Da Li Volite..

[nautilus]

JADNI KATULE, NE NADAJ SE VIšE ...Jadni Katule, ne nadaj se više.što misliš da je propalo, propalo je, znaj.Dok si išao s djevojkom dražom ti od sviju,raskošno ti je blistao sunčev sjaj.Tolike radosti ovdje proživio si s njome.Veseo ti je bio svaki časak taj.Sve što je ona htjela, po želji ti je blilo.Raskošno ti je blistao sunčev sjaj.Sad ona više neće, al nemoj više ni ti.Ne žudi za onim što sliči varavoj sjeni.Ne budi očajan, slabić nemoj biti.Uporno sve podnosi, otvrdni, okameni;Zbogom, djevojko, Katul ti više nije jadan.što ti je bio, više ti nikad neće biti.A ti ćeš za njim još kako zažaliti.Otvrdnuo je Katul, ko kamen je hladan.A ti, zloćo, što ti osta od života?Drugome nećeš biti što si bila meni.Koga ćeš sada voljetl, kome ćeš draganom biti?Koga ćeš Ijubiti, čije ćeš usne gristi.A ti, Katule, samo odlučno, stvrdni se, okameni.Gaj Valerije Katul

[dare...]

Ne volim prazne sobe... Ni ove hotelske nisu izuzetak... Navikao sam na žamor glasova, da se neko muva po kući, zapitkuje traži nešto... Navikao sam na komšije koje me nerviraju, decu (i svoju i tuđu), koja nepekidno ulaze i izlaze iz stana... Navikao sam i na reči i ćutanje gospođe dare... I njenu prisutnost... OdjekivanjePrazna soba, stane da režiUvučem se u svoju kožu.Tavanica, stane da skičiHitnem joj jednu kostUglovi, stanu da kevćuI njima hitnem po jednu kostPod, stane da zavijaHitnem i njemu jednu kost.Jedan zid stane da lajeI njemu hitnem jednu kostI drugi i treći i četvrti zidStane da lajeHitnem svakom po jednu kost.Prazna soba, stane da urlaI sam prazanBez ijedne kostiU stostruki se odjekUrlika pretvaramI odjekujem, odjekujem,Odjekujem...Vasko Popa

[KristinaS]

OdlazakNisam više tuS mesta se nisam pomerioAli tu više nisamNeka uđuNeka pogledaju neka pretražeVodenica u senci rebaraZrelu prazninu meljeOpušci jevtinih snovaU pepeljari se dimeNisam više tuS mesta se nisam pomerioAli sam već dalekoTeško da će me stićiVasko Popa

[Pixie]

Sa istom energijom divim seCeslavu Milosu i Gertrudi Stejnkad se upustim u citanje,s potrebomda me zagreju necije reci.I kad usred sume,sa svih strana okruzen drvecemstojim na jednom panjui vidimda mi se tako dopada iprirodno, kazem: zastone bih svakog dana dolazio na ovo mesto?A u tu sumu, tada,usetao sam sa namerom da pisam,uz neko stablo i pitao se:sta u stvari coveka greje?(S. Valjarevic)

[Pixie]

JEDAN MINUT JE DOVOLJAN ZA STIDTog dana nisam odoleo piti od bundeva.Pojeo sam jedno parce. Popio casu vode naiskap.Podrignuo dvaput. Jezik mi je bio lepljiv,samo lepota i istina. I titraji i treperenje.Neke stvari cu da zaboravim od svega ovog,neke cu da zapamtim. Tog dana sam ustao rano ujutru,lako se probudio, pozeleo da ustajem jos ranije,sve ranije i ranije, sto vise budan.Sve sto sam video, naucilo me je.Sve sto sam dodirnuo, pomoglo mi je.I nikako da se snadjem a neku snagu ipak imam,vezbam se da poverujem u to,vezbam snagu da dohvatim celinu,da skupim truncice, hiljade, u jednu saku,i da kazem: dobro je,tu je.(S.V.)

[GRIFF]

Vedri osmehOprosti mi za sve,Sve one neizgovorene rečiZnam da misliš, ma lako je to rećiAli tek u ovu pesmu su staleJer one važne vijuge najkasnije paleOprosti mi za sve,Sve one prazne pogledeNisam bio spreman za takve ogledeI mirnu reku koja vodi ravnoJa strme sam brzake odabrao davnoOprosti i zbog suza na licu tvomDa mislio sam na tebe dok sam bio s njomI često se pitao jesi li me snilaNeću ti reći jer laž bi to bilaZa sve što je ostalo visiti u zrakuOprost ti molim u tišini i mrakuZnam da prošlost promeniti ne moguZato se večeras zaklinjem BoguNa svetu postatću najbolji čovekAko me blagoslovi tvojim vedrim osmehom

[remedios]

One ArtThe art of losing isn't hard to master;so many things seem filled with the intentto be lost that their loss is no disaster.Lose something every day. Accept the flusterof lost door keys, the hour badly spent.The art of losing isn't hard to master.Then practice losing farther, losing faster:places, and names, and where it was you meantto travel. None of these will bring disaster.I lost my mother's watch. And look! my last, ornext-to-last, of three loved houses went.The art of losing isn't hard to master.I lost two cities, lovely ones. And, vaster,some realms I owned, two rivers, a continent.I miss them, but it wasn't a disaster.---Even losing you (the joking voice, a gestureI love) I shan't have lied. It's evidentthe art of losing's not too hard to masterthough it may look like (Write it!) like disaster. -- Elizabeth Bishop

[KristinaS]

VečnostSamo jedna žena.Samo jedan grad.I gustina ljubavi, u podne,kao prostrana palata cveća i meda.Moja mladost na trgovima, večna.sati, ljubljenja, - nagi. Fransisko Bendesu

[dare...]

