Umetnost zaposljavanja

[Dagmar]

Kad se moj drugar zapošljavao u jednoj stranoj firmi to su ga pitali. u isto vreme su zapošljavali još jednog lika. i taj moj drugar je rekao cifru oko 100 evra veću od tog drugog lika, i takve su im i plate bile. 

Ono što me je on naučio da nije toliko bitna visina početne plate, nego razgovor o povećanju plate. On je insistirao da u ugovor uđe da će za tri meseca razgovarati o povećanju plate. I tako je i bilo, posle tog početnog perioda dobio je 150e više na početnu platu.

 

Negde sam čitala (ili slušala) da žene mnogo ređe pregovaraju o plati od muškaraca. I'm gonna change that! 

 

A onog ko mi kaže da je visina plate službena tajna bih pljunula.

 

 

I ja sam to čula, pa sam na ponuđenu platu tražila neko malo povećanje tek toliko da ne kaliram baš totalno sa prethodne. Gospođica iz HRa mi je na to rekla da je samo na meni da odlučim da li hoću da pređem kod njih ili ostanem u staroj firmi (u staroj firmi mi je isticao ugovor što ona nije znala, eto čak i misleći da ja ustvari menjam posao onako, nije mi nešto uspelo da postignem bolje uslove).

Što ne znači da neću pregovarati o plati i sledeći put, naravno.

[Miralem]

zene ne pregovaraju o plati posto su svesne da je i to sto dobijaju realno previse..

[Dagmar]

zene ne pregovaraju o plati posto su svesne da je i to sto dobijaju realno previse..

 

Nije, pregovaramo, pa kad nas otresu mi onda kažemo Ma ja nisam ni pitala, I'm good

[Singer]

zene ne pregovaraju o plati posto su svesne da je i to sto dobijaju realno previse..

 

+1

 

i još trudničko pa porodiljsko a taksimetar radi...

[nenad]

u prethodnoj firmi sam ucestvovao u selekciji za coveka koji ce raditi u mom timu, potpuna agonija.

 

najpre sam cekao hr da uradi inicijalnu selekciju skoro mesec dana, sto nije dalo ocekivane rezultate, pa sam ja preuzeo to na sebe. oni cak nisu mogli ni da odvoje kandidate koji su aplicirali bas za tu poziciju, nego su mi poslali preko 1000 cv-jeva (medju kojima je bilo i kandidata koji su aplicirali za moju poziciju, skoro godinu dana pre toga).

 

ni posle nisu bili mnogo korisniji, posto na intervjuima prisustvuju i oni i imaju svoja retardirana pitanja koja su potpuno identicna i za ulazne i za menadzerske pozicije. posle se jos pokusali da mesaju i u odluku ko ce biti zaposlen, a jedini kriterijum im je da li je nego gotivan ili ne.

 

tako sam u odeljenju koje sam vodio, zatekao devojku, koja je zaposlena par meseci pre nego sto cu ja doci, koja je potpuno odvojena od realnosti i sa kojom sa imao dosta problema. sto je najgore to se provali nakon 5 minuta razgovora sa njom (o bilo cemu).  

 

u trenutnoj firmi, volontiranje je veoma popularno. non stop se smenjuju neki ljudi koji su na praksama od 2 meseca. skoro niko posle ne bude zaposlen.

[Dagmar]

I ja sam to čula, pa sam na ponuđenu platu tražila neko malo povećanje tek toliko da ne kaliram baš totalno sa prethodne. Gospođica iz HRa mi je na to rekla da je samo na meni da odlučim da li hoću da pređem kod njih ili ostanem u staroj firmi (u staroj firmi mi je isticao ugovor što ona nije znala, eto čak i misleći da ja ustvari menjam posao onako, nije mi nešto uspelo da postignem bolje uslove).

Što ne znači da neću pregovarati o plati i sledeći put, naravno.

 

 

Ispade da sam još i dobro prošla:

 

Babcock and her colleagues found that women don't negotiate their initial salaries as much as men. No doubt you've heard that. This finding has received a wild amount of coverage in the press.

What you probably haven't heard is what happens when women do negotiate. Often, they end up worse off than if they'd kept their mouths shut.

