Weenie Pooh Posted December 22, 2022 Posted December 22, 2022 59 minutes ago, Braća Strugacki said: Jedino rešenje je potpuno cirkularna ekonomija. Ona je moguća, čak i sa današnjim tehnologijama, bez ikakvog napretka. Bez tehnološkog napretka možda, ali bez socijalno-ekonomskog? Kako ćeš da uteraš proizvođača u taj "reuse, redistribute, refurbish" ciklus ako je njemu isplativije da konstantno pravi i prodaje nova sranja koja se bacaju posle par upotreba, ako generacijama unazad ulaže ogromna sredstva da potrošače ubedi da je novo<=>bolje? Nikako, možeš samo da mu nacionalizuješ firmu i onda je vodiš kako ti misliš da treba. I to ne samo jednu, nego sve koje postoje pod tvojom jurisdikcijom. A ni posle tog podržavljenja ne bi mogao da se takmičiš sa stranim firmama kojima se zdravo jebe za bioodrživost i za recikliranje šrafova. Morao bi ceo svet da uteraš pod svoj šinjel. Pisao je neki doomer na Interceptu o tome pre nekoliko godina, kako energetska/klimatska kriza nema rešenje u svetu u kom živimo. U svetu kojim suvereno upravlja neki brkati diktator iz jednog centra, možda bi imala, ali to nam nije na vidiku. Zovite je distopijom ili utopijom, ali tu budućnost nećemo gledati. 1
zorglub Posted December 22, 2022 Posted December 22, 2022 1 hour ago, Braća Strugacki said: Tačno je da ne utiče sve države u istoj meri, ali je isto tako tačno da sve utiču negativno. Osim Butana, tako da bi mogli njihov model da zapratimo.
Sestre Bronte Posted December 22, 2022 Posted December 22, 2022 3 minutes ago, Weenie Pooh said: Bez tehnološkog napretka možda, ali bez socijalno-ekonomskog? Kako ćeš da uteraš proizvođača u taj "reuse, redistribute, refurbish" ciklus ako je njemu isplativije da konstantno pravi i prodaje nova sranja koja se bacaju posle par upotreba, ako generacijama unazad ulaže ogromna sredstva da potrošače ubedi da je novo<=>bolje? Nikako, možeš samo da mu nacionalizuješ firmu i onda je vodiš kako ti misliš da treba. I to ne samo jednu, nego sve koje postoje pod tvojom jurisdikcijom. A ni posle tog podržavljenja ne bi mogao da se takmičiš sa stranim firmama kojima se zdravo jebe za bioodrživost i za recikliranje šrafova. Morao bi ceo svet da uteraš pod svoj šinjel. Pisao je neki doomer na Interceptu o tome pre nekoliko godina, kako energetska/klimatska kriza nema rešenje u svetu u kom živimo. U svetu kojim suvereno upravlja neki brkati diktator iz jednog centra, možda bi imala, ali to nam nije na vidiku. Zovite je distopijom ili utopijom, ali tu budućnost nećemo gledati. Ovde sam mislio samo na tehnološki napredak. Hvala na ispravci, nisam bio eksplicitan.
namenski Posted December 22, 2022 Posted December 22, 2022 Da prevedemo na srpski dilemutm izmedju svemocnog i sveresavajuceg Boga Trzista i centralnog planiranja: кад је мука где си Ђука, кад јебете Ђуку не зовете: Amerikatm '30-ih... 1
dragance Posted December 22, 2022 Posted December 22, 2022 Kada nemaš ništa od infrastrukture i kada je velika kriza, onda samo napred. Kada pumpaš ekonomiju i “centralno planiraš” u nekim drugim oblastima gde nema potražnje, onda dobiješ ovo: Nu to djavla, čak imaju i skupe kredite, koje neki neće da plaćaju jer je projekat bio govno, a privatnici propali (lokalni moćnik nije vratio svoju proviziju), a onda ima i izbacivanja. https://asia.nikkei.com/Spotlight/The-age-of-Great-China/Concrete-ghost-towns-make-China-s-real-estate-bubble-visible Mislim, razumem ja vašu naklonost snovima o ideologiji, ali sve što hoću da kažem je da vas stvarnost opovrgava i da na duže staze, uplitanje države u delove ekonomije i njene mehanizme nije održivo. 1
dragance Posted December 22, 2022 Posted December 22, 2022 Ti živiš u prošlosti. šta drugo da ti kažem?
namenski Posted December 22, 2022 Posted December 22, 2022 1 плусквамперфект... Quote Securing sufficient public funds to finance crisis resolution costs depends on the political leadership as well as on political consensus. The Korean government was able to mobilize a significant financing package early on (about 15% of GDP), signaling the government’s determination to tackle the crisis. Gaining quick political consensus on a financing package helped to restore confidence by bolstering the credibility of the government’s statements and commitments. I jos jedan... Itd, itd... 1
Luther Posted December 22, 2022 Posted December 22, 2022 Ajde! https://www.politifact.com/factchecks/2022/jul/27/instagram-posts/no-jane-goodalls-population-comments-didnt-spark-p/ Ona kaže jedno na twiteru piše drugo što nema veze i onda konsternacija.
