Coronavirus u Srbiji

[renne]

kakve li on ima sličice kad može ovako da se ponaša

[arkonada]

Neke lepe golišave

[SNARC]

3 minutes ago, renne said:

kakve li on ima sličice kad može ovako da se ponaša

 

Samo jednu..najjacu. Vucicev proxy za govnjive odluke koje ne doprinose opstoj popularnosti.

 

Ako ikad Alek odluci da prizna Kosovo, poslace Vesica da potpise.

 

[ducca]

 
Hvala na linku. Odgledao do sedmog minuta, posle ne. Bezveze je ovo Obucinino svodjenje svake teme na jebenog Vucica.
 

Pre će biti Georgievljevo - bukvalno većina stvari koje tokom dana tvituje završe u najavi dana.

[arkonada]

 

Кон: Медицински део Кризног штаба има јасан став, али важна је и економија

Епидемиолог и члан Кризног штаба Предраг Кон рекао је за РТС да је медицински део Кризног штаба имао јасан став да би све требало да буде затворено најмање 14 дана да би се заиста спустио ниво активности вируса, али је додао да постоји економски дикатат.

 

Кон је рекао да су мере продужене, уз неке корекције које су извршене, јер је за само дан стигло 85 врло јасних притужби и молби за изузеће.

На констатацију да се чини да медицински део Кирзног штаба стално попушта, Кон је рекао да тако изгледа али да је имплементација таквих мера изузетно тешка, готово немогућа.

"Ви или ћете да прихватите тако нешто, или ћете отићи. Нема између", рекао је Кон.

Каже да се у таквим околностима тражи оно што је епидемиолозима важно, а то је да се спроводе мере које ће спречити да се вирус преноси.

Наводи да су мере ипак пооштрене, и да је сада могуће у затвореном простору да буде девет квадратних метара по особи, да треба да постоји ковид редар, и да буду обавезне маске и појачане инспекције.

 

Fascinantno đubre od čoveka 

Edited March 22, 2021 by arkonada

[shamotnapec]

8 hours ago, Ayatollah said:

Veliki broj ljudi sa fakultetskim diplomama je u suštini neobrazovan. Savladali su neki kvantum znanja unutar određene oblasti do nivoa dovoljnog da im neka ustanova izda potvrdu da su spremi da se bave tom oblašću na nekom osnovnom nivou (diploma osnovnih studija), i ni u svojoj oblasti dalje od toga nisu mnogo odmakli, a van nje nisu nikada ni istraživali, pa nemaju širinu ni u struci, a ni van struke. Stoga mi nije jasno otkud čuđenje da mnogi takvi ljudi po prosveti predstavljaju pogodno tlo za primanje najrazličitijih budalaština.

 

Šta mislite, koliko prosečni profesor srpskog ili istorije iz neke prosečne škole poznaje mehanizam na koji funkcionišu DNK i RNK ili osnove elektronike, ili koliko neka prosečna profesorka biologije poznaje funkcionisanje međunarodne ekonomije ili politike. Ja sam uveren ne suštinski bolje od komšije koji nije završio nikakvu školu ili ima samo neku srednju, i onda je i njima lako podmetnuti različite gluposti o farmaceutskoj mafiji, čipovanju, antivaksu i ostalo. Još kada se na ovo nakaleme raznorazni lični kompleksi, ubeđenja, loše vaspitanje ili loš karakter i ostalo, dobije se u mnogo situacija jedna vrlo toksična smeša.

 

Da li je neko obrazovan ili ne nema prevelike veze sa time koliko je podložan, kako si lepo rekao, primanju najrazličitijih budalaština. To više ima veze sa činjenicom koliko je sposoban prepozna i razdvoji prave od lažnih autoriteta.

Profesori sprskog i istorije (bilo današlji bili oni iz 60tih) ne znaju kako funkcioniše DNK, niti to treba da znaju. Ono što treba da znaju da je prepoznaju budalaštinu, i samim tim je ne usvoje. A, po meni, prvenstveni razlog zašto su budalaštine mnogo više ukorenjene sad nego pre 50 godina je to što su dostupnije. A dostupne su zbog masovnih komercijalnih medija i Interneta.

