Italija

[Poludziber]

Lanciano

Grad na brezuljcima na nekih 15ak km od jadranske obale.  Zaista prastari grad. Arheoloski ostaci svedoce neprekidno prisustvo ljudi od 12  veka pre nove ere. Legenda kaze da su ga osnovale izbeglice iz Troje. Vazno mesto na trgovinskom putu od severa do juga jadrana na odlicnom strateskom mestu blizu mora ali dobro branjeno na brdu mnogo pre dolaska rimljana.  Naravno, svajaju ga rimljani u 3 veku pre nove ere ali i pod njihovom vlascu ne gubi nimalo svoju vaznost zahvaljujuci odlicnoj poziciji. Kasnije Vizantija, pa Normani u cije vreme postaje najvazniji i najveci grad Abruzza. Danasnji izgled i zidine koje cuvaju grad poticu iz 11 veka za vreme njihove vladavine. U 14 veku je imao nadaleko poznati sajam 2 puta godisnje na koji su se upucivali trgovci iz svih delova tada poznatog sveta.

 

 

U 16 veku pod Napuljskim kraljestvom polako propada i preuzimaju ga spanci a kasnije i francuzi. Jedan je od onih juznjackih gradova koji su jedva cekali da udju u novonastalu italijansku zbog loseg vodjenja ekonomije i drugih stvari od strane Napulja.

 

 

 

Danasnji Lanciano je prilicno lep i ocuvan srednjovekovni grad sa elegantnom pesackom zonom na cijem kraju je vidikovac s kog se vidi jadransko more. Stari centar nije uopste toliko mali i deli se na cetiri zone ciji stanovnici se ponasaju kao da su u cetiri razlicita grada. Srednjovekovni rivaliteti koji su ostali do danasnjeg dana nisu raritet u tim starim italijanskim gradovima. Narocito su cesti u Toscani. Centralni trg je taj od kog mozete krenuti prema svakom kvartu i jedinstven je po tome sto postoji na 2 nivoa. Gornji spoljni nivo gde prolaze automobili i na kojoj se nalaze ulazi za Katedralu, stare elegantne palate i donji podzemni nivo ne tako davno sredjen i otvoren za hodanje kao da je neka podzemna starinska stanica.

 

 

 

 

 

Katedrala Santa Maria Del Ponte je prilicno jedinstvena jer je napravljena na bivsem rimskom mostu iz Dioklecianovog doba i prilicno je cudan taj izlaz sa gradskog trga na spoljni deo katedrale i zid most velike visine. Unutar konstrukcije ima stakleni deo poda kroz koji se vidi podnozje i ostatak rimskog mosta dole u provaliji. Slika nije bas najjasnija ali nisam mogao bolje.

 

 

 

 

 

Iako nije katedrala, crkva San Francesco je mnogo vaznija i starija. Prva stara crkva je postavljena na ostacima rimskog hrama u 7om  veku. Kanije u 13om  dobija danasnji oblik. Srecom, unutra su uspeli u podnozju da srede i otkriju pravi podzemni grad koji je povezan i sa podzemnim trgom. Jako zanimljivo za posetu.

 

 

Ali crkve na stranu, ceo taj veliki istorijski centar je prava riznica srednjovekovnih kutaka, prelepih kamenih kuca, dekorativnih detalja i malih zanimljivih prodavnica kao i kafica i restorana. Zanimljivo je i cesto prisustvo raskosnih zgrada iz liberty perioda koje uopste ne strce uklopljene u staru arhitekturu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Poludziber]

La Costa Dei Trabocchi

Abruzzo je poznat po svojim starim gradovima, visokim planinama, stocarskim i poljoprivrednim proizvodima. Generalno se dozivljava kao kontinentalni region. Morska obala gotovo da se ni ne spominje. Steta jer taj donji deo italijanskog jadrana je definitivno lepsi od severnog koji belezi milionsko prisustvo turista i konacno plaze nisu samo one monotone pescane vec ih ima mnogo sa sljunkom ili stenama. U samom spicu sezone ima dosta ljudi ali nije nesnosljivo kao u Liguriji ili severnom jadranu.

 

 

Osim toga cela obala Abruzza ima jednu prilicno jedinstvenu stvar u odnosu na ostak italijanske obale.  Rec je o tz. Trabocchi-ma, drvenim plataformama koje se prostiru duz cele njegove morske obale bez obzira da li je pescana ili kamenita. Ove konstrukcije se na ovim prostorima koriste od vajkada. Legenda kaze da su ih izmislili Fenicani ali prvo dokumentovano svedocenje je iz 12 veka. Posto u ovim krajevima nisu nikada bili dicni moreplovstvu pa cak ni onom najosnovnijem, nasli su alternativu i izmislili ove konstrukcije za lovljenje ribe spustenim mrezama a usput su im sluzile kao istovarne stanice za trgovce koji su dovozili svaku vrstu roba iz svih mogucih krajeva povezanih morem.

