199x vs 201x, društvo i odnosi, kad je bilo gore...

[Anonymous]

10 minutes ago, napadaj said:

Nego, gde su i šta rade legende iz alternativnih bendova, recimo Idola? Šta kažu ti pronosioci slobodne misli i gradskog duha?

 

Spisak je malo poduži, na žalost (Bora Čorba, Oliver Mandić, Neša Galija, Prelević, Mutavi Bora...).

[Meazza]

Just now, Budja said:

 

Za neke jo hororo sto je Maradona javno promovisao i bio ortak Fidela  i Uga. Kazu da su oni kriminalci. I po tome onda prave ovakve neukusne karikature.

 

 

Jedan horor umanjuje drugi?

Za Arkana se ne kaze da je kriminalac, za njega znaju vrapci na grani da je bio ubica i mafijas.

[duma]

52 minutes ago, Anonymous said:

Upravo su Džej i Ceca pesmu "Seksi ritam" izveli su zajedno na Cecinom i Arkanovom venčanju.

Kako je to izgledalo davne 1995. godine, pogledajte u ovom videu:

Prepev te pesme 25 godina kasnije na svojim skupovima pevaju pristalice izvesnog Dritana, što jasno ukazuje na uticaj Džeja na promene u CG. Da sve bude apsurdnije, nije mi poznato da su SPS, SRS i slični puštali Džejeve pesme devedesetih.

Ima u psihologiji opisana pojava da se nalazi uzročno posledična veza među stvarima koje su se dešavale u isto vreme, a inače nemaju vezu jedna s drugom.

Brena i Miroslav nam uništiše našu kulturu i dovedoše na ivicu rata. Dokrajčiše nas Ceca i Džej. Svi oni proširiše mržnju među našim narodima i narodnostima i oni zaratiše. Danas nam i dalje truju decu i šire mržnju. 

[אַף אֶחָד]

1 hour ago, Anonymous said:

 

Ne kapiram, šta je bila Arkanova svadba nego promovisanje određenog sistema vrednosti?

 

 

 

Dzej je bio rodjeni zabavljac, ali i neko ko je jako dobro znao kako i koliko mora da se bori da sacuva goli zivot. Komentarisati njegove odnose sa Cecom i Arkanom je besmisleno van konteksta sudbine njegovog brata od tetke Isa Lera Dzambe.

[Anonymous]

11 minutes ago, chandra said:

 

Dzej je bio rodjeni zabavljac, ali i neko ko je jako dobro znao kako i koliko mora da se bori da sacuva goli zivot. Komentarisati njegove odnose sa Cecom i Arkanom je besmisleno van konteksta sudbine njegovog brata od tetke Isa Lera Dzambe.

 

To je tačno, u stvari Džeja nisam ni napadao. Poznavao sam jednog dizajnera i jednog snimatelja koji su tada radili za Arkana, nije baš da su imali neki manevarski prostor.

[Redoran]

Seti se samo kako je prošao onaj biznismen-povratnik koji je pokušao da posle Dejtona prvi prodaje nove KIA automobile na rate.

[Anonymous]

Taj ludak je bio odvalio od batina nekog jadnog vodoinstalatera što mu je radio nešto u onom usranom zamku i usudio se da traži pare posle. Bio nadrkan taj dan.

[Redoran]

On 7.12.2020. at 12:34, radisa said:

my 2cents...

 

U gotovo svemu je bilo gore 90ih...

 

Više naoružanih skotova po ulicama, više primitivizma nego sad, više džiberluka, daleko više... Bilo je i Pnka, I RTS-a i ispiranja mozga u istim količinama, ali drugačije... bilo je rata, pljački, glorifikovanja zločina... Bilo je očiledne bezočne pljčke društvenih/državnih resursa...  Bile su sankcije koje su sve unakazile, nije se moglo iz zemlje bez taksi... Ali bilo je i neke više druge strane...  Maldi i obrazovani su mahom bili protiv svega toga... Postojala je neka nada u EU i bolje sutra, i moram reći, moja generacija je bila naivna i verovala da će posle promene vlasti doći neki pošteni da vode državu u pravom smeru... Bar je bio takav moj utisak, tada... Većina nas starijih naforumu smo neko 7x godište, mogu i da me opovrgnu... Bilo je neke nade sve u svemu iako je stvarnost bila grozna...

 

Nezahvalno je bilo kakvo poređenje ratnih godina sa godinama u kojima rata nema. Nema ničeg goreg od rata, a 90ih smo imali tri rata u osam godina i to stavlja tu deceniju u zasebnu ligu. Ali mislim da možemo da pričamo o nekim karakteristikama obe epohe.

