Azra, Stulic, Petar Petrovic i tako to

[Gojko & Stojko]

13 hours ago, John Coltrane said:

Zanima me mišljenje starijih forumaša koji su slušali Azru kad je npr izašao album Filigranski pločnici (meni omiljeni album) - jel toliko loše "zvučalo" kao što je Žikić pisao onomad

 

http://www.yugopapir.com/2016/06/muzicko-leto-1982-aleksandar-zikic-o.html

Naravno da nije. Ovaj Žikić je savršen primer kritičara koji se uhvati nebitnih stvari (meni najbolji primer za ovo je film "Dečko koji obećava" i upadica "kako montira"). Sve je tu bilo, i Majdaka i Kiša, i iskrenosti i ranjivosti i ljubavii i samoće, politike i rata i beščašća, herojstva, melanholije i nostalgije, duhovitosti i skromnosti. Ni pre ni posle se u toj našoj zemlji nije pojavio jedan tako na svaki način kompletan album. Ja nisam mogao da verujem kad je moj omiljeni radio B92 izbacio listu najboljih YU albuma na kojoj on ne da nije bio prvi nego ni u prvih pet, ne sećam se više tačno koji je bio, znam da je "Sunčana strana ullice2 bila u vrhu a da je na prvom mestu bila "Odbrana i poslednji dani". Tada sam to tumačio nekom čudnom ljubavlju za pravoslavlje a danas mi to izgleda kao neka potajna ljubav za imaginarnom Rusijom, mada mi je neko objašnjavao da je većina tadašnje m uzičke redakcije te 1982. bila u JNA pa su preskočili "Filigranske pločnike", što meni nikako nije bio dobar izgovor. Meni je ovo jedini naš album koji uvek mogu da slušam od početka do kraja, radije sam nego u društvu.

 

SaE

[Ivo Petović]

I Odbrana je izašla iste godine, tako da definitivno nije izgovor.

 

Mislim da nema to veze sa pravoslavljem i Rusijom koliko sa nekim isforsiranim traženjem neke isforsirane avangarde tamo gde je nema (bar ne u tolikoj meri), umesto da slušaju muziku (i tekstove) i cene iskrenost i pamet. Ne nipodaštavam Vladu nikako, bio sam (i još jesam) priličan fan.

[ultra plasticni]

Ma kakvo pravoslavlje, kakve Rusije, ljudi pevaju o transvestitima i sprdaju se sa Pajkulom

[John Coltrane]

10 hours ago, Gojko & Stojko said:

Naravno da nije. Ovaj Žikić je savršen primer kritičara koji se uhvati nebitnih stvari (meni najbolji primer za ovo je film "Dečko koji obećava" i upadica "kako montira"). Sve je tu bilo, i Majdaka i Kiša, i iskrenosti i ranjivosti i ljubavii i samoće, politike i rata i beščašća, herojstva, melanholije i nostalgije, duhovitosti i skromnosti. Ni pre ni posle se u toj našoj zemlji nije pojavio jedan tako na svaki način kompletan album. Ja nisam mogao da verujem kad je moj omiljeni radio B92 izbacio listu najboljih YU albuma na kojoj on ne da nije bio prvi nego ni u prvih pet, ne sećam se više tačno koji je bio, znam da je "Sunčana strana ullice2 bila u vrhu a da je na prvom mestu bila "Odbrana i poslednji dani". Tada sam to tumačio nekom čudnom ljubavlju za pravoslavlje a danas mi to izgleda kao neka potajna ljubav za imaginarnom Rusijom, mada mi je neko objašnjavao da je većina tadašnje m uzičke redakcije te 1982. bila u JNA pa su preskočili "Filigranske pločnike", što meni nikako nije bio dobar izgovor. Meni je ovo jedini naš album koji uvek mogu da slušam od početka do kraja, radije sam nego u društvu.

 

SaE

 

Misliš Nacionalna klasa?

 

 

Iako mi je drago da je vas par brzo reagovalo na moje pitanje, više sam ga postavio u želji da neko prenese duh tog vremena nego da mi da potvrdu koliko je album dobar. Žikić vrti kao vergl priču o Azri koja je ista i albumu koji ne donosi ništa novo, a meni su Filigranski pločnici nekako uvek bili kao prekretnica ka mraku koji se "čuje" na Kad fazani lete. Jedinu "zamerku" koju sam ponekad u društvu ljubitelja Azre proturao je da je to što je Poljska stavljena na pogrešan album. Nekako bi mi se više uklopila uz Pavela, Iran, 13.decembar, '68. , Tko to tamo peva, Gorki ukus...

