psiholoske posledice pandemije

[Pixie]

Meni na osnovu svega što piše takođe deluje da se tu pre svega radi o reklami. Ne znam ništa o tom čoveku, ali na osnovu tih navedenih dosadašnjih kvalifikacija lično se (kao neko iz struke) verovatno ne bih odlučila da mu se obratim sa ozbiljnijim problemom. 

[Shitgenstein]

Piše da se edukuje pri Evropskoj asocijaciji psihoterapeuta i Evr. asoc. porodičnih psihoterapeuta od 2014.

Da li je to legitimno kao kvalifikacija?

Pitam npr @Pixie kao nekog iz struke jer se ne razumem.

[Pixie]

37 minutes ago, Shitgenstein said:

Piše da se edukuje pri Evropskoj asocijaciji psihoterapeuta i Evr. asoc. porodičnih psihoterapeuta od 2014.

Da li je to legitimno kao kvalifikacija?

Pitam npr @Pixie kao nekog iz struke jer se ne razumem.

 

Nadam se da se neko nije uvredio.  

 

Šta to uopšte znači "edukujem se pri Evropskoj asocijaciji sistemskih terapeuta" (ovo drugo nisam videla na sajtu)? Pitam jer mi nije dovoljno jasno. 

[Shitgenstein]

Ja se nisam uvredila  meni ni iz džepa ni u džep.

Pogledaj ovde https://markojovasevic.rs/o-meni/ ispod "Pozovite me da zakažete konsultacije".

[Pixie]

12 minutes ago, Shitgenstein said:

Ja se nisam uvredila  meni ni iz džepa ni u džep.

Pogledaj ovde https://markojovasevic.rs/o-meni/ ispod "Pozovite me da zakažete konsultacije".

 

Ni ja ništa ne prodajem.  Ne znam ni ja stvarno ko je to, ne deluje skroz kao potpuni šarlatan, već kao neko sa malo praktičnog/kliničkog iskustva i stručnosti u oblasti psihoterapije (o drugom se nisam izjašnjavala), ali moguće je i da ima stvari koje nisu navedene. Zato sam pitala šta to znači "edukujem se pri...", je l' to znači da je na nekoj obuci po ozbiljnim standardima i nadzor njegove prakse? U kojoj fazi obuke? Ili to recimo znači da gleda neke seminare i predavanja o određenim temama? Ali to i jeste problem, što još ne postoje neki jasni standardi i kontrolni mehanizmi u toj oblasti, bar je to moj utisak.

[Pixie]

Baš sam sad čitala šta bi to moglo da podrazumeva, i to na papiru ne zvuči tako loše, ne znam stvarno kako to praktično izgleda kod nekoga ko je radio u industriji i (verovatno) se od, recimo, 2018 bavi (samostalno) psihoterapijom, na koji način se u praksi stiču kvalifikacije. Stvarno bi bilo super ako neko zna gde ima neka lista priznatih institucija u Srbiji da podeli.  Može PM da ne trolujemo ozbiljnu temu. 

[Lancia]

25 minutes ago, Pixie said:

Baš sam sad čitala šta bi to moglo da podrazumeva, i to na papiru ne zvuči tako loše, ne znam stvarno kako to praktično izgleda kod nekoga ko je radio u industriji i (verovatno) se od, recimo, 2018 bavi (samostalno) psihoterapijom, na koji način se u praksi stiču kvalifikacije. Stvarno bi bilo super ako neko zna gde ima neka lista priznatih institucija u Srbiji da podeli.  Može PM da ne trolujemo ozbiljnu temu. 

 Shatro ne prodajes, ljudi pazite sta radite.

[Malkmus]

Suviše su posvađana ta društva da bi postojala jedna priznata institucija. Najbitniji je Savez društava psihoterapeuta Srbije (predsednik Zmilivojević), ali im je dobrim delom sajt nefunkcionalan, pa nema ni spiska terapeuta.

U principu, ta integrativna terapija je legitimna i dosta raširena u poslednje vreme.

 

 

Edit:

Ne postoji zakon o psihoterapiji.

Edited June 24, 2021 by Malkmus

[morgana]

nemojte na pm, pisite na forumu, koristice nekome

[ultra plasticni]

45 minutes ago, Malkmus said:

 

Ne postoji zakon o psihoterapiji.

 

Postoji Eticki kodeks, doduse bez disciplinskih odredbi

[Malkmus]

...kojeg krše oni glavni u tom udruženju, osim gospođe sa Filozofskog.

[Pixie]

2 hours ago, Lancia said:

 Shatro ne prodajes, ljudi pazite sta radite.

 

Dobro je da je bar neko na oprezu.

[Pixie]

2 hours ago, Malkmus said:

Suviše su posvađana ta društva da bi postojala jedna priznata institucija. Najbitniji je Savez društava psihoterapeuta Srbije (predsednik Zmilivojević), ali im je dobrim delom sajt nefunkcionalan, pa nema ni spiska terapeuta.

