Da Li Volite..

[Guest Milivoje iz Sugubine]

SHVATIO SAM, NE MOGU BEZ TEBEGledam kako vetar muci malaksale granei odnosi tebe sve dalje od menea uvelo lisce slaze se po zemljikao moja tuga, moje uspomeneTi si znala beskrajno da volisnesebicno da podaris sebei tek sada kad se rastadosmoshvatio sam, ne mogu bez tebeNikad vise necu biti ono sto sam bioonaj vedri covek koga pesma pratijer ranjena ptica ne moze da pevani presahli izvor putnika da svratiNe znam da l' si nasla mira daleko od meneal' drugog coveka zavolela nisine moze se, duso, goreti dva putau narucju mome sagorela ti si

[Sundance Kid]

DO NOT GO GENTLE INTO THAT GOOD NIGHT

Do not go gentle into that good night,Old age should burn and rage at close of day;Rage, rage against the dying of the light.

Though wise men at their end know dark is right,Because their words had forked no lightning theyDo not go gentle into that good night.

Good men, the last wave by, crying how brightTheir frail deeds might have danced in a green bay,Rage, rage against the dying of the light.

Wild men who caught and sang the sun in flight,And learn, too late, they grieved it on its way,Do not go gentle into that good night.

Grave men, near death, who see with blinding sightBlind eyes could blaze like meteors and be gay,Rage, rage against the dying of the light.

And you, my father, there on the sad height,Curse, bless me now with your fierce tears, I pray.Do not go gentle into that good night.Rage, rage against the dying of the light.

Dylan Thomas Edited September 16, 2012 by Sundance Kid

[belch]

divna je! znam je napamet

[kapetanm]

..

Edited September 16, 2012 by kapetanm

[Sundance Kid]

[morgana]

[koksy]

Misao na njuPo kakvim oštrim prođoh stazama,po kakvoj tuzi vlažnih humova,u zanosima, u ekstazama ?Ja pamtim prašni očaj drumovai vrtoglavih cesta ludilo,i usred vira ponoć umovaI lutanje je već utrudilokrvave noge i žulj brzih stopala.Nostalgiju je tek probudilo,i gora me je želja spopala:za nekim rujnim Barcelonama,za kojim pandža grud je kopala,za maslinama našim, za Salonama,večernjim zlatom blagih Zdravomarija,za blagom mira, sjetom i madonama,i čistim srebrom naših rodnih arija.IIAl preko magle ranih stanica,i žuta dima u kavanama,ko obećana neka danica,i melem duge našim ranama,zjene se krijese neke ljubavisa nepoznatim svojim manama,sa svojim cvijetom plavim, ubavim,sa svojim bolom punim mirisa(da bude lijekom kužnih, gubavih).–Predivne boje šarnog irisa,vi arabeske moje dragane,prepune vi ste miomirisa,i neke tajne, mile, lagane.U vašim nježnim polusjenamaja čitam mliječne slovke slagane:Blagoslovljena među ženama. Tin Ujevic

S u m a t r a

Sad smo bezbrižni, laki i nežni.

Pomislimo: kako su tihi, snežni

vrhovi Urala.

Rastuži li nas kakav bledi lik,

što ga izgubismo jedno veče,

znamo da, negde, neki potok

mesto njega teče!

Po jedna ljubav, jutro, u tuđini,

dušu nam uvija, sve tešnje,

beskrajnim mirom plavih mora,

iz kojih crvene zrna korala,

kao, iz zavičaja, trešnje.

Probudimo se noću i smešimo, drago,

na Mesec sa zapetim lukom.

I milujemo daleka brda

i ledene gore, blago, rukom.

M.Crnjanski

[Bat Bat]

CIGANI NA PUTUProročansko pleme, pogleda ohola,Juče na put krenu, noseć male svojeNa ledjima, ili dok ih gladne dojeUvek spremnim blagom prsa što su gola.Muškarci s oružjem idu pokraj kolaGde žene i deca šćućureni stojeUpirući nebu sneni pogled što jeUmoran od varki i od crnog bola.U samotnoj svojoj peskovitoj kućiPopac čim ih spazi, pesmu udvostručiSibela zelenim prirodu ogrne.S hridi slap poteče, olista pustaraPred tim putnicima kojim se otvaraObično kraljevstvo buducnosti crne.(Bodler)

[Elmer]