 

Ovo o nadi je već elaborirano na temi i jeste tačno. Svi smo verovali u nešto normalno što dolazi posle Zlobeka i SPS, da su nas sve pitali kako zamišljamo Srbiju 2020-te mislim da nikome ne bi palo na pamet bilo šta približno ovome.

 

Ali ta nada nije tinjala sama od sebe. Postojala je subkultura da je drži i podrži. Najveći simbol te subkulture bio je B92. Bilo je svačega u andergraundu: i svirki, i dobrih albuma, mnogo više bendova nego danas, imali smo i Prodigy koji promoviše novi album u Beogradu. Sve to nije naravno obitavalo samo od sebe nego je stizao keš spolja, danas tih finansija nema. Možda grešim jer nisam u Srbiji, ali ja danas ne vidim subkulturu koja podržava i nosi neki sentiment kontra ovog psihopaćeničkog režima. Vidim samo komercijalu i tržište u nekom veoma primitivnom obliku. To je po nekom mom viđenju jedan od razloga sveopšteg beznađa.

 

Još nešto: onda nam je bilo lakše jer nismo mi bili ti koji su morali da u kući izmisle neke pare i stave ih na sto. Danas je ta odgovornost na nama, to takođe može da utiče na percepciju.

 

Ja imam tu sreću da mi niko blizak nije stradao u ratu, pa mogu onako filozofski da sagledam 90-te iz nekih drugih uglova. Za mene lično je najveći horor iz 90-ih zapravo onaj šokantni prelaz iz koliko-toliko uređenog i perspektivnog društva u kompletnu kloaku kriminala, korupcije i raspada sistema. Taj politički, ekonomski, kulturni, društveni i svaki drugi sunovrat između leta 1991. i jeseni 1992... od tih sećanja mene jeza podilazi i danas. Ja imam neko mišljenje da su pad berlinskog zida i raspad SSSR proizveli geopolitičke šokove koji se i danas osećaju širom sveta, i da su značaj i posledice tih događaja daleko veći nego što se generalno smatra, ali o tome na nekoj drugoj temi.

 

I još jedna stvar koja se meni čini kao bitna: ljudski kapital. Srbija je kroz 90-te prošla sa ljudskim kapitalom (i naravno infrastrukturom) nasleđenim direktno iz SFRJ i to je bilo od kakve-takve pomoći. Bilo je odliva ali je u poređenju sa ovim danas to bio minimalan odliv. U bolnicama je bio sveopšti materijalni raspad ali su tamo i dalje sedeli prilično dobri doktori. Danas imamo nešto našminkano i nedefinisano u materijalnom smislu ali zato dobrog doktora moraš svećom da tražiš. Isto je u prosveti, visokom obrazovanju, vojsci... došli smo dotle da je umetnost pronaći keramičara ili vodoinstalatera.

 

Ono što hoću da kažem je da su ti ostaci SFRJ sistema pomogli Srbiji da se nekako provuče kroz devedesete. Sada se arče poslednji ostaci tih ostataka, zajedno sa njima arči se i ono što je ostalo od ljudskog kapitala, i ostaje da vidimo šta sledi nakon toga. Mislim da nećemo predugo čekati. Vidim neke nove i pametne klince ali nisam siguran da li su oni sami po sebi dovoljni za preokret koji je očajnički potreban.

 

Ukratko, 90-te su naravno bile gore ali smo danas još dublje zakopani u fekalije i sa sve manje vremena da se otkopamo kako znamo i umemo.

 

 

 

[namenski]

Quote

199x vs 203x, društvo i odnosi, kad je bilo gore...

Primerio^tm naslov topika... 

[Indy]

10 minutes ago, Redoran said:

Za mene lično je najveći horor iz 90-ih zapravo onaj šokantni prelaz iz koliko-toliko uređenog i perspektivnog društva u kompletnu kloaku kriminala, korupcije i raspada sistema. Taj politički, ekonomski, kulturni, društveni i svaki drugi sunovrat između leta 1991. i jeseni 1992... od tih sećanja mene jeza podilazi i danas.

Potpis, što se ono nekada govorilo... Za ceo post, u stvari.

[Anonymous]

24 minutes ago, Redoran said:

 

...

