Asimilacija i integracija u Jugoslaviji

[Radoye]

da da, preterao sam sa termnom "traumatično", ali su zaista zatucani crkvom dole, to se svake nedelje prebrojavaju koje došao na misu a ko nije, ipak su to sve selendre na obodima mediterana, čovek se zanese letnjim plavetnilima i morskom svežinom dok ne zagrebe malo ispod površine

 

To je izgleda generalno tako medju katolicima u manjim sredinama. I gore kod mene u Potisju sva madjarska deca su jos u ono vreme (rane 80-te) isla na veronauku jer to tako mora, pisu se izostanci i ko skupi previse izostanaka popa mu posle nece dozvoliti da se venca u crkvi, a onda ce nadjmamu da strefe slog&infarkt i ima da ih se sviju odrekne preko novina. I tako svi su oni uredno nedelju provodili druzeci se sa lokalnim svestenstvom dok smo mi koji po raznim osnovama nismo potpadali pod jurisdikciju rimske Svete Stolice jurcali za loptom - osim par, zaista samo par koji su isli na pravoslavnu veronauku i koje su svi zajebavali kako su glupavi i zatucani.

 

Onda su stigle 90-te, i sva srbadija je pocela da se krsti i rukama i nogama, i to bas najvise oni koji su pre toga najglasnije podjebavali ove sa veronauke.

[wall]

Zanimljive priče se mogu pričati iz mešovitih sredina.

Ćaletov ortak iz imamske familije, vernik, mislim i jedini kojeg sam znao u detinjstvu.

Ostao dosledan, nije se prihvatio crvene knjižice i ostao mlađi referent™ do penzije.

A bio vrhunski ing.

Sina, jel mog ortaka, nije dao obrezati. :D

Familija drugog ortaka redovno praznila frižider i prebacivala suhomesnato™ kod komšija kada mu dolazila ćaletova rodbina, pravovjerna šta li.

Mada to kod klope, znam da se uvek vodilo računa šta će se izneti pred komšije/prijatelje ako ne jedu svinjetinu. Kao što ne iznoziš ovčetinu ili ribu pred one koji, isto, to ne jedu.

[ArleKino]

Do rata nisam ni po čemu posebno mogao zaključiti da sam ne-Jugosloven. Stari, kao sušta suprotnost svog oca, zakleti titoista, stara isto tako. Jednom mi rekli: "Ilmihal ti je u ladici, a ti kako hoćeš."

 

Došao rat, stari ostao na svojim pozicijama, stara sa pogibijama brata i još nekoliko bližih roďaka otišla prema desno. Lično, mislim da nikakvu pažnju ne bih pridavao religiji da nije bilo Mladićevih i Martićevih granata i aviobombi te svjedočanstava preživjelih izbjeglica iz Sane. Sjećam se da sam radio neki kontrolni '94, učili još uvijek o danku u krvi sve sa sličicom jebenog Karaďorďa u udžbeniku, a ja kao jedini netačan odgovor imao naziv države u kojoj živim (Jugoslavija je već dobre dvije godine bila...zastario odgovor). Ja sam se pozvao na to da tako piše u udžbeniku iz kojeg učimo. :D

[Sestre Bronte]

kada sam bio klinac, otac me je odveo do pobednika, pokazao preko reke i rekao - nikad nemoj tamo da imaš stan, kad tad to neće biti naša država

 

malo kasnije, u aleksandrovcu, selu u kome mi je živela baba, oca napadoše što gradi kuću u pomoravlju, na granici sa šumadijom, mogao je lepo da dođe tu gde keva ima zemlju i sazida, lep kraj, plodan

 

držao se neko vreme dobro, dok nisu preterali sa smaranjem, a onda odbrusio - p vam materina, zapamtite, kad tad ćete da mi se zahvaljujete što tamo zidam, osim ako nećete ovde kosti da ostavljate i tako je napravio mali skandal među kevinim ličanima

