Da Li Volite..

[Venya]

Evo još malo ?mudrog čika Brehta? :SlabostiTi nisi imao nijednuJa sam imao jednu:Voleo sam.EpitafTigrovima utekohStenice nahranihProždraše meOsrednjosti.Bertold Breht

[Venya]

***Neko je od kamena, neko od glineJa ? srebrnim sjajem plenim!Ja sam od izdaje, ja sam ? Marina,Ja sam varljiva morska pena.Za one od gline, za one od mesa ? I sanduk, i kamen nad grobom...Sred mora sam krštena i ? trajem, jesam,A večno u letu se drobim!Samovolja moja će probiti svudaI mreže, i srce svako.Ukroti, da, čik, ove kovrdže lude!Načini me zemljinim prahom!Nov talas ? i vaskrsnem ja, razbijenao kolena vaša gorska!Pa ? živela pena, ta vesela pena,Ta visoka pena morska!Marina CvetajevaО, поэты, поэты! Единственные настоящие любовники женщин!

[batticuore]

Eh Venya, lepu poeziju prepisujes. wubic za nove mudrosti čika Brehta i Cvetajevu! :)

[Venya]

Eh Venya, lepu poeziju prepisujes. wubic za nove mudrosti čika Brehta i Cvetajevu! :)

E, ako je tako, onda samo za tebe: O sirotom B.B.Ja, Bertold Breht, ja sam iz crnih šuma.Moja mati me je u gradove nosila tmurnoDok sam joj ležao u telu. I hladnoća šumaOstaće u meni do smrti zasigurno.U asfaltnom gradu mi je dom. Od samog početkaOvakve mi posmrtne sakramente daju:Novine. I duvan. I rakiju.Nepoverljiv sam i lenj. Ipak zadovoljan na kraju.Prijazan sam s ljudima. Sve što propišu Poslušam, stavio sam na glavu šešir kruti.Kažem: to su životinje, koje naročito mirišuI kažem: ne mari, i sam si takav, ćuti.Pre podne pokatkad stavim nekoliko ženaU prazne stolice-ljuljaške da se klateI posmatram ih bezbrižno, pa im kažem tihoNa mene nikad ne možete da računate.Predveče okupljam oko sebe muškarce.Oslovljavamo se sa ?džentlmen? i pominjemo rad.Oni drže noge na mojim stolovimaI kažu: biće sve bolje. A ja ih pitam: kad?Pred zoru sred sivog svetla piške jeleI njihova gamad ? ptice ? otpočne da viče.Tog časa ispijam čašu u gradu i bacamPikavac i spavam nemirno, jer senka se miče.Mi smo sedeli, jedno lako pokolenjeU kućama za koje smo mislili da večnost predstavljaju.(Tako smo sagradili visoka zdanja ostrva MenhetnI tanke antene, koje Atlantsko more zabavljaju.)Od ovih gradova ostaće: onaj ko prođe kroz njih ? vetar!Kuća razvedrava gosta: on je prazni žedno.Mi znamo da smo samo privremeniI da će doći za nama: ništa spomena vredno.Pri zemljotresima, koji će doći, nadam se dozvoliti nećuDa mi se ugasi ?virdžinija? od gorčine,Ja, Bertold Breht, prognan u asfaltne gradoveIz crnih šuma u mojoj majci punih tmine.Bertold Breht

[Costanza (Karma Police)]

***Neko je od kamena, neko od glineJa ? srebrnim sjajem plenim!Ja sam od izdaje, ja sam ? Marina,Ja sam varljiva morska pena.Za one od gline, za one od mesa ? I sanduk, i kamen nad grobom...Sred mora sam krštena i ? trajem, jesam,A večno u letu se drobim!Samovolja moja će probiti svudaI mreže, i srce svako.Ukroti, da, čik, ove kovrdže lude!Načini me zemljinim prahom!Nov talas ? i vaskrsnem ja, razbijenao kolena vaša gorska!Pa ? živela pena, ta vesela pena,Ta visoka pena morska!Marina CvetajevaО, поэты, поэты! Единственные настоящие любовники женщин!

Venya, čiji je ovo prevod teta Marine? Olge Vlatković?Бертолд Брехт - УВРШТЕН У ОПРОБАНИ СИСТЕМУврштен у опробани систем својих веза,Еластичну мрежу, одавно избегавамНове сусрете. Марљиво се трудим даПријатеље никад не искушавам нечим што оптерећујеИ да им намењујемНарочите улоге.Држим се могућег.Док не будем паоНећу тражити немогуће.Док не занемоћамНећу се сусрести са немоћи.Но, нови људи волеДа их други цене.

[Venya]

Venya, čiji je ovo prevod teta Marine? Olge Vlatković?Prevod je Zlate Kocić. Nisam čitala u prevodu Olge V, ali sad ću morati da potražim. Бертолд Брехт - УВРШТЕН У ОПРОБАНИ СИСТЕМУврштен у опробани систем својих веза,Еластичну мрежу, одавно избегавамНове сусрете. Марљиво се трудим даПријатеље никад не искушавам нечим што оптерећујеИ да им намењујемНарочите улоге.Држим се могућег.Док не будем паоНећу тражити немогуће.Док не занемоћамНећу се сусрести са немоћи.Но, нови људи волеДа их други цене.

