Tehnika i civilizacija

[Braća Strugacki]

Ima tu više problema. Prvi i najvažniji je da nas ima 8 milijardi i da taj broj raste.

Drugi problem je to što se neke alternative predstavljaju kao ekološka rešenja.

Neka prva alternativa bude karton. Može i bilo šta drugo, ali mislim da se karton predstavlja kao eko varijanta.

 

Proizvodnja kartona - prvo se sve pretvara u pulpu, što su uglavnom celulozna vlakna u vodi. Pulpa se potom nasipa na traku od filca i iz trake se izvlači voda. U vodi zaostaje ponešto, ali da zanemarim to. Formirani karton se dalje na traci suši i mota u rolne. Wet i dry strenght. tj čvrstina kartona mokrom stanju i suvom stanju se modifikuje određenim hemikalijama. Gubitak kratkih vlakana tokom izvlačenja vode se sprečava nekim drugim hemikalijama.

Sa svakom novom reciklažom, udeo kratkih vlakana se povećava, što je i očekivano, pretvaranje celuloze u pulpu nije baš nežan proces. To znači da je potrebno sve više hemikalija da se smanji gubitak kratkih vlakana, poveća wet i dry strenght do potrebnih. Tu su problemi utrošene vode i energije.

 

Zbog broja od 8 milijardi, nema vraćanja na pre plastika eru. Većina alternativa povlači sa sobom veću upotrebu vode, detergenata i goriva. Zbog toga šta je plastika, moramo da je zamenimo. Ja, za sada, ne vidim kako.

[Weenie Pooh]

Broj od 8 milijardi nije uklesan u titanijumsku ploču.

 

Priroda obično nađe način da resetuje metastaziranu populaciju na fabrička podešavanja. Ako neće ona, naći ćemo ga mi pre ili kasnije, u tome smo bar dobri.

 

Može tako, a može i ovako, pazi sad: da prestanemo da se rukovodimo tržišnom ekonomijom, pa da ne moramo više jedni drugima da pakujemo i šaljemo tone stvari sa kraja na kraj sveta i posle metabolišemo ambalažu.

 

[beyoncé]

@opet braći

jasno mi je sve to oko proizvodnje, neefikasnosti (u eko smislu) reciklaže, zagađenja drugim hemikalijama, ekonomske i energetske neisplativosti, svega... ali bi se makar smanjio unos plastike u organizam, a to nije nebitno. da se smanji unos makar nečeg štetnog. pogotovo što zaista nije neophodno da se ima npr. osamsto slojeva ambalaže za sve.

 

ni ja ne vidim kompletno rešenje trenutno, ali biram da verujem da će se i tehnologije i materijali ipak usavršavati u smeru koji će biti bezbedniji za život svega živog. makar u dalekoj budućnosti.

(pokušavam da budem optimista za promenu, ne miniraj :)) 

Edited November 29, 2022 by beyoncé

[Time Crisis]

3 minutes ago, Weenie Pooh said:

Može tako, a može i ovako, pazi sad: da prestanemo da se rukovodimo tržišnom ekonomijom, pa da ne moramo više jedni drugima da pakujemo i šaljemo tone stvari sa kraja na kraj sveta i posle metabolišemo ambalažu.

 

Mda, svako da obrađuje svoju njivu i gaji svoju stoku, prvi milenijum n.e. ftw

[Braća Strugacki]

5 minutes ago, beyoncé said:

@opet braći

jasno mi je sve to oko proizvodnje, neefikasnosti (u eko smislu) reciklaže, zagađenja drugim hemikalijama, ekonomske i energetske neisplativosti, svega... ali bi se makar smanjio unos plastike u organizam, a to nije nebitno. da se smanji unos makar nečeg štetnog. pogotovo što zaista nije neophodno da se ima npr. osamsto slojeva ambalaže za sve.

 

ni ja ne vidim kompletno rešenje trenutno, ali biram da verujem da će se i tehnologije i materijali ipak usavršavati u smeru koji će biti bezbedniji za život svega živog. makar u dalekoj budućnosti.

