Kolike su plate u Bg?

[slepa živana]

Ok je to naravno, samo što roditelji ne mogu živeti večno, šta se dešava kad neko ko je godinama opušteno živeo ima 50-ak godina i odjednom više nema ko da mu pravi sarmu, pere veš i plaća račune?

е па то ћемо тек да видимо. ми смо пионири.

[Bujodrag]

 

bujo, slazemo se. u stvari cekaj. ti si od onih sto tvrde da je rad stvorio covjeka :D dok ja samo bjezim od dosade.

 

Jok, ja sam na Aristotelovoj strani koji će ti reći da je pravi cilj čoveka dokolica, tj, rešena materijalna situacija, u kojoj će čovek moći da provodi vreme baveći se filozofijom i političkim životom te tako postići sopstvenu entelehiju.

[Leia]

Zavidim svakom ko ne mora nista da radi, a da zivi opusten zivot. (To ne ukljucuje tvoje poznanike, zivot s matorcima nije opusten zivot). Mada opet, ti ljudi bolje znaju da li im prija tako da zive ili ne. U svakom slucaju, takodje otvoreno zavidim rentijerima. :)

ja ne zavidim nikome. uglavnom zavide meni :D

meni iz pozicije nekog ko vise ne mora da radi, bar ne full time, nije jasno sta ziv covek makar s pola mozga a bez ikakvih obaveza i interesovanja radi sa sobom po citav bozji dan. kafa, ogovaranje, sarma..? really?

ma i ne osudjujem nego mi totalno debilno izgleda takav zivot a takve ljude ne zelim u drustvu, to su crne rupe besmisla od kojih nikad nista ni lepo ni pametno ne mozes cuti. elem, daleko im lepa kuca, toliko!

[Meazza]

Sto meni rece drug iz srednje na proslavi deset godina mature (mrtav ozbiljan, onako zabrinutim glasom): "Znas, nije meni toliko problem sto nemam posao, nego sto nemam para."

Edited January 31, 2017 by IndridCold

[Meazza]

ja ne zavidim nikome. uglavnom zavide meni :D

meni iz pozicije nekog ko vise ne mora da radi, bar ne full time, nije jasno sta ziv covek makar s pola mozga a bez ikakvih obaveza i interesovanja radi sa sobom po citav bozji dan. kafa, ogovaranje, sarma..? really?

ma i ne osudjujem nego mi totalno debilno izgleda takav zivot a takve ljude ne zelim u drustvu, to su crne rupe besmisla od kojih nikad nista ni lepo ni pametno ne mozes cuti. elem, daleko im lepa kuca, toliko!

 

Ne znam za njih, znam sta bih ja radio. Dana jednog mi ne bi bilo dosadno.

[Leia]

Ne znam za njih, znam sta bih ja radio. Dana jednog mi ne bi bilo dosadno.

pa pricam o bujinoj rentijerskoj ekipi iz kafica

pun beograd takvih budala

[boshoku]

Ne znam za njih, znam sta bih ja radio. Dana jednog mi ne bi bilo dosadno.

same here - kurve i gudra

[banecare1]

bane je na moje pitanje vezano za normalan život porodice, ne pojedinca (učitelja/ice engleskog u provinciji, već velikim gradovima), odgovorio €5k

 

 

tako je. odgovor je bio na tvoje pitanje, nisam pisao o sopstvenim troskovima, gde moja deca idu u skolu, koliko zaradjujem i sl. 

 

e, bane, mozes li ti malo vise da pises o svom zivotu u kini, uzivanje je citati te?

 

hvala 

 

moji postovi o kini su uglavnom na kulinarskom pdf, ali ne drzim se striktno teme. velika steta je sto nisam uspeo nauciti jezik, zato kinesku kulturu ne znam tako dobro kao rusku. posle kineske nove godine cemo nastaviti aktivno sa putovanjima, a cesto cemo i kineze voditi u rusiju, bice tu novog materijala. 

[Lord Protector]

