Meazza Posted January 31, 2017 Posted January 31, 2017 Ali kad bi ziveli u tim stanovima ne bi imali pare od kirije. :D
boshoku Posted January 31, 2017 Posted January 31, 2017 pa debilcine! sta drugo da kazem a roditelji koji to finansiraju nisu nista bolji, samo nek se dete (??) ne "muci", a i nek bude tu ako treba da trkne za nesto sto njima treba patologija teska šta njih briga, život-ladovina, dočim su roditelji, odista debilčine
pacey defender Posted January 31, 2017 Posted January 31, 2017 Najbolje sam se osećao, logično, dok sam živeo u centru a posao mi je bio na pola sata peške. Idealna šetnja za lepo vreme, a kada je padala kiša išao sam dve stanice prevozom što je skraćivalo pešačenje na polovinu. Do pre par meseci sam door to door bio udaljen 25 (min) - 40 (max) minuta. Nakon selidbe u veći stan to se povećalo na 35 (min) - 50 (max). Primećujem razliku. Umorniji sam u prevozu. Umorniji sam kada dođem kući. Pored toga, sada mi je znatno teže da nakon povratka kući sa posla ponovo dođem do bitnih mesta u centru grada. Vreme provedeno u komjutingu je bačeno vreme. Kome dobro dođe pola sata vremena da bude sam sa sobom može isti efekat da postigne u neobavezujućoj, dobrovoljnoj šetnji ili vožnji. Mana života u gradu je zagađenost, čega sam prvi put u životu postao svestan nakon selidbe u zgradu koja se nalazi tik do ulaska u jednu beogradsku šumu. Pre par nedelja sam sišao do Savamale po onom odvratnom smogu, čađi i magluštini. Užas.
morgana Posted January 31, 2017 Posted January 31, 2017 ma to imate i na primorju, cg i hrvatska, nerijetko. renta dostatna za zivot. da mi je deda ostavio kucu na dobroj lokaciji, bavila bih se istorijom umjetnosti. meni to nije za osudu, samo mi se cini da je dosadno blejati bas cijeli dan.
Bujodrag Posted January 31, 2017 Posted January 31, 2017 ...........Problem je sto sadasnji trenutak pocnes da vrednujes tek onda kada si ga izgubio. To je istina. Imati pa nemati. Ali, imao sam sreće da imam bliske priljatelje i jednu sjajnu devojku(sada drugaricu) pa smo naučili, uglavnom uspešno, kako da živimo u sadašnjem trenutku. Mismo to zvali "prepuštanje". Tu je i sviranje dosta pomoglo ...........I ja sam bio nezadovoljan kod majke uz penzijicu i ja sam zapalio. Ja sam morao da se vratim. Ostao bez posla, izbacila me devojka iz gajbe :D , onda tamam počeo da se pomalo snalazim pa me spucalo ovo mssranje. Tako da, sad sam tu gde jesam. Jbg. Nadam se ne za (pre)dugo
Bujodrag Posted January 31, 2017 Posted January 31, 2017 meni to nije za osudu, samo mi se cini da je dosadno blejati bas cijeli dan. +1 I ja bih rado živeo od rente i bavio se istorijom, filozofijom i pisao romane, pravio muziku. To nije za osudu Ali ono svakodnevno blejanje, prepričavanje šta je ko jeo, pio, jebao ili kupio, to mi je neshvatljivo
boshoku Posted January 31, 2017 Posted January 31, 2017 samo mi se cini da je dosadno blejati bas cijeli dan. jok, bolje je rintati&rmbačiti ;) pijuckaš fuka vascjeli dan i sereš o već-nečemu; putuješ; šopinguješ... kulijana je biti rentijer
Bujodrag Posted January 31, 2017 Posted January 31, 2017 Ali kad bi ziveli u tim stanovima ne bi imali pare od kirije. :D Da. O užasa, morali bi da rade :o :o :o
morgana Posted January 31, 2017 Posted January 31, 2017 (edited) jok, bolje je rintati&rmbačiti ;) pijuckaš fuka vascjeli dan i sereš o već-nečemu; putuješ; šopinguješ... kulijana je biti rentijer a neki poslic na rubu hobija, sta znam. govorim o sopstvenim preferencijama, ne postavljam pravilo, vec sam rekla da ne osudjujem rentijere. ja im otvoreno zavidim! bujo, slazemo se. u stvari cekaj. ti si od onih sto tvrde da je rad stvorio covjeka :D dok ja samo bjezim od dosade. Edited January 31, 2017 by morgana
Leia Posted January 31, 2017 Posted January 31, 2017 jok, bolje je rintati&rmbačiti ;) pijuckaš fuka vascjeli dan i sereš o već-nečemu; putuješ; šopinguješ... kulijana je biti rentijer cool je imati za osnovne potrebe i ne prebrojavati se za leba, baza pa nadgradnja lepo rekose drugovi.. al to hvatanje zjala po kaficima, treba im naplatiti ekstra porez na vazduh koji trose
Meazza Posted January 31, 2017 Posted January 31, 2017 Da. O užasa, morali bi da rade :o :o :o Zavidim svakom ko ne mora nista da radi, a da zivi opusten zivot. (To ne ukljucuje tvoje poznanike, zivot s matorcima nije opusten zivot). Mada opet, ti ljudi bolje znaju da li im prija tako da zive ili ne. U svakom slucaju, takodje otvoreno zavidim rentijerima. :)
noskich Posted January 31, 2017 Posted January 31, 2017 (edited) e, bane, mozes li ti malo vise da pises o svom zivotu u kini, uzivanje je citati te? a neki poslic na rubu hobija, sta znam. govorim o sopstvenim preferencijama, ne postavljam pravilo, vec sam rekla da ne osudjujem rentijere. ja im otvoreno zavidim! bujo, slazemo se. u stvari cekaj. ti si od onih sto tvrde da je rad stvorio covjeka :D dok ja samo bjezim od dosade. +2 Btw koga interesuje Kina preporuka: https://www.youtube.com/user/churchillcustoms/videos Edited January 31, 2017 by noskich
Time Crisis Posted January 31, 2017 Posted January 31, 2017 Ima možda 1/5 istine. Verujem da neki ipak vole da ostanu u toplom roditeljskom gnezdu, naročito ako imaju neki stančić u centru pa ga iznajmljuju i životare od toga a jedu maminu sarrmu i ne brinu o pranju veša. Ok je to naravno, samo što roditelji ne mogu živeti večno, šta se dešava kad neko ko je godinama opušteno živeo ima 50-ak godina i odjednom više nema ko da mu pravi sarmu, pere veš i plaća račune?
