1 hour ago, koksy said:

 

drug Đemo se zabio u brdo uoči moje slave.

danima su guslali kako "heroji ne umiru u krevetu".

na slavi smo pevali, al malo tiše.😁

Džmu su ubili da bi rasturili Jugoslaviju...

Kad nije umo da vozi aviJon

Ja sam komunističko dete ali su baba i deda uvek slavili slavu na 1 fin i pristojan način i meni se to oduvek dopadalo. Žito, kolačići, ručak za nas i njih, cela priča o slavi kao konceptu koji se održao stotinama godina, uvek mi je to bilo kul. Slava je sad kod ćaleta, on čuva prastaru porodičnu ikonu Svetog Đorđa, bukvalno boja na drvetu, ništa pozlate i taj rad. Pamtim tu ikonu otkako sam kao klinac išao kod babe i dede na vikende. Kada ta ikona i slava budu prešli kod mene praviću i ja žito i kolačiće (pravim ih i sad), neću sigurno ja da prekidam nešto što su barem tri-četiri generacije pre mene održavale.

 

Božić mi je isto super sa svim svojim paganskim elementima, Urskrs manje-više. U crkvu nisam išao, sa popovima nisam uopšte komunicirao, ne zbog nekog velikog antagonizma nego mi njihove usluge naprosto ne trebaju. Ali slava kao slava mi je baš gotivna stvar. Hanuma je, kao neutralni posmatrač, smatra za nešto potpuno fantastično i kaže da kada bi imala nešto slično što potiče od nekih pra-predaka, fanatično bi ga održavala.

Ja sam komunističko dete ali, ....ali nema ali. Nismo slavili, ne slavim. Moram da zapišem u kalendar kad je kom slava od najbliže familije. Dešavalo mi se da zaboravim da čestitam, pa su me pasivno agresivno zvali da pitaju dal sam bolestan il sam ljut a ja ovako blentav nikako da ukapiram u čemu je problem. Najviše se naljutio hardcore slavski integralista koji napušta slave kad krene muzika i pevanje, to je valjda no-no, nisam se raspitivao. 

 

Imam školskog koji svake godine leti sa familijom iz Sidneja za Srbiju da bi u otadžbini slavio krsnu slavu. Tako će i ove godine, tradicija pobedila pandemiju.

3 hours ago, ObiW said:

Imam školskog koji svake godine leti sa familijom iz Sidneja za Srbiju da bi u otadžbini slavio krsnu slavu. Tako će i ove godine, tradicija pobedila pandemiju.

 

Zabranjeno je napuštanje zemlje. Jedino ako ubedi nadležne da mu odobre exemption mada mislim da su mu slabe šanse samo na osnovu slave.

14 hours ago, ObiW said:

 

 

Imam školskog koji svake godine leti sa familijom iz Sidneja za Srbiju da bi u otadžbini slavio krsnu slavu. Tako će i ove godine, tradicija pobedila pandemiju.

 

ja tu ne vidim nista lose/cudno. ljudi dolaze za novogodisnje praznike, dolaze preko leta pa idu na more, dolaze kada im se svidja i kada mogu. ako je nekom lepo i drago da dodje za slavu, da se vidi sa najblizima i najmilijima pa i to nekoga cini srecnim i mislim da je bzvz suditi o tome.

svako dolazi kada moze i kada mu je lepo i ne vidim da je to neki gest prema kome treba vrednovati ljude.

 

edit:

neka mu je srecna slava i dugo da je slavi sa svojim dragima.

Edited December 22, 20204 yr by foto

10 hours ago, peralozac said:

 

Zabranjeno je napuštanje zemlje. Jedino ako ubedi nadležne da mu odobre exemption mada mislim da su mu slabe šanse samo na osnovu slave.

 

To sam čuo pre mesec dana, nisam ulazio u detalje. Kako kupio, tako i prodao.

 

14 minutes ago, foto said:

 

ljudi dolaze za novogodisnje praznike, dolaze preko leta pa idu na more, dolaze kada im se svidja i kada mogu.

 

Da, i u tome je problem.

 

Ne slavim slavu, niti sam krsten. OK mi je da odem na slavu, jer ovi koje ja poznajem to ne slave suvise ozbiljno. Kako god, slava mi kao proslava zastitinika porodice ima vise smisla od Bozica i Uskrsa. 

+1 

idem na par slava jer ima da se krka. 

ima taj okvrd momenat kad pojedem žito bez pokrštanja, obično uz neki komentar u vidu dimne bombe. kace dim raziđe već sam za stolom, vatam pogačicu i kažem može šljiva. 

On 19.12.2020. at 18:45, Moonwalker said:

Slava je u stara vremena sa oca prelazila na sinove kad se podeli zemlja (dobiju svoju da obradjuju). Kad smo bili deca dok je pradeda bio ziv slavilo se u velikom seoskom domacinstvu (ludilo i uzivanje za decu sa asfalta i mogucnost igranja, gde stala sa konima i kravama, gde torovi i obori). Kada je on umro i zemlja podeljana preuzeli su sinovi svako u svom domacinstvu. Jedan u seoskom, ostali u varoskom ili gradskom.