Uz dužno poštovanje, na sopstvenom primeru ću reći da ovo nije tačno, svakako ne u 100 % slučajeva. Moja trenutna zarada je barem 10 puta veća od moje početne zarade (u eurima, pri čemu je i prva bila dosta veća od tadašnjeg minimalca), a žena i ja mesečno bijemo pare koje u Srbiji sigurno ima manje od 5 % populacije, a svakako bi bile solidne i u većini zemalja EU. Ipak, mi još uvek živimo sa mojom majkom u stanu u kojem sam odrastao, a ja vozim Opel Astru staru 8 godina, i nemam nameru da je menjam, osim ako uvedu pravilo da svako dete mlađe od 12 godina mora u dečije sedište (onda neću moći fizički da smestim tri dečija sedišta pozadi, pa će mi trebati širi automobil). U centar grada uvek idem peške, na posao idem GSP-om (i jedno i drugo mi zgodnije zbog parkiranja), odeću i hranu (osim vina, koja su mi slabost) kupujemo u prodavnicama u kojima ih kupuju i ostale komšije iz zgrade, letujemo na destinacijama koje su dostupne većini ljudi koji žive u Beogradu, i pri svemu ovome ne osećamo neku teskobu u smislu da materijalno oskudevamo ili se nečeg odričemo. Neko ko bi nas gledao sa strane, ni po čemu ne bi mogao da zaključi da li zarađujemo koliko zarađujemo, ili zarađujemo pola od toga.

 

Povećanje naše ukupne potrošnje je bilo činjenica objektivnih okolnosti, tj. toga da imamo troje dece, kojima je potrebno redovno održavanje, a da jednom od njih zbog zdravstvenog stanja trebaju i specifični tretmani koji nisu džabe. Jedino što smo sebi dozvolili je nešto bolji kvalitet normalnog života, npr. da u supermarketu zaista više ne gledam koliko šta košta, već kupujem ono što mi se jede u tom trenutku, u količini koju želim, ili da npr. mogu da odem na more avionom, a ne da se gužvam 10 sati u busu ili kolima, ili da ne kupujem najjeftinija odela i košulje, ili da kupim nove, a ne polovne gume za auto.

 

Dakle, sve je u glavi i ima nas različitih, ne postoji generalni princip. I žena i ja smo imali materijalno dosta teška detinjstva i mladost, gde su naši roditelji išli gladni i otrcani na poslove sa neredovnim platama da bismo mi završili naše škole. Tu smo naučili da budemo sa malim zadovoljni, pa bih sada smatrao nepristojnim i nekulturnim da rasipam novac na luksuziranja da bih zadovoljio sopstveni ego - ima milion boljih načina da se pametnije potroši novac, a ne mora se sav ni potrošiti. Sada, ko ne razmišlja na taj način, njemu ni milioni neće biti dovoljni -  on će da ode u dugove da bi letovao na Maldivima i vozio novog Audija, kao da sutra ne postoji.  

 

Ayalatollah šteka lovu, mora da je ušiva u dušek. Kad legne uspavljuje ga milozvuk šuški  :P

Edited January 31, 2017 by slow

[boshoku]

ajatola ko ingvar kamrad, vlasnik ikee, fura stoički/epikurejski život - drndava kola, peške, bus...

doduše, šved je pobegao u švajcarsku zbog poreza - interesantno spram tog proklamovanog spartanskog života

[Ravanelli]

Uz dužno poštovanje, na sopstvenom primeru ću reći da ovo nije tačno, svakako ne u 100 % slučajeva. Moja trenutna zarada je barem 10 puta veća od moje početne zarade (u eurima, pri čemu je i prva bila dosta veća od tadašnjeg minimalca), a žena i ja mesečno bijemo pare koje u Srbiji sigurno ima manje od 5 % populacije, a svakako bi bile solidne i u većini zemalja EU. Ipak, mi još uvek živimo sa mojom majkom u stanu u kojem sam odrastao, a ja vozim Opel Astru staru 8 godina, i nemam nameru da je menjam, osim ako uvedu pravilo da svako dete mlađe od 12 godina mora u dečije sedište (onda neću moći fizički da smestim tri dečija sedišta pozadi, pa će mi trebati širi automobil). U centar grada uvek idem peške, na posao idem GSP-om (i jedno i drugo mi zgodnije zbog parkiranja), odeću i hranu (osim vina, koja su mi slabost) kupujemo u prodavnicama u kojima ih kupuju i ostale komšije iz zgrade, letujemo na destinacijama koje su dostupne većini ljudi koji žive u Beogradu, i pri svemu ovome ne osećamo neku teskobu u smislu da materijalno oskudevamo ili se nečeg odričemo. Neko ko bi nas gledao sa strane, ni po čemu ne bi mogao da zaključi da li zarađujemo koliko zarađujemo, ili zarađujemo pola od toga.

 

Povećanje naše ukupne potrošnje je bilo činjenica objektivnih okolnosti, tj. toga da imamo troje dece, kojima je potrebno redovno održavanje, a da jednom od njih zbog zdravstvenog stanja trebaju i specifični tretmani koji nisu džabe. Jedino što smo sebi dozvolili je nešto bolji kvalitet normalnog života, npr. da u supermarketu zaista više ne gledam koliko šta košta, već kupujem ono što mi se jede u tom trenutku, u količini koju želim, ili da npr. mogu da odem na more avionom, a ne da se gužvam 10 sati u busu ili kolima, ili da ne kupujem najjeftinija odela i košulje, ili da kupim nove, a ne polovne gume za auto.

