Da se javim..ziv sam jos..psiholoski, promenjivo..poslednju noc se nije dobro spavalo..gledacu da  iskoristim lepe dane koji slede..zelim samo da docekam proelce, da boravi  napolju, radim, berem voce, setam, igram se sa macetom..odmah ce sve lakse biti..

Edited February 17, 20214 yr by Misko

Ne zaboravi na masku i pazi se...

Inviato dal mio Mi 9 Lite utilizzando Tapatalk

20 minutes ago, Misko said:

Da se javim..ziv sam jos..psiholoski, promenjivo..poslednju noc se nije dobro spavalo..gledacu da  iskoristim lepe dane koji slede..zelim samo da docekam proelce, da boravi  napolju, radim, berem voce, setam, igram se sa macetom..odmah ce sve lakse biti..

 

Moj Uki, ljubi ga tata, ume da sanja neke gluposti nocu pa nas probudi sve..nekoliko puta. 

Komsija sa kojim delimo zid dobio drugu cerku prosle nedelje, alal mu vera, u dve godine dva deteta. Zanimljivo je sto se ova tek rodjena rasplace na svakih pola sata nocu..a onda cesto probudi stariju sestru i placu stereo. I one nas bude nocu. Komsija i ja se vise ne javljamo jedan drugom...samo klimnemo glavom u razumevanju kad prodjemo jedan pored drugog.

 

Sve u svemu..poslednji put sam normalno i bez cimanja spavao...pa bio je cetvrtak, mislim..neki..jebem li ga koji i kad.

 

Kad god budes hteo da se menjas...samo namigni.

namig

 

 

 

 

al se ne bih menjO 

Ne znam da li je posledica pandemije, tek ubio se čovek ovde, turistički radnik, imao agenciju sto godina. 

Ja ne vidim izlaz iz svega ovoga, ubicu se, ne mogu vise svega mi. Mi smo se najstrašnije zatvorili, evo vec skoro godinu dana, zivot nam se sveo na nabavku, maske ne skidamo kad nismo kod kuce, pa ipak osecam da se steze obruc, koliko god se cuvali, strepim. I pitam se dokle cu izdrzati ovo, dokle?? Necu ni da komentarisem organizaciju ™ vakcinisanja, mama mi je prioritet, ove godine puni 65 sa dijabetesom, od poziva ni traga ni glasa. Ako je problem sto smo se izjasnile ™ za Pfizera i Modernu, pa sto su nam dali opciju da biramo? Zasto ona nije prioritet? Mene ce zvati na sveto nikad. Kuso i repato se vec vakcinisalo bez ikakvog reda i prioriteta i to jos da bira na švedskom stolu ™, ali nee, zato zena sa secernom bolesti i povremenim aritmijama mora da ceka. Za mene je agonija svaki sledeci dan cekanja, ovo je za mene tuberkuloza 21. veka.

Osecam da necu moci da izbegnem ovo, da cu se razboleti, sludjena sam, ne znam koliko je zarazno, pa ma koliko se cuvali, a vreme prolazi i zivci mi se kidaju. Svega sam se odrekla, jedino nisam zubara i to se onda posle danima strecam, nikad ne bih podnela da mi se razboli zbog mene, tek onda bih se ubila i ubicu se svakako, sta ce mi ovakav zivot. Sta ce mi ako cu stalno strepeti, sve planove sam odlozila za neku buducnost, ali vidim da buducnosti nema jer ovome nema kraja, nema kraja. Gusim se ispod 2 maske i vizira, gusim se!! Jedva izdrzavam, pre neki dan sam doslovno bila na ivici da se ugusim i to zato sto sam na otvorenom imala i vizir, doslo mi je da posutam po centru sve sa face, pa ipak sam vizir skinula, samo sa maskama se lakse disalo. I dokle ovako, dokle? Jos samo skafander da sam nabavila, dok s druge strane skijalista, utakmice, zurke, ma super. 

K vragu ovakav zivot, ovo nije zivot.