 

Obrazovni sistem nije ispratio razvoj tehnologije i nije naučio ljude kako da prepoznaju koji autoritet je pravi a koji lažni. Sad je pitanje dal li su zaista bili zatečeni, ili je to urađeno namerno, ali to nije ni mnogo bitno.

Da u osnovnim školama postoji (obavezni!) predmet "kritičko mišljenje" ili tako nešto, i da se više insistira na razumevanju a manje ne reprodukciji, možda bi bilo bolje. Ali jebiga...

 

 

[gospa buba]

ja bih razumela da chovek pusti da ga tlachi aleksandar, to je jasna dimenzija, pa recimo i gospodin nevolja, unjega je brica, ali da ga tlachi vesic!!!

ajmo kuci krizni shtabe

sent from bubamoto

[pt 2.0]

4 hours ago, Budja said:

 

Hvala na linku. Odgledao do sedmog minuta, posle ne. 

Grrrr...

posle je bio lep deo gde on kaže da ljude koji imaju stav nepoverenja ne treba dehumanizovati, govori o načinu kako treba pristupiti kampanji informisanja, i završava sa bojazni da ćemo, kada korona prodje, biti suočeni sa antisistemskim reakcijama gradjana, kao posledica frustracija u proteklom periodu.

A i deo o privatizaciji situacije sa bratom mi je kul jer Baucal i to lepo i smireno analizira i objašnjava.

 

[Dankan Ajdaho]

7 hours ago, Budja said:

 

Ne slazem se.

 

Sav ovaj obrazovni metod je  obrazovao i nas - ucenej napamet i pesmica i datuma i svega... bez ijednog jedinog istrazivanja do kraja skolovanja na faksu.

 

Nikad vise nije bilo nauke u medijima i nikad vise naucnika nije bilo u svetu, cenim i da procenat u populaciji skace (mada nemam statistiku za to).

 

Rec je o pre o onome sto na drugim topicima pise Chandra - losa nauka i  losi podsticaji, u raznim disciplinama. Medicina je tu najvidljivija posto se njenii dokazi najlakse prodaju, pa onda imas pij vino, nemoj da pijes vino, jedi cokoladu, nemoj da jedes cokoladu... I sada je sve to multiplikovano sa koronom.

 

Kao  posledica toga, autoritet nauke o kome su pisali filozofi nauke je opao,i to, iako opet nemam statistiku, vise u drustvima sa obrazovanijm stanovnistvom nego u onima sa manje obrazovanim gde je lekar jos uvek sa velikim "L" jer pacijentijos ne guglaju simptome, bolesti i lecenje da na  ravnoj nozi razgovaraju sa lekarom.

 

Najveći problem današnjeg sveta je preobilje i prelaka dostupnost informacija.

 

Čovek bi rekao da je jako dobro što 99% stvari možeš da saznaš na jedan ili dva klika? Međutim, upravo suprotno. 

 

Inflacija informacija dovela je do istog do čega inflacija novca ili inflacija bilo čega u beskrajnoj meri dovodi - do bezvrednosti istog. Pođite od sebe samih - kada vam je nešto u životu suviše dostupno, kada to toga dolazite bez ikakvog napora, to gubi vrednost u vašim očima, hteli ne hteli.

 

Pripadam starijoj generaciji - gde se još uvek trebalo potruditi ako si želeo da nešto saznaš. I to primećujem na sopstvenoj koži - neke stvari koje sam iskopao i saznao pre 30 ili 40 godina i dalje su tu, ukopane u sistem, dok sam druge, ne manje bitne, koje sam saznao bez ikakvog napora i sinteze, dobrim delom zaboravio ili zanemario.