 

Dakle, sve je u glavi i ima nas različitih, ne postoji generalni princip. I žena i ja smo imali materijalno dosta teška detinjstva i mladost, gde su naši roditelji išli gladni i otrcani na poslove sa neredovnim platama da bismo mi završili naše škole. Tu smo naučili da budemo sa malim zadovoljni, pa bih sada smatrao nepristojnim i nekulturnim da rasipam novac na luksuziranja da bih zadovoljio sopstveni ego - ima milion boljih načina da se pametnije potroši novac, a ne mora se sav ni potrošiti. Sada, ko ne razmišlja na taj način, njemu ni milioni neće biti dovoljni -  on će da ode u dugove da bi letovao na Maldivima i vozio novog Audija, kao da sutra ne postoji.  

 

 

ni ja ne mislim da se to dešava u 100% slučajeva, čak mislim da je manjinski slučaj da ljudi višak sredstava bacaju na potrošnju

 

imam prijateljicu koja recimo da prima top 1% plate srbije i u banci ima minus jedne ili dve plate, plus neke revolvinge. ništa ušteđevina, ništa dugoročno.

dakle cepa daleko iznad svojih mogučnosti i zaista ne znam šta će sutra ako joj pukne firma (a već je realno da će joj smanjiti platu za 20%)

dakle, ovaj noskichov slučaj. ali od ljudi koje znam, dosta manje njih tako troši novac.... 

 

kada sam krenuo da primam platu, ja sam krenuo i da štedim. bilo je rasta prohteva (što kaže rambo naviklo se dupe na sapun i na zubnu pastu), ali sam ih uvek držao pod kontrolom i uvek sam po dobijanju plate gledao da određeni procenat sklonim sa strane, što je sada omogućilo više stvari za moju porodicu. sa matorcima je bilo tako da sam preko očevog neznanja da uštedi ja naučio da štedim.

 

većina dodatnog novca, iz onoga što ja gledam oko sebe, jako retko odlazi u neumernu potrošnju. nešto manje ide na potrošnju, a više na štednju i neke dugoročne investicije.

upravljanje novcem je sve prisutnija tema i moraš se dobro potruditi da bi je zaobišao i ponašao se neodgovorno. zapravo milenijalci su po statistikama iznenađujuće dobri u štednji.

sada čak i za decu imaš te kurseve upravljanja novem, a superbogati se trude da nauče decu da ne proćerdaju ono što su generacije iza zaradile što se može videti u ovom članku ispod

https://www.bloomberg.com/news/articles/2015-10-01/how-the-superwealthy-plan-to-make-sure-their-kids-stay-superwealthy

Edited January 31, 2017 by Ravanelli

[Jeremija]

Ma najbolje je uopšte ne raditi, živiš kod matoraca, krcka se neka penzijica, redovna klopa, bude za cigare, ponekad uleti za neki komad odeće a porodica, žena, deca to je ionako samo glavobolja.

 

 

 

Ni za milijardu dolara. Ništa lepše nego vucarati se i uživati sam u velikom stanu.

[Ayatollah]

Ayalatollah šteka lovu, mora da je ušiva u dušek. Kad legne uspavljuje ga milozvuk šuški  :P

 

Čuj, u dušek...

 

Edited January 31, 2017 by Ayatollah

[Ayatollah]

ajatola ko ingvar kamrad, vlasnik ikee, fura stoički/epikurejski život - drndava kola, peške, bus...

doduše, šved je pobegao u švajcarsku zbog poreza - interesantno spram tog proklamovanog spartanskog života

 

Ma Kamprad je licemer običan, cicijaši na npr. WC papiru, a ima milijarde evra. Nije lova svrha sama po sebi, ona samo treba da ti omogući kvalitetan život.

 

A ja svoje obaveze Srbiji plaćam vrlo uredno već godinama, uključujući i famozni porez na ekstra zaradu. Tu sam lovu ovde zaradio, pa je neki karmički red da vratim deo društvu koje mi je to i omogućilo. Nikad od mene kapitalista.

[Malvo]

a ja vozim Opel Astru staru 8 godina, i nemam nameru da je menjam

 

 

Povećanje naše ukupne potrošnje je bilo činjenica objektivnih okolnosti, tj. toga da imamo troje dece, kojima je potrebno redovno održavanje

 

 

vozio novog Audija

 

Podsvest

 

:P