Ajde, bas me zanima. :)

Ajde osamdesete... Ali ja se secam kad smo mi guzili Mec, Kajzerslautern, Seltu, Lester, Kjevo, Romu, PSV... Sad se zlopatimo s Valetom, jebote, kakav kvantni skok unazad, ja ne znam da li bismo mi sad opstali u drugoj ligi u bilo kojoj od tih drzava danas. 

 

Ko se na Bajcetica srdi, zasluzuje Gumu Bogdanovica. 

 

Па то је постепено срозавање у протеклих 25 година. Имај у виду да тада кад смо гузили Кајзерслаутерн или играли равноправно са Барселоном, то се дешавало пет година након што смо бранили титулу првака Европе. Али сваке године би нам се десио неки Екерен, Цска Кијев, Тромзо па је то еволуирало све до Черномореца, Каирата и Лудогореца.

ne znam na šta tačno misli redoran, ali ja bih rekao da je kobra mogao da igra to što je igrao i u zvezdi u bilo kojoj ligi koja se ne zove serije a. pančev je bio igrač šesnaesterca a u italiji je kazneni prostor minsko polje jebi ga, i bolji od njega se nisu tu snalazili. tad su krenule sankcije pa nismo mogli mnogo da gledamo, ali sećam se da je tada u interu prednost imao urugvajac ruben sosa.

Pricao je i pancev valjda u nekom intervjuu da su ovi iz Intera trazili da smnje ugovor a da ga puste da igra.

 

Banjoli je na početku bio spreman da da šansu Pančevu i to je otvoreno govorio. Ali, ubrzo je izgubio strpljenje sa njim...

"Njegov mentalitet mora da se promeni, da se prilagodi, ako želi da igra. On mora da više da učestvuje u akcijama i da se vraća nazad kad je potrebno. Znam da on to može i insistiraću na tome. Milan je to uspeo sa Van Bastenom, ne vidim razloga da mi to ne uradimo sa Pančevom", govorio je tada Banjoli.

 

Ali, našla su se dva ovna na brvnu. Epilog je bio da je Pančev retko igrao, a i kad jeste bio je više nego prosečan. Nije se ni privikao na način igre u Seriji A, gde su odbrane tvrde, gde se "ide u meso".

"Pančev je tipičan i tužan primer fudbalera za koje kažete: 'Kakav je to igrač mogao da bude'", primećuje se u članku.

 

Tada se Makedonac obrušio na trenera Banjolija: "Ima napadača koji trče i onih koji ne trče. Ja sam talentovan za davanje golova i trčim najdalje 30 metara od gola. A Inter ne želi da prihvati moj način igranja".

Pančev je svoj prvi ligaški gol za Inter dao tek posle zimske pauze u sezoni 1992/93. godine protiv Udinezea.

"Razumem da on želi da igra na svoj način, da daje golove... Ali, ja tražim više od njega. On je Sloven. Ja sam iz Milana, a mi ovde nismo idioti. On mora da shvati da u Interu mora da igra drugačije", govorio je Banjoli.

Dolaskom Denisa Bergkampa za sezonu 1993/94. još više je bacilo Pančeva na margine u planovima Banjolija. Nije igrao nijedan minut do zimske pauze. Inter ga je pozajmio Lajpcigu. Tamo je dao dva gola u 10 utakmica, a Lajpcig je potom ispao.

Vratio se Pančev u Inter za sezonu 1994/95. a novi trener je bio Otavio Bjanki. To mu je ulilo nadu da će se stvari preokrenuti u njegovu korist. Sezonu je počeo dobro, dao je golove Fiorentini i Bariju, ali su ga povrede odvojile od terena.

"Sve te povrede su bile posledica mog neigranja dve godine", kipteo je tada Pančev, a bilo je jasno kome su bile upućene te reči.

Na kraju te sezone, njegovom "milanskom košmaru" došao je kraj. Potpisao je za Fortunu iz Diseldrofa, tadašnjem bundesligašu. Odigrao je 14 utakmica i dao je dva gola.

Poslednja stanica u njegovoj međunarodnoj karijeri bio je Sion, klub u kojem je objavio kraj karijere u 32. godini.

Pominje se u clanku Bergkamp, on je isto opasno flopovao u Italiji. Od njega su ocekivali da bude Interov Van Basten.

U Interu su svi flopovali, koga god dovedu taj zaboravi da igra fudbal.

 

Sent from my Le X620 using Tapatalk

pa bergkamp je flopovao tek kad se gleda retroaktivno, odnosno tek kad vidiš šta je sve odigrao u arsenalu. igrao je on u interu sasvim solidno, u prvoj sezoni veoma dobro, u drugoj lošije, a u toj prvoj je i osvojio kup uefa i bio najbolji strelac takmičenja. ipak, ni njemu nije odgovarao taj tvrdi i defanzivni italijanski stil (logično kad znaš da dolazi iz ajaxa i holandske lige), tako da je brzo otišao i tek u arseu pokazao pun potencijal.

