Aha, po tebi je jesam kao indikativ i budem kao subjunktiv glagola biti mnogo smislenije i lakše objasniti deci nego da su prosto u pitanju dva različita pomoćna glagola koja se, eto tako, preklapaju u 90% slučajeva? :D

Aha, po tebi je jesam kao indikativ i budem kao subjunktiv glagola biti mnogo smislenije i lakše objasniti deci

da

 

 

 

tj, zapravo je to jedino smisleno

 

 

postojanje glagola "jesam" je 100% besmislica, i tako mi se činilo od petog razreda (kada su mi ga prvi put servirali), jedino što sam mnogo kasnije shvatila šta je u suštini po sredi

Edited December 18, 201410 yr by Hjortron

bwt za lokativ sam spremna da promenim mišljenje, čak sam i priznala onomad pa si mislim baš ti rekao da ipak nije to to

 

 

za tzv glagol "jesam" -- nikada i nikako

Edited December 18, 201410 yr by Hjortron

Možda si u pravu za jesam, ali kladim se da bi deca masovno padala kad ih učiteljica pita da navedu koji je glagol i u kom obliku u rečenici tipa "Ja sam Amelija."

 

Pomoćni glagoli su nezgodno polje da se traži logika; meni je OK da ostane ovako nelogično kako jeste, tj. da imamo dva glagola ekstremno ograničene funkcionalnosti koji se zato jako malo menjaju. Ako ih pretvoriš u jedan glagol koji se značajno menja u svakoj različitoj upotrebi... onda ima više smisla, ali postaju mnogo manje od pomoći.

pa ako je baš mnogo teško taj indikativ i subjunktiv (a jeste nezgodno jer je samo za taj glagol) nek deca kažu prezent i ne padnu i to je to, tu smo svi

 

 

smrt tzv (da ne kažem lažnom :P) glagolu jesam!

Lepo ste se iznapisivali, pozdravljam.

 

Ovde potpisujem sve što je Vini pisao o je l' i da l', ali bih voleo da nam neko da stručno tumačenje. Pod stručno mislim neki diplomirani lingvista koji radi kao lektor i koji je navikao da tumači misterije pravopisa. Jer, vidim da su Krošek i njegov kružok ovo skapirali kao da treba da se piše jel', dok je meni apsolutno jasno da pravopis kaže da treba da se piše je l' kad je u formi pitanja. Sad treba da rastumačimo da l' oni greše il' je moja deluzija jaka.

ja našao ovo:

 

 

У најкраћем: одвојено се пише када се у реченици може заменити са је ли тако да она остане граматична, а спојено ако је то неизводљиво.

Речца ли код упитних конструкција с инверзијом пише се одвојено од глагола коме следи, па тако и у 3. л. јд. презента гл. јесам (у његовом егзистенцијалном значењу и када је помоћни глагол, нпр. у перфекту). Уколико се скраћује крајње -и, то се бележи, без икаквих других промена, апострофом:

• Је ли све у реду? → Је л’ све у реду?
• Је ли стигао на време? → Је л’ стигао на време?

То су све регуларне конструкције, као што је регуларно и Јеси ли стигао? — Јесу ли вам хладне руке? у другим лицима.

Данас, ипак, у говореном језику, то је л’ из 3. л. јд. проширује употребу и на друга лица и, уопште, замењује инверзију као упитну конструкцију и конструкцију са да ли. То, међутим, није признато у норми (оквалификовано је као разговорно [П10]) и тада се јел’ пише спојено.

• Јесте ли чули вести? Јесте л’ чули вести? Да ли сте чули вести? Да л’ сте чули вести? према Јел’ сте чули вести?
• Има ли нешто ново? Има л’ нешто ново? Да ли има нешто ново? Да л’ има нешто ново? према Јел’ има нешто ново?
• Хоћеш ли доћи? Да ли ћеш доћи? Да л’ ћеш доћи? према Јел’ ћеш доћи / да дођеш?

(Конструкције лево су, дакле, исправне, а ова са јел’ није.)

 

linak

Ja sam uvek mislio da kad neko smandrlja ćeš doći, on u stvari pita hoćeš (li) doći, a ne jel' ćeš da dođeš

 

Isto kao kad pita jesi spavao, tu skraćuje jesi li spavao, a ne glupavo jel' si spavao.

 

Da li onda postojanje jel' treba da posluži validaciji takvih (očigledno nakaradnih) konstrukcija? Jel' si spavao, jel' me čujete?

ko jos kaze ćeš doći?

niko. kaže se: ćeš l' doći .

vidjega koksara sto godina

Tri apostrofa minimum: 'ćeš l' doć'?

vidjega koksara sto godina

 

meh, sad si se setio barabo. tako sam i umret' mog'o a da ne primetiš.

+meleon za hrortron oko glagola biti. jebemu, u svim drugim jezicima koje znam je to tako, samo se mi nesto pravimo pametni.

Zbogom Srbijo... Qapla'