Budućnost ishrane mesom

[belch]

@ belch

 

koliko zitarica je ekvivalent kilu mesa? za ljudsku ishranu? kilo? dva?

 

ozbiljno pitam, ne mogu da nadjem jezin post.

 

 

The efficiency with which various animals convert grain into protein varies widely. With cattle in feedlots, it takes roughly 7 kilograms of grain to produce a 1-kilogram gain in live weight. For pork, the figure is close to 4 kilograms of grain per kilogram of weight gain, for poultry it is just over 2, and for herbivorous species of farmed fish (such as carp, tilapia, and catfish), it is less than 2.

[FERNOUX H]

@ belch

 

koliko zitarica je ekvivalent kilu mesa? za ljudsku ishranu? kilo? dva?

 

ozbiljno pitam, ne mogu da nadjem jezin post.

Samo zitarice - ne postoji ekvivalent. Hiljade i hiljade namirnica, hiljade i hiljade razlicitih stvari, i kilogrami i kilogrami tih namirnica u samo jednom obroku. Edited May 21, 2015 by FERNOUX H

[Prokleto Djubre]

Nema potrebe ni za kakvim raskrcivanjem, samo da se puno energije utrosi na unapredjenje ovakvih stvari:

http://news.nationalgeographic.com/news/2014/07/140717-japan-largest-indoor-plant-factory-food/

[rajka]

@ belch

 

koliko zitarica je ekvivalent kilu mesa? za ljudsku ishranu? kilo? dva?

 

ozbiljno pitam, ne mogu da nadjem jezin post.

 

zavisi od zivotinje. za kokoske je najmanje recimo. za govedinu se obicno uzima 7kg zitarica za kg mesa.

 

nevideh da je gore vec napisano. u svakom slucaju to je jedan od glavnih argumenata da cemo biti u problemu kada ona siromasnija polovina covecanstva dodje u situaciju da budu mogli i hteli da jedu mesa koliko mi. trebace mnogo vise poljoprivrednog zemljista. takodje je potrebno mnogo vise vode itd. proizvodnja mesa za konzumaciju je jednostavno neracionalana kaloriju za kaloriju sa ekoloske tacke gledista.

Edited May 21, 2015 by rajka

[dùda]

mislim da svaki čovek (ajde, da izuzmem ove bodibildere i profi sportiste, koji troše mišiće enormno) može da živi bez ili sa sasvim malo mesa

rekla bih da je u dobrom delu to stvar navike

 

moj muž je svojevremeno samo meso priznavao kao hranu

malo, po malo, kako sam uvodila raznorazno povrće i kako sam postajala sve veštija u spremanju, smanjivao je količinu mesa

 

i sada, u nekim pedesetim, jedemo meso redovno, ali zapravo prilično male količine, tako da kad čujem o izedanju kila mesa dnevno, odmah mi pozli

 

ja bih mogla i načisto bez mesa, ali bih u tom slučaju svakako jela mlečno i jaja, jer sam pobornik smanjvanja ugljenih hidrata, ali to je nebitno

ne možemo projicirati vlastite prehrambene navike na druge, to prosto nije u redu

 

a o ubijanju životinja

pričao mi jedan lik koji je bio na nekom šamanskom kursu, negde u staroj planini, 

da je u programu bilo i to da svako ima nekog ljubimca, prasence, jagnje, kozu, pile, koje je hranio, pazio i mazio

i onda, kad dođe red na njega, morao je lično tog ljubimca da zakolje i spremi i jede zajedno sa ostalim kursistima

 

ako to nije mogao, niko ga na to nije primoravao, ali onda mu nije bilo dozvoljeno da jede meso

ima nekog smisla u tome, sa moje tačke gledišta

 

a ono meso o kome je pričala betty, neka, hvala lepo, zvuči grozno

i jeste, lov, ali lov isključivo radi prehrane, deluje neuoporedivo humanije od tih fabrika mesa i svega što ide uz to

 

čovek je na vrhu lanca ishrane i kao što mi je normalno da životinje-mesožderi ubijaju svoj plen radi jela, tako mi je to opravdano i kod ljudi

prihvatljivo mi je da čovek ubije i pojede žabu,

ali mi je sasvim neprihvatljivo (to sam negde pročitala) da se žabe gaje u kavezima u kojima se kroz njihovo žičano dno pušta

struja niskog napona, e da bi žabe stalno skakale i tako nabildovale velike batake 

[Krošek]

Jeste, belch.

 

mozda jeste, ali to nije bilo ozbiljno. ja svakako nisam razumeo sta ona misli i sta bi htela

 

evo iz nekog seminarskog rada:

 

masovna proizvodnja:

„Ovaj tip proizvodnje se karakteriše po proizvodnji jednog proizvoda ili sličnih proizvoda u velikim

količinama. Ona je kontinuirana, što zahteva stvaranje uslova za permanentnu proizvodnju.

Masovna proizvodnja zastupljena je u izradi širokog spektra proizvoda, od papira do automobila...Kod nje postoje dva aspekta:

kontinuirana (lančana) proizvodnja, kao što je to slučaj kod izrade papira, i proizvodnja u

diskontinuitetu, kao što je, na primer, izrada mesnih prerađevina, konzerviranog voća i povrća, itd.

U masovnoj proizvodnji radi se sa specijalizovanim mašinama i opremom, odnosno ne postoje

univerzalne mašine, jer se proizvodnja odvija po lančanom sistemu. Ona radi sa zalihama

(materijala i proizvoda), proizvodi za nepoznatog kupca i oslanja se na očekivanu tražnju, koju

treba permanentno istraživati. Otuda se javlja potreba da se, paralelno sa masovnom proizvodnjom,

primenjuje i marketing koncept,od kojeg u najvećoj meri zavisi šta će se i koliko proizvoditi.

