да је систем сваког понешто зајебао, и да је свако имао разлога да се осећа неравноправно, потлачено, колонизовано, осујећено - допуњавај списак по жељи. Зашто се та равноправност није истерала дотле да нема ко шта да се буни? А чини ми се да није много фалило, још једна генерација да заједно праши рокенрол и старе пизме би постале пензионерски хоби а не политика. Овако јебига, ампутирали су нам једне нас од других нас. Ваљда је политичка зловоља била јача од воље.нб. већ са шест година сам читао оба писма не примећујући које је. Нисам био у стању да приметим по чему се западно издање Кекеца разликује.

[bus]

Clanak sam postavio onako, kao jos jedno misljenje, i da se vidi (posto je autor Nemac) da podsmevanje novocrnogorskom jeziku i balkanskim jezikoklepcima nije samo plod jadikovanja frustriranih srpskih imperijalista.

Naravno da nije. Zar ne znaš koliko ima budala u Zapadnoj Evropi koji na Balkan gledaju s mešavinom snishođenja i gađenja? Nešto kao na Boratov fiktivni Kazahstan.EDIT: Sad pročitao postove koji su usledili, pa shvatio da su i drugi to rekli. Edited July 29, 2009 by crveni autobus

[mioba]

Mислио сам да нам ти објасниш примену постколонијализма на ове пределе и овај случај, конкретно примером српског/Србијиног језичко-културног пост-колонијализма у бившој СФРЈ. Уопште ми није тешко да отворим енциклопедију и нађем значење појма пост-колонијализма, мене само занима контекст у коме си га ти (не)оправдано употребила.

Crnogorci bi vise voleli da Mioba nije potegla PoKo, jer bi, po Saidu, ispalo da je najavljena reforma regresija u varvarizam.

diskusije radi, pretpostavimo da ne zastupam stav kojem samo srpski nacionalizam ide na živce, da su mi sve ex-yu regresoterapije sumanute i da me zabole dupe da zastupam razne lokalne napore u izgradnji nacionalnih samobitnosti. ukratko, ako se uzdam u argumente protiv organicističke teorije nacije, smisleno je pretpostaviti da ne tvrdim istovremeno da su nesrpski nacionalizmi lepi, prirodni & nužnikontekst u kom sam potegla postkolonijalne reference čine ovde ponuđeni pseudolingvistički dokazi protiv standardizacije crnogorskog jezika - a oni se, čini mi se, baš zgodno uklapaju u klasičnu argumentaciju o "neprirodnosti" i "neodrživosti/nesamostalnosti" otcepljujućeg dela, koja se u srbiji ponavlja još od prve slovenačke bitke za novu tablu na graničnom prelazuponavlja se u stvari daleko duže, ali ovoj poslednjoj fazi smo bar relativno pouzdani savremenici. ja ne vidim neku naročitu razliku recimo u izluđivanju ruvarca ili mrkalja i preovlađujućih političko/kulturnih frustracija iz tih vremena sa situacijom koju danas živimo - i vrlo rado ne bih uzimala za ozbiljno domaću elitu, da ona ne zauzima sve pozicije moći u zemlji, da ne uslovljava izbore (choices) i odluke (ako je bilo zabune, zato se i zove elita, a ne zato što je objektivno vredna i korisna)ukratko, fantazije koje srbijanska elita promiče za unutrašnje i regionalne potrebe - o srpskoj istoriji, kulturi, jeziku, pismu... - kao presudnu argumentaciju svojih prava i nadmoći a protiv svakog pokušaja emancipacije (druge kulture, drugog dijalekta, drugih politika, svejedno), neodoljivo asociraju postkolonijalnu perspektivu. potegla sam je da bih rekla da mi redbusove primedbe o sprdnji mini.imperije zvuče sasvim osnovanosigurno je da se ex.yu situacija ne iscrpljuje sva postkolonijalnom teorijom. konačno, i sama srbija je tek wannabe imperijica, bez istorijske podrške za svoje snove o veličini i histeričan strah od kastracije

[Roger Sanchez]

....