Da. Kod nas ogromno dedino imanje nikad nije podeljeno, a slavu (Đurđevdan) je preuzeo sin koji je ostao da živi na imanju. Imanje je dovoljno daleko da nismo mogli stalno da odlazimo tamo. Za mene je slava u najvećem broju godina života bio porodični ručak kod kuće, i datum kad sam krštena. U manjem - odlazak kod strica.

 

Volim sve te običaje, slavu, Božić, Uskrs, za mene je to sinonim za porodicu ili za porodične prijatelje. Doduše, nikad se nisam družila sa novokomponovanim svetom, pa sam bila pošteđena odlazaka na fensi šmensi džibi slave u post 90-te eri. 

 

Pa tacno tako. Ja slavu uopste ne vezujem za religiozan dozivljaj, a jos manje za nacionalno “sertifikovanje” i «osvescivanje» ‘90 tih.  
 

Vec za ta okupljanja i detinjstvo. Kao neka vrsta naseg Thanksgivinga. I kod mojih, koji su slavili (drugi nisu), je to bio Djurdjevdan. I gro zemlje je upravo ostao sinu koji je preuzeo seosko imanje. Ostali simbolicno za rekreativno bavljenje poljoprivredom u penziji, jer su skolovani, neko za zanat, a najmladji za visoke skole. Tako smo isto letnje svece (od Ivanjdana preko Ognjene Marije pa do Velike Gospojine) znali po vasarima u kraju, da se kupuju dzidzabidze i ide u luna park na one autuce i ringispil. I gde se okupe gradska deca koje od kuda kad dodju kod baba i deda za letnji raspust.

 

Nazalost, godine raspleta su nas rasule kojekuda pa se praznici uglavnom cestitaju telefonom.

Postoje neke knjige (Celikovic u saradnji sa SANU) koje je u, nazalost, losem printu izdao Sluzbeni Glasnik o Srbima u raznim krajevima moze da se po krsnoj slavi razdvoje porodice istog prezimena, a razlicitog roda i prati odakle su se doseljavali u kraj gde su se nastanili.

Edited December 22, 20204 yr by Moonwalker

Nisam kršten, okoreli sam ateista, ali obeležavam slavu koju je moj deda, partizan, tri sina mu poginula, slavio. Pozoven svastiku, pašu, par dragih prijatelja, par najboljih drugara sa foruma. I bude lepo

 

Niko me ne zove na slavu, zvao me pokojni kum, ali njega više nema. pa nigde i ne idem

Slavim dva Uskrsa, dva Božića. Za bajram napravim baklavu

Meni lepo, Za ostale me zabole

Sveci su bogovi. Zive vecno i mesaju se u ljudske poslove bas kao i njihovi paganski originali. 

 

Moji slave slavu oduvek, prvi put ove godine nisu zbog straha od korone (otac rekao popu da ne dolazi). Nemam nikakve emocije prema tom obicaju jer sam tokom godina stekao veliku odbojnost prema organizovanoj religiji, ne verujem da cu ga nastavljati. 

Edited December 22, 20204 yr by Meazza

18 hours ago, peralozac said:

 

Zabranjeno je napuštanje zemlje. Jedino ako ubedi nadležne da mu odobre exemption mada mislim da su mu slabe šanse samo na osnovu slave.

U pravu si, sad sam se čuo sa njim. odložili put za sledeću godinu. Taj zahtev + obavezni karantin u hotelu pri povrarku (što košta 3 hiljade dolara) ih je ubedio da ostanu gde su.

7 hours ago, Moonwalker said:

Pa tacno tako. Ja slavu uopste ne vezujem za religiozan dozivljaj, a jos manje za nacionalno “sertifikovanje” i «osvescivanje» ‘90 tih.  
 

Vec za ta okupljanja i detinjstvo. Kao neka vrsta naseg Thanksgivinga. I kod mojih, koji su slavili (drugi nisu), je to bio Djurdjevdan. I gro zemlje je upravo ostao sinu koji je preuzeo seosko imanje. Ostali simbolicno za rekreativno bavljenje poljoprivredom u penziji, jer su skolovani, neko za zanat, a najmladji za visoke skole. Tako smo isto letnje svece (od Ivanjdana preko Ognjene Marije pa do Velike Gospojine) znali po vasarima u kraju, da se kupuju dzidzabidze i ide u luna park na one autuce i ringispil. I gde se okupe gradska deca koje od kuda kad dodju kod baba i deda za letnji raspust.

 

Nazalost, godine raspleta su nas rasule kojekuda pa se praznici uglavnom cestitaju telefonom.

Postoje neke knjige (Celikovic u saradnji sa SANU) koje je u, nazalost, losem printu izdao Sluzbeni Glasnik o Srbima u raznim krajevima moze da se po krsnoj slavi razdvoje porodice istog prezimena, a razlicitog roda i prati odakle su se doseljavali u kraj gde su se nastanili.

 

Ovo mi bas para usi i smeta mi.

Mora li svuda da se tura ta amerikanizacija?

 

Ovaj, ovde, iako smo  rasporedjeni po majci zemlji  ipak komuniciramo na srpskom tako da nam nije potrebno nama razjasnjavati sta je slava, a pogotovo ne "neka vrsta Thanksgivinga".