 

 

 

 

 

U danasnje vreme ogromna vecina ovih drvnih konstrukcija je pretvorena u restorane. Klopa se najcesce samo za veceru i to iskljucivo ono sto se u danu upeca koristeci vlastite mreze.  Znaci ne postoji fiksni meni i nisu bas jeftini. Jedan dan sam se kupao ispod jednog od onih manjih i napustenijih trabocca i posmatrao pred zalazak sunca kako je vlasnik dosao sam pesice s brda u pratnji kuvara i jednog americkog bracnog para da im pravi ekskluzivnu veceru. Malo je reci da sam im zavideo. Na taj traboccho bukvalno samo jedan jedini sto moze da se stavi a cela ta atmosfera toplih boja zalaska sa smirujucim beskrajno ravnim morem u kojoj je jedini zvuk poneki sporadicni krik galeba je neka vrsta savrsenog scenarija za idealnu veceru.

 

 

 

 

 

Neki od njih se nalaze na prilicno nepristupacnim mestima i nisu u najboljem stanju dok su neki drugi malo veci odlicno rekonstruisani mada cesto i previse s turistickim vajbom sa sve velikim parkingom ispred. Neckali smo se dugo za jedan od ovih vecih ali na kraju ipak odustali. Verovatno ispravna odluka ali eto opet ostane neki zal.

 

Ako ste samo na proputovanju ka jugu i imate vremena da brzinski vidite samo jedan trabocco iz radoznalosti, meni je najspektakularnije izgledao ovaj na Punti Aderci blizu Vasta na koji se stize pesice dugim putem preko brezuljka iza kojeg se izadje na vrh litice s koje se u dnu vidi velika plaza i trabocco sa neobicno dugackim drvenim mostom kao prilazom. Nije restoran vec necije privatno vlasnistvo.

 

 

[Poludziber]

 

Sulmona

 

Stari rimski grad smesten u kotlini u srcu Abruca. Okruzen je visokim planinama koje cine ogroman prirodni bedem uocljiv iz bilo kog dela ovog malog grada. Prilicno sugestivan je pogled na sela koja se nizu na obodima ovih planina i koje je nemoguce ne primetiti pri dolasku u grad. Da bi dosli do Sulmone morate da prodjete nekih 60 km autoputem koji vodi kroz planine od Pescare do Rima. Siroka kotlina u cijem centru je smesten grad leti zadrzava nepodnosljivu vrucinu. Definitivno izbegavati u toplim danima.

 

 

 

Grad ima dugu i bogatu istoriju ali je nazalost vecinom srusen u katastrofalnom zemljostresu pocetkom 18og veka. No i to sto je prezivelo tu katastrofu je i dalje vredno posete. Najupecatljiviji istorijski spomenik je deo srednjovekovnog akvadukta koji je dostavljao vodu iz gradica Pacentro koji se nalazi na obodu planine nekih 20 km od grada. Gradjevina je iz 13og veka i do danas je ostalo nesto vise od 100injak metara sacuvanog akvadukta sa svojim karakteristicnim gotskim lukovima. Njegovo prisustvo se primecuje na svakom koraku i sa zaslugom je zastitni znak i simbol danasnje Sulmone.

 

 

 

 

Setnja kroz stari grad je prijatna i ne previse zahtevna. I dalje postoje 4 glavne kapije za ulazak u stari grad iako zidine ne postoje vec skoro 100 godina. Grad je prilicno zivahan i turisticki posecen tako da bez problema mozete da nadjete brojne prodavnice lokalnih proizvoda kao i kafice i restorane.

 

 

 

 

 

Ono po cemu je Sulmona poznata diljem Italije je proizvodnja Konfeta. Confetto je neka vrsta bombone cije jezgro cini badem i koji je oblozen sa vise vrsta glazura cija je baza naravno secer. Upotreba i poklanjanje konfeta je duboko ukorenjeno u italijanskoj kulturi i obicajima. Ne postoji ni jedna svadba, rodjenje, krstenje ili proslava diplomskog bez obaveznog poklanjanja platnene kesice sa konfetima. Konfeti imaju i razlicite boje za razlicit tip slavlja (beli za svadbu, roza za krstenje devojcice, crveni za diplomski itd itd..) mada je danas sve manje formalnosti i boje se mesaju bez problema kao i ukusi. Kao sto rekoh, Sulmona je prestonica konfeta u Italiji jer su bas u ovom gradu poceli da ih prave sa sadasnjim izgledom i receptom tamo negde u 15om veku. Iz tog razloga i prisustvo mnogobrojnih specijalizovanih prodavnica koje prodaju samo konfete svih ukusa i boja a ima ih bezbroj i sve su uvek pune kupaca.