Ti i dalje uporno šumom , dok ja pičim cestom, ovoga, pardon, drumom.Ajmo polako. Kojeg bijesnog qrca veze imaju Zagreb, zagrebačke ulice, antišambri, šambrovi, tvornice, radnici, inteligencija et čaršija et al. sa ćirilićnim hendikepom televizije tvoje mladosti?Nikakve.Drugo, koje bi to pizme nestale? Pa novorođena pizma koja je rodila Memorandum upravo je i bila djelomično što je tih 80'tih hrvatski standart nezamislivo doživljavao 1 miniprominenciju u YU pop kulturi, a federacija i jezično razvodnjavanje, usuđujem se kas'ti. Centralizacija, decentralizacija, reforma kletog rascepljujuševćeg '74 ustava, rings a bell?Mi smo amputirani jedni od drugih već od stare Juge, kad smo jedni druge najbolje upoznali, a II svjecki je to znanje dodatno produbio. Prišivala to malo čvrsta ruka Titova, al to nije moglo trajati vječno.

[расејан]

Ti i dalje uporno šumom , dok ja pičim cestom, ovoga, pardon, drumom.Ajmo polako. Kojeg bijesnog qrca veze imaju Zagreb, zagrebačke ulice, antišambri, šambrovi, tvornice, radnici, inteligencija et čaršija et al. sa ćirilićnim hendikepom televizije tvoje mladosti?Nikakve.

А имају, утолико што ми недостају, и утолико што сам уживао у томе што ми је све то било доступно - а опет, уз сву ту међусобну доступност култура (и дружење, немаш појма колико ми недостају тамошњи другари и гостовања тамо-амо), систем је успео да фрустрира све редом. Ето, мени било чудно што на толико места не може да се види ћирилица; вама сметало што материјали из Београда стижу на српском (за шта у ствари нисам знао, осим једне анегдоте из непоузданог извора). Фрустрирало нас све, а могло се исправити - но, кажем зловоља је била јача од воље. Политика, курва.

Drugo, koje bi to pizme nestale? Pa novorođena pizma koja je rodila Memorandum upravo je i bila djelomično što je tih 80'tih hrvatski standart nezamislivo doživljavao 1 miniprominenciju u YU pop kulturi, a federacija i jezično razvodnjavanje, usuđujem se kas'ti. Centralizacija, decentralizacija, reforma kletog rascepljujuševćeg '74 ustava, rings a bell?

Да, кад је једном кренуло на ту страну, јасно да је касно.Сцена: ноћ после концерта Стоунса у Пешти 1995, станица метроа код источне железничке, метро се отвара у 5, чекамо. Ћерка, ја и једна клинка из Загреба, отприлике њеног узраста. Целу ноћ размењујемо жаргон и узајамно се одушевљавамо кад неко нешто испали за шта онај други није знао. Крене већ једном и тај метро у 5, па заједно на кафу у неку посластичарницу код западне станице, па разлаз око седам. Уста нисмо затварали, никако да се наразговарамо.

Mi smo amputirani jedni od drugih već od stare Juge, kad smo jedni druge najbolje upoznali, a II svjecki je to znanje dodatno produbio. Prišivala to malo čvrsta ruka Titova, al to nije moglo trajati vječno.

Био је вешт али не и довољно јак пред крај, и све што је смислио да одржи систем после себе (и после себе, се!), попуњено је малим Цезарима који су хтели да буду први у свом селу, рачунајући да не могу бити први у граду, те да им није онда проблем и да мало разруше тај град. Но, шта је ту је, да је, кажем, успела да одрасте још једна генерација која би за те пизме знала само из треће руке и "причао ми деда, ал' је био већ излапео, ко зна да ли је то баш тако било", то би се лепо свело на 1% задртих које не би имао ко да слуша. Овако, узајамним потпомагањем и потпиривањем... историја. Изеш га. Тако нам и треба кад нисмо били паметнији.Ако ћемо да тражимо корене тог раскола, крени отприлике десет векова у прошлост, или боље двадесет. Наши прапреци су нашли да се населе баш по линији између два Римска царства, по којој су се после поделиле две исте цркве, па онда дошла још и трећа, мало закаснила на журку. Но добро, ваљда ће то све опет доћи на своје, па ће комшија свраћати код сусједа на гемишт и каву.

[sherman]

evo, vratih se iz bratske nam crne gore i mogu vam reci da sam se odlicno snasao.vecina crnogoraca na terenu se prilicno vesto sluzi i starocrnogorskim jezikom u komunikaciji sa nama turistimaipak, bolje da sam malo vezbao ruski....taj mi je najvise trebao

[hazard]

Fantastican clanak, diskvalifikuje autora vec u prvim recenicama. Drzave ne nastaju od nacija, nego nacije od drzava.

