Teofilovo cose

[bergasa19]

Karma je kučka. Evo šta kaže čovek koji je glasao za tadićevu listu.

 

Sumarno (i opet sumorno): važno je braniti pravo pokrajinske vlasti da “istera” svoj mandat (ako se sama ne uruši pre toga) ne radi nje same, nego radi odbrane principa daleko važnijih i vrednijih od nje, ali i iz sasvim konkretnih razloga: ljudima koji teže apsolutnoj vlasti, ko god oni bili, ne treba prepuštati ni milimetar slobodnog političkog i društvenog prostora, tamo gde ga je još preostalo. Naprotiv, treba se boriti protiv njih; dobro, ako su toliko jači oni će ga svejedno uzeti, ali to će biti na silu, a ta nelegitimna sila bitno menja stvari. Zašto? Zato što se pre ili kasnije osveti i izjalovi. Zato što nelegitimna sila sama sebi kopa grob, a ako je već tako, nije zgoreg dodati joj ašov.

[kim_philby]

 

Zato koalicija/konfederacija Đilas-Pajtić danas podseća na znamenitu paranarodnu mudrost „Tu bed – Miloš ded“. A ko je Miloš? Miloš, to smo svi mi…

 

a svi mi, mi smo bota...

[Turnbull]

Kako je jadan Teofil. Iz teksta u tekst se sve više vezuje u čvor. Trebalo je glasati za Koštunicu, jer to što je on posle postao nije bilo neumitno, ali je ipak i bilo neumitno jer demokratski nacionalizam na kraju uvek izgubi demokratiju a zadrži samo nacionalizam. Važno je samo da je na vlasti sistemska strana, pa makar i desničarska (a šta je drugo Vučić danas ako ne "sistemska" desnica da "sistemskija" ne može biti?). Važno da su za sve krivi beli listići i pre belih lisitića!

 

Kada piše "bolesna je svaka fikcija koja pretenduje na to da bude nadređena činjenicama", on misli da piše o Koštunici, a zapravo piše o sebi.

Isto što kao kad piše o "čobaninu koji se naljutio na selu pa sebi otfikario onu stvar"; zapravo piše o svom glasnju za Tadića.

 

 

nuspojave > Geneza jedne propasti

teofil pančić

Koštuničino ime stoji na samom početku i na odjavnoj špici "petooktobarske republike", a on sad ode u Belanovicu, šta ga briga

Jeste da smo u danima, pa i nedeljama, nakon nedavnih izbora imali preča posla, ali ipak: nije li malo čudno kako je tiho i neprimetno, bez produbljenijih komentara, analiza i rekapitulacija bilo koje vrste (njemu naklonjenih ili pak ne) prošao odlazak Vojislava Koštunice iz naših (političkih) života? Pa mislim, ipak taj čovek nije bio baš neki šormazdragan, ostojićzoran ili radetavjerica pa da ga zaboraviš onog trenutka kad ti se skloni s očiju?! Lepo je to rekao njegov stranački genosse, dramski pisac koji nije Dušan, ali jeste Kovačević: "Ima nečega naopakog u tome da odlazak V. K. bude druga vest tog dana". Prva vest, naime, bio je svečani povratak građanina Šarić Darka u ove krajeve. Tako ispade da je neki lik bez zanimanja iz Pljevalja (ikonički, hipertrofirana i boljim mastima premazana verzija sitnog mufljuza iz devedesetih; lako ga se može zamisliti kako s jaranima s pijace bistri politiku uz čokanjče u uglednom bifeu "Vinski Srem") važniji znamen naše sudbine od nekadašnjeg predsednika države i predsednika vlade...

Koštunica je "pobedio Miloševića" na onim famoznim izborima 2000. godine, i svi smo glasali za njega, i svi smo bili jako srećni one pete oktobarske večeri, zar ne? Jer, naravno, najveći deo nas nije glasao za ličnost VK niti za program DSS, nego za Nekoga Ko Može Da Pobedi Miloševića. Ta radost bila je sasvim opravdana, i glupo je, plitko i nedijalektički misliti da bi nešto što se kasnije događalo moglo i trebalo da je retroaktivno pomuti. Otuda je nepodnošljivo tupavo i ono malograđansko zapomaganje, tako često u prethodnoj dekadi, kako "nije trebalo da glasamo za Koštunicu jer je on gori od Miloševića" (Jelde?! Gori od ratnog i mirnodopskog zločinca i masovnog ubice?!); hm, sad, kad malo bolje razmislim, nije li možda baš u tom ritualnom kukumavčenju mentalno-emotivni zametak budućih "belih listića"? Enivej, ko bi da naknadno polemiše s takvom interpretacijom neka se ne žali na moju adresu nego neka se obrati duhu Zorana Đinđića, suštinski glavnog autora "Projekta Koštunica" iz 2000. Ja se ne žalim jer je projekat poslužio svrsi, a to što je njegov nosilac kasnije postao štetočina, to je nešto što ne možeš uvek unapred da sprečiš, čak i ako možeš da predvidiš.