A 2006 study Babcock did with Hannah Riley Bowles and Lei Lai helped explain why women are less likely to negotiate their starting salaries (referred to as the Bowles study). When they do, both men and women are less likely to want to work with or hire them. The effect size is large. Women who negotiated faced a penalty 5.5 times that faced by men.

 

 

 

Izgleda isti autori ko i one studije za koju svi jesmo čuli

[Indy]

Sad ode topik u ...

[mackenzie]

Ajmo malo o samozapošljavanju.

 

Ima li freelancera, elancera ili ne daj bože"" start-upera ili nekih drugih vidova preduzetništva koji se kose sa našim kolektivnim marksističkim shvatanjem biznisa i ekonomije?

[Prokleto Djubre]

Evo ja sam otprilike u tom sektoru dugi niz godina na više različitih pozicija i uloga pa ću probati da dam svoje viđenje. Ima da ga razvučem naširoko, jer mi se čini da postoji dosta nerazumevanja, a želim i da pričam o konkretnim ciframa pošto vidim da ljudi ne vole da pričaju o tome a mislim da je i previše mistifikacija i bez da sami dodajemo slojeve bulšita na to.

 

Potreba za programerima nikad nije bila mala, ali neverovatno je kako raste zadnjih godinu-dve. Najpre sam mislio da se nešto promenilo u mom ličnom stanju i da je subjektivan osećaj u pitanju, ali sada već nemam nikakvu dilemu da stvar realno raste. 

Fora sa skoro svim firmama je da imaju klijenta ili klijente negde preko (najčešće USA, ali ima i dosta Evrope, Arapa, Izraelaca a meni se potrefilo čak da radim i za velike Nigerijske klijente). Kad imaš izvor para, odnosno klijenta, onda praviš firmu koja može da isporuči to što treba i time se može opisati više od 90% IT firmi kod nas. Sto se tiče tih klijenata, treba biti svestan da neke firme bez obzira na sve nikad ne bi posegle za outsourcingom jer žele da imaju kontrolu nad svojim programerima, a medju ovima koji se igraju tom idejom mi dobijamo one koji su malo otvoreniji s kintom jer oni koji bi da idu na maksimalnu uštedu najčešće završe s indijcima. Sad, meni je jasno koliko je Indija ogromna i nemam sumnju da se i tamo moraju dešavati neke kvalitetne stvari, ali ja nikad nisam video da je odande došao kod koji nije smeće a najpozitivnije što sam čuo je otprilike "Pa OK, nije toliko loše bilo...". Ne znam zašto je to tako, ali slika o njima je veoma negativna i to je otprilike najopštije mesto cele industrije. Tu upadamo mi, zajedno s još nekim narodima koji su sirotinja ali s nekakvim ostacima školovanja ostalih valjda iz nekih srećnijih vremena pa onda to daje određeni broj ljudi koji umeju nešto da rade.

Klijenata ima svakakvih, od onih kojima samo treba određeni proizvod i ne žele da arče svoje ljude na perifernu stvar za svoju firmu, preko onih kojima je preskupo da zapošljavaju u određenom trenutku i zato se okrenu outsourcingu, do onih kojima je to biznis model i smatraju pravljenje softvera nečim što treba raditi napolju a oni se posvećuju prodaji. Specijalna podkategorija bi bila firme koje su direktno otvorile podfirmu ovde i ponašaju se prema srpskoj kancelariji kao ravnopravnom brenču, kao i velike outsource kuće poput ove http://www.merasws.com/company/about za koju sam nedavno saznao da su prisutni u Beogradu a sumanute su veličine (više od hiljadu programera širom sveta).

