Činilo se da je to život kakav smo hteli.

Divlje jagode sa šlagom ujutro.

Sunčev sjaj u svakoj sobi.

Nas dvoje šetamo pored mora goli.

Nekih večeri, ipak, zaticali smo se

Nesigurni u to što sledi.

Kao tragični glumci zapaljenog teatra,

S pticama što kruže oko naše glave,

Tamni borovi čudesno mirni,

Svaki kamen na koji smo stali krvario je sutonom.

Ponovo smo na svojoj terasi pijuckali vino.

Zašto uvek taj nagoveštaj nesrećnog kraja?

Oblaci sa skoro ljudskim obličjem

Kupe se na horizontu, ali ostalo divno

S vazduhom tako blagim i neuzburkanim morem.

Noć iznenada nad nama, noć bezzvezdana.

Ti pališ sveću, nosiš je gola

U našu sobu i gasiš brzo.

Tamni borovi i trave čudesno mirni.

— Charles Simić

Nešto mi ne ide zadivljenost njenom poezijom...ne pomera me.

Samo mi se u dušu urezala predstava "Deca radosti".

ovaj me prati 😂

ili ja njega, ne znam, al stalno se srećemo :)

https://www.rts.rs/lat/radio/radio-beograd-3/5937700/stihovi-gorana-babica.html

sjajno