 

 

 

 

Posebna preporuka za jedini caffe bar u celoj Italiji koji u ponudi ima “ il caffetto”, espreso kafu sa smrskanim konfetima nalepljenim na ivici salice i posutim po peni koja nastaje slicno kapucinu. Prava poslastica i jedinstven ukus. Kafic se zove “Ovidio” i nalazi se u samom centru grada.

 

 

Jezgro grada gravitira oko vec pomenutog vodovoda koji sluzi kao neka vrsta razgranicenja izmedju glavnog trga Garibaldi i uskih srednjovekovnih ulica sa malim ususkanim trgicima i najstarijim kucama.

 

 

 

Garibaldijev trg je zaista ogroman i kad ste na njemu daje osecaj da ste u nekom mnogo vecem gradu. Medjutim, cim se vratite nazad prolazeci kroz lukove akvadukta shvatite da je to ipak jedan mali slatki ususkani gradic juzne italije sa svojim uskim ulicama i ljupkim uglovima prepunih zanimljivih detalja.

 

 

 

 

 

 

Vredna Paznje je i katedrala San Panfila sa dobro ocuvanom kriptom starom nesto vise od 1000 godina.

 

 

Toplo preporucujem za obilazak kombinujuci s posetom Pacentru i isposnickoj pecini Sv. Bartolomea o kojim cu sledecom prilikom.

 

 

 

 

[Peter Fan]

Ovaj topik treba ne samo da se pinuje, vec i da prvi na listi za back-up. Svaka cast zingaro!

[Frank Pembleton]

Nego Zingaro jesi to promenio nik?







... Shiit has hit the fan

[Poludziber]

7 hours ago, Peter Fan said:

Ovaj topik treba ne samo da se pinuje, vec i da prvi na listi za back-up. Svaka cast zingaro!

Hvala!

[Poludziber]

22 minutes ago, Frank Pembleton said:

Nego Zingaro jesi to promenio nik?







... Shiit has hit the fan
 

Jesam

[Poludziber]

 

Okolina Sulmone

 

Sulmona je okruzena planinskim vencima na cijim obodima se nalaze mnogobrojni gradici i vazna katolicka svetilista. Neka od njih mozete ukombinovati uz jednodnevnu posetu Sulmoni.

 

 

 

Eremo Di Santo Spirito

 

je jos jedna isposnicka pecina centralne i juzne Italije, nastala pre cirka 1000 godina nakon posete buduceg pape Viktora III. Papa Celestino V ga je prosirio i danasnji izgled ovog svetilista je ostao nepromenjen od tog vremena. Osim toga, katolicki red celestijanci je zapocet bas ovde. Od sulmone treba nesto manje od sat vremena lagane voznje uzbrdo kroz sume (50ak km) ka planini Maieli. Parking je na par stotina metara od ulaska u crkvu i pecinu tako da nije zahtevno ni za starije ni za sitnu decu.

 

 

 

Ispred crkve se nalazi omanji park sa hladovinom i cesmom i koji sam po sebi zraci nekom duhovnoscu zbog neverovatnog mira i tisine cije prisustvo osetite prilazeci i udisuci cist planinski vazduh. Nisam ni najmanje religiozan ali volim mir i atmosferu ovakvih mesta diljem planete. Za ljubitelje trekinga po sumama i gorama postoji i parking mnogo nize u dolini i s kojeg treba nesto oko 2 sata pesacenja kroz planinske staze.

 

 

 

Svetiliste i celije su napustene od strane monaha vec nesto vise od 100 godina tako da se njegova unutrasnjost moze posetiti. Ulaz se placa i potrebno je nesto vise od pola sata da se prodje kroz sve prostorije uklesane u kamenu i izadje na drugu stranu. Kad ste vec dobacili do ovde preporucujem vam da je posetite i iznutra.

 

 

 

 

Ono sto najvise impresionira nije cinjenice da je sve isklesano i udubljeno u kamenu, celi jedan mali kvart. Barem mene je vise impresionirao taj osecaj neverovatne izolacije u mestu koje je i danas prilicna vukojebina sa sve asfaltiranim putem, tako da ne mogu da zamislim koliko je to bilo daleko od svega pre 1000 godina.