 

Beskrajni okean informacija kojima je današnji čovek doslovce zatrpan, dovodi do toga da ih procesuira kroz proces posvemašnje površnosti - užasno je teško napraviti filter - i najbeznačajnija i najvažnija informacija posle nekog vremena preopterećenosti zadobijaju istu vrednost - odnosno - vrede malo ili ništa. Narodski rečeno, na jedno uvo unutra, na drugo van.

 

To je nažalost najuočljivije kod mladih - posmatrajte mlad svet oko sebe, koliko im u proseku traje koncentracija. Posmatrajte na koji način komuniciraju, kako koriste mobilne telefone, kompove... Kada posmatrate prosečnog klinca kako koristi mob, videćete da najveći deo vremena provodi u skrolovanju. Jako se kratko zadržava na nekom sadržaju. Može biti da generalizujem, ali je makar moj utisak što se average Joa tiče takav.

 

Rezultat te posvemašnje površnosti jeste taj što se slabo šta od imputa ugrađuje dublje u sistem. I ono što se ugradi, nije prošlo izgrađen sistem konzistentnosti. I onda dobijamo naopake i nakaradne rezone, a shodno tome iste takve vrednosne stavove i u konačnici postupanja.

Edited March 22, 2021 by Dankan Ajdaho

[radisa]

7 hours ago, Budja said:

 

Ne slazem se.

 

Sav ovaj obrazovni metod je  obrazovao i nas - ucenej napamet i pesmica i datuma i svega... bez ijednog jedinog istrazivanja do kraja skolovanja na faksu.

 

Nikad vise nije bilo nauke u medijima i nikad vise naucnika nije bilo u svetu, cenim i da procenat u populaciji skace (mada nemam statistiku za to).

 

Rec je o pre o onome sto na drugim topicima pise Chandra - losa nauka i  losi podsticaji, u raznim disciplinama. Medicina je tu najvidljivija posto se njenii dokazi najlakse prodaju, pa onda imas pij vino, nemoj da pijes vino, jedi cokoladu, nemoj da jedes cokoladu... I sada je sve to multiplikovano sa koronom.

 

Kao  posledica toga, autoritet nauke o kome su pisali filozofi nauke je opao,i to, iako opet nemam statistiku, vise u drustvima sa obrazovanijm stanovnistvom nego u onima sa manje obrazovanim gde je lekar jos uvek sa velikim "L" jer pacijentijos ne guglaju simptome, bolesti i lecenje da na  ravnoj nozi razgovaraju sa lekarom.

Da, isti mettod, u drugo vreme, kada nije bilo dostupnih informacija na svakom koraku... Metod mora biti usaglađen sa kretanjem sveta, a ne da postoji sam za sebe...

 

Autoritet nauke je opao, jer je komplikovana, to što par naučnika pokušava da je popularizje je ništa pram toga da otvoriš youtube, i da imaš sve dostupno na korak od tebe, objašnjeno, pitko i zdravorazumski™... Ne pomaže ni to što je, jbg, napredak nauke satkan od grešaka, a lokalnom youtberu je lako da dpopljuje svaku grešku i predstavi to kao da naučnici nemaju pojma... Ima kod Sagana u Kontaktu lepa priča o tome, kako je religiji mnogo lakše da ubede čoveka da veruje u nju, nego da shvati nauku, jer je religija bezgrešna, a nauka stalno nešto greši...

 

Mislim, o čemu pričamo, došli smo do toga da ljudi neće da priznaju da je zemlja okrugla uprkos svim naučnim dokazima... Zašto? Pa nije zdravorazumski™, a tip na youtubeu je baš lepo objasnio zašto je zemlja ploča...

 

[Ted]

1 hour ago, Dankan Ajdaho said:

 

Najveći problem današnjeg sveta je preobilje i prelaka dostupnost informacija.

 

Čovek bi rekao da je jako dobro što 99% stvari možeš da saznaš na jedan ili dva klika? Međutim, upravo suprotno. 

 

 

nije problem toliko u dostupnosti informacija, već je problem u tome što dostupne informacija treba da povežeš na određeni način da bi dobio celovitu priču ili nekakvu logičnu konstrukciju. šta je uzrok, šta je posledica itd. a za to je potreban određeni aparat i jedna vrsta veštine, ali i radoznalosti.

