Radnicka klasa danas, prekarijat ili svi

[ToniAdams]

sta da radim kad sam alergican na kvazilevicarske a opet uberelististicke baljezgarije.

[MancMellow]

Ja ne verujem nesto puno u klase, samo da budem jasan i to upravo iz tog razloga sto je sve do besvesti izmesano. Pisem generalno kako mislim da drugi dozivljavaju.

[Sestre Bronte]

Да, неки од менаџера у Голдман Саксу је радник, а чистач ципела није.

 

Гњавите се безвезе. На страну наши лични трипови и форумске зајебанције, свет се толико променио да је немогуће мерити га нити објаснити системом који је крајем претпрошлог века формулисао неки брадати Немац. Каква радничка класа, јебала вас Лепа Брена: прекаријат је термин који тражите. Инди то зна, он га је међу првима увео на форум.

 

da, prekarijat je pravi termin današnjice

 

ali što se ne prisetiti časova marksizma ponekad, meni ga je predavao zoran avramović, dokazani marksista 

Edited November 29, 2014 by Braća Strugacki

[MayDay]

Да, неки од менаџера у Голдман Саксу је радник, а чистач ципела није.

 

Гњавите се безвезе. На страну наши лични трипови и форумске зајебанције, свет се толико променио да је немогуће мерити га нити објаснити системом који је крајем претпрошлог века формулисао неки брадати Немац. Каква радничка класа, јебала вас Лепа Брена: прекаријат је термин који тражите. Инди то зна, он га је међу првима увео на форум.

Pa to sto rad nije homogen vec varira u visini i kvalitetu vestina jeste jedan od najbitnijih razloga zasto marksisticka teorija nije sasvim ispravna, tj zasto marksisticka predstava nije potpuno viabilna (ne znam bolju rec na srpskom).

Druga stvar koju treba dodati jeste to da ono sto vidjamo u novembru mesecu 2014. godine gospodnje nije isto sto i kod bradatog Nemca jer ono sto smo u stanju da vidimo danas jeste rezultat i delovanja institucija koje su nastale ne samo pod istorijskim datostima koje imaju isti intenzitet sve do danas, nego i zbog kolektivne akcije koju je zagovarao bradati Nemac. Nismo u laboratoriji.

Edited November 29, 2014 by MayDay

[Verterdegete]

Dal se zajebavas?

 

 

Pa u pravu je. Makar za zavarivace. Ja bih tu dodao i autelektricare i anesteziologe npr. Vrsni pripadnici ovih struka su trazeniji, teze zamenljivi i bolje placeni nego univerzitetski profesori.

[MancMellow]

Autoelektricar? 

 

E, ok.

[ToniAdams]

cisto da pomenem, u jednoj nasoj bulja firmi, gde su inzenjeri u birou jedva zaradjivali 300 evra, dobar zavarivac koji je radio metalne konstrukcije jedne hale, i samim tim imao ne veliku vec ogromnu odgovornost, tukao je bez problema preko 2k evra mesecno.

[kobni zelaya]

Да, неки од менаџера у Голдман Саксу је радник, а чистач ципела није.

 

Гњавите се безвезе. На страну наши лични трипови и форумске зајебанције, свет се толико променио да је немогуће мерити га нити објаснити системом који је крајем претпрошлог века формулисао неки брадати Немац. Каква радничка класа, јебала вас Лепа Брена: прекаријат је термин који тражите. Инди то зна, он га је међу првима увео на форум.

Moram da plusjedanujem ovo. Prekarijat - to su nenužni ljudi današnjice.

 

Nego Prezupč je isto što i Vice, samo za drugu publiku. Intervju je izmišljen, vidi se iz aviona, što možda i nije loše samo po sebi.

[MancMellow]

cisto da pomenem, u jednoj nasoj bulja firmi, gde su inzenjeri u birou jedva zaradjivali 300 evra, dobar zavarivac koji je radio metalne konstrukcije jedne hale, i samim tim imao ne veliku vec ogromnu odgovornost, tukao je bez problema preko 2k evra mesecno.

 

da, ali nismo poredili sa dipl. inzenjerima, lekarima, pravnicima, istoricarima. pricali smo nesto drugo.

 

ali realno nebitno, ovo je sve sustinski off...

Edited November 29, 2014 by MancMellow

[ToniAdams]

opet ne razumes sta pisem. dizem ruke.

[Dagmar]

jesam i da budem jasan, nemojte mi molim vas srbiju kao primer.

 

i dalje, teze zameniti zavarivaca od obicnog radnika na gradjevini, ali je daleko teze zameniti profesora univerziteta od recimo 5 banki koji iza sebe ima desetine naucnih radova iz te oblasti, medjunarodne veze, ugled medju studentima i potencijalnim studentima. koliko treba vremena da "nastane" ovakav profesor univerziteta, a koliko treba vremena da "nastane" dobar zavarivac, miner, itd? Ja mislim da treba jedno tri puta duze vremena, minimum. 

 

a ovo sto je indy napisao za otkaz...to je jednostavna i ok definicija. 

 

To daleko teže je u današnje vreme postalo takođe lako, i o inostranstvu ja lično i pričam. Ako su pre 20 godina grabili da najboljeg studenta uvedu u profesorku trajektoriju, danas je jako lako zameniti običnog građevinca, nešto malo teže ali i