Kad je Zvezda u pitanju. prva evropska sezona koje se secam kroz maglu bilo je ispadanje 1976/77 protiv AEK-a i plakanje Filipovica na ramenu dezurnog novinara. Sledece sezone Zvezda je naletela na strasnu Borusiju Menhengladbah koja je u drugoj polovini sedamdesetih harala evropskim fudbalom i verovatno zasluzila jedan Kup sampiona. Zvezda je bila brutalno pociscena (0:3, 1:5), ali vec sledece sezone imala je tu herojsku sezonu u Kupu UEFA (dok je u prvenstvu dosta zaostala iza Hajduka i Dinama), pa onda u sezoni 1979/80 vec pomenut dvomec sa Bajernom. Secam se da je u prvoj u Minhenu Dika Stojanovic odbranio penal Brajtneru na samom kraju utakmice, u revansu je Zvezda ubitacnim tempom pobedila samu sebe, steta bila je velika utakmica. Onda vec pomenuti Inter, u prvoj utakmici Simeunovic je branio kao lud, pa ga je Altobeli namerno zgazio i branio do kraja Zivanovic. U revansu Muraro odmah gol na pocetku, posle opsada gola do kraja, od tada Inter ne mogu na smislim (jbg, kao klinci smo navijali za sve nase timove u Evropi).

 

Anderleht je dosta lako prosao Zvezdu u sezoni 1981/82, vrhunska generacija koja je kasnije i uzela Kup UEFA, trkacki i takticki besprekorna. Zvezdini navijaci uvek podsecaju na cuveni Piksijev gol iz kornera, ali je Zvezda isti takav primila u Briselu od Lozana. U Beogradu je Anderleht poveo, Zvezda iz penala izjednacila, pa je Frenki Verkauteren lobovao golmana i stavio tacku na tekmu.

 

Posle toga, pa sve do cuvene utakmice sa Realom Zvezda je realno igracki imala sabiju ekipu, Barselona, Verona, Benfika i Altletiko bili su prejaki rivali. Utakmica sa Realom je posebna, pricao je Bosko Djurovski kako su varali™ u prvom poluvremenu sa zasiljenim kramponima, igraci Reala nisu mogli da trce na preko minus deset, posle su u drugom igrali u patikama.Mislim, jeste to velika Zvezdina utakmica, ali bilo je i boljih u toj deceniji. Sto se tice Kelna, sudija je pre svega zeznuo Zvezdu u Beogradu, kada je kod 0:0 ponisten cist gol, u re vansu je Zvezda primila treci gol posle sumnjive situacije, ali da je cist ofsajd bio...

 

Zvezda nikada ne bi prosla Bajern bez Mileta, Mihailovica i Jugovica, bas kao sto u prethodnoj sezoni ne bi sigurno uzela Kup UEFA pored Badjove Fiorentine i Juventusa. U finalu je igrala sa boljom ekipom (koja je obrisala Milan pre toga), ali se Getals zeznuo i drzao Piksija na klupi. Ljupko je postavio kockice onako kako je trebalo.

 

Kako god, u odnosu na rezultate u Evropi, posebno od 1971. Zvezda je zasluzila evropski tron.

pa bergkamp je flopovao tek kad se gleda retroaktivno, odnosno tek kad vidiš šta je sve odigrao u arsenalu. igrao je on u interu sasvim solidno, u prvoj sezoni veoma dobro, u drugoj lošije, a u toj prvoj je i osvojio kup uefa i bio najbolji strelac takmičenja. ipak, ni njemu nije odgovarao taj tvrdi i defanzivni italijanski stil (logično kad znaš da dolazi iz ajaxa i holandske lige), tako da je brzo otišao i tek u arseu pokazao pun potencijal.

Pa kup uefa nije Italija. :) I nisam siguran da je retroaktivno. Kad u ga kupili predsednik Intera je izjavio "obezbedili smo se za deset godina", on je i u Ajaxu igrao fantasticno.

(kao klinci smo navijali za sve nase timove u Evropi)

 

Naravno. Ja za sve naše navijam i dan danas, a od Zvezde 91 mislim da nisam propustio više od par utakmica na Mari. Bila je to vrhunska umetnost, ne verujem da ću ikad više biti u prilici da gledam tako dobar fudbal u kontinuitetu. Moj ćale je gledao Bobeka i Čika, mene su zapali Dejo i Mile Belodedić. I jedno i drugo je stvar opšte kulture.

Samo jos da dodam da je Zvezda tradicionalno imala problem sa kondicijom i trcanjem, ako izuzmemo prvi mandat Branka Stankovica, a to je uglavnom imalo veze s tim koliko snage je imao Pizon za igru. Pizon je relativno potcenjen igrac kod nas. Iako mu se uglavnom priznaje odredjena velicina, proglasen je i za Zvezdinu zvezdu, obicno se zaobilazi u pricama o najboljim igracima Jugoslavije ikada, a za mene je u najuzoj konkurenciji. Takodje mislim da Jugoslavija nikada nije imala igraca sa takvim pasom niti ce ga verovatno ikada imati. Pizonove lopte su jednostavno bile savrsenstvo preciznosti, tajminga, mekoce i brzine, plus su kompjuterski tacno izracunavale kome pas ide i kakve su mogucnosti saigraca kojem se salju. Zvezda je imala more briljantnih dodavaca ali Pizon je u toj kategoriji po meni debelo odskakao od svih ostalih.

@April

Ko je Čiko?

Naravno. Ja za sve naše navijam i dan danas, a od Zvezde 91 mislim da nisam propustio više od par utakmica na Mari. Bila je to vrhunska umetnost, ne verujem da ću ikad više biti u prilici da gledam tako dobar fudbal u kontinuitetu. Moj ćale je gledao Bobeka i Čika, mene su zapali Dejo i Mile Belodedić. I jedno i drugo je stvar opšte kulture.

 

Bas tako, pitanje opste kulture. Za nas tadasnje klince autogram Moce Vukotica se nije razlikovao od autograma Pizona ili Duleta Savica, cast je bila podjednaka.

@April

Ko je Čiko?

 

Cik, ne Ciko. Zlatko Cajkovski.