 

npr. klinci će da nauče kako je WWII počeo napadom Nemačke na Poljsku, kao se završio Hirošimom i Nagasakijem itd isl. naučiće i da je pre toga bio nekakav anšlus i tome slično. e sad, što je to tako bilo i kako je do toga došlo, to će verovatno da izmakne. pa bi neko mogao da pomisli kako su se eto Nemci jedan dan probudili i rekli što je lep i sunčan dan, baš bi mogli da osvojimo nekog manjeg suseda. i šta je taj jebeni Versaj, i kad je Musolini došao na vlast i ko je bio taj uopšte, kad je bila revolucije u Rusiji, kakve su se to imperije raspale dve decenije ranije i kakve sve to veze ima sa WWII i WWI i što je uopšte i došlo do WWI. to su pitanja. neko ko je radoznao će da čita i saznaje, izvlači nekakve zaključke (pa makar i krive), ko ima sreće imaće pored sebe i nekoga ko će da ga uputi, a ne indoktrinira. taj će nešto da sazna, ostali će znati neku nepovezanu faktografiju, a zapravo neće znati ništa. ali će zato biti spremni da prihvate indokttrinciju od raznih tumača istorijskih pojava, činjenica, zakonitosti isl. i eto nama armije morona, da dubokim ubeđenjem u istorijsku misiju, iako o samoj istoriji ne znaju baš ništa.

 

Edited March 22, 2021 by Ted

[đorđe geprat]

jednom davno je TKC zagovarala princip učenja po tematskim celinama. vezivanje lekcija iz različitih predmeta oko jednog događaja, perioda. istoriju, fiziku, geografiju, umetnost, ........... nije uspelo opstao je stari sistem, nauči napamet i reprodukuj.

tako se reprodukuju i sadržaji sa društvenih mreža, interneta, uopšte. uz dodavanje / oduzimanje po sopstvenom ćefu.

[đorđe geprat]

40 minutes ago, radisa said:

Mislim, o čemu pričamo, došli smo do toga da ljudi neće da priznaju da je zemlja okrugla uprkos svim naučnim dokazima... Zašto? Pa nije zdravorazumski™, a tip na youtubeu je baš lepo objasnio zašto je zemlja ploča...

 

daj mi link. zaista me zanima na osnovu čega su, ajd' da kažem, normalni ljudi to prihvatili

[namenski]

9 minutes ago, Ted said:

 

nije problem toliko u dostupnosti informacija, već je problem u tome što dostupne informacija treba da povežeš na određeni način da bi dobio celovitu priču ili nekakvu logičnu konstrukciju. šta je uzrok, šta je posledica itd. a za to je potreban određeni aparat i jedna vrsta veštine, ali i radoznalosti.

 

npr. klinci će da nauče kako je WWII počeo napadom Nemačke na Poljsku, kao se završio Hirošimom i Nagasakijem itd isl. naučiće i da je pre toga bio nekakav anšlus i tome slično. e sad, što je to tako bilo i kako je do toga došlo, to će verovatno da izmakne. pa bi neko mogao da pomisli kako su se eto Nemci jedan dan probudili i rekli što je lep i sunčan dan, baš bi mogli da osvojimo nekog manjeg suseda. i šta je taj jebeni Versaj, i kad je Musolini došao na vlast i ko je bio taj uopšte, kad je bila revolucije u Rusiji, kakve su se to imperije raspale dve decenije ranije i kakve sve to veze ima sa WWII i WWI i što je uopšte i došlo do WWI. to su pitanja. neko ko je radoznao će da čita i saznaje, izvlači nekakve zaključke (pa makar i krive), ko ima sreće imaće pored sebe i nekoga ko će da ga uputi, a ne indoktrinira. taj će nešto da sazna, ostali će znati neku nepovezanu faktografiju, a zapravo neće znati ništa. ali će zato biti spremni da prihvate indokttrinciju od raznih tumača istorijskih pojava, činjenica, zakonitosti isl. i eto nama armije morona, da dubokim ubeđenjem u istorijsku misiju, iako o samoj istoriji ne znaju baš ništa.