U principu, ta integrativna terapija je legitimna i dosta raširena u poslednje vreme.

 

 

Edit:

Ne postoji zakon o psihoterapiji.

 

Zoran Milivojevic? Ako jeste, da zatvorimo temu.

 

Znam sta je integrativna terapija, ali sam je uvek posmatrala kao neku vrstu nadogradnje, koja ukazuje na jos neke aspekte i omogucava, kad je smisleno, koriscenje nekih malo drugacijih modela i strategija. Mozda nesto slicno kao terapija traumatskih poremecaja. Ali mislim da se ovde radilo o sistemskoj terapiji? Mada nije ni bitno, ne znam bas koliko u praksi ima smisla drzati se 1:1 jednog teorijskog pristupa kao pijan plota, ni jedan nije savrsen niti neki super mambo-dzambo. Mislim da jedan ozbiljan pristup obuci u bilo kom modelu tj. bilo kojoj skoli (mada u realnosti to postoji samo za mali broj njih) omogucava dobru bazu, koja se zatim terapeutsko-klinickim (mada i uopsteno zivotnim) iskustvom i tim "nadogradnjama" produbljuje u obogacuje nekim novim teorijskim i prakticnim iskustvima. Meni su bar bila jako korisna iskustva rada u bolnicama/ustanovama sa razlicitim terapeutskim pristupom u osnovi.

 

I da, zakonska regulacija nije naodmet.

 

U stvari me je najvise zanimalo da li postoje na primer etablirani instituti za edukaciju psihoterapeuta, koji moraju da ispune odredjene standarde, ili svako radi sta hoce.

 

[Malkmus]

Postoje instituti i udruženja koji se, po njihovim rečima, strogo drže propisanih standarda. 

Generalno, psihoterapeuti i jesu ušančeni u jednu (o ovom slučaju dve) vrstu psihoterapije, i onda se u okviru nje (kako kažu) prilagođavaju klijentu.

U Milivojevićevom društvu je velika većina zvučnijih imena, a sad zašto je to tako...

Uz napomenu Pixie, ja sam laik, ali pratim. Ima i zašto pratim.

Psihoterapeuti uglavnom izbegavaju teme koje se tiču organizacije i prava klijenata. Bilo ih je aktivnih ovde, ali sad ih više nema koliko je meni poznato.

Edited June 25, 2021 by Malkmus

[Pixie]

Da ne bih samo trolovala, setila sam se jedne knjige, koja mi na neki nacin ide uz ovu temu, "What Doesn't Kill Us" (autor psiholog Stephan Joseph) o "posttraumatskom razvoju" tj. licnom razvoju kroz adaptaciju na drasticne zivotne promene i rezove u biografiji koji neminovno nastaju nakon licnih ili licno-kolektivnih trauma. Ne umanjujuci njihov destruktivni potencijal i individualne razlike. Nije sad to neka nova topla voda, ali mozda nekog jedna malo dublja analiza zanima, a mozda nekom i pomogne da dobije inspiraciju za neki novi zivotni mozaik.   Ovde ima i clanak autora.

 

Iz predgovora:

 

Quote

Not until adversity strikes do many people begin to look deeply within themselves to reappraise what really matters. Adversity can awaken people to new and more meaningful lives.

 

This book is a culmination of over twenty years of study, research, and psychotherapy practice devoted to understanding the effects of adversity on our psychological systems. And, needless to say, I myself have had persona experiences of adversity during this time that have opened my eyes. As a therapist who has worked with people going through troubled times, and a researcher who has read many personal accounts of people’s experiences of adversity, I am convinced that people do often grow following adversity. In this book I want to share my experiences as a scientific researcher and therapist to answer this question of why is it that two people encounter adversity, one may succumb but the other may thrive.

 

At the core of this book is the theory of the shattered vase. Imagine that a treasured vase sits in a place of prominence in your house. One day, you accidently knock it off its perch. It smashes. Sometimes when vases shatter, there is enough left intact to provide a base from which to start the process of reconstruction. In this case, however, only shards remain.

 

What do you do? Do you try to put the vase back together as it was, using glue and sticky tape? Do you collect the shards and drop them in the garbage, as the vase is total loss? Or do you pick up the beautiful colored pieces and use them to make something new - such as a colorful mosaic?

 

When adversity strikes, people often feel that at least some part of them - their views of the world, their sense of themselves, their relationships - have been smashed. Those who try to put their lives back together exactly as they were remain fractured and vulnerable. But those who accept the breakage and build themselves anew become more resilient and open to new ways of living. The guiding principle that underscores this book is the belief, drawn from years of research and clinical practice, that focusing on, understanding, and deliberately taking control of what we do in our thoughts and actions can enable us to move forward in life following adversity.