morgana Posted January 31, 2017 Posted January 31, 2017 (edited) prilagodice se, kao i stotinama drugih cuda u zivotu. samo mali procenat onih koji zive sa roditeljima su ometeni u razvoju, ostali su uglavnom normalni, sa raznim motivima i uslovima zivota, neki npr sa malom platom. ljudi, zivite u srbiji. nemaju svi prosjecnu platu opstine novi beograd. nisu svi sa roditeljima zbog balkanskih zivotnih navika. nego da ne kvarimo temu. Edited January 31, 2017 by morgana
Ayatollah Posted January 31, 2017 Posted January 31, 2017 Kad se dokopas situacije da ti malo vise kaplje nego sto si navikao odmah trosi vise. Sto ti vise kaplje ti vise trosi. To je ono sto zovu lifestyle inflation. Zeznuta je to situacija, kao klopka. Dovedes sebe u polozaj iz kojeg ne mozes da mrdnes. Zavisis od visokih primanja jer moras platiti taj lifestyle. Bez izbora, nema migoljenja. Zlatni kavez lock in. Uz dužno poštovanje, na sopstvenom primeru ću reći da ovo nije tačno, svakako ne u 100 % slučajeva. Moja trenutna zarada je barem 10 puta veća od moje početne zarade (u eurima, pri čemu je i prva bila dosta veća od tadašnjeg minimalca), a žena i ja mesečno bijemo pare koje u Srbiji sigurno ima manje od 5 % populacije, a svakako bi bile solidne i u većini zemalja EU. Ipak, mi još uvek živimo sa mojom majkom u stanu u kojem sam odrastao, a ja vozim Opel Astru staru 8 godina, i nemam nameru da je menjam, osim ako uvedu pravilo da svako dete mlađe od 12 godina mora u dečije sedište (onda neću moći fizički da smestim tri dečija sedišta pozadi, pa će mi trebati širi automobil). U centar grada uvek idem peške, na posao idem GSP-om (i jedno i drugo mi zgodnije zbog parkiranja), odeću i hranu (osim vina, koja su mi slabost) kupujemo u prodavnicama u kojima ih kupuju i ostale komšije iz zgrade, letujemo na destinacijama koje su dostupne većini ljudi koji žive u Beogradu, i pri svemu ovome ne osećamo neku teskobu u smislu da materijalno oskudevamo ili se nečeg odričemo. Neko ko bi nas gledao sa strane, ni po čemu ne bi mogao da zaključi da li zarađujemo koliko zarađujemo, ili zarađujemo pola od toga. Povećanje naše ukupne potrošnje je bilo činjenica objektivnih okolnosti, tj. toga da imamo troje dece, kojima je potrebno redovno održavanje, a da jednom od njih zbog zdravstvenog stanja trebaju i specifični tretmani koji nisu džabe. Jedino što smo sebi dozvolili je nešto bolji kvalitet normalnog života, npr. da u supermarketu zaista više ne gledam koliko šta košta, već kupujem ono što mi se jede u tom trenutku, u količini koju želim, ili da npr. mogu da odem na more avionom, a ne da se gužvam 10 sati u busu ili kolima, ili da ne kupujem najjeftinija odela i košulje, ili da kupim nove, a ne polovne gume za auto. Dakle, sve je u glavi i ima nas različitih, ne postoji generalni princip. I žena i ja smo imali materijalno dosta teška detinjstva i mladost, gde su naši roditelji išli gladni i otrcani na poslove sa neredovnim platama da bismo mi završili naše škole. Tu smo naučili da budemo sa malim zadovoljni, pa bih sada smatrao nepristojnim i nekulturnim da rasipam novac na luksuziranja da bih zadovoljio sopstveni ego - ima milion boljih načina da se pametnije potroši novac, a ne mora se sav ni potrošiti. Sada, ko ne razmišlja na taj način, njemu ni milioni neće biti dovoljni - on će da ode u dugove da bi letovao na Maldivima i vozio novog Audija, kao da sutra ne postoji.
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now