 

Jeste da je tezak Off , vredelo bi mozda nastaviti na Istoriji, mozda cak i na posebnom, obrazovanje topiku. ali:

pretpostavljam da sam u pravu ako ovo sto si napisao, prvi pasus narocito, pokusam da sazmem u: sama, gola informacija, bez obzira na kvalitet i kvantitet - nije Znanje.

Znanje koje podrazumeva i zahteva edukovanu, ciljanu sposobnost sistematizacije informacija, kriticko misljenje da ne pominjem.

Ali, mislim da nije problem u konfuziji u sistemu obrazovanja kao takvom: problem je u konfuziji celog drustva.

Srbija danas, naime, nema odgovore na pitanja ko je, gde je, kuda ide: drustvo koje zeli da obrazuje takozvane mlade narastaje pre svega mora da ima postavljene parametre.

Ne budi mi zamereno, uzecu primer SFRJ: kakve god, opravdane naravno, zamerke stajale, bile na mestu, to drustvo je imalo izgradjen sistem vrednosti i na njemu postavljen istorijski narativ na kome se zasnivao sistem obrazovanja.

Kada to imas - lako je.

Naravno, moze i treba da se diskutuje koliko je - kada je istorija u pitanju - taj narativ pomogao, a koliko odmogao, ali je obrazovni sistem u celini funkcionisao kao odraz stanja u drustvu.

Sto on pre svega i jeste.

Hocu reci, na stranu sva poredjenja, kakva drzava - takav sistem obrazovanja.

I ne samo obrazovanja.

Takozvane nove tehnologije su tu samo dobrodoslo ortopedsko pomagalo, alatka.

[Aleksija]

kacila sam vec link, ali mislim da je dobro da izvucem iz teksta deo o pismenosti za 21. vek - mislim da ovde nije toliko rec o vrstima pismenosti u bukvalnom smislu, vec vise o izazovima i nacinima na koji moderan svet potpomaze distorziju racionalnog i onemogucuje proces efikasnog ucenja, onog ucenja koje predstavljalo razvoj i rast pojedinca
ovo je samo jedno od mogucih objasnjenja, naravno, ali mislim da niko ne moze sporiti da su izazovi i opasnosti dosta dobro sumirani

 

Quote

Opišite “azbuku” modernog doba. Koje su to nove pismenosti i koje su njihove karakteristike?

– Ima ih šest, prema mom mišljenju. Prva je arhetipska narativna pismenost. Priča je mašina za kontrolu gravitacije: bukvalno može da nas digne do zvezda, ili surva u moralne ambise. Ideologije, religije, ekonomski sistemi, mode, trendovi… Sve su to samo priče, narativi, određeni načini za konstruisanje, konceptualizaciju i posredovanje naše stvarnosti, s ciljem da se utiče na naše ponašanje. Većina tih narativa iza sebe ima određeni ideološko-komercijalni cilj. Arhetipske priče ubadaju u naše evolucione impulse, mozak se teško odupire dobroj priči, posebno onoj u kojoj postoji drama, sukob, tenzija ili onoj u kojoj smo mi sami, kao pojedinci ili pripadnici određenje grupe, heroji priče. To je moćna tehnologija manipulacije koja ima svoje jednostavne zakone. Nažalost, mi se nigde ne učimo kako da se odupremo jakim i zavodljivim pričama, kako da im prepoznamo formulu…

Koje su ostale?

