Draga @Alfa, @-izm ti je već lepo odgovorila, pa neću da dužim.

Ova korona nas je sve psihološki pogodila, neke manje neke više, gledao sam izlete u obe strane, pa čak i od jedne osobe. Imam primer drugarice koja se na početku ponašala kao vas dve, ne izlazeći iz stana i dezinfikujući sve, zaklonjena iza dve maske, da bi u nekom trenutku pukla i otišla u drugu krajnost - išla na tajne korona žurke i sl...

Preporučio bih ti za početak barem da porazgovaraš sa nekim psihologom. Savez psihoterapeuta srbije ima besplatne (on-line i telefonske) konsultacije za one pogodjene covidom
https://savezpsihoterapeuta.org/korona-virus/

Što se vakcina tiče, takodje, prijavite se za sve vakcine. Rani rezultati ukazuju na to da sve u procentu koji je jako blizak 100% štite od najgorih ishoda... Na kraju krajeva, uvek možete izmeriti S protein antitela 2 sedmice posle druge doze i proceniti da li ste pod zaštitom.

@-izm je u pravu. Ksanaks plus psihoterapija i bice @Alfa ko nova  

 

Mene je jako drzao strah na pocetku, posle malo popustio ali najveca pomoc mi je bila kad sam bio odvojen od staramajke (isto rizicna grupa) pa nisam morao da razmisljam dal cu nju zaraziti. Verujem da i to moze pomoci Alfi, ako je ikako u mogucnosti da se fizicki odvoji malo od rizicnih clanova porodice da joj se mozak odmori. Takodje, ja sam nasao par prijatelja koji su ili prelezali koronu i imaju antitela ili se druze sa minimalnim brojem ljudi i onda smo napravili neki nas mini krug za druzenje. Odlasci u prirodu i mini odmori uvek puno pomognu. A najvece oslobodjenje mi je bilo kada sam shvatio da vreme prolazi, da cak i mali rizik da umres je vredan da ipak zivis koliko toliko ovih 2 godine jer se one vratiti nece. Kao kada putujes avionom ili autom - nista nije 100% sigurno. Uradi sta je do tebe i onda teraj sa zivotom ne razmisljajuci mnogo o koroni. 

Sad smo se staramajka i ja revakcinisali kinezom pa cekam jos te dve nedelje da proglasim (makar privremenu) pobedu nad koronom. Mislim da ce i nakon toga trebati vreme da strah iscili iz mene ali valjda ce vremenom nestati  

Evo, sad opet imam probem, situacija se zvanicno pogorsava,a sve vise slusam kako s eljudi izmedju vakcinacija, ili cka posle druge doze, zaraze i najebu, majka mi je poluvakcinisana, sestru zvali, ona mora da ide busom d aotkaze, jer ima problem sa yubom, a posle i kod yubara treba obaska da  ide, sve mi je to veliki rizik..pocinjem da s ekajem sto smo se  uopste prijavili za vakcine..a sve mislim i da nas atkvim mislima i malerisem...

Edited February 24, 20214 yr by Misko

Kakav god da je problem sa zubom to nije kontraindikacija da primi vakcinu.

Nema tu malerisanja i negativnih misli... Svestan si da nemamo naucne dokaze postojanja malera

 

hajde da se drzimo zdravog razuma i da se slozimo da je porast razboljevanja izmedju doza posledica mentalnog opustanja (cak i ja koji sam bas disciplinovan i nigde ne idem bez maske sam imao osecaj da je sve ok posle prve doze i poceo u glavi da pravim planove gde cu i sa kim na pivo pa me proslo kad sam dosao kuci) a i posledica toga da nam je ocigledno i Britanac stigao.

 

Dakle... disciplina kao i do sada... pravimo se da nismo primili vakcine i radimo sve sto smo radili i poslednjih 12 meseci. Zajebano jeste ali nemamo bas mnogo opcija.

 

Potrebno je i razumeti da vakcina (bilo koja) ne štiti od zaražavanja već sprečava razvoj ozbiljne kliničke slike.

 

 

 

Ljudi, hvala vam na podrsci! Mama je juce dobila prvu dozu Pfizera, poslace joj sms za revakcinaciju sto treba da bude 17.03. Odahnula sam, smirenija sam. Ona je odusevljena organizacijom, ljubaznoscu,  protokolom (svi su propisno nosili maske, nema skidanja ili ispod nosa, poslusaju pluca, zatim posle vakcine ih upute da sede 15ak min. da se vide eventualne alergijske reakcije valjda), sve bilo gotovo u roku od 20ak min. (bukvalno, u 19:20 je imala zakazano, a vec u 19:43 me zvala iz Maxija da javi). Moja faca  

Definitivno sam odahnula, naravno, i dalje ce se pridrzavati dosadasnjih mera, kao da nije dobila vakcinu. Posteno sam je smorila, do te mere da me je pitala "Ko je kome ovde mama?" 

Bolje mi je psihicki definitivno, rokam rivotril kad me sustignu anksioznost, napadi panike, videcu da odem kod psihoterapeuta kad se ovo malo smiri. 

Smirenija sam, laknulo mi je, mozda i da smanjim klonazepam na polovinu dnevno.

Edit: dupli

Edited February 25, 20214 yr by Alfa

https://www.independent.co.uk/news/world/asia/japan-minister-loneliness-suicides-tetsushi-sakamoto-b1807236.html?utm_content=Echobox&utm_medium=Social&utm_source=Twitter#Echobox=1614268022

2 hours ago, Jumanji said:

https://www.independent.co.uk/news/world/asia/japan-minister-loneliness-suicides-tetsushi-sakamoto-b1807236.html?utm_content=Echobox&utm_medium=Social&utm_source=Twitter#Echobox=1614268022

 

u srbiji to niko ne bi ni primetio. ako sam dobro izračunala, to bi bilo kao da se kod nas u 2020. ubilo 40 osoba više nego prosečno ranijih godina. 