I uopšte Džonijeva vrlina da drži savršen balans izmedju ZG ljubavno - socijalnih okvira i društveno-političkih globalnih tema od prve do poslednje (dobre) pesme/ploče.

 

Inače dodajem+1 na hajp oko Odbrane uz svu ljubav prema Valdi Divljanu.

 

 

[giuseppe]

Uskoro Croatia Records reizdaje Odbranu, na 40 godina. A Dzonija niko više ne sme da reizda... Srećom pa kupio sva ona CD reizdanja pre 10ak godina, u Jugotonu u Nušićevoj.

A pre par dana:

[kipo]

Uzasno iritantan voditelj za slusanje. Kao navijena mehanicka lutka.

[Ras]

Poznat mi je od ranije taj Žikićev tekst i zaista je loše pisan, bez kraja i konca, ali mogu da se složim da se Azra rasplinula i izgubila oštricu i frenetičnost koja je prethodno krasila. Moji favoriti ostaju prvi album i Kad fazani lete. Prvi album (ploču) dobio sam od vršnjakinje sa kojom sam ćaskao za vreme odmora, na njenoj cigaret pauzi, bez nekog posebnog razloga . Ni pre, a ni posle tog odmora sa njom nisam bio ništa više od poznanika. Fazane sam kupio, ukoliko me sećanje ne vara u periodu godine koji bi odgovarao baš ovom, recimo u aprilu. I kao što sam u nekom periodu koristio vreme pre odlaska u školu da svako jutro zavrtim Odbranu (i dalje imam asocijaciju na miris bele kafe kada je slušam), tako mi je to proleće prolazilo uz Fazane kao obavezni saundtrek. I pored onih simplifikovanih bas linija i očajnog zvuka bubnjeva postojalo je nešto u tim rilnama što je stvaralo adikciju - nikada nisam posebno analizirao. Ti dani ionako su bili blještavi (baš poput par ovih prethodnih), a meni mozak pomućen - jedan dan mi se činilo da sam zaljubljen u jednu od dve drugarice, a sledeći u onu drugu. Ona prva bila je pomalo hladna i distancirana, kratko ošišane svetlije kose. Sa njom sam ćaskao o Dostojevskom dok sam je pratio kući. Ona druga je bila tamnokosa, sa uskim ramenima, širokim bokovima i donjim delom leđa od kojeg mi je padao mrak na oči. Ta druga je imala i stariju sestru u koju sam bio zaljubljen nešto ranije te, ili prethodne godine. I tako, podugačak je spisak ploča koje sam voleo, a podjednako dug, ili još duži popis nerealizovanih ljubavi.  

Edited March 29, 2022 by Ras

[Moonwalker]

6 minutes ago, kipo said:

Uzasno iritantan voditelj za slusanje. Kao navijena mehanicka lutka.

+1

 

Kao navijen, a boja glasa grrr

[raskopcani]

Sretan rođendan

[raskopcani]

On 29.3.2022. at 21:13, John Coltrane said:

 

Misliš Nacionalna klasa?

 

 

Iako mi je drago da je vas par brzo reagovalo na moje pitanje, više sam ga postavio u želji da neko prenese duh tog vremena nego da mi da potvrdu koliko je album dobar. Žikić vrti kao vergl priču o Azri koja je ista i albumu koji ne donosi ništa novo, a meni su Filigranski pločnici nekako uvek bili kao prekretnica ka mraku koji se "čuje" na Kad fazani lete. Jedinu "zamerku" koju sam ponekad u društvu ljubitelja Azre proturao je da je to što je Poljska stavljena na pogrešan album. Nekako bi mi se više uklopila uz Pavela, Iran, 13.decembar, '68. , Tko to tamo peva, Gorki ukus...

I uopšte Džonijeva vrlina da drži savršen balans izmedju ZG ljubavno - socijalnih okvira i društveno-političkih globalnih tema od prve do poslednje (dobre) pesme/ploče.

 

Inače dodajem+1 na hajp oko Odbrane uz svu ljubav prema Valdi Divljanu.

 

 

Nikada necu zaboraviti to proljece....skola gotova, toplo za ici na kupanje, nova Azra, tada bolja od sveg, starci na poslu a ja se budim i stavljam 1a i dan počinje...

[April]

U to vreme su recenzije bile stvar zbog kojih su se ploče kupovale(između ostalog), pa se i Žikić tu negde malo razmahao. Bilo bi zanimljivo podsetiti ga danas i gledati ga kako se čupa; mogu da se kladim da bi se pravio hladan kao špricer i da ne bi revidirao stavove. A tekst je bulja, bio i ostao.