– Druga je impulsna pismenost. Moderni svet se može posmatrati i kao ogromna mašina za stimulaciju raznih, često paradoksalnih, emotivnih impulsa. Sve je ‘afektizovano’, emocionalizovano: naše vesti, naše politike, naša ekonomija, naši svakodnevni odnosi. Ako ne stimuliše emocije, posebno zabavu, dosadno je; a dosadno ne pravi pare u hakslijevskom svetu zabavljanja do smrti. Racionalni diskurs i odnos prema životu je najtragičnija žrtva modernog društva. Marketing industrija nas svakodnevno trenira da se ponašamo impulsivno, sada i odmah, da svaku potrebu trenutno zadovoljimo. Naša politička sfera nas uči da su debata i kompromis loši. Lupi rukom u sto, inače nisi ‘snažan’. Ova prva, narativna nepismenost, pojačava ovu tendenciju.

Treća je nepismenost pažnje i algoritamska nepismenost. Pažnja je jedan od najvrednijih resursa koje lično imamo i moderni svet je napravljen kao jedna ogromna komercijalna mašina za ‘hakovanje’ naše pažnje. Kako kažu u Guglu, novac prati pažnju; ko uspe da je angažuje, taj može da je monetizuje. Moderni svet je super-predator pažnje. Većina nas, posebno naša deca, su nepismeni s pažnjom: ona se alocira na trivijalna zamajavanja, umesto na društveno konstruktivna delovanja. Ovo je vrlo važno u svetu takozvane četvrte industrijske revolucije gde će oslonac biti na samoučenju, tokom čitavog života. Taj fokus je nemoguće postići bez treninga iz fokusiranja pažnje i pravljenja vremenskih prioriteta. Ovo je verovatno najsuptilnija, ali najvažnija nepismenost, kao posledica prethodne dve, ali i načina na koji rade moderni algoritmovi najvećih digitalnih platformi. Njihov glavni cilj je da nas drže u mehuru statističkog profila koji grade o nama i da nas drže što je moguće duže zamajanim na ekranu, uz što više klikova, jer to je ono što pravi zaradu.

Četvrta je timska pismenost. Ako smo loši u kontroli impulsa, ako nam je pažnja razbijena, ako smo fokusirani samo na naše priče, ako smo individualizovani i atomizovani kao idealni potrošači, nećemo biti baš u stanju ni da radimo s drugima, da se organizujemo u stručne ili interesne grupe, da zajedno radimo na projektima kroz seriju dogovaranja i kompromisa. Srbija je posebno loša u timskom radu, to nam se ubija od malih nogu. Moji studenti su bili šokirani pre nekoliko godina kada sam uveo grupni ispit na jednom predmetu: užas u njihovim očima kada su shvatili da sada moraju da se dogovaraju, pregovaraju, upravljaju timskom dinamikom – sve ono, inače, što ih čeka u stvarnim organizacijama, posebno u razvijenom svetu, kada završe fakultet.

Peta je statistička pismenost. Posebno je opasna jer se ovde koriste brojke, ‘nauka’, da nas ubeđuju, da nam se stvarnost prezentuje na iskrivljen, ali naizgled faktografski način. Mi retko znamo da razlikujemo prosečno od tipičnog, upoređenja na osnovu početne baze i, pre svega, procenu verovatnoće nečega. Kao ljudska vrsta, iz evolutivnih razloga, mi nismo baš dobri u proceni verovatnoće, jer je to vođeno uglavnom emocijama i podložnosti narativima. A to manipulatori vrlo dobro znaju.

Konačno, imamo kreativnu pismenost, kao poslednji resurs koji je ljudska vrsta oduvek imala. Zato smo i dalje tu, na planeti, preživeli. Kreativnost je sposobnost povezivanja stvari koje se retko ili nikada ne povezuju, za stvaranje novih rešenja. Novo znači promenu, uzbunjivanje, često i smrt, starog. Novo je izlazak iz uobičajenog diskursa, ‘novo’ su stalne jeresi u svojim kategorijama, bilo da je u pitanju politika, ekonomija, biznis modeli, obrazovni sistemi… Što znači, da ako hoćemo da razvijamo kreativnost, moramo da stimulišemo konstruktivno neslaganje, neuro-diverzitet naših sredina, da nagrađujemo ekscentričnost, ‘drugačijost’, jeretičnost, da slavimo one koji stalno ‘ljuljaju brod’. Koliko smo mi kao društvo blizu ili daleko od ovoga, ostavljam samim čitaocima da prosude…

Bez fokusiranog društvenog napora na razvoju ovih šest pismenosti, globalno i lokalno, osuđeni smo da u bliskoj i daljoj budućnosti ponavljamo iste greške sadašnjosti, sa sve gorim rezultatima.