Sestre Bronte Posted December 24, 2022 Posted December 24, 2022 Idemo dalje. Ukoliko se pojavi neka budala koja napiše nešto protiv kapitalizma, odmah isplivaju kontrargumenti votabautista od kojih je možda najtužniji kada počne prebrojavanje za koliko smrti je kriv komunizam. Ne volim da linkujem, ko želi nešto da nađe, naći će - u jednom od intervjua čovek koji je kupio tviter je izjavio kako želi da pomogne čovečanstvu i da reši probleme poput svetske gladi. O svetskoj gladi se mnogo priča, razne dobrotvorne organizacije se bave ovim problemom, što i nije čudno, uzimajući u obzir da je broj ljudi koji je gladan oko 10% ukupne populacije. Oko 800 miliona ljudi gladuje. Ukoliko pogledamo kako moderna prehrambena proizvodnja i distribucija hrane izgleda, lako možemo da vidimo da hrana nije hrana, nego proizvod koji mora da zadovolji određene kriterijume. Tu ne mislim da % aflatoksina i sadržaj teških metala. Prvenstveno mislim na proizvod u tržišnom smislu, koji mora da privuče kupca na osnovu neke svoje karakteristike, izgleda ili nečeg trećeg, što proizvodu daje dodatnu vrednost kako bi profit bio optimizovan. Zbog ovoga, velika količina hrane se baca, bez obzira što su ljudi gladni. Drugim rečima, ljudi ostaju gladni, bez obzira na dovoljno hrane. Proizvodnja hrane je veća od potreba stanovništva. Kao posledica bacanja velikih količina hrane, baca se i velika količina ambalažnih materijala. Svake godine se baci oko 2,5 milijardi tona hrane. Drugim rečima 2.500.000.000.000 kg razne hrane je bačeno, zbog isteka roka trajanja, estetskih kriterijuma, potrebe izlaganja obilja po radnjama kako bi se ljudi lakše odlučili za kupovinu (zadnju jabuku iz gaajbice se ljudi obične dvoume da li da uzmu, čim je ostala poslednja, nešto joj fali) i drugih razloga, u suštini, ni nisu mnogo bitni. Količina bačene hrane je oko 3 puta veća nego što je potrebno da se svi nahrane, što bi sprečilo mnoge smrti, koje se dešavaju svakog dana. I pored toga, to nikome ne pada na pamet. Kapitalizam kao efikasan sistem pruža velike prednosti u proizvodnji potrebnih resursa za udoban život, u odnosu na komunizam. Sa druge strane, kapitalizam nas sasvim lepo ubeđuje da je gladan sam kriv ukoliko je gladan, pored sveg ovog obilja, tako da ne podbacuje u raspodeli resursa potrebnih za udoban život, to mu nije u prirodi. 3 1
3opge Posted December 24, 2022 Posted December 24, 2022 nase djubre moze vas spasti od smrti od gladi -parola veka
Spooky Posted December 25, 2022 Posted December 25, 2022 (edited) Ovo za bacanje baš i nije tačno, tj. priča je mnogo komplikovanije, i bogate kapitalističke zemlje bacaju manje. Krenimo od proizvodnje hrane, gde je bacanje minimalno. Moderna prehrambena industrije je procenat bacanja smenila na minimum. Lako kvarljivo voće i povrće se konzervira ili zamrzava satima posle branja. Hrana se čuva na različite načine. U zavisnosti od klase , voće ide u direktnu konzumnu prodaju, ili industrijsku preradu. Mnogi otpaci u raznim industrijama završe u stočnoj hrani. Procenat hrane koja propada je verovatno najmanji u ljudskoj istoriji, sve to zahvaljujući kapitalizmu koji cedi vrednost do poslednje pare. Slično i u prodavnicama. Moderni zapadni marketi bacaju svega oko 11 kg per Capita godišnje. Restorani malo više. A najviše se baca u domovima. I to opet, suprotno tome što tvrdite, zapadni svet baca najmanje (verovatno zato što kupuje u manjim količinama i ima zamrzivače i frižidere). Prosek je 65kg per capita za zapadnu Evropu, a npr 108 za podsaharsku Afriku. Izvor https://www.unep.org/resources/report/unep-food-waste-index-report-2021 Edited December 25, 2022 by Spooky
Sestre Bronte Posted December 25, 2022 Posted December 25, 2022 (edited) Edited December 25, 2022 by Braća Strugacki
Radoye Posted December 25, 2022 Posted December 25, 2022 1 hour ago, Spooky said: Slično i u prodavnicama. Moderni zapadni marketi bacaju svega oko 11 kg per Capita godišnje. Restorani malo više. Kao svezepristigli imigrant radio sam u jednom "modernom zapadnom marketu". Kolicina hrane koju smo svakodnevno bacali je neverovatna. Razbijeno jedno jaje u kartonu od 12 = ostalih 11 koja su potpuno OK se razbijaju u smece. Ne bacaju jer onda neko moze da ih izvadi nego da pazis da bas svako polomis. U pakovanju od 3x1,5l mleka probusena jedna kesa, busis i druge dve i prosipas. Nista, nista N-I-S-T-A sto je istekao rok se ne vraca nego ide pravo u smece, i to otvori ambalazu i prospi. Taman posla da se slucajno nesto od toga donira za svratista za beskucnike ili "narodne kuhinje" - kupi pa doniraj ako ti je stalo, nema nista za dz. (Ajd' to je bilo pre 20 godina, mozda se u medjuvremenu nesto promenilo ali nije tadasnji kapitalizam bio nista drugaciji od ovog sada da bi razlika bila drasticna...) 1
Recommended Posts