 

Što se tiče domaćih firmi, tu je najveći broj onih koji služe kao servis ovim klijentima. Pošto tipičan startup u određenim fazama svog razvoja traži što manje troškove, a i nedostatak relativno dobrih programera je globalan problem, jedna od opcija za foundera je i okretanje nama i nama sličnima (Ukrajinu iz nekog razloga često čujem kao opciju). Tako da se srpska verzija startapa najčešće svodi na otvaranje firme koja će raditi za Kalifornijski startap (ili više njih). Naravno, nije ovo jedina opcija i postoje uspešne priče i sa samostalnim razvojem. Padaju na pamet Mikroelektronika, Nordeus, onaj lik što je napravio Active Colab, 7 Bridges... Ovo je onaj deo scene koji je na oku i našim medijima, pa su svi verovatno čuli kako Nordeus ima sumanuto dobre uslove. Naravno da su oni platili tu reklamu da se pojave u našim novinama, a specijalno mi zaigra srce kad čujem kako postoji stoni fudbal ili Xbox u firmi pa se zaposleni igraju. Realnost da uvek imaš toliko posla da ako te neko vidi da se igraš imaće logično pitanje "a otkud tebi vremena da se igraš jbt?". Pored toga, vlasnik, koji je verovatno najarogantniji čovek svemira, ima nekakav pull za određeni tip ljudi i nekako se izvlači s tim da programere uopšte ne plaća mnogo. To je inače veoma česta situacija kod nas (možda i šire, nisam siguran). Programer nema ni osnovnu ideju koliko para može da očekuje i na intervjuima se neverovatno često dešavaju velika potcenjivanja i precenjivanja. Primer je baš iz Nordeusa kad je njihov iOS programer ortaku recimo rekao "Ma ti si ozbiljan car, ti bi kod nas mogao imati i hiljadu evra!". Taj ortak je radio za 1500-200 već dugo vremena i bio šokiran koliko je ovaj potcenjen i koliko uopšte nema svest o tome s obzirom da je znao da mu skil uopšte nije veći.

Ja nešto mislim da su programeri možda malo više otuđeni od realnosti, nemaju širok krug ljudi s kojima se druže i onda jedino imaju svoje iskustvo i iskustvo uske okoline. Možda i lupam, bem li ga... Znam samo da sam održao stotinak intervjua i da sam se nagledao baš svačega i da sam video direktno da ljudi ne znaju koliko mogu da traže. Nekad ljudi umeju da iskolače oči kad im kažeš da si ti u fazonu da im treba dati duplo više od onoga što traže, ali se neki baš ozbiljno sjebu kad im podeliš cifru sa 4 :D

Tu dolazimo do najvećeg problema naše scene, a to je da po mom mišljenju prosečan nivo znanja nije baš ogroman. Znam da činjenica da postoji neproporcionalna potražnja govori suprotno, ali ja mislim da je to zbog toga što se globalno potreba za programerima sumanuto velika pa se to samo preliva. Da bih približio koliko je u stvari velika potražnja, evo par stvari na koje sam naleteo:

- Davanje oglasa je gubljenje vremena. Dobri programeri se ne javljaju na oglase, niti ih čitaju. HR ima posao da juri ljude po Linked In profilima i ako se ispostavi da odgovaraju onda ide deo gde ti njemu moraš ponuditi značajno više jer on, jebiga, već ima posao i verovatno ga već paze i maze na njemu. Oglasi služe za junior pozicije i čisto da ne promašiš nekoga ako baš u tom trenutku traži posao, ali tu bukvalno nabadaš napamet.

- Bez obzira koliko su loši uvek nađu posao. Ne mogu ni da prepričam koliko puta sam završio intevju želeći da ubijem čoveka. Meni nije jasno npr. da je nekome posao Objektno programiranje i da on nije svestan šta su objekti a šta klase koje ih opisuju. Ja to lično shvatam kao uvredu, posebno ako vidim da je prošao nekakvo formalno školovanje pošto mi tek nije jasno kako je bilo moguće položiti bilo koji ispit. I sad, ja odjebem lika s komentarom "ok, ovo uopste nije programer" samo da bi mi HR koji ga prati na Linkedinu rekao da je 4 dana kasnije promenio status u "Senior developer at X". Bukvalno ne možeš biti toliko loš da budeš nezapošljiv. To naravno govori i o ljudima koji nude te poslove i koji se daju impresionirati glupostima jer ni sami nisu preterano iskusni u tome što rade, ali mislim da je osnovni pokazatelj velike potrebe za ljudima.