 

babin grob je danas u tom istom selu, samo se sada zove hrvatski antunovac, a u pomenutoj kući ih je živelo par godina, na smenu, bar jedno dvadesetak

 

prvi nekulturni šok u životu sam doživeo kada su me odveli u susedno, hrvatsko selo, na gospojinu, gde sam video ringišpil i sve ostale zezalice u dvorištu crkve, a tamo sam video n tuča na nacionalnoj osnovi, psovanja majke srpske i sličnih majki, sve to u vreme kada je bio živ drug stari i malo nakon njegove smrti

 

kao kod dobrog razvoda, nama ovde treba jedna lepa podela uz zabranu prilaska, svi lepo da smrdljamo u svoja 4 zida

 

što se asimilacije tiče, meni je to uglavnom svesno biranje, imam u dalekoj familiji dva popa u makedoniji - jedan u spc na ović, a drugi u mpc na ski, pa u zagrebu jednog bivšeg saborskog zastupnika koji je postao hrvat u kasnim 40-tim, doduše decu je razvejao po svetu, te se vratiše pradedovskoj veri

 

mnogo je ovaj svet loše smišljen, jebo ga ko ga napravi

[reginald]

Sto kazu hrvatske encikopedije, istog izdavaca, o Rapalskom ugovoru

 

http://proleksis.lzmk.hr/43335/

 

 

Rapallski ugovor, sporazum sklopljen 12. XI. 1920. u → Rapallu kojim je utvrđena crta razgraničenja između Kraljevine SHS i Italije. Odredbama sporazuma Istra (bez dijela općine Kastav), Zadar, Cres, Lošinj, Lastovo, Palagruža i manji pripadajući otoci te neke slov. općine pripali su Italiji. Ustrojena je Slobodna i neovisna država Rijeka (1924. pripala Italiji). Građanima tal. nac. pripadnosti u Kraljevini SHS dopušteni su pravo optiranja za tal. državljanstvo, uporaba tal. jezika i sloboda vjere. Istodobno tal. izaslanstvo nije željelo preuzeti obveze zaštite nac. prava Hrvata i Slovenaca koji su se našli u sastavu tal. države. Ugovor su s jugoslav. strane potpisali predsj. vlade M. Vesnić, ministar vanj. poslova A. Trumbić i ministar financija K. Stojanović. Ugovor je velikim dijelom bio rezultat velikosrp. politike usmjerene na nagodbu s Italijom u cilju slabljenja hrv. položaja u Kraljevini SHS. Područja koja je Hrvatska izgubila R. u. vraćena su matici zemlje 1945.

 

http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=51831

 

 

Rapalski ugovor, sporazum koji su u Rapallu, gradiću blizu Genove, 12. XI. 1920. potpisali predstavnici Kraljevine SHS i Kraljevine Italije, nakon pregovora koji su započeli 9. XI. Njime su bile određene međusobne granice tih država, bilo je dogovoreno stvaranje neovisne Slobodne Države Rijeke te zajedničko nastupanje protiv svih pokušaja restauracije dinastije Habsburgovaca. Rapalskim ugovorom nastojala su se riješiti mnogobrojna otvorena pitanja oko granica dviju država, koja su postavljena Londonskim ugovorom 1915., a nisu bila riješena za mirovne konferencije u Parizu 1919–20. Pregovori u Rapallu održani su u nepovoljnom međunarodnom političkom okruženju za Kraljevinu SHS zbog sve veće sklonosti britanske, francuske i američke diplomacije da popusti talijanskim zahtjevima. Glavni pregovarači na strani Kraljevine SHS bili su premijer M. Vesnić, ministar vanjskih poslova A. Trumbić i ministar financija Kosta Stojanović, a s talijanske strane G. Giolitti, C. Sforza i I. Bonomi. Talijanski pregovarači jasno su dali do znanja da bi se talijanski prijedlog trebao prihvatiti, a u suprotnom je Italija bila spremna sama uspostaviti granice predviđene Londonskim ugovorom. Time je delegacija Kraljevine SHS bila prisiljena potpisati nepovoljan ugovor, kojim su Italiji pripojeni Trst, Gorica, Gradiška i dio Kranjske, Istra (osim dijela općine Kastav), grad Zadar, otoci Cres i Lošinj, Lastovo i Palagruža, te je stvorena Slobodna Država Rijeka. Rapalskim ugovorom talijanskoj nacionalnoj manjini u Kraljevini SHS bilo je omogućeno pravo optiranja za talijansko državljanstvo, uporaba talijanskog jezika i sloboda vjeroispovijesti, a hrvatskoj i slovenskoj nacionalnoj manjini u Italiji nisu dana nikakva zakonska jamstva koja bi omogućila njihovu nacionalnu opstojnost. Zbog općega nezadovoljstva u Kraljevini SHS, ugovor nikada nije bio razmatran u Narodnoj skupštini, već je 26. VI. 1921. ozakonjen bez parlamentarne rasprave te je, točno nakon godinu dana, bio potvrđen kraljevom odlukom. Područja koja je Hrvatska izgubila tim ugovorom vraćena su joj nakon II. svjetskog rata.