Samo sto na Balkanu nije islo bas tako. Kao i u mnogim delovima istocne i centralne Evrope, gde su preovladjivale medjuetnicke carevine sa ne bas dobro-uskladjenim medjuetnickim odnosima. Tu je cesto nacija nastajala na osnovu etnicke grupe (ili je bar bila formirana do neke tacke), a drzava je dolazila kasnije. 1 slovenacka nacija je postojala mnogo pre slovenacke drzave (1991.), racunajuci i Sloveniju unutar Jugoslavije (1945. pa nadalje). Postojala je i pre 1918. (SHS, verovatno prve drzave koja je Slovence imenovala u svom nazivu) - a Slovenci za razliku od Hrvata recimo, nisu imali nekakvu svoju Sloveniju unutar Austrougarske.Nije isto radjanje nacija na Balkanu i stvaranje 1 francuske nacije, npr.

[savindan]

Миобо,Можеш ли ти да нам наведеш неке конкретне мере српског културно-језичког (пост-)империјализма, поред форумских порука наравно?

[mioba]

preciziraj prvo šta podrazumevaš pod merama, da znam šta mi je zadatakinače, ako te dobro razumem, preduzimanje nekih posebnih mera nije neophodno da bi se nešto označilo kao postkolonijalni odnos (matica vs emancipujušči deo)ovo bi bila, recimo, klasična jezičko.imperijalna izjava:

Stvaranjem više jezika napadnuta je struktura srpskog jezika, to jest njegova suština

(izvor)kojom se uzgred aboliraju buduće defanzivne akcije(metod oproban krajem 80tih i početkom 90tih, u prikupljanju argumenata/domaće podrške za vojne i druge čistilišne akcije, kod kuće i u regionu)

[3opge]

preciziraj prvo šta podrazumevaš pod merama, da znam šta mi je zadatakinače, ako te dobro razumem, preduzimanje nekih posebnih mera nije neophodno da bi se nešto označilo kao postkolonijalni odnos (matica vs emancipujušči deo)ovo bi bila, recimo, klasična jezičko.imperijalna izjava:(izvor)kojom se uzgred aboliraju buduće defanzivne akcije(metod oproban krajem 80tih i početkom 90tih, u prikupljanju argumenata/domaće podrške za vojne i druge čistilišne akcije, kod kuće i u regionu)

treba ipak procitati bar ceo pasus da bi se nesto shvatilo i da se ne bi (namerno ili nenamerno) podmetalo, izvrtalo i ekstrapoliralo. .

[bradilko]

A kakvo to vise pravo ima srpski jezik u odnosu na recimo hrvatski?Ili crnogorski?Prica iz doba austro carevine?To je proslost puna prevare.Kako i zasto taj zanos srbija nije iskoristila?Koliko podrugljivo delovalo to je realnost.Megalomanija,potcenjivanje i nekakav pokusaj supremacije je stvorila otpor.Vise bi ovo trebala biti tema o nesposobnosti tog srpskog na balkanu.Moglo bi se sprdati i zaliti citav dan, ali poenta je da je to srpsko izazvalo revolt i dovelo do nekakvih,nazovi nakaradnih novih jezika na balkanu.Porediti balkan kao posledicu istorije i istoriju su corava posla.nije svaki znak na svom mestu ili ih nema.pivo.izvinjavam se

Edited July 31, 2009 by bradilko

[mioba]

treba ipak procitati bar ceo pasus da bi se nesto shvatilo i da se ne bi (namerno ili nenamerno) podmetalo, izvrtalo i ekstrapoliralo.

ne bih se složilaostatak pasusa samo razrađuje citarnu rečenicu

Stvaranjem više jezika napadnuta je struktura srpskog jezika, to jest njegova suština

Ne mogu se stvarati novi jezici bez izmene jezičke strukture napadnutog jezika, bez izmene morfologije, bez izmene sintakse i nadasve bez izmene fonetizma jezika, uključujući i akcenat, jer akcenat pripada fonetizmu. Pri prvim razgovorima kod pristalica „crnogorskog jezika“ polazilo se od postojanja nekih glasova kojih nema u srpskom jeziku, naglašavamo da u crnogorskom jeziku postoje tri glasa koji su karakteristični upravo za ovaj jezik. To su šj, zj i dz. (primer je šjekira umesto sekira ili sjekira). Kada su videli, odnosno saznali da te glasove imaju svi govori srpskog jezika i jekavskog izgovora (dakle u Republici Srpskoj, BiH, Hrvatskoj...), oni su se izmakli, odustali od tih glasova kao „naučnih“ argumenata za poseban jezik. I onda su argumente počeli da traže na drugoj strani, recimo u leksici, u rečniku. Bosanci su u istoj poziciji kao Crnogorci. Bosanci teže da svoj jezik nazovu bosanskim, a ne bošnjačkim, jer on obuhvata i Hrvate, muslimane i Srbe.