@Alfa

 

Ti, svakako, znas da ne moras da nosis masku i na ulici. Jeste Ok da je imas ali nije pod obavezno..korona nije malaricni komarac da odnekuda doluta i zarazi te namerno ? 

Ja da radim to kao i ti..verovatno bih se jos gore osecao. Izadji, prodisi...disi brate.

 

 

Znam da ne moram na otvorenom da nosim masku, ali jako se bojim. Imam utisak da je virus svugde na otvorenom.

Smrti se ne bojiš?

Virus je u organizmu zarazenih..i to je manje vise to. Ako se ne udubljujes u pricu sa nepoznatima na ulici i nemas nepouzdane a veoma glasne goste koji ti dolaze u kucu..ti si poprilicno sigurna.

 

 

Just now, Alfa said:

Znam da ne moram na otvorenom da nosim masku, ali jako se bojim. Imam utisak da je virus svugde na otvorenom.

Nije, ne brini .

Evo, u sličnoj smo situaciji. Ja sam ok ali moj muž je visoko rizičan. Svo vreme nas oboje na otvorenom hodamo bez maske, vizire nismo nikada ni imali, eto i sačuvali smo se oboje.

Zato disciplinovani u banci, prodavnici i sl. Maska obavezno u zatvorenom, pranje ruku redovno i to je to .

 

Sad kad dođe lepo vreme, sedi na suncu negde , ako ne smeš u kafić.za neki osamljeni sto, onda negde u parku. Šetnja obavezno. Pronađi neku rutu na kojoj nema mnogo ljudi i udahnu duboko, bez maske.

33 minutes ago, čekmeže said:

Smrti se ne bojiš?

 

Da. Sama sam kontradiktorna. Ovamo hocu da se ubijem, a bojim se. Oduvek sam se plasila bolesti i smrti i stalno hipohondrisala, ali otkako mi je tata umro (pre pojave korone) htela sam da se ubijem, njegova smrt me je unistila.

30 minutes ago, SNARC said:

Virus je u organizmu zarazenih..i to je manje vise to. Ako se ne udubljujes u pricu sa nepoznatima na ulici i nemas nepouzdane a veoma glasne goste koji ti dolaze u kucu..ti si poprilicno sigurna.

 

 

 

Ma ne, ne idem ni kod koga, niti iko dolazi kod nas, od kako je ovako samo preko tel. se cujemo sa prijateljima, a napolju i inace nikad nisam pricala ni sa kim osim sa prijateljima, kolegama, a sad i kad se sretnemo, prozborimo po koju recenicu udaljeni jedni od drugih i sa maskama. Pa mene je strah da odem do hipermarketa, uzas, jer svaki put kad se vratim, mozak mi prokljuca, razmisljam te ova/ovaj nije drzao distancu, te nije propisno drzala/o masku, jao sta ce biti i tako u krug. Da ne pricam kakva mi je frka ako nam se nesto pokvari u stanu pa zovemo majstora (do sada jednom morali da zovemo), te preklinjem mamu da preko maske stavi i vizir kao i ja, te majstoru s vrata dajem kn95, te kad je izasao sam izluftirala komplet ceo stan i pospricala alkoholom vazduh. I cak iako sve ovo zvuci suludo, ja se jedino tako osecam bezbednije.

Odeš tamo gde se vakciniše, daš 100 evra i rešiš problem, barem trenutno.

2 hours ago, Alfa said:

 

Da. Sama sam kontradiktorna. Ovamo hocu da se ubijem, a bojim se. Oduvek sam se plasila bolesti i smrti i stalno hipohondrisala, ali otkako mi je tata umro (pre pojave korone) htela sam da se ubijem, njegova smrt me je unistila.

