Pobogu jednacenje po zvucnosti   b>p ispred ch ako pise Aleksandar  a ne 'der.  Busu vrati seee.

pobogu, zar se i u pravopis razumes ko i u mlacenje dece? cak i u srpkom postoje prezimena kao dubcevic, dabcevic, zubcevic i sl.

a pravilo kaze da se kod stranih imena cesto odustaje od jednacenja po zvucnosti, tako da nije vasinkton, a nisu ni hapsburgovci.

U pravopisu kada sam ja isao u skolu za slovenska imena i prezimena je vazilo pravilo transliteracije u srpskom jeziku da se primenjuje jednacenje po zvucnosti. I u Srbiji i u BiH. 

Ја знам да сам дуго читао о Сергеју Бубки који одскора постаде Бупка. И мени то сад као да је друго презиме, други човјек.

Ja bi' međ' 'rvate zbog manjka fonetske transkripcije imena.

 

Ja bih poblesavio kad bih morao da napišem u originalu više puta Švarceneger, Mek Konahi, Švajnštajger i slična prezimena...

Ni na srpskom ne izgledaju narocito privlacno.

Upišeš prva tri-četiri slova u gugao™, on ti pokaže celu verziju, ti iskopiraš i praviš se pametan: Schwartzenegger, McConaughey, Schweinsteiger -_- 

 

Bar je fonetski nemački najmanji problem uvežbati. Meni je dovoljna muka da se svaki put setim da li se piše Balotelli illi Balloteli illi Ballotelli...

 

S druge strane, kad pročitaš neko nepoznato strano prezime, ne znaš ni iz kog je jezika, šta onda? Treba da gledaš u pasulj da bi rastumačio kako ga transkribovati na srpski i promeniti po padežima...

 Meni je dovoljna muka da se svaki put setim da li se piše Balotelli illi Balloteli illi Ballotelli...

 

 

+1

 

Interesantno je da sam mnogo brze zapamtio kako se pise Bellucci. 

S druge strane, kad pročitaš neko nepoznato strano prezime, ne znaš ni iz kog je jezika, šta onda? Treba da gledaš u pasulj da bi rastumačio kako ga transkribovati na srpski i promeniti po padežima...

bas to. pogotovo sto kod licnih imena cesto ima izuzetaka glede™ pravilnog izgovora

jel moze neko da mi otkrije kako se ispravno pise ono sto se nekad pisalo: da l'. u pravopisu nema, a osnovano sumnjam da se mozda promenilo, jer se je l' vise ne pise tako, vec je ovako ispravno: jel'. 

pa to l je skracenica od recce li, a recce se pisu odvojeno, dakle nista novo nema sve po starom ide

pa da. al otkud onda jel'?

My 2c: češće skraćivanje, pa se jezik tu prilagođava upotrebi a drugde ne, dakle nema nekog overarching pravila. Kao ono što se npr. uprkos piše zajedno a u stvari odvojeno. 

 

Je (li) je upitni oblik pomoćnog glagola jesam, glagoli su promenljive reči, pa su valjda skloniji i ovoj vrsti promena nego upitne rečce. Da li se inače ne menja nigde, pa je malo manje opravdano da se skarabudži u dal'.

jer se je l' vise ne pise tako, vec je ovako ispravno: jel'. 

 

Otkad?

pa da. al otkud onda jel'?

pa sa nekog foruma garant.