 

Niko danas ne pominje da je Džoni doveo u pitanje format takozvanog albuma - nepunih 5-6 godina kasnije CD će umesto desetak pesama sa klasičnog gramofonskog formata na medij dovesti nekih 16; dakle dupli album postaće standard. 

 

Takođe, Azra je živela neki život tih godina, menjao se odnos Džonija i benda. Ideja da bi te pesme eto bile bolje da im se više vremena posvetilo nema nikakvo utemeljenje. Štulić je već na sledećem albumu potrošio brdo para na studio i sveo album na izabranih deset pesama, pa danas svi bez izuzetka smatraju da je najveći promašaj Fazana upravo - produkcija.

 

Baš obrnuto, ja mislim da je sirovost materijala na Pločnicima bio poslednji krik Bitlsa u Štuliću, jer oni su tako radili - koga ne mrzi ima na Priči o pesmi kako je nastajala Dear Prudence u studiju. Otprilike tako zamišljam i rad na Filigranskim pločnicima.

 

Izbaciti sve - bila je krucijalna odluka koja nas je obogatila za neke omiljene koje možda nikada ne bi ni bile snimljene: Život običnog tempa, Naizgled lijepa, Hladni prsti...na koncertima nije uvek svirana čak ni Kao ti i ja

 

Razloga zašto je prvi album ipak bolji ima dva: za početak, na njemu je Azra bila bend, i to moćan i potentan, što se čulo; ne manje važno, postojao je apsolutni autoritet, mastermajnd je bio Drago Mlinarec koji je uradio sve što producent treba da uradi - drugovao sa Štulićem i čudesno pomirio zvečeću Polis gitaru sa dominantnim uticajem američkog folka. To niko kasnije nije umeo da uradi, pa je Azri uvek falila snaga prve ploče. Džoni  nije razumeo da posao producenta nije studio, niti štampa ploče - narezivanje vinila produkcije Suzy je bio kulturocid koji se ne može popraviti, pa samo bootleg iz Doma omladine ostaje kao trag o moći prve Azre.

[raskopcani]

Jos nesto vezano za "mracnjastvo" ovog albuma...bas suprotno, iz njega je isijavao koncept optimizma i bez obzira na polit. angaziranost pojedinih komada, ljubavne balade i price o zezanju generacije je govorilo o boljem sutra. Opcenito to je bio kreativni klimaks onog, starog vremena, u svim segmentima kulture, a ovaj dupli album je to najplasticnije crtao.

Arazmani i dijelovi u kojima je sudjelovao Sedak Bencic sa saksom,  flautom, klarinetom...su odvojili dotadasnju percepciju rnr u zemlji i odvojili Branimira od tla i poslali ga zasluzeno u Panteon,  hall of fame ili sta god u odnosu na sve ostale aktualne  rock pojave tog doba.

Kapa se skida na prvi, ostaje se zabezeknut nakon suncane, energija ne ponovljivog ravno do dna je uvertira za sah mat koji se desava sa filigranskim...

E da i tu je potvrdio, ma ko sta mislio o tome, cak uprkos i njegovim kompleksima, fascinantno sviranje gitare koje je uvijek bilo podcijenjeno (naglasavam: tada ) A sve nabrojeno se pojavljuje  i umire u vrh glave u 3 do 5 godine pa i to treba ukljuciti u kontekst muzike jucer, danas i sutra

 

Edited April 12, 2022 by raskopcani

[gospa buba]

ja nisam nikad slushala azru mimo onoga shto je pustio radio ili neko. sad, poshto je bekgraund svega nepovratno nestao, shto prirodno, kao epoha, shto nasilno, a vi svi toliko pishete lepo, o muzici i, josh vishe, o toj muzici u tom kontekstu mladosti, doshlo mi da preslusham sve, kao (polu)nezavisna slushateljka (sramota je biti iz jugoslavije bez tog iskustva, znam [emoji38]ol: )

pretpostavljam da je pametno krenuti hronoloshki?

sent from novi mnogo jak bubamoto.

[foto]

kreni redom i zavrsi sa 'krivim srastanjem'. posle te ploce je nesto drugo.

[James Marshall]

mislim da to zahtjeva neku pirateriju ili starinske nosače zvuka, ne znam da li na nekom servisu nama dostupnom postoje iole prihvatljivi snimci Azre da obuhvataju makar diskografiju do Srastanja, pošto je Stari Drkoš u zavadi sa svim platformama i izdavačima sa kojima je došao u dodir.