(pokušavam da budem optimista za promenu, ne miniraj :)) 

 

oko svega smo saglasni osim oko optimizma

 

 

Edited November 29, 2022 by Braća Strugacki

[Weenie Pooh]

57 minutes ago, Time Crisis said:

Mda, svako da obrađuje svoju njivu i gaji svoju stoku, prvi milenijum n.e. ftw

 

Ma ne, bolje da teramo nizbrdo do konačnog ishoda

 

 

[Venom]

1 hour ago, Braća Strugacki said:

Ima tu više problema. Prvi i najvažniji je da nas ima 8 milijardi i da taj broj raste.

 

 

Ovo je lazna dilema, kao ono kad je krenuo covid: da li da spasavamo ljude ili ekonomiju. Kao sto ne postoji ekonomija bez ljudi, ne postoje plasticna pakovanja bez ljudi. To je jedino sto je bitno. Ali se na primeru vidi i u cemu je zapravo problem, i to je opet pomenuto u onom clanku koji sam linkovao. A to je da je u medjuvremenu cela stvar postala vrlo osetljivo politicko pitanje - danas vise ne mozes da zabranis nesto sto je stetno, niti da ogranicis nekim merama (npr. oporezivanje), zato sto bi ugrozio citave industrije, radna mesta. Tako da smo u situaciji da sedimo na grani drveta, neko je sece testerom tako da cemo svi poginuti, ali toj osobi je to posao i mora da zivi od neceg i sta da se radi. Business as usual.

[Jimmy Kowalski]

1 hour ago, Time Crisis said:

 

Mda, svako da obrađuje svoju njivu i gaji svoju stoku, prvi milenijum n.e. ftw

 

Bar bi udisali cist vazduh, pili cistu vodu i jeli zdravu hranu..

[Braća Strugacki]

Nisam saglasan sa ovim što pišeš. Ti posmatraš problem iz jednog ugla, ja iz drugog. Ukoliko isključiš npr PET boce iz upotrebe ili je potrebno da ih nešto zameni ili da se više ne koristi ništa flaširano.

[Time Crisis]

12 minutes ago, Jimmy Kowalski said:

 

Bar bi udisali cist vazduh, pili cistu vodu i jeli zdravu hranu..

 

Sigurno, prošli vekovi su nadaleko poznati po zdravoj hrani, a posebno čistoj vodi

[Duhovnost, ljubav i med]

14 minutes ago, Jimmy Kowalski said:

 

Bar bi udisali cist vazduh, pili cistu vodu i jeli zdravu hranu..

До пре 100 година је тако било, па су људи јели качамак сваки дан, здрав органски качамак, али опет сваки дан исто јело, што дефинитивно није здраво. 

[Duhovnost, ljubav i med]

...... Ко мисли да ауто батерије неће појефтинити нека баци поглед на овај пример:

[Braća Strugacki]

Zasadi litijum i kada poraste, prodaj berbu.

[Duhovnost, ljubav i med]

Еколошке последице рударења имаш још од времена Римљана. Ако батерија 21. века буде могла да акумулира соларну енергију по свима приступачној цени то ће умањити последице свих других загађења, па и оног највећег, од колубарског лигнита.

[Braća Strugacki]

Zanemari, za trenutak, ekološke posledice rudnika. Nije moguće, osim u misaonom eksperimentu, ali ok.

 

Amounts vary depending on the battery type and model of vehicle, but a single car lithium-ion battery pack (of a type known as NMC532) could contain around 8 kg of lithium, 35 kg of nickel, 20 kg of manganese and 14 kg of cobalt, according to figures from Argonne National Laboratory.

 

How many kg of lithium is in a Tesla battery?
The battery of a Tesla Model S, for example, uses around 12 kg of lithium.

 

Rezerve litijuma su ograničene, što znači da je reciklaža baterija krucijalna za razvoj ove industrije. Reciklaža košta. Kako zamišljaš da će električni automobil da bude značajno jeftiniji?