 

Ma ne, ne idem ni kod koga, niti iko dolazi kod nas, od kako je ovako samo preko tel. se cujemo sa prijateljima, a napolju i inace nikad nisam pricala ni sa kim osim sa prijateljima, kolegama, a sad i kad se sretnemo, prozborimo po koju recenicu udaljeni jedni od drugih i sa maskama. Pa mene je strah da odem do hipermarketa, uzas, jer svaki put kad se vratim, mozak mi prokljuca, razmisljam te ova/ovaj nije drzao distancu, te nije propisno drzala/o masku, jao sta ce biti i tako u krug. Da ne pricam kakva mi je frka ako nam se nesto pokvari u stanu pa zovemo majstora (do sada jednom morali da zovemo), te preklinjem mamu da preko maske stavi i vizir kao i ja, te majstoru s vrata dajem kn95, te kad je izasao sam izluftirala komplet ceo stan i pospricala alkoholom vazduh. I cak iako sve ovo zvuci suludo, ja se jedino tako osecam bezbednije.

 

u redu je. ja te razumem. ali veruj mi iracionalan ti je taj paralisuci strah, ukoliko vec imas takve mere opreza. bar se opusti jer u tvom slucaju je ono da je strah od opasnosti 100x gori od same opasnosti

nije popularno i nije ok  u mnogim kontekstima reci ali sanse da se zarazis takviom predostroznoscu si ti manje od 2%, a i posle, toliko nema pravila, da znam za ljude od 35 koji su mesecima vukli teske upale pluca a roditelji koje im ranije 'skidali s lopate' par puta sa sto stentova, operacijama srca i sl prosli kao s laksom prehladom.

ako ne mozes da trpis da ne mozes da kontrolises zivot i opasnosti koje nosi trazi neki lek koji ce ti pomoci da prebrodis, ako ne odgovara  menjaj.

pusti neku pesmu i isplaci se il popij rakijicu -dve ako ne pijes lekove:)

 

a za vakcinaciju - slazem se da je skandalozno da stariji jos nisu vakcinisani dok pozivaju rendom razne, i pokusaj da odes s mamom prvom prilikom gde se procuje da je  free zone, jer ti bi trebala biti prioritet zbog psihickog stanja.

Edited February 20, 20214 yr by InvisibleLight

8 hours ago, Alfa said:

Ja ne vidim izlaz iz svega ovoga, ubicu se, ne mogu vise svega mi. Mi smo se najstrašnije zatvorili, evo vec skoro godinu dana, zivot nam se sveo na nabavku, maske ne skidamo kad nismo kod kuce, pa ipak osecam da se steze obruc, koliko god se cuvali, strepim. I pitam se dokle cu izdrzati ovo, dokle?? Necu ni da komentarisem organizaciju ™ vakcinisanja, mama mi je prioritet, ove godine puni 65 sa dijabetesom, od poziva ni traga ni glasa. Ako je problem sto smo se izjasnile ™ za Pfizera i Modernu, pa sto su nam dali opciju da biramo? Zasto ona nije prioritet? Mene ce zvati na sveto nikad. Kuso i repato se vec vakcinisalo bez ikakvog reda i prioriteta i to jos da bira na švedskom stolu ™, ali nee, zato zena sa secernom bolesti i povremenim aritmijama mora da ceka. Za mene je agonija svaki sledeci dan cekanja, ovo je za mene tuberkuloza 21. veka.

Osecam da necu moci da izbegnem ovo, da cu se razboleti, sludjena sam, ne znam koliko je zarazno, pa ma koliko se cuvali, a vreme prolazi i zivci mi se kidaju. Svega sam se odrekla, jedino nisam zubara i to se onda posle danima strecam, nikad ne bih podnela da mi se razboli zbog mene, tek onda bih se ubila i ubicu se svakako, sta ce mi ovakav zivot. Sta ce mi ako cu stalno strepeti, sve planove sam odlozila za neku buducnost, ali vidim da buducnosti nema jer ovome nema kraja, nema kraja. Gusim se ispod 2 maske i vizira, gusim se!! Jedva izdrzavam, pre neki dan sam doslovno bila na ivici da se ugusim i to zato sto sam na otvorenom imala i vizir, doslo mi je da posutam po centru sve sa face, pa ipak sam vizir skinula, samo sa maskama se lakse disalo. I dokle ovako, dokle? Jos samo skafander da sam nabavila, dok s druge strane skijalista, utakmice, zurke, ma super. 