 

Ali ta nada nije tinjala sama od sebe. Postojala je subkultura da je drži i podrži. Najveći simbol te subkulture bio je B92. Bilo je svačega u andergraundu: i svirki, i dobrih albuma, mnogo više bendova nego danas, imali smo i Prodigy koji promoviše novi album u Beogradu. Sve to nije naravno obitavalo samo od sebe nego je stizao keš spolja, danas tih finansija nema. Možda grešim jer nisam u Srbiji, ali ja danas ne vidim subkulturu koja podržava i nosi neki sentiment kontra ovog psihopaćeničkog režima. Vidim samo komercijalu i tržište u nekom veoma primitivnom obliku. To je po nekom mom viđenju jedan od razloga sveopšteg beznađa.

 

...

 

Ne grešiš: nema je.

 

To je ono što ubija u pojam, devedestih se Vračarom nisu orili narodnjaci u kafićima, danas je kontra tome.

 

S druge strane vozni park u Beogradu nije ništa slabiji nego u recimo Beču, devedesetih vozni park praktično nije ni postojao. Ljude boli uvo da se bune sve dok voze dobra kola, fino se hrane i mogu da putuju gde hoće (tj. sad baš i ne mogu, ali mogli su do pre nekoliko meseci).

 

Ipak su devedesete mnogo odvratnije, prosto-naprosto zbog onoliko mrtvih i unesrećenih.

 

 

 

Edited December 13, 2020 by Anonymous

[ragasto]

1 hour ago, Redoran said:

Ali ta nada nije tinjala sama od sebe. Postojala je subkultura da je drži i podrži. Najveći simbol te subkulture bio je B92. Bilo je svačega u andergraundu: i svirki, i dobrih albuma, mnogo više bendova nego danas, imali smo i Prodigy koji promoviše novi album u Beogradu. Sve to nije naravno obitavalo samo od sebe nego je stizao keš spolja, danas tih finansija nema. Možda grešim jer nisam u Srbiji, ali ja danas ne vidim subkulturu koja podržava i nosi neki sentiment kontra ovog psihopaćeničkog režima. Vidim samo komercijalu i tržište u nekom veoma primitivnom obliku. To je po nekom mom viđenju jedan od razloga sveopšteg beznađa.

 

Subkultura nije protiv režima, osim nekoliko izuzetaka. S tim što je i mnogo veća fragmentacija jedna od odlika (naročito) ove i prošle decenije, a i funkcionisanje subkulture 90ih je dobrim delom išlo po inerciji 80ih. Ja sam sredinom 90ih tek počinjao da malo ozbiljnije pratim muziku i idem na koncerte i detalji su mi poznati samo iz onog što su muzičari pričali kojekuda - nije tu bilo nikakvog velikog novca niti razvijene industrije, bar ne za većinu bendova. To i objašnjava zašto najveći broj njih nije uspeo da sastavi 10 godina ozbiljnog rada, i zašto generacije koje su ih nasledile idu samo na sigurno^tm, linijom manjeg otpora i nezameranja. Čeka ih ista sudbina, naravno.

 

A ne spadam ni u one kojima je turbo folk kriv za bilo šta, ni onda ni sada. 

 

 

[Ratamahatta]

Dzej je Maradona.

Ja sam metalac™ i smorio sam se kad je umro. Dok se na primer nisam smorio kad je Saban poginuo, ne znam o cemu je tacno rec, ali mi je jedan bio gotivan a drugi bezveze.

[iDemo]

13 hours ago, Meazza said:

 

Osnovana nada je bila da ce zemlja jednog dana da se otvori, da plata vise nece biti pet maraka, da ce prestati ratovi i sankcije, da cemo moci normalno da putujemo. Za narod kojem se sistem vrednosti svodi na "ja pa ja, pa moja familija, pa opet ja", a moto mu je "ala volim da mrzim!" i "pokrao nas sudija", neosnovano je nadati se da ce napraviti drzavu kao sto je Danska. 

 

 

Danska se uvek provuce kao neki pozitivan lik za koga samo ekipa iz kraja zna da je u mladosti bio shaner a da je ono sto je tako 'stekao' medju prvima investirao u video klubove sa sve prvoklasnim piratima, posle krenuo da juri sitnu ribu kad je ojacao i legalizovao posao... 

 

Krenula me metafora a samo sam hteo da kazem - cesto se zaboravlja - Danska je bila solidna kolonijalna sila a i dan danas je jedna od retkih zemalja koja ima svoju teritoriju na drugom kraju sveta (Grenland)... A da su disciplinovani i da rade i da su vodeci™ u raznim strukama i tehnologijama - jesu - nama za to treba jedno 100-150 mirnih razvoju posvecenih godina sa nekom normalijom ekipom na vlasti (ili da budemo americka kolonija)... 

[Meazza]

Pa nista, ako je objasnjenje njihovog uspeha kolonizacija onda je nada da cemo postati kao oni bila jos vise neosnovana.