''Da li sam svuda gde su mi tragovi,Ko zna s čim sam se spajao,A nisam ni takao?Možda sam boravio i u svom životu,Možda postoje izvesni znaci,Ali kao da je neko stran.Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.Sa mnom je opasno ići, ja se nikad ne umaram.Valjda sam jedini svedok koji sumnja u sebeSve češće mi se činiDa nisam nikakav oblikVeć da slobodno jedrim kroz sopstvenoPijanstvo – prepušten sunčevom vetruOdlivam se i dolivam.Ali ipak uz mene se može, mada je neobično,Sa mnom je opasno hteti, ja nikad ne odustajem.Neiskvaren iskustvom, poseban slučaj samoće.Ponekad izmislim sadašnjost,Da imam gde da prenoćim.I suviše sam video, da bih smeo da tvrdim,Mnogo toga sam saznao, da bih imao ijedan dokaz.Ali ipak uz mene se može, mada je neobično,Sa mnom je opasno voleti, ja nikad ne zaboravljam.Pokušavam da shvatim učenja koja mene shvataju.Nejasna mi je vera, spremna u mene da veruje.Teško je biti okovan u moju vrstu slobode.Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir.Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.Sa mnom je čudno čak i umreti, jer ja se ne završavam.''

[maheem]

StazeDve preda mnom staze stoje:Jedna s cvećem, druga s trnjem;Gvozdene su noge moje -Idem trnju da se vrnem.Ja ustupam cveća stazeKojima je noga meka;Nek po cveću žene gaze,A trnje je za čoveka!Đ.Jakšić

[belch]

When I heard the Learn’d Astronomer WHEN I heard the learn’d astronomer; When the proofs, the figures, were ranged in columns before me; When I was shown the charts and the diagrams, to add, divide, and measure them; When I, sitting, heard the astronomer, where he lectured with much applause in the lecture-room, How soon, unaccountable, I became tired and sick; Till rising and gliding out, I wander’d off by myself, In the mystical moist night-air, and from time to time, Look’d up in perfect silence at the stars. w. whitmanedit:D

Edited October 28, 2012 by funk soul sister

[Elmer]

[Aineko]

Neki ljudi biju Srboljuba u kafaniŠta je s onim što nampreobilje dalinjih su ubijalinjih su ubijaliŠta će s onim što će još obilja datinjih će ubijatinjih će ubijatiGde su oni što sulepotu činilisve su ih pobilisve su ih pobiliŠta će s onim sto ćelepotu činitisve će ih pobitisve će ih pobitiŠta je s onim što nam lepotu sanjajui njih ubijajui njih ubijajuŠta će s zbiti s onim što će lepo snitii njih će ubitii njih će ubitiPa kad će poslednjipatnik da nestanevavek biće tužnihvavek biće raneNeko ima kamenNeko ima glavui svi su u pravui svi su u pravuLepota je nadhlebi pijani znajui njih ubijajui njih ubijajuMoram da vam kažemmora da čujetezašto me bijetezašto me bijeteOčajni u sebina sebe ne smetepa sebe bijete dok mene bijeteRebra moja vita sto put ste lomiliposle ste se kriliposle ste se kriliZašto li se kristeako pobedisteil vas više nemail ni bili nisteA ja sam vam dao sve što sam sanjaovi ste od sna gorii meni je žaoEvo sam i pesmuveć na pismo sveoda bi razumelida sam razumeoSrboljub Mitić

[Aineko]

Iz Čerge na untrini:Žuta pticaIde gospodin kroz vašarnosi ticu u kavzužutu ticuStoji Papiša na vašaruprodaje kravu mlekuljudebelu šarenuStade gospodin s kavezompoče tica da pevajao nebeski nebeskiDade Papiša dobru kravudade mlekulju za ticudade ozbiljnoNasmejaše se svi cigani trgovcilud si Papiša kao lud konja do juče si bio karakterĆutite cigani ćutite ne znatećerka mi mala voli tičičea sutra će da umre