 

 

 

 

 

 

 

Pacentro

 

 

Mali srednjovekovni grad na brdima iz kojeg je u srednjem veku voda silazila starim akvaduktom ka centru Sulmone. Poslednjih godina dozivljava pravi turisticki bum zahvaljujuci svojoj poziciji i nesvakidasnjim skladom srednovekovnih gradjevina sa okolnim pejzazom. Neko ce reci da je Italija puna takvih mesta i nece mnogo ni pogresiti ali ipak svako od ovih mesta je lepo na svoj nacin i ima nesto jedinstveno po cemu ga se secamo.

 

 

 

 

Gradic je niknuo oko tvrdjave koju su izgradili normani u 11om veku i prostire se na nekoliko obliznjih brda i iz kojeg se pruza zaista fantastican pogled na veliku dolinu u cijem centru se nalazi Sulmona. Gomile isprepletanih ulicica, crkvica, trgica….klasican italijanski lavirint starih malih mesta. Impresiju upotpunjuje prisustvo impozantnog zvonika crvke Santa Maria Maggiore iz 13og veka.

 

 

 

Ako se slucajno zateknete u blizini prve nedelje u septembru, obavezno otidjite da vidite cuvenu trku Corsa Degli Zingari. Najsnazniji mladici ovog mesta a neretko i iz cele italije trce bosonogi iz obliznje sume na visokom brdu vratolomnom strminom divljim puticem kroz trnje do podnozja grada da bi se potom slicnim puticem velikom uzbrdicom nekako u poluumirucem stanju i izmasakriranim stopalima doteturali do crkve i time odali pocast Madoni iz Loreta. Vrata crkve se zatvaraju tek nakon sto je i poslednji ucesnik trke uspeo da udje u nju i tek onda je dozvoljeno da se cele i previjaju rane svim onima kojima je to potrebno (prakticno svim). Pobednik dobija vise metara dragocene vrste tekstila za novo odelo (tako od vajkada) a tri prvoplasirana se nose na ledjima sugradjana po gradu kao procesija i sve zavrsava bancenjem na glavnom trgu. S kim god sam u ovom mestu kratko procaskao pomenuo mi je ovo kao nesto za sto svi stanovnici zive celu godinu. kliknite ispod na kratki video od 1 min, jako zanimljivo. 

 

CORSA DEGLI ZINGARI

 

Nazalost, to sam propustio jer sam tamo bio u avgustu ali sam imao srece da uhvatim drugu zanimljivu festu u mestu Popoli.

 

 

 

Popoli

 

 

U povratku iz Sulmone ka autoputu vidi se na brdu s desne strane ovaj gradic. Stariji od Pacentra, potice jos iz rimskog doba. Da ne ponavljam klasican opis tipicnog mesta ovog podrucja dodajem samo zanimljivost da je ovo rodno mesto inzinjera Corradina D’Ascania izumitelja prvog prototipa helikoptera 20ih godina 20og veka i pre svega tvorca italijanskog besmrtnog mita, dvotockasa Vespe. U centru postoji ova cudna skulptura dzinovske sarene vespe na kojoj ni ja nisam odoleo poziranje. Ujedno vas i pozdravljam s ove fotke po prvi put jer nisam nikada kacio slike na pers pik.

 

 

Ovde smo imali srecu da zakacimo avgustovsku festu “Sagra del gamberi di fiume” posvecenoj recnim rakovima. Kroz ovag grad prolazi planinska reka bogata rakovima i pamstrkama. Mnogo restorana u gradu i okolini svoj meni baziraju na njima i imaju goste koji prelaze i stotinak km da bi ih isprobali. Uz to u avgustu par vikenda celo mesto pravi slavlje na glavnom trgu i pripremaju se lokalni specijaliteti. Skroz neformalno u plasticnim tanjirima na drvenim klupama. Malo je reci da sam bio odusevljen ukusom ogromnih lokalnih recnih rakova. Ukusniji od skampa koje smo jeli dole na obali. Tako da zaista preporucujem ako ikad nabasate.

 

 

 

U gradu definitivno ima stosta videti ali smo mi nazalost stigli kad je vec padao mrak.