[Beatrica]

Ako mozes -Radjard KiplingAko mozes da sacuvas svoju glavu kad svi oko tebegube svoje i okrivljuju te za to;Ako mozes da verujes sebi kad svi u tebe sumnjajui sam pridodajes njihovim sumnjama;Ako mozes da cekas a da ti ne dosadi cekanje,ili,ako si prevaren - da sam ne varas,ili,ako si omrznut - da sam ne mrzis,a da pritom ne izgledas predobar ili premudar;Ako mozes da sanjaris a da snovi ne ovladaju tobom,Ako mozes da mastas a da ti mastanje ne bude cilj,Ako mozes da se suocis sa uspehom i neuspehomi smatras te dve varke kao da su potpuno iste;Ako mozes da podneses da istinu koju si rekaoizvrnu nitkovi,kako bi od nje napravili zamku za budale,ili da posmtras propast onoga cemu si posvetio sav zivoti da,pogrbljen,s dotrajalim alatom opet novo stvaras;Ako mozes da prisilis svoje srce,nerve i tetiveda te sluze dugo iako si ih nemilice trosio,i da izdrzis i kada nema vise niceg u tebisem volje koja ti dovikuje:"Istraj!"Ako mozes da razgovaras sa nizima od sebei ne istaknes svoju superiornost,ili da u drustvu s visima od sebe -sacuvas svoje dostojanstvo;Ako mozes da ispunis jedan nezaboravni minutsadrzajem koji traje sezdeset sekundi -tvoja je zemlja i sve sto je na njoj,i,iznad svega,bices covek,sine moj!

[Venya]

RusijaDvorogi mesec žut.Kovilje svetli.Belasa put.Prašina leti.Leteći u visiniJato sova ? Jeca u daljiniNoći bez snova.Jasika suhihGrane se žute;Potpuno sam.Nebesa ćute...Ovde se i duh šumskiRasipa u prah.Ovde i ulan i pešak drumskiZature svaki trag.Brige se množe;Bespućem se klatim.Ništa ne možeDa izgubljen put vrati.Močvare puste:žbunje, plamen,Trave guste,Panj zapanjen.Moskva, 1916.Andrej Beli(Prev. Branko Miljković)

[Low-Life]

Seme Kad seme pasuljapotone u zemlju,samo je kao niko.Oko njega je mrak,zemljino gluvo testo.Zemlja mrzi sve ono sto bi htelo da rodi-jer je toliko puta rodila.I ne samo zemlja, sve sto gmize pod zemljom-mrzito usamljeno seme pasuljajer ono ne mrzi nikoga.Crvi, ti mali cinicigledaju ga s visinekao intelektualci,a senke umrlih-oko njega se vrzmaju kao podzemni carinici smrti.Seme u zemlji cuti,ne buni se, i samo Bog zna da li se plasi ili ne.Seme cuti, i trpi.Trpi, i najzad rodi.Jedes li danas pasulj,u svojoj kuci,ti koji pod zemljombio nisi –prekrsti se !

[Indy]

Mrtvi plamenovi IVOna, besumnje, leži ovde smerno,U uskom grobu, istrulela lica;Ona i ne zna da dolazim vernoDragani svojoj uz pevanje tica,Svežinom noci, pod lepotom zvezda,Kad instinkt snova mrtvoj dragi kreće,Kad spava zora i spavaju gnezdaI bledim mirom uljuljano cveće.Ona i ne zna da dolazim tada,S ljubavlju, istom k'o sto negda beše,I da je duša dragom grobu radaKad blede zvezde s visina se smeše.Ona, besumnje, leži ovde smerno,S nadama mojim obojenim smrću,I ne zna da je pohodim još verno;A žuti crvi oko nje se zgrću,I piju oči, moje oči sjajne,I troše telo, iluziju snova,I snove moje raskidaju bajne,K'o vetar majsko cveće kestenova. Sima Pandurović

[Allegra]

Cause And Effect - Charles Bukowskithe best often die by their own handjust to get away,and those left behindcan never quite understandwhy anybodywould ever want toget away from them

[Venya]

Я должна была бы пить Вас из четвертной, а пью по каплям, от которых кашляю.Марина Цветаева

[Amos]

SamoćaNajveća slova ljubavi:onaj glupi septembar kad sam se pravio važanda nikog nisam voleo.A jesen svima zlatna,samo meni bakarna.Da, pravio sam se važanda nikog nisam sanjao.A samog sam sebe boleoi sav sam se od sebe razboleo,i sebe u sebi mučio,i sebe u sebi proganjao.Najveća slova sramote:kad sam bez stida dovlačiozvezdama gradska nebau moje žedne oči.Najveća slova tuge:to, što sam se šegačioi pred svima junačio,da posle u samoći,nos zakivam u jastukčekićem umorne glave.A noći vrtoglave.Plave.A ja ne mogu da zaspim,već sanjam vreo od jave.Najveća brbljiva slova:sve ono što sam krio.Pred celim svetom sam biobaš to što nisam bio.Najveća slova ljubavii slova mog dečaštva:kad jedan namćor u menihrabrošću bogat pred svima,kad ostanemo samipreda mnom pocrvenii drhti od siromaštva.

[Venya]

Simptomi ljubaviLjubav je univerzalna migrena,svetla mrlja u pogledukoja zamračuje razum.Simptomi prave ljubavi su:mršavost, ljubomora,spore zore;predznaci i noćne more-osluškivanje udaraca,očekivanje znaka:dodira njenih prstijuu mračnoj sobi,istraživačkog pogleda.Budi hrabar, ljubavniče!Možeš li otrpeti takav bolod bile koje ruke do njene?Robert Grejvz

[Waldorf]

Такозвани добри људи,Од злотвора љући,Покраду нас жалећи нас,Суде нам плачући.Позваће те своме дому,Примиће те лепо,Питаће за здравље ? да сеПодсмехну свирепо;Да извргну све ти руглу,На под да те сложе...Без злотвора некако сеПроживети може,А назови-добри људиСвуд ће да те сретну,Неће те заборавитиНи на оном свету.(Тарас Шевченко, 1848. из књиге песама ?Кобзар?)