- Beograd više nije usamljen na sceni. U Novom Sadu je već duže vreme prilično teško naći čoveka, a vidim da su neki shvatili i da Nišlije traže još manje para i cenim da je to mesto na kome će se tek osetiti skok. Prethodna firma za koju sam radio je imala Niški ogranak i to s čovekom na faksu tako da oni koji deluju dobri budu pokupljeni još iz škole. Takođe su se igrali s idejom Banja Luke, koja ima situaciju da ljudi smatraju 500 evra premijom i cenim da će neko pametan pobediti kad tamo otvori veliki hub pošto ljudi ima i generalno se znaju među sobom pa s jednim carem koga zaposliš kožeš praktično dobiti koga hoćeš.

 

Što se tiče cifara koje su u igri kao programerska plata, recimo da se za početak očekuje nekih 400-500 evra, ali to je za situaciju kad nemaš iskustva i poslodavac praktično kupuje mačku u džaku. Postoji ta malo paradoksalna situacija inherentna samom poslu a to je da dobrog programera može prepoznati samo drugi dobar programer. Mnogo je o tome pisao Yegge, npr: http://steve-yegge.blogspot.com/2006/03/truth-about-interviewing.html, a koga zanima tema, neka pročita ceo njegov blog, jer se radi o vanserijskom programeru koga ne mrzi da piše o tome (bar ga nije mrzelo dok nije dobio po pički što je lajav). Znači, imamo situaciju da otvaraš firmu, nisi programer i po definiciji nećeš umeti da prepoznaš ko jeste dobar programer tako da ovisi o sreći i nekom opštem zdravom razumu da tih prvih nekoliko koje zaposliš određuju dalje zapošljavanje ljudi i samim tim uspeh cele firme. Postoje situacije kada izuzetno dobri ljudi rade za kikiriki jer prosto ne znaju da mogu uzeti značajno više ili im novac ne igra toliku ulogu. Jedan od primera je i Mikroelektronika koja je po mom mišljenju savršen primer ozbiljnog uspeha u svojoj oblasti, ali ljudi rade sumanute časove za malo novca i čini mi se da to uspeva zbog harizmatičnog vlasnika i loženja na pravljenje ozbiljnih stvari. Ne sme se zaboraviti da ogroman broj ljudi radi ovaj posao zato što baš voli da ga radi i da im je novac tek druga ili treća stavka na listi, a čak i sa upola manjom kintom od one koju bi mogli dobijati oni su i dalje carevi u svojoj okolini koja tipično radi za 300-500 evra.

Recimo da se za neki .NET ili klasičnu serversku Javu tipična plata vrti oko hiljadu evra, znači uzimam primer s nekoliko godina iskustva, par ozbiljnih projekata iza sebe i da je dokazano u praksi da čovek ume da napravi to što kaže da ume, kao i da je dobar pregovarač. Ispod 800 ne bi smeo ići osim ako je baš velika veverica.

PHP kao najčešće korišten na webu ima taj problem da svako zamišlja da ga zna pa samim tim snižava neku opštu sliku. Postoji i činjenica da skupovi "dobar programer" i "PHP programer" nemaju puno preklapanja ali ako si baš iskusan i ozbiljan možeš očekivati da budeš tretiran kao Java čovek, a u većini slučajeva recimo nekih 20% manje.

Front end ima milion niša i sve zavisi kako se pozicioniraš u tome, ali recimo da je tipično da se uzima malo manje i da je nekih 700-800 evra novac za srednji nivo, ali ako se ubaci neki popularni frejmvork koji je tražen i ako imaš dokaze da ga baš umeš raditi, onda si opet na nivou 1000.

Android ima slične cifre jer je ulazak u tu priču relativno lak (svako uči Javu u školi), ali mi se ipak čini da je plata možda malo veća. 

iOS je kralj u tim kombinacijama i to je razlog što sam ja u njemu. Startap scena živi za mobile i svi prvo prave iOS a tek onda ako uspeju idu na druge platforme. Kad to iskombinuješ sa činjenicom da u celoj zemlji ne postoji škola u kojoj može da se uči Objective C i samim tim konkurencija nije velika, dobiješ situaciju da dobar iOS čovek bar jednom nedeljno ima ponudu za posao u Linkedin inboxu. To se odražava i na platu, tako da će bilo ko s nekakvim iskustvom teško raditi za manje od 1500, a 2000 je prilično razuman zahtev čak i za srednji nivo. 