[namenski]

Setih se, za pogled na integraciju iz ugla coveka intelektualnog pedigrea poprilicno politicki nekompromitovanog u doba rezima odnosno komunjara: Nikola Bertolino, Zavicaji i Novi zavicaji, memorar, secanja, dobar, odlican pogled na jugoslovenstvo, hrvatstvo, srpstvo, hrvatovanje, srbovanje...

[Budja]

Šta je bre ovo, svi iz nekih komunjarskih prekodrinskih krajeva (moja žena included), nisu imali pojma ko su i šta su...Božemesačuvaj

 

Ja takvih identitetskih problema kod đeda Voje sa Manjače nisam imao, vrlo rano sam prošao Kosovski ciklus sa osvrtom na savremenu političku situaciju

 

1987. je bilo verovatno nemoguce ne biti svestan sta se desava. Osma sednica, ekskurzija, nastavnici samo o politici drve.

1989., mart, Ustav, nastavnik Veljko iz srpskog: Ajm dole, domar deli oruzje (sa seretskim smeskom).

[Budja]

svidja mi se ideja ali u srbiji se jugoslovenstvo nikad do kraja nije primilo. o hrvatima da i ne govorim. mozda bi teranje zabara sa hrvatskih i slovenackih teritorija bilo vazan korak napred u tom pravcu... ko ce ga znati.

 

Licna istorija.

Baba iz Istre pobegla u Srbiju bezeci od Italijana.

Otuda je Istra kul za Arcija, vise se plasili Italijana nego Srba.

[Budja]

pa tu se ja, uz uvažavanje :), razilazim malko sa kolegom. moja malenkost je pobornik škole da je jedino mogla da uspe srpsko-hrvatska Jugoslavija, ali bez teritorijalnih razdvajanja, nego prosto raspodela moći između Beograda i Zagreba. Kao rezervni eventualni uspešan plan - ozbiljna decentralizacija sa skupštinama federalnih jedinica, ali koje ne bi imale nacionalne granice. Ali to tek kao rezerva. 

 

Problem je sto ja ne vidim kako  bi i tvoja i Arslanagiceva Jugoslavija bila demokratska.

Cenim da bi licila na Ataturkovu Tursku.

[MancMellow]

Sto kazu hrvatske encikopedije, istog izdavaca, o Rapalskom ugovoru

 

http://proleksis.lzmk.hr/43335/

 

 

http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=51831

 

ovo prvo je budalaština. ovo drugo je uglavnom tačno

[MancMellow]

Problem je sto ja ne vidim kako  bi i tvoja i Arslanagiceva Jugoslavija bila demokratska.

Cenim da bi licila na Ataturkovu Tursku.

 

Pa zar nije i ovako začičila na Ataturkovu Tursku, samo 1929-te? Ne znam zašto bi 1 Jugoslavija genuine kompromisa između Srba i Hrvata bila nedemokratska. Činjenica je da su stvari jako brzo počele da idu u pogrešnom smeru, ali na samom početku bilo je neke osnove za normalan razvoj. Opet...nikada ne treba izgubiti iz vida ceo razvoj međunarodnih odnosa kad se razmišlja o međuratnom periodu. 