Koštunica je, dakle, imao igrati rolu onog "desnog", konzervativnog, ali i dalje politički i na sve druge načine pristojnog pola političke scene nove, demokratske Srbije. On je bio "sistemska" desnica, za razliku od vansistemskih radikala i socijalista. Prvih godina je to još kako-tako i funkcionisalo, uprkos ogromnim brljotinama i povremeno monumentalnim svinjarijama koje je činio kao predsednik i posle kao premijer; listu tih grehova nema svrhe ponavljati, ta bar sam ja na to potrošio stotine šlajfni. Ipak, pravi slom nastupio je tek 2007-2008: suočen s perspektivom formalizovane kosovske nezavisnosti i kao biva "mlakog" (A šta je trebalo da urade? Da se slikaju s "kalašem"?) odgovora na nju svojih nevoljkih političkih partnera (DS pre svih), Koštunica upriličuje onu bedu od "ulične revolucije" sa šljamom koji lupa i pali po Beogradu, doživljava svojevrsni, ne u kliničkom nego u političkom smislu, dugotrajni histerični napad, i praktično se povlači sa vlasti. Zašto? Zato što nije vlastoljubiv? Ne, nego zato što je vlast uvek i nužno petljanje sa stvarnošću, a novonastala je stvarnost njemu bila sasvim neprihvatljiva, nehigijenska. Ionako je pre toga – uz sasluživanje Tadića, Nikolića i ostalih – sebi upriličio politički azil i zadužbinu u vidu novog Ustava, sve s famoznom preambulom čija je svrha bila da Srbiju zadrži trajno u vanrednom stanju i političko-identitetskom bunilu, tj. u okovima ropstva jedne bolesne fikcije. A bolesna je svaka fikcija koja pretenduje na to da bude nadređena činjenicama.

E sad, zašto sve ovo (danas) pišem? Zato što hoću da kažem ovo: Koštunica je kriv za sve... Kažem to bez jarosti, mirno i prividno ravnodušno, onako kako se konstatuju posledice neke davne nepogode. Naime, ispisavši se radikalno iz "proevropskog" konsenzusa, u stilu onog čobanina koji se naljutio na selo pa sebi otfikario onu stvar, Koštunica je trajno raskinuo svojevrsni "petooktobarski" pakt levih, liberalnih i umereno konzervativnih antimiloševićevaca. Samim tim, oni više nisu imali, i kanda više nikada neće imati većinu u Srbiji. Zato je ubuduće ili mogao vladati Srbijom zajedno sa Šešeljem i Dačićem, ili je Tadić mogao da im kidnapuje Dačića i stekne vlast, ali i to plati trajnom stigmom kod "napredne inteligencije" i obrazovanije srednje klase koja je generalno sledi. Što je, pak, bio koren Tadićeve propasti.

Šta je posledica tog degenerativnog procesa, u kojem ama baš niko od aktera nije nedužan, ali su Koštunica i DSS nesumnjivo u njegovom epicentru? Evo, baš ovo oko nas: Srbija kojom vladaju navodno "preumljeni" likovi iz devedesetih, oni čija je vladavina okončana (i) uz pomoć Đinđićevog i DOS-ovog "projekta Koštunica". Elem, ime i lik ovog čoveka stoje i na samom početku i na odjavnoj špici "petooktobarske republike", a on sad ode u Belanovicu, šta ga briga. Čemu nas to uči? Možda samo ovome: nije s "demokratskim nacionalizmom" problem što je paradoksalan, nego što je neodrživ: u svakoj kriznoj situaciji, "demokratsko" nestaje i prepušta sav prostor nacionalističkom resantimanu, koji na kraju izjeda svaku političku suvislost, a bogme i svog nosioca.

