Obrazovanje 21. veka - reforma ili propast

[eumeswil]

 Iskreno se nadam da će priča o dualnom obrazovanju ostati na nivou priče.  

Ovde kažu da je već počelo.

[Frank Pembleton]

Ovde kažu da je već počelo.

Naravno da je ovakvih primera bilo i ranije, samo nisu imali taj fensi naziv...

[Paul Gompitz]

Meni ovo mirisi na "kad se dvoje uzmu jedno odma dobije posao" u Jagodini tako sto se privatniku da da bira hoce li zaposliti mladozenju ili da mu dodje finansijska.

Jedan dan prakse nedeljno subotom nije reforma obrazovanja.

[bigvlada]

Jedna zezalica koja bi mogla da posluži kao dodatna nastava za hemiju i kasnije nuklearnu fiziku. Onog ko treba da odgovara smestiš pored računara na koji je vezan projektor koji baca sliku na tablu. Za 5 mora da ume da napravi recimo molekul H₂SO₄. :)

 

 

[Lezilebovich]

Juče sam malo slušao ovog čoveka  http://croatianmakers.hr

 

 

Croatian Makers je projekt udruge Institut za Razvoj i Inovativnost Mladih – IRIM

RIM je privatno financiran i misija mu je sadržana u imenu, a polazi od uvida da je mentalni procjep između razvijenog svijeta i Hrvatske sve dublji, ali ga je u doba otvorenih i dostupnih tehnologija i medija svakome sve lakše preskočiti – sve je uži. Kao glavnu platformu za razvoj mladih IRIM vidi robotiku i automatiku, koji su postali vrlo dostupni – tehnološke i financijske ulazne barijere su se izrazito smanjile, a taktilnost, izazovnost i brzina rezultata ih čine izuzetno atraktivnima kao didaktički alat.

Robotika i automatika su idealni alati i za ulazak u svijet programiranja (‘coding’) i općenito STEM zanimanja u kojima je hrvatsko školstvo izrazito deficitarno. Međutim, glavni doprinos društvu IRIM vidi u mijenjanju mentalnog sklopa, prebacivanjem fokusa s prošlosti na sadašnjost i budućnost.

Osnivači udruge su Nenad i Rujana Bakić.

 

 

Što je Croatian Makers liga?

Croatian Makers liga je dio projekta Croatian Makers koji je 2014. godine pokrenuo Institut za razvoj i inovativnost mladih (IRIM).
Cilj Lige je omogućiti široko uključivanje robotike, automatike i programiranja u edukaciju u osnovnoškolskom uzrastu. Svi sudionici dobit će potrebne robote na posudbu, odnosno u trajno vlasništvo.

Platforma na kojoj se odvija liga je edukacijski robot mBot (Bluetooth verzija) koja nudi vrlo jednostavan ulazak u svijet robotike, ali omogućava i naprednije korištenje.

 

Koliko sam razumeo, oni su organizovali opremu i obuku za osnovne škole diljem Hrvatske, i da bi to bilo trajnije, organizovali i konstantno takmičenje.

 

 

Planirali smo u prvoj sezoni 2016. uključiti 50-60 škola i centara za rad s mladima. Za svrhu lige prvotno je nabavljeno 400 mBot edukacijskih robota, 6 po timu. Obzirom na veliki interes za Ligu u prvome je valu uključeno 220 škola i podjeljeno više od 1000 robota diljem Hrvatske! U idućim sezonama planiramo uključiti veći broj škola i centara uz korištenje i drugih platformi.

 

 

A za još manja mesta imaju STEM auto koji bukvalno u dvorište dolazi

 

 

Dovodimo STEM u male sredine preko ljeta, nešto kao moderni ‘bibliobus’. Naš(i) instruktor(i) će vas posjetiti između 15.7. i 15.8. s inicijalnim radionicama baziranima na istim mBotovima na kojima se održava Croatian Makers liga. Za opremu ne brinite, mi ju donosimo sa sobom. Moguće je da isplaniramo i neke druge aktivnosti, kao primjerice ‘proizvodnja’ osnovnih web stranica u WordPressu ili Weeblyju …

 

Baš lep napor dvoje entuzijasta

[James Marshall]

Ne znam gdje ovo da stavim 

 

 

Zašto je Kastro ulagao u obrazovanje?

Tržišno rešenje by [email protected] (Slaviša Tasić)  /  1d  //  keep unread  //  hide  //  preview

 

 

 

Odgovor je možda u sledećem isečku iz moje nove knjige "Šta je kapitalizam?", koja u izdanju Heliksa uskoro kreće u štampu:

 