K vragu ovakav zivot, ovo nije zivot.

 

Draga Alfa, veoma mi je žao što te tvoji opravdani strahovi parališu. Ali znaj da nisi sama - svi smo mi na ovaj ili na onaj način prsli tokom protekle godine. Ja sam npr. hodajuća hipohondrija, i iako savršeno umem da racionalizujem sopstvene strahove otkako je proglašena pandemija zaglavljena sam između razuma (i naučno potkrepljenih činjenica o virusu i načinima njegove transmisije) i straha što za sebe što za bližnje. Pri tome sam rizična grupa. Moja majka je takođe rizična grupa. Bacila sam para i para na n95 maske (još u onom periodu kad je komad bio 600 din), na obične hirurške, na asepsole, varikine, gelove za dezinfekciju i ostalo. Napunila storidž raznoraznim suplementima, antibioticima, čak sam nabavila i one kortikosteroide što se daju kod upale pluća. Sa ove vremenske distance naravno da mi je savršeno jasno da sam bila budala, posebno kad sam preračunala koliko sam lepih cipela i parfema mogla da kupim umesto da bacam kintu na lažni spokoj i izigravam doomsday prepper-a. U prvo vreme čak sam imala poseban sunđer za pranje limenki piva, sve što od namirnica unesem u kuću prskala sam aktivnim kiseonikom i nekom perisirćetnom kiselinom, kučetu nakon svake šetnje prala šape u lavoru (jednom mi se ritnula pa je sva ta prljavština sa njenih nogu završila na mom licu i u mojim očima), u tom prvom cugu svela sam druženje deteta sa vršnjacima na minimum (uglavnom je sama išla u park da vozi skejt). Jednom rečju, iz tog mog straha da zaštitim sebe i druge, ja sam postala loša ćerka, majka, partnerka i prijatelj. Kapiram da sam bila nesnosna tih meseci kada sam dozvolila da me strah obuzme. U mintajmu smo se majka i ja vakcinisale. E sad trenutak kad je to moje ludilo prestalo - nakon 10 meseci čuvanja partner dobije upalu pluća (antigenski i prc negativan), nakon toga počelo je i mene da boli grlo i dobijem neku nisku temperaturu koja je trajala nekoliko dana (u mintajmu sam se i vakcinisala), posle vajber konsultacija sa mojom pulmološkinjom ona ti meni prepiše hemomicin, vitamine, kardiopirin i gle čuda pola ksanaksa. Dve nedelje sam ležala u krevetu razmišljajući da l si moji simptomi od straha, od korone il od prve doze vakcine. Čak sam se vratila na forum posle 15 godina nepisanja po forumima jer eto da čekiram sopstvene simptome i uporedim ih sa onima drugih ljudi. Zaključila sam da je sve iz glave i da je meni zapravo bila potrebna dezinfekcija strahova. U nedelju sam primila drugu dozu vakcine. Hoću da kažem na osnovu ličnog iskustva, jbš život koji prolazi u strahu, dane ispunjene brigom. Sama sebe, a i tvoju majku, ćeš sačuvati jedino ako se suočiš sa strahom i radiš na tome da se tvoje strepnje hendluju kroz psihoterapiju i verovatno lekove (moguće da su ta tvoja gušenja napadi panike). Preusmeri pažnju sa straha od bolesti na ugađanje sebi. Ako imaš uslove udomi psa ili mačku, evo ide proleće pa ako imaš baštu/terasu posadi neku biljku, bindžuj serije i čitaj neke lepe knjige. Razgovaraj sa ljudima, svi smo u istom čabru. Moraš sebe da oznažiš da bi mogla da pomogneš tvojoj mami - sigurno joj nije prijatno da gleda tebe paralisanu strahom, u grču. A ako se kojim slučajem zaraziš (mada je sudeći prema merama koje si preduzela verovatnoća ravna nuli) ne mora da znači da će ishod biti onaj najgori. Mojne pustiš da ti radost i život kao takav prođe u strahu. Šaljem virualne zagrljaje <3