Kako se ova formula može primeniti na Srbiju, zemlju sa, nažalost, velikim brojem funkcionalno nepismenih ljudi?

– Nikako, jer mi, kao što rekoste, imamo problem i sa najbazičnijom funkcionalnom pismenošću, kamoli ovo gore! Ali, nismo jedini, jer je većina ostatka planete u sličnom stanju, čak i gora. Veliki delovi Afrike, Azije, Latinske Amerike… Takođe, poslednja stvar koja bi pala na pamet našim elitama je da se narod opismenjava na ove nove načine, jer bi sami sekli granu na kojoj sede. Tu stanje, na žalost, nije mnogo bolje ni u razvijenim zemljama, jer se i tamo ove “nepismenosti”, a ja mislim da su to stvarne nepismenosti 21. veka, koriste kao sredstvo vladanja nad društvom. Ne znam ni za jednu zemlju na svetu u kojoj se ove nove pismenosti, na ovaj način, usvajaju od malih nogu. Neki individualni delovi da, ali ne kao celina. Neke stvari se uče u porodici, neke u profesionalnim studijama, ali niko ne radi masovni i duboki trening iz ‘narativne odbrane’ (otpornost na propagandu) i ‘kontrole impulsa’ (kognitivne prečice i kritičko mišljenje), od malih nogu, od osnovne škole.

Šta sve može da promeni novo opismenjavanje na individualnom, a potom i na globalnom nivou?

– Promene bi bile tektonske, što je i razlog da ih se svi na pozicijama moći – i političkim i ekonomskim – plaše. Zamislite da marketing izgubi veliki deo svoje snage, pa prestanemo da bezglavo kupujemo? Neoliberalne ekonomije bazirane na neprestanoj potrošnji “stvari koje nam nisu potrebne, kupljene novcem koji nemamo, da bi impresionirali ljude koje nije briga” bi propale. Zamislite da smo otporniji na arhetipske priče tipa “mi” i “oni”, na dramaturško uvođenje fiktivnog neprijatelja da bi se skrenula pažnja sa sopstvenog lopovluka ili da smo pismeniji na temu kako se naši strahovi koriste za pridobijanje glasova i za radikalizaciju stanovništva za okupljanje oko Vođe? Ove pismenosti bi promenile sve, u tome i jeste problem. Zato se i ne podržavaju.

Da li je ovo put za izlazak iz začaranog kruga u kojem se nalazi omamljeno čovečanstvo?

– Ja mislim da jeste, ali je ovo trenutno na nivou naučne fantastike, s obzirom koliko je ovo mišljenje malo zastupljeno u javnim sferama. Paradoksalno, jedini koji o ovome razmišljaju na organizovan i fokusiran način su upravo elite i njihovi stručni promagači – propagandisti i manipulatori svih vrsta – koji ove oblasti vrlo dobro poznaju, ali su ih ‘naoružali’ protiv nas, građana. Humanističke nauke su pretvorene u oružje vladavine, i pre i posle fizičke represije. Ogromna količina nauke, struke, ekspertize i para ide u iskorišćavanje, ali i produbljivanje, ovih naših nepismenosti. Postali smo fantastični potrošači, svega, ali vrlo loši građani. Narativno i impulsno smo nepismeni, pa ne čitamo dobro šta su nam prioriteti, lično i kolektivno…

https://nova.rs/kultura/lazar-dzamic-sest-stvari-za-pismenost/?fbclid=IwAR336FgWEgjZcB1Q_h7oXmyhCXJU7iusFsMcz91eXFZvZy_kAWG6z8JXXjw