Bogami mene spičila kriza u poslednjih mesec dva žešće.

Preselila se u novu sredinu, slabo koga znam, svaki dan isti, a u međuvremenu se desili i neki hevi događaji na ličnom planu pri čemu sam ja fizički daleko od svega toga, a i partner mi živi u trećoj državi.

Izgubih želju za uobičajenim hobijima, slabo šta me motiviše, iz dokonosti počela da idem u kancelariju (mogu da biram odakle radim, a sama u kanc, 15min peške, ne znam ni šta sam ovoliko čekala), radni kapacitet na 20-30%. U toku 2020. sam u kućnom karantinu napisala doktorat, sad mi sve ravno i koncentracija izmiče. 

Pritom, posao mi je iz snova (tematski, finansijski, timski), nisam nikad živela u boljem i većem stanu, nije kao da se baš ništa lepo ne dešava... no ubi monotonija, izolacija i nalet teških vesti, proradiše kojekakve neuroze.

 

Neko reče - spremali smo se za sprint a zapravo je bio maraton.

Ja se samo nadam da će jedino još 2021 biti sranje i da ćemo u toku 2022 doživeti predah.

I nadam se da će prevazilaženje (i uopšte preživljavanje) svih ovih poteškoća doneti neku novu snagu i mudrost iz koje ću/ćemo izaći jači.

Svakako nas čeka najpre i neki kolektivni PTSD, već se vidi da ljudi lajšnjavaju, svako na svoj način. 

I ovo će jednom biti lani. Kada - niko ne zna.

Ja od utorka krećem opet na terapiju, bez ikakve tragedije. Posao ide dobro (malo preintenzivno jer deca i roditelji pojačano reaguju, pojačano pozitivno ali onda te šibne adrenalin valjda jer su svi oduševljeni). Ne crtam već mesecima i nikako da počnem, ali nije mi prvi put. Više sam se uložio u pedagogiju, nekako mi delovalo potrebnije sad i mislim da sam dobro procenio. 

 

Žena će morati na neurohirurgiju, nije hitno ali će biti ozbiljno jednom kad bude. Moji su ok, njeni su ok. Držimo se. Mnogo smo dobro reagovali timski kad su se pojavili simptomi i onda nam se potvrdilo da smo najbolji kad se oslonimo jedno na drugo i da problemi nastaju čim neko počne da nam se petlja i to nam je ulilo veliko samopouzdanje. Za sad smo sve maksimalno dobro uradili, idemo dalje.

 

Ortaci su ili pukli, ili zauzeti. S ovima koji su zauzeti mi je lako, popričamo kad stignemo i ja sam zauzet. Nekima koji su pukli sam malo pomagao, sve manje mogu. Ko familija smo, ali nismo familija. Ali nije mi ni svejedno, naravno. Dobra vest je da će se nekima od njih desiti neke formativno dobre stvari, jer su se ipak cimali. Naravoučenije je jasno. 

 

Fleksibilnost je ključni faktor za opstanak. Za mene i davanje, osećaj da sam koristan. Uložiću kintu rado opet u terapiju, da bih bio korisniji i sebi i drugima. Ne vredi se više truditi da živiš po starom, nije nikad ni vredelo no smo se istripovali. Ne vredi se ni truditi da budeš kul i taj projekat je propao i neka je. 

 

Probaću da uživam u svim tim suočavanjima koliko god mogu, ipak smo mi ljudi radoznali i volimo da znamo kako stoje stvari.   Istina je zaista lekovita čak i kad je i bolna. 

 

Svaka cast! Tako treba 

 

Moj muz sad i pre deset godina totalno dve razlicite licnosti u pogledu hipohondrije i milion anksioznosti. Pored mene se izlecio od straha od zivota ali je uvek imao cvrstu bazu od koje je kretao sa resenjima a to su njegove dva omiljenja psihoterapeuta! Usadili su mu sistem po kom posmatra, procenjuje, razmisljaa, zakljucuje i na kraju suocavanje. Ja sam tu bila samo podrska kao sto ste vas dvoje jedno drugom. Napravih ramba od njega ... Inace je sve to nasledio od majke, koja se takodje za ovih 10godina promenila na bolje u vezi strahova

 

 

Muz meni pre neki dan 

 

"Za tebe ni apoteka nema leka. Ti si, sto bi Ceca rekla, tihi ubica" 

 

Edited March 4, 20214 yr by mustang

Pazite se sad oko vakcina jer, koliko shvatam, kad covek namirise izlaz iz onog proverbijalnog tunela ume da bude jos osetljiviji na stimulacije. Ukljucuje se faktor trke sa vremenom, nade i ocekivanja, stoga je covek malo nestrpljiviji. To je onaj efekat, znaju ovi muski, kad brojis sitno u vojsci pa ti je svaki sledeci dan sve duzi.

 

Hermetico je u pravu, ispunite dan, sekvencirajte ga, nadjite sadrzaje koji vas ispunjavaju i sto vise pozitivnih, nasmejanih ljudi u najblizem okruzenju. Proci ce. Sve prolazi.

2 hours ago, harper said:

Hermetico je u pravu, ispunite dan, sekvencirajte ga, nadjite sadrzaje koji vas ispunjavaju i sto vise pozitivnih, nasmejanih ljudi u najblizem okruzenju. Proci ce. Sve prolazi.

 

 

Edited March 4, 20214 yr by mustang

Evo, gedam da se smejem, da anteram sebe, uspeva mi, plus jedan kul tip mi salje dobru muziku..fino vece..