Joja na samrtiDogovaraju se da ubiju Jojudogovaraju se da ubijunajstariju ciganku na svetuDogovaraju se crvi i bolesti mora što se popela na njenihdvestapedeset godinaTri meseca Joja gleda u gredui ne jedei ne pijei ne spavaTri meseca neće da umre.Bacanje karataDole karta dole kartadole kartadole karta gore nebou sredini tvoje očiu sredini tvoja glavada vidimo jednu kartuda vidimo jednu kartueno ide jedan gosponcrni gosponcrni gospon šeširdžijabrkatilo zubatilou oku mu dubok bunaru bunaru grdne alemeđ alama tvoje telogadan ti je ovaj gospongadan ti je ovaj gosponda vidimo jednu kartuda vidimo jednu kartueno plače jedna ženableda žena eno plačeusred polja plače ženana nju vrane navalilei kurjacii zmajevii kornjačeteb govori ta što plačeteb govoritebe mislitebe misli ta što plačene valja ti ova kartane valja ti ova kartada vidimo da vidimoda vidimo jednu kartudole karta dole kartada vidimo jednu kartuevo stoji mrtav čovekmrtav stojiusred nekog mrtvog selaoko njega mrtav narodpominju te po dobrotipominju te po lepotipominju te po mukamagrozno selogrozan čovekgrozan narodne valja ti ova kartane valja ti ova kartadole karta dole kartadole kartapljuni malo duni malone brini se ne brini sedole kartadole kartada vidimo da vidimoda vidimo jednu kartuevo peva jedna ženaevo pevaraduje se jedna ženamalo stara nasmešenažuta neka stara ženaevo pevaevo peva tvoje imekraj nogu joj nova rakaiskopana žuta zemljasuva sitna ilovačaukraj groba krst bagremova na krstua na krstu tvoja slovaNe valja ti ova kartaa na krstu tvoja kapatvoja kosatvoje čelotvoja glavane valja ti ova kartakao da te tvoja majkatamo mamiraduje se mrtva ženaona igra od radostine valja ti ova kartaDole karta dole kartada vidimo jednu kartueno ide onaj gosponeno ide onaj gosponda ti nije ni došaoda ga nismo ni videlida ti nisam ni kazaladušo moja daj mi dinarproklete su ove karte

[Aineko]

TREĆI PETLIDan mi za vratom a smrt sučeliceKuda god nogom groblje me presretaTo je ono drugo najtužnije liceNa smrt prastaru osuđenog svetaDan mi za vratom a smrt sučeliceTo od nigdine do nigdine bežimOčima trulim dok preci me prateMrtvi mrtvima žele da me vrateKao da davno već u zemlji ležimTo od nigdine do nigdine bežimMrtvaci živi drže me za skuteKidaju meso moje krv mi pijuO zar ne znaju ludi zar ne sluteU crnoj zemlji crnu pogibijuMrtvaci živi drže me za skuteOd istoka mi do zapada tminaVečito zemlja voda zemlja vodaIl krik samrtni il grobna tišinaOd izgreva mi tuga do zaodaOd istoka mi do zapada tminaSmejem se plač se razleže u meniDan mi kradljivo podlo protrajavaA sutra će me strašni teret zemniPrekriti žutog i prorasti travaSmejem se plač se razleže u meniNi kosti tvrde da istraju nećePojedu ih voda zemlja memla crviIl razdrobi ih korenjem drvećeIl podzemno ih kamenje razmrviNi kosti tvrde da istraju nećeTo živim život a smrt tik uz kostiI meso mi je grob mrtvoga biljaTelo je moje usud bez milostiUsta su moja mašina nasiljaTo živim život a smrt tik uz kostiSunce smejnog me zalud obasjavaNi ono u glavi tminu da ublažiNi lukavstvo me staro ne spasavaDan da prespavam u prezreloj ražiSunce smejnog me zalud obasjavaSvud oko mene vreme tka zlu zbiljuMilošću smrti se samo život javljaI sve se ponavlja u strašnom nasiljuKo ja što gorku pračežnju ponavljamSvud oko mene vreme tka zlu zbiljuNa krovovima granje plavet ticeNad kućama nebo zvezde ponor crniU kućama život i smrt sučeliceZapupi život a već smrt se zrniNa krovovima granje plavet ticeTo li nas neki lud bog ludo sanjaIli nas neki opak bog opako sazdaNevina li je jabuka spoznanjaKad tolika je svirepa odmazdaTo li nas neki lud bog ludo sanjaI da je greha grešnija je kaznaPravična li je pravda zverje strogaSramotna li je molitva poraznaBožanstvenija buna je od bogaI da je greha grešnija je kaznaI da je boga ne bilo ga zlogaDa iskušava niko nema pravaPo cenu srama raj je preubogaOgavna milost koja ponižavaI da je boga ne bilo ga zlogaIza pamćenja u dubini sivojŠta ubi oči pratajne pa slepiBolimo u sebi ko u rani živojA beskrajno smo svemoćni i lepiIza pamćenja u dubini sivojŠta zavede nas u svet smrtnog krugaKo nas to strašno udari il ukleKoja li bolest kakva li nam kugaUm uze i baci u laži podmukleŠta zavede nas u svet smrtnog krugaA toliko smo svemoćni i lepiIza neumlja iza lažne javeO da smo samo malo manje slepiO da je samo malo manje straveA toliko smo svemoćni i lepiMožda će neko u snu da se setiIl ponovni udar il ukun na ukunVreme učasno al nadno već letiProričem ljude čudomoćnih ruku.