Low level programiranja ima, ozbiljan C i C++ se radi, recimo Intel ima prilično ozbiljan branch kod nas ali ti poslovi nekako nemaju zajednicu ili je ja barem ne vidim tako da je sve od slučaja do slučaja. Za Intel znam da plate nisu loše, ali ipak je to mnogo niže od stvari koje su orjentisane na web i mobile. Ne bih mogao izvući konkretne cifre jer znam situaciju samo u pomenutom Intelu i Mikroelektronici ali stalno u kontaktu s tim ljudima imam osećaj da su potplaćeni jer sam i sam radio C i znam da to zahteva jeben nivo truda da se nauči a nagrada prosto nije proporcionalna. Pretpostavljam da ima ljudi koji to prosto vole da rade i nisu kao ja da odu odmah na zelenije pašnjake čim ih primete. Slična stvar je notorna za industriju igara koja je izuzetno eksploatatorska ali ljudi su u njoj samo zato što jebeno žele da rade na igrama. Kad smo kod gejming scene, zaista već godinama nemam kontakt s njom i bilo bi mi drago kad bi neko napisao da li se radi nešto ozbiljno i posle čuvene Zorke i pokušaja da se uleti na AA scenu. Nešto sumnjam da postoji, ali voleo bih da me neko razuveri.

Od egzotičnijih jezika, ja znam konkretno za Ruby zajednicu jer delimično i pripadam i tu su cifre praktično iste kao i za iOS, ali posla ima manje. Praktično svako ko dođe u grad svi znaju za njega i pošto su ljudi međusobno prilično ok i otvoreni, intervjui su postali noćna mora firmama jer svako zna šta je kome ponuđeno i onda su cenkanja i trikovi potpuno nemogući. Ljudi bukvalno javljaju jedni drugima koliko može da se uzme, skoro kartelsko ponašanje i lepo je videti kako je solidarnost moguća čim svima daš gomilu para. :D

U zadnje vreme je dosta velik odliv kvaliteta ka Toptal platformi (online outsource sistem) koji nudi za iOS i Ruby cifre od oko 30-40 dolara za sat što praktično izbacuje iz igre sve naše firme. Trik s ovim sajtom je što ima težak eliminacioni deo, ali naše teže škole poput ETFa i MATFa driluju ljude baš za taj tip zadataka, pa uz pretpostavku da se radi o čoveku koji je zaista dobar (čak ne ni odličan, samo dobar) može da se položi. Ja inače mislim da će odliv na to i slična mesta potpuno pojebati i ovako komplikovanu situaciju i da kad najbolji više ne budu zapošljivi za domaće firme da će plate svima ozbiljno skočiti.

 

Sve ove cifre koje sam pomenuo podrazumevaju neki, aj da kažemo, srednji nivo i čoveka koji zna šta radi. Pričam o 2-3 godine iskustva i završene projekte na kojima je realno radio (znači one fore "bio deo tima koji je..." se ne cene previše). Ako na to dodamo recimo još 2-3 godine iskustva, može se očekivati nekih 20%-30% više recimo, mada mnogo zavisi i od toga na čemu su sve te godine provedene. Ponekad se ranije iskustvo baš jako poklopi sa potrebama poslodavca i onda je on spreman da da značajno više. Jake i ozbiljne firme su plus jer se (delimično pogrešno) smatra da garantuju neki nivo kvaliteta. Vast je primer firme koja je u CVju mnogima znak da kandidata ni ne treba ispitivati, mada ja koji sam radio tamo znam da nije baš tako jer sam radio i sa carevima i sa retardima.