Suprotno pojedinačnoj, masovna proizvodnja je radno-ekstenzivna delatnost. U njoj postoji malo

prisustvo živog rada, odnosno najveći deo operacija u proizvodnom procesu obavljaju mašine, odnosno roboti i kompjuteri."

 

sve se ovo moze primeniti na nacin da se postuju odredjeni standardi

jel treba da:

- nemamo specijalizovane farme za krave, svinje, kokoske nego jedna farma mora imati razne zivotinje?

- ne proizvodimo kontinuirano?

- ne proizvodimo za nepoznatog kupca i ocekivanu traznju?

- da ne koristimo masine?

[malkin]

http://www.nature.com/nature/journal/v478/n7369/full/nature10452.html#access

 

 

We estimate that the potential to increase food supplies by closing the `diet gap’: shifting 16 major crops to 100% human food and away from the current mix of uses* could add over a billion tonnes to global food production (a 28% increase for those 16 crops), the equivalent of ~3x1025 kilocalories more food to the global diet (a 49% increase in food calories delivered). 

 

*Averaged across the globe, 62% of total crop production (on a mass basis) is allocated to human food, 35% for animal feed (which produces human food indirectly, and less efficiently, as meat and dairy products) and 3% for bioenergy crops, seed, and other industrial products. There are striking disparities between regions that primarily grow crops for  human consumption (such as Africa,South Asia, East Asia) and those that mainly produce crops for other uses (such as North America, Europe, Australia).

[Krošek]

znaci pricamo o tome da li bi bilo dovoljno hrane na planeti kad bi se eliminisalo meso.

 

znaci prvo treba da zakljucimo da bi bilo a onda treba da zakljucimo da u nasem drustvu treba da zabranimo meso manje-vise jel?

 

a sta je sa pitanjem zasto treba da eliminisemo meso?

 

ne bi li prvo na to trebalo da se da odgovor?

 

vidim da ljudi rezonuju obrnuto, prvo zakljucuju da moze, a onda da treba. ima i jedna doza intelektualnog nepostenja u tome.

[morgana]

ne treba da eliminisemo meso, ono je zdravo, volimo ga i moze nam se da ga jedemo

[malkin]

znaci pricamo o tome da li bi bilo dovoljno hrane na planeti kad bi se eliminisalo meso.

 

znaci prvo treba da zakljucimo da bi bilo a onda treba da zakljucimo da u nasem drustvu treba da zabranimo meso manje-vise jel?

 

a sta je sa pitanjem zasto treba da eliminisemo meso?

 

ne bi li prvo na to trebalo da se da odgovor?

 

vidim da ljudi rezonuju obrnuto, prvo zakljucuju da moze, a onda da treba. ima i jedna doza intelektualnog nepostenja u tome.

ne nego se priča kao i uvek kod ove teme sa treba brzo prebacila na da li može. tj potezanje tog problema je najčešća odstupnica onih koji ne bi da se odreknu mesa.

razlozi zašto bi trebalo odricati se mesa (ili bar ruku težiti bitno manjoj konzumaciji) su najmanje trojaki: etički, ekoški (carbon footprint, održivost, itd.) i zdravstveni (upotreba antibiotika i sl.)

[belch]

ne nego se priča kao i uvek kod ove teme sa treba brzo prebacila na da li može. tj potezanje tog problema je najčešća odstupnica onih koji ne bi da se odreknu mesa.

razlozi zašto bi trebalo odricati se mesa (ili bar ruku težiti bitno manjoj konzumaciji) su najmanje trojaki: etički, ekoški (carbon footprint, održivost, itd.) i zdravstveni (upotreba antibiotika i sl.)

hipsteru biciklisto! 

[malkin]

ne treba da eliminisemo meso, ono je zdravo, volimo ga i moze nam se da ga jedemo

ne znam, šta misliš o korišćenju proizvoda koji potiču iz eksploatatorske proizvodnje? ta odeća nam lepo stoji, greje nas, volimo je i može nam se da je kupujemo i nosimo.

[morgana]

ovo ti nije nikakav argument, uopste

[Krošek]

ne nego se priča kao i uvek kod ove teme sa treba brzo prebacila na da li može. tj potezanje tog problema je najčešća odstupnica onih koji ne bi da se odreknu mesa.

razlozi zašto bi trebalo odricati se mesa (ili bar ruku težiti bitno manjoj konzumaciji) su najmanje trojaki: etički, ekoški (carbon footprint, održivost, itd.) i zdravstveni (upotreba antibiotika i sl.)

 

zdravstveni razlozi nisu od opsteg znacaja jer meso nije tako intenzivno nezdravo da bi se zabranilo kao nesto sto ugrozava javno zdravlje kao sto se to radi sa heroinom

 

dalje, licni razlozi zasto bi *trebalo* odreci se mesa nisu isto sto i razlozi za zabranu, znaci nesto sto pogadja celu zajednicu.

[malkin]

ovo ti nije nikakav argument, uopste

zašto?

 

parity of reasoning, radi se o dve vrste, široko govoreći, eksploatatorske industrije i našeg odnosa prema njihovim proizvodima. ne tvrdim da su slučajevi isti, ali želim da pokažem da je neodrživ stav da tvoja normativna tvrdnja nekako sledi iz činjenice da nam je meso super. ne sledi, baš kao što ništa o moralnoj dopustivosti sweatshopova ne sledi iz činjenice da nam je odeća tamo proizvedene udobna.