 

Edited April 14, 2014 by Turnbull

[bergasa19]

O novinarima i internet komentatorima
Nikola Dedić

 

Koja je razlika između novinara, profesionalca, sa jedne strane i poluinformisanog internet anonimusa koji „smatra i razmatra“, pametuje, mudruje i obračunava se sa himerama po društvenim mrežama i opskurnim internet forumima, sa druge?

Ovo pitanje izgleda muči našeg uglednog novinara, kolumnistu koji u jednom od svojih poslednjih tekstova ističe besmislenost novih medija kao što su tviter, odnosno fejsbuk smatrajući ih za mesta na kojima se sprovodi permanentna banalizacija javnog govora. Kolumnista smatra da društvene mreže na internetu možda i imaju neku smislenu funkciju u poludiktaturama kao što je Erdoganova Turska, pošto samo u represivnim sistemima tviter i fejsbuk nude iluziju nečeg slobodarskog i emancipatorskog, nečeg što učestvuje u širenju ljudskih sloboda. U demokratskim sistemima (poput srpskog, jel’te?), gde „stvari sa slobodom izražavanja stoje bolje“, emancipatorski potencijal “’društvenih mreža’, ‘interaktivnog interneta’ i sličnog pokazuje se kao, najblaže rečeno, snažan faktor banalizacije javnog diskursa.” Da je do njega, kolumnista bi najradije ukinuo i internet i društvene mreže: „Allah mi je svedok da sam duboko uveren da kada bi, evo ovog trenutka, nekim čarobnim štapićem ili svevišnjom intervencijom sa lica ovog sveta nestali svi ti tviteri i ostali fejsbuci, da svet zbog toga ‘gubitka’ ne bi pretrpeo ama baš ni najmanju civilizacijsku štetu.“ Kao primer štetnog delovanja interneta, društvenih mreža i novih medija generalno, kolumnista navodi primer suđenja koje je nedavno završeno pred Višim sudom u Beogradu a kada su „trojica veseljaka“ razmatrali „lik i delo stanovitog filmskog režisera, desničarskog aktiviste i tipa na svoj način prilično mutnog, kako već takvi obično jesu.” No strasti su se razbuktale, navodi kolumnista, pale su malo teže reči i „veseljaci“ su osuđeni na godinu dana zatvora, uslovno na tri godine. Zaključak: tviter i fejsbuk dovode ljude „u snažno iskušenje da idu ispod mogućih sopstvenih standarda”, mesto im je u manje-više autoritarnim, periferijskim režimima, dok u slobodnim, demokratskim sistemima (poput srpskog, jel’te?) društvene mreže postaju „orgija banalnosti, grupnjak-pornografija slobode govora.“

[Аврам Гојић]

Odlično.

[gospa buba]

jel on blesav malo?

[April]

Mi smo blesavi što nije na Deponiji, između Đorđa Davida i Instruktora Zavođenja

[belch]

meni je nužan civilizacijski refleks da mu poželim malo psorijaze vlasišta.

[Sir Oliver]

fanovima & hejterima:

aj ovaj enpe40, đene-đene,,ali - Teofil, za vrlo kratko vreme, po drugi put među srpskim Atlantiđanima.Danas!

 

[teacher]

Jebeš Teofila, tu je Gift...

 

 

Sent from my iPad using Tapatalk HD

[Sir Oliver]

fakjea..

za neupućene - ponajbolji™ Depeche Mode Tribute Band :lala:

[teacher]

fakjea..

za neupućene - ponajbolji™ Depeche Mode Tribute Band :lala:

 

?

 

gledao sam ih kad su bili The Smiths tribute... Nisam znao da su spali na Depeche Mode. Povlačim hail.

[Sir Oliver]

Nedavno su tako reklamirani za svirku u Niš(u):

 

http://www.juznevesti.com/Kultura/Depeche-Mode-iz-Novog-Sada-na-Pravnom.sr.html

 

mada i dalje sviraju Bowie-a, Smithse itd

[Turnbull]

Ja sam to poslušao na jućubu i bilo mi bez veze pa nisam ni otišao. A u startu sam hteo da idem.

[Sir Oliver]

Friško!

Tema tribine grupe građana u SKC Fabrika - Novi Sad: Cencura i Autocenzura.

Niđe Teofila :( kako i zašto - neam pojam. Nitko ništa nije rekao ( bar ne do 20:30h doklen sam bio tamo..morao sam požurit na Ligu Šampiona,pa nisam ostao  da pitam - zašto i kome to odgovara. Praštajte!).