 

Kad kažem da su neke plate prosto iznad naših firmi, računam da recimo stranom klijentu može da se naplati 1000-1500 evra nedelja za jednog dobrog seniora. Naravno, ovo je najopštiji slučaj i cifre nisam izvukao iz bulje, ali opet je raspon toliko širok da ima i duplo manje a i duplo više od ovoga. Sad, pored programera, vlasnik firme mora imati i project managera, QA čoveka, administraciju, šefove, kurce i palce i uglavnom je teško i za njih da idu ispod 50% od onoga što uzme čovek koji te pare ralno i zaradi. Ovo znači da neko ko pipne 3-4 hiljade praktično postaje nedostupan za ogromnu većinu naših firmi. Naravno, postoji i situacija sa startap scenom u Kaliforniji koja funkcioniše tako što se odjednom sune koja stotina hiljada ili milion u firmu i onda se pitanje plate uopšte ne postavlja. Jedan od primera je Shiftplanning koji ima recimo baristu u firmi koliko im se prelivaju pare, ali i mnogo lošu reputaciju pa svejedno ne mogu dobiti kvalitetne ljude.

 

U sve ovo naravno ne ulazi jedan broj ljudi koji se određenim kanalima direktno probio do poslodavaca i sede u Srbiji, primaju dolare na račun i potpuno su nevidljivi celokupnoj zajednici, ne javljaju se na konkurse, nemaju Linkedin profile, nisu radili po našim firmama... I sam ne bih znao za njih da nisam nekim sporednim kontaktima došao do takvih primera i ne mogu a da se ne pitam da li je njihov broj uopšte značajan ili sam ja slučajno naletao na retke zverke. Tu dolazimo i do pitanja plaćanja koje veoma retko ide na belo. Jednostavno, plate su toliko visoke za naše uslove da se nikome ne isplati da toliki komad daje državi. Recimo da se bele plate retko mogu naći kod iznosa većih od 1000 evra. Veoma popularna fora je otvaranje agencije na svoje ime i onda uplata preko računa agencije a ti sam plaćaš dažbine za sebe. To obično bude oko 200 evra jer se prijaviš na neke male iznose. Drugi način je normalno zaposlenje, samo što si prijavljen na deo plate a ostalo u kešu, znači - klasična srpska priča, tipična i za lošije oblasti zapošljavanja. Za one koji dobijaju direktno dolare spolja ostaju razni online servisi i onda se tu prave silni trikovi kako izvući što više a da te bankari ne pojebu više nego što moraju. Sve u svemu, od čitave industrije država ne vidi baš puno, mada ipak mislim da je ulazak tolikih deviza nešto što možda može da se oseti i globalnije i cenim da možda deo onih čuvenih gasterbajterskih para koje sve ukupno čine pristojan komad našeg "izvoza" otpada i na IT scenu.

 

Na kraju da pomenem neku i o akademiji. Naravno, postoji deo ljudi koji žele da se bave naukom i obrazovanjem ali im je to praktično nemoguće. Slučajno se u krugu meni bliskih ljudi nalaze neki od njih pa znam koliko je odvratna situacija. Recimo da je osoba radila za 4000 dolara mesečno i maštala da postane redovan asistent a posle i profesor jer uopšte ne želi da radi u industriji (ne može svako da trpi desetu iteraciju pravljenja "fejsbuka, ali za mačke!"). Teza jebe keve koliko je relevantna i ozbiljna u naučnom smislu i rado bih je pomenuo ovde, ali se bojim da ne otkrivam RL ljudima koji ni ne znaju da pričam ovo. Prvo je profesor koji joj je bio mentor otvoreno rekao "Na ETFu ne očekuj neki uspeh jer ja nemam nikakve veze", a radi se o profesorskom imenu na koje bih ja recimo stao u stav mirno. Ponuda sa RAFa je bila u nivou da kad se preračuna cena časa, ne bi moglo da se uzme više od 300-350 evra i to sa ozbiljnim trudom i uzimanjem dosta predmeta. Ne znam da li je ovo pravilo, ali teško mi je da zamislim da ima značajnijih odstupanja. Sad, ljudi koji se odluče za akademsku karijeru prirodno znaju da će imati manje od kolega u industriji, ali bez obzira na nečije želje, ja ne mogu zamisliti osobu koja je spremna da svoja primanja podeli sa 10 iz čistog hira. Ona je imala ekstremno visoku platu i možda je ta ponuda bila vanredno niska, ali hajde da uzmemo i 3 puta manje pare u industriji, opet mi nije jasno kako taj prelazak uopšte funkcioniše. Ja sam čak i na usranoj Višoj školi nailazio na ljude koji itekako imaju čemu da me nauče i znam da ne može da se pravi pravilo, ali ako je na jednoj strani situacija da te tretiraju kao cara a na drugoj da moraš da se provlačiš kroz najodvratnije društvene odnose za koje sam ja ikada čuo, meni se javlja da se za drugu opciju prirodno odlučuju samo oni koji su nesposobni za bilo šta i prirodna govna koja vole da plivaju u tome. Opet bih se ogradio i znam da je drajv ponekad dovoljan za takvu odluku i da tu ima divnih ljudi i ozbiljnih stručnjaka, ali globalno mislim da je fer reći da nove snage školuju oni najgori među nama i ekstremno mi je žao što je tako.