[Budja]

Pa zar nije i ovako začičila na Ataturkovu Tursku, samo 1929-te? Ne znam zašto bi 1 Jugoslavija genuine kompromisa između Srba i Hrvata bila nedemokratska. Činjenica je da su stvari jako brzo počele da idu u pogrešnom smeru, ali na samom početku bilo je neke osnove za normalan razvoj. Opet...nikada ne treba izgubiti iz vida ceo razvoj međunarodnih odnosa kad se razmišlja o međuratnom periodu. 

 

Pa, dobro, to bas ne potvrdjuje tezu o odrzivosti.

 

Kompromis, kojih Srba i kojih Hrvata? Koalicija dela intelektualaca+industrijalaca sa kraljem, sitne burzoazije, seljaka...?

 

Vec je receno da su identiteti tada vec bili ucvrsceni, pa je tesko da bi takav poduhvat zavrsio drugacije od SFRJ gde su uloge bile podeljene na slican  nacin, samo ipak demokratskije.

[MancMellow]

Pa, dobro, to bas ne potvrdjuje tezu o odrzivosti.

 

Kompromis, kojih Srba i kojih Hrvata? Koalicija dela intelektualaca+industrijalaca sa kraljem, sitne burzoazije, seljaka...?

 

Vec je receno da su identiteti tada vec bili ucvrsceni, pa je tesko da bi takav poduhvat zavrsio drugacije od SFRJ gde su uloge bile podeljene na slican  nacin, samo ipak demokratskije.

 

Ne znam sad o čemu pričaš. Ne možeš istovremeno da se raspravljaš i sa mojim i sa Arbeitmannovim predlogom jer nisu baš isti, štaviše prilično se razlikuju.

 

Boldovano (pošto se odnosi na ono što ja mislim da je bilo najpametnije) - pa da, normalno, prvo kompromis elita. Tu je prvo i zaškripalo. Mislim, nemojte da padete na to da je Radić bio neki "seljak". Radilo se o veoma obrazovanom čoveku koji je prosto tražio načina da se politički izrazi. Kompromis je trebalo tražiti na nivou intelektualaca, privrednika (ok, tu su stvari još i funkcionisale pristojno), i crkava (da, jbg, takvo je vreme bilo). Prvo i osnovno - ustav nije nikako smeo biti usvojen preglasavanjem Hrvata, to je bila teška glupost. A ako ne preglasavanjem, znači dogovorom, a taj dogovor bi već bio na pola puta ovoga o čemu (ja) pričam. 

[frn1782]

Ta drzava ma kakvo bilo uredjenje i politicki sistem nikako nije mogla da opstane jer ko i sve multi kulti zajednice mora da se zasniva na totalitarizmu i prisili dominantnije strane ma kako to latentno delovalo.Nije po tom pitanju prva Jugoslavija nikakav izuzetak.I tu onda nema te voljene demokratije samo privida.A taj privid je postojao u obe Jugoslavije dok prisila nije pukla, pod sticajem spoljnih okolnosti koje uvek diktiraju stanja u nevaznim malim drzavicama.Da je Jugoslavija bila USA to je onda druga prica kad si svetski igrac pa ne zavisis od kovitlaca istorije na taj nacin.I da nije pao zid i izbio WW2 neki drugi spoljni tektonski potresi bi ih rasturile jer ta prisila nije bila samodovoljna.Nigde u istoriji nema primera nekih "dogovora" izmedju demokratski izabranih predstavnika razlicitih naroda da zajedno zive u miru i ljubavi.To su one sovjetske budalastine koje vec pocetkom 20-tih nisu funkcionisale pa je poslednji ruski car Dzugashvili morao da menja citave koncepcije vezane za svetsku revoluciju proleterijata.​

[namenski]

Ih...