umesto da objasni na koji način se stvaranjem više jezika napada struktura nekog jezikanije objasnio ni kako se stvaraju novi jezici. mislila sam da je relativno očigledno da ovde nije na delu stvaranje novog jezika - svakako ne u lingvističkom smislu. citirani lingvista se dakle bavi politikom, a ne lingvistikom. inače mu se ne bi moglo desiti da tvrdi kako autori novog jezika menjaju sve što čini stari (?) jezik, da bi odmah zatim utvrdio kako su se novotarije, koje su hteli da uvedu, već desile na nekom drugom mestušta on u stvari tvrdi? da glas šj ne postoji, ili da je taj glas u stvari srpski, ili da postoji lingvistički ali ne politički...? da je srpski jezik nestvoren?dr lingvista je do te mere ekstrapolirao zdrav razum, da me je sramota da više razmišljam o njegovim izjavamaionako sam ga citirala samo kao primer domaćeg straha od kastracije Edited July 31, 2009 by mioba

[harper]

Samo sto na Balkanu nije islo bas tako. Kao i u mnogim delovima istocne i centralne Evrope, gde su preovladjivale medjuetnicke carevine sa ne bas dobro-uskladjenim medjuetnickim odnosima. Tu je cesto nacija nastajala na osnovu etnicke grupe (ili je bar bila formirana do neke tacke), a drzava je dolazila kasnije. 1 slovenacka nacija je postojala mnogo pre slovenacke drzave (1991.), racunajuci i Sloveniju unutar Jugoslavije (1945. pa nadalje). Postojala je i pre 1918. (SHS, verovatno prve drzave koja je Slovence imenovala u svom nazivu) - a Slovenci za razliku od Hrvata recimo, nisu imali nekakvu svoju Sloveniju unutar Austrougarske.Nije isto radjanje nacija na Balkanu i stvaranje 1 francuske nacije, npr.

Ne samo u tim slucajevima vec i u mnogim drugim van Evrope ali to ne znaci da BGhost nije u pravu. Nacija je politicki koncept samodovoljnog metapolitickog okruzenja a takvo okruzenje najcesce su u stanju da obezbede drzave. Kad smo vec kod toga iako nije tema, nikad se nisam bavio time ali bilo bi interesantno videti koliki je uticaj uspesno izvedenog americkog rata za nezavisnost na formiranje pojma nacije kakav nam je poznat iz samih njegovih pocetaka, negde krajem 18. veka. Ako se neko jeste bavio time cenio bih da predlozi neku literaturu koja govori o tome.

[Indy]

Dakle, da li na tom nesrecnom poluostrvu poznatom pod imenom Balkan ima uopste normalnih ljudi? Ima li?

To je, ocigledno, samo retoricko pitanje.

[Evi]

ne bih se složilaostatak pasusa samo razrađuje citarnu rečenicuumesto da objasni na koji način se stvaranjem više jezika napada struktura nekog jezikanije objasnio ni kako se stvaraju novi jezici. mislila sam da je relativno očigledno da ovde nije na delu stvaranje novog jezika - svakako ne u lingvističkom smislu. citirani lingvista se dakle bavi politikom, a ne lingvistikom. inače mu se ne bi moglo desiti da tvrdi kako autori novog jezika menjaju sve što čini stari (?) jezik, da bi odmah zatim utvrdio kako su se novotarije, koje su hteli da uvedu, već desile na nekom drugom mestušta on u stvari tvrdi? da glas šj ne postoji, ili da je taj glas u stvari srpski, ili da postoji lingvistički ali ne politički...? da je srpski jezik nestvoren?dr lingvista je do te mere ekstrapolirao zdrav razum, da me je sramota da više razmišljam o njegovim izjavamaionako sam ga citirala samo kao primer domaćeg straha od kastracije

Rođen u Zagaraču, kod Danilovgrada, u Crnoj Gori, naš sagovornik najpre progovara o crnogorskom jeziku kao najnovijem surogatu srpskog jezika.

Dr lingvista je Crnogorac koji komentariše Crnogorce. Ja bih isto, ako može, neki primer srpskog postkolonijalističkog odnosa prema Crnogorcima (mislim da ti Crnogorac koji se sprema da pravda buduće (?) postkolonijalističke primere, nije baš najidealniji primer). Mislim da sigurno ima bolje od Crnogorca koji se zakačio sa nekima iz susednog sela, pa se sad preko novina razračunava sa rođacima.