 

Eto, to bi bilo neko moje viđenje naše startup/IT/programerske scene, ali imajte na umu da jedan čovek nema šanse da sagleda sve to, posebno jer nema nekih egzatnih podataka niti neko ima neku statistiku koja bi pomogla. Ipak je ovo zemlja u kojoj ne postoji ni tačan broj zaposlenih u državi, pa kako očekivati neku egzaktnost u sektoru koji je dobrim delom siva zona. 

Ako nekoga zanima, mogu elaborirati neke od stvari, mada cenim da sam već smorio za medalju...

 

Edit: tek sad vidim da sam knjigu jebenu napisao, izvinite :D

Edited February 12, 2015 by Prokleto Djubre

[SleeperSleep]

kako crno smorio, svaka čast i hvala! 

[Indy]

Marvin is back!

[Prokleto Djubre]

kako crno smorio, svaka čast i hvala! 

 

E pa hvala, milo mi da nekog zanima jer se skupilo. Mada je mnogo govnarski reći da te nervira industrija koja ima prosečna primanja 10 puta veća od proseka zemlje, ali te neke mistifikacije i kenjanja su stvarno prevršila svaku meru. Bukvalno ljudi kriju plate jer su im neki menadžeri rekli da tako to treba. Niko ne shvata da je jedini razlog da ćutiš o kinti taj da bi većina mogla biti plaćena daleko manje nego što zaslužuje i da to ne odgovara ni jednom programeru.

Tako da sam odlučio da kad ja budem i sa one druge strane ne nastavljam taj bulšit i da o svemu cepam skroz otvoreno. Al brate, skrolujem sad ovaj čaršaf i mislim da je Indi u pravu i da sam dogurao skoro do celog Marvina :D

[morgana]

bravo za post!

[Singer]

tl;dr

[Prokleto Djubre]

bravo za post!

 

E pa hvala, zaista nema na čemu pošto vidiš da je meni želja da izbalegam ovo bila daleko veća nego bilo čija za čitanjem. :D Ako sam dobro shvatio, ti si deo slične priče u CG? Ako je tako, ne bi bilo zgoreg da čujemo neke konkretne podatke ako ih imaš, kako je tamo, barem lični utisak? Ne znam da li izvan Podgorice može da se napravi nekakva lokalna scena s firmama zbog veličine gradova, ali moram priznati da nemam blage veze sa vašom situacijom a voleo bih da znam.

Inače, mislim da nisam pomenuo da se polako pojavljuje i investitorska scena, krenulo je iz Hrvatske s par primera, ali postoji mogućnost da će za dobru ideju uskoro moći na regionalnom nivou da se nađe npr. angel investor što bi moglo promeniti situaciju iz korena u svim našim državicama i značilo bi da ne mora da se seli s Balkana da bi se terala tipična startap priča. Ovo bi se moglo pokazati kao mnogo interesantno, ali ja sam malo skeptičan da će to izaći iz okvira par bogatih ljudi kojima je dosadno. Nisam siguran da tako nešto postoji i u jačim evropskim državama, znam da Nemci imaju investitore koji su skoro pa na kalifornijskom nivou, ali izvan toga ipak mora da se ide u sunčane krajeve po keš. Jedino što mi pada na pamet kao mogućnost je da neko primeti značajnu jeftinoću balkanaca (sumnjam da će iko posmatrati ovako male države kao odvojene, jedina šansa je da se prodamo na gomili) ali nisam siguran da li će to biti dovoljno.