 

 

 

 

 

 

 

[Poludziber]

 

Penne

 

Gradic koji se prostire na dva breuljka u brdovitoj zaledjini jadranske obale i Pescare. Nalazi se u svim anglosasonskim turistickim vodicima kao idealno mesto za zivot u Evropi i zahvaljujuci tome ima prilacan broj dobrostojecih stranih penzosa kao fiksne rezidente. Blizina jadrana (20ak km od plaze) ga cini prilicno posecenim u letnjem periodu i samim time nudi bogatu turisticku i gastro ponudu.

 

 

 

Stari rimski grad i vazan regionalni centar u srednjem veku. Srednjovekovna, struktura sa sve zidinama je ostala netaknuta i do danasnjih dana tako da se u grad moze uci samo kroz jednu od 5 kamenih kapija.

 

 

 

Prilicno zahtevan za setnju i obilazak u vrucim letnjim danima zbog svojih strmih i uskih ulica i konstantnom penjanju i silazenju pod velikim uglom. Mnoge ulice su zapravo stepenista. Uz to, prostire se na dva siroka brezuljka pa obilazenje svih kvartova i nije bas brzo. U svakom slucaju vredan posete i barem poludnevnog zadrzavanja. Najpametnije je kombinovati sa ruckom ili vecerom. Spagetti alla chitarra su tipicni za ovu regiju i zovu se tako jer se testo provlaci kroz zice razapete kao na gitari. Zbog toga imaju cetvrtast oblik. Sluze se sa svim klasicnim italijanskim sosevima. Ovde najcesce sa malim cufticama.

 

 

 

 

 

 

Grad je mala riznica srednjevekovne gradjanske arhitekture srednje italije. Mnogobrojne su stare crkve od kojih se istice katedrala Santa Maria Degli Angeli iz 10og veka napravljena na temeljima rimskog hrama iz 4og veka i koja se nalazi na najvisoj tacki jednog od dva brezuljka. Treba napomenuti da je zemljotres od pre par godina i ovde ostavio svoje posledice pa nisu retke ostecene kuce ili neki radovi u toku.

 

 

 

 

  

 

Ceo srednji vek ovde ima bogatu ali i previse komplikovanu za ovaj tekst istoriju koja dotice ne samo vladare koji su se redom pojavljivali, vec i crkvene razmirice direktno u Vatikanu.  Zanimljivo je i to da ovde od pocetka 13 veka ima svoje sediste jedan od ogranaka organizacije Malteskih Vitezova, koji su dosli direktno iz Jerusalima. U Penni su napravili svoju crkvu koja nije podlezala durektno Vatikanu kao i jedini zenski samostan pod njihovom kontrolom u Abrucu

 

 

 

 

 

Za vreme ratova za ujedinjenje Italije, Pene je bio jedini grad u zoni koji je otvoreno minirao Napuljsko kraljestvo i surovao sa Pijemontezima. A kako to obicno biva, nakon razocarenja u nacin vladavine Pijemonteza i nove Italije, Pene postaje sediste hajduckog otpora novim vlastima. Briganti su bili neka vrsta italijanskih hajduka sa juga koji su se borili gerilski u mannjim grupicama protiv novih vlasti. Krili su se po sumama ili zabacenim selima.

 

   

 

  

 

 

 

 

 

 

Edited December 3, 2021 by Poludziber

[Milosh76]

Kad mi budu nasli neizlecivu smrtonosnu bolest, sve prodajem i idem u Italiju da mrem.

[Poludziber]

1 hour ago, Milosh76 said:

Kad mi budu nasli neizlecivu smrtonosnu bolest, sve prodajem i idem u Italiju da mrem.

Bas bi ti bilo do Italije 😁

[Lancia]

On 27.11.2021. at 22:56, Poludziber said:

Jesam

Bre bre, mogao si neku lepu zabarsku rec za nick  ne odgovara ti nikako.

[Poludziber]

6 minutes ago, Lancia said:

Bre bre, mogao si neku lepu zabarsku rec za nick  ne odgovara ti nikako.

 

Otkud znas? 

 

Salu na stranu, to mi nik diljem neta vec 20 godina pa eto reko da uniformisem. Pitali me neki za slike na instagramu ili flickru pa da olaksam. 

[Milosh76]

 
Pitali me neki za slike na instagramu ili flickru pa da olaksam. 

Samo "mazohisti" mogu da gledaju tvoje slike Italije, u trenutku kad se ne moze tamp otici

[Poludziber]

6 minutes ago, Milosh76 said:

 

 

Samo "mazohisti" mogu da gledaju tvoje slike Italije, u trenutku kad se ne moze tamp otici

 

 

Ja sam mislio da si ti ozbiljan i studiozan turista. Valja se pripremiti, a kad bolje nego za vreme pandemije kad se ima vise vremena.