ČAROLIJA Nekom zabranjuju zvezde. Nekome krila. I laste... Ja ne zabranjujem ništa. Sme se sve što se ne sme. Samo jedno te molim: pokušaj da ne rasteš ni mrvu svima za inat, do kraja ove pesme. :) U toj se pesmi živi slobodno, lepo i ludo. Možes da izmišljaš. Maštas, Da radiš sve naopako. U njoj i najveće čudo prestaje da bude čudo, jer sve što poželiš kad zažmuriš - ostaje zauvek tako. Isturi hrabro i divno prkose detinjaste i laži i sebe samog. Sme se sve što se ne sme. I sme se više od svega! Jedino: nemoj da rasteš za inat i tebi i meni do kraja ove pesme. I svaki put kad te slome, pa moraš nov san da stvaraš, ne sanjaj ga u mraku. Dotrči bliže zori. Na pragu ove pesme tako se divno bori i kad namigneš samo ;) i osmehneš se polako Izbroj u sebi do deset i to u večnost pretvori. I sve što žmureći smisliš ostaće zauvek tako. M.A.

Edited April 25, 2008 by dare...

[Willow]

DISFUNKCIONALANbaš dugo nisam zabeležio nijednu novu pesmu, pa čak ni prostu rimu,ništa. reči odbijaju da seiole smisleno slože jedna poreddruge; kapitulirao sam, u 39. godini životanezadovoljan bazam pod senkama porazanesposoban bilo šta dastvorim. srebrna svetlost ne obasjava me više, prazan sam,disfunkcionalan,smoren spreman za trajni egzil u niš-tavilo. ako je u prošlom vremenu i postojao neki obris stvaralačkih moći sada su se te moći definitivno preselile kod nekog talentovanijeg autora ostavljajući me da se ovde patim sa ovo nešto efemernog tovara na sebi - mišićnog tkiva malja mladežajutarnjih erekcijazgrudvane limfeparodontozekardiovaskularnih komplikacijafakin kostiju. DK, kasni april 2008.

[Matilda Ivancic]

Zbog svega što smo najlepše hteli hoću uz mene noćas da kreneš. Ma bili svetovi crni, il beli, ma bili putevi hladni, il vreli, nemoj da žališ ako sveneš. Hoću da držiš moju ruku, da se ne bojiš vetra i mraka, uspavana i kad kiše tuku, jednako krhka, jednako jaka. Hoću uz mene da se sviješ, korake moje da uhvatiš, pa sa mnom bol i smeh da piješ i da ne želiš da se vratiš. Da sa mnom ispod crnog neba pronađeš hleba komadić beli, prona?eš sunca komadić vreli, pronađeš života komadić zreli. Il crkneš, ako crći treba zbog svega što smo najlepše hteli.

[Black]

Evening StarPoem by Edgar Allen Poe (1827)'Twas noontide of summer,And mid-time of night;And stars, in their orbits,Shone pale, thro' the lightOf the brighter, cold moon,'Mid planets her slaves,Herself in the Heavens,Her beam on the waves.I gazed awhileOn her cold smile;Too cold- too cold for me-There pass'd, as a shroud,A fleecy cloud,And I turned away to thee,Proud Evening Star,In thy glory afar,And dearer thy beam shall be;For joy to my heartIs the proud partThou bearest in Heaven at night,And more I admireThy distant fire,Than that colder, lowly light.

[Matilda Ivancic]

Noćas se moje čelo žari,noćas se moje vjeđe pote;i moje misli san ozari,umrijet ću noćas od ljepote.Duša je strasna u dubini,Ona je zublja u dnu noći;Plačimo, plačimo u tišini,Umrimo, umrimo u samoći.

[Leonina]

KOLAJNA - IVMiris ljepote struji u toj kosi,njene su usne poput slatke varke, njene su ruke drhtave i žarke, ponor i plamen usred oka nosi.-Ko hladna mana misao me rosina njezin pokret , a ko igra barkesjećanje na te pune zjene jarkekojima struje iskre i zanosi. - -Mrzim te oči mračne i duboke, kunem te noge pred kojima padam, i altar tjela gdje u prahu ležim ; -božanska ženo, unuko visoke pramajke Eve, pred tobom sam Adam, i jer te volim ja od tebe bježim. – Tin Ujević

Edited May 4, 2008 by Leonina

[KristinaS]

Enes Kisevic - Sve je u svemuIzasao sam samo iz sna u san.Lica se svoga ne sjecam.Gubitka nema. Plakati cemu?Opet sam tu. Sve je u svemu. Dok bijah ko vi, lelujah zrak,a sad sam kao svjetlost lak.Tijelo mi vise ne baca sjenu.Opet sam tu. Sve je u svemu.Izvan zivota, izvan smrti,nikakve boli vise ne cutim.Ne pitam tko sam. Nit tezim cemu.Opet sam tu. Sve je u svemu.O, kad bih mogao, blazeni grebe,od svega toga oduzet sebeja sve bih dao za mrvu zara,da opet sebe iz nista stvaram.