"Ne treba smetnuti s uma ni da su centralizovani državni sistemi obaveznog obrazovanja nekada, od Prusije do Japana, neskriveno nastajali u cilju stvaranja odanog i poslušnog građanstva. To su svrhe dijametralno suprotne razvoju ličnog integriteta, nezavisnog mišljenja i kreativnosti. Lent Pričet, vodeći istraživač ekonomije obrazovanja s Harvarda, primećuje da su u 20. veku svi svetski diktatori, uključujući i najozloglašenije među njima, sprovodili masovne programe obrazovanja u okviru centralizovanih državnih obrazovnih sistema. Ponekad se u odbranu Titovog komunističkog režima u bivšoj Jugoslaviji kaže da su komunisti, ako ništa drugo, gradili škole i omasovili obrazovanje. Ali jednako su u isto vreme radili svi, od demokratskih država do najgorih diktatora. I dok se to prebrzo predstavlja kao nešto činjeno iz krajnje benevolentnih namera, Pričet postavlja logično pitanje: zašto su čak i notorni zločinci, diktatori koji su otvoreno pljačkali i ubijali sopstveno stanovništvo, u isto vreme bili tako zainteresovani za obrazovanje tog stanovništva? Kako je moguće da je Staljin, sprovodeći genocid u Ukrajini, u isto vreme i na istom mestu gradio škole?

 

Razlog zbog kojeg su i pristojne i kriminalne i demokratske i autoritarne vlade jednako opsesivno gradile obrazovne sisteme nije bio želja za većom produktivnošću stanovništva jer, nasuprot uvreženom mišljenju, ulaganja u obrazovanje i ekonomski rast ne pokazuju pozitivnu korelaciju – to su pokazale brojne studije. Razlog je, zaključuje Pričet, to što je centralizovano obrazovanje oblik indoktrinacije. Indoktrinacija se teže sprovodi direktno. Ali ako se uvije u obrazovanje, onda se uz matematiku, jezik i druge korisne predmete, lakše mogu progurati i indoktrinacija u svrhe podizanja lojalnosti državi, ideološke saglasnosti ili prezentacije sopstvene verzije istorijskih događaja. Privrženost klasičnih liberala izboru u obrazovanju treba staviti u ovaj kontekst. Ekonomska efikasnost ili rezultati testova su manji deo celog argumenta. Važnija je sloboda izbora jer je ona osnov ličnog integriteta, intelektualne nezavisnosti, kritičkog razmišljanja, različitosti i kreativnosti."

[Dr Arslanagić]

Ja nemam reči. Sloboda izbora? Tamo gde je 90% nepismeno i vezano za selo? Pa jel ova budalčina uopšte gledala kako se nesretna Srbija u 19. veku lomila da školuje svoje stanovništvo? Tužno je što jedan nepismeni svinjarski trgovac iz 19. veka jasno vidi ono što ovaj kreten ne vidi u 21.

[namenski]

Ja nemam reči. Sloboda izbora? Tamo gde je 90% nepismeno i vezano za selo? Pa jel ova budalčina uopšte gledala kako se nesretna Srbija u 19. veku lomila da školuje svoje stanovništvo? Tužno je što jedan nepismeni svinjarski trgovac iz 19. veka jasno vidi ono što ovaj kreten ne vidi u 21.

+1

 

Koja gomila nesuvislih budalastina.

[James Marshall]

Fanstastično zaslijepljena ekipa, podsjećaju me na one "Ateiste Srbije". Sve će uraditi da uklope narativ u svoj ideološki kalup. 

[Aion]

Posebno ovo za nepostojanje korelacije izmedju produktivnosti i obrazovanja. Verovatno misli na produktivnost kada se kao sredstva za rad koriste budak i lopata.

[James Marshall]

Ovakvi likovi su idealan suplement Vučiću, koji Srbiju ionako reklamira kao zemlju gdje postoji jedino manuelni rad na traci ili izgradnja puteva. Mada i za te puteve treba neko iole obrazovan da upravlja malo složenijim mašinama od pomenutog budaka i lopate. Doduše, te mašine voze Azeri i Kinezi, ne treba to Srbima dati. 

[namenski]

Uvek se setim izvestaja, sluzbenog, 1 ruskog generala u samo predvecerje Rusko-japanskog rata, dakle neke 1904, navescu po secanju: Japanci - misli se na vojnike - su uporni, zadovoljavaju se malim, disciplinovani i - gotovo svi pismeni...

 

 

Edit: pisao je covek, predstavnik Imperije u kojoj je cirka 95% stanovnistva bilo nepismeno...

Edited November 27, 2016 by namenski

[Dr Arslanagić]

Ja pokuśavam da razumem ko bi uopšte pokušavao da spori opštu dobrobit univerzalno pristupačnog obrazovanja. To meni ne ide u glavu.

[Aion]

Koliko shvatam, to drustvo osporava i dobrobit besplatne zdravstvene i univerzalne socijalne zastite

[namenski]

Ja pokuśavam da razumem ko bi uopšte pokušavao da spori opštu dobrobit univerzalno pristupačnog obrazovanja. To meni ne ide u glavu.

Novokomponovani, priuceni streberi koji misle da su u nepune 2 decenije prividnog trijumfa kapitalizma zapakovanog u floskule o demokratiji, ljudskim pravima, svemoci trzista i njegovoj sveresavajucoj sposobnosti da sve dovede u red, otkrili da je privatizacija^tm lek za sve, a da je dovoljno da se drzava pobrine samo za poreze, policiju, vojsku, sudstvo.

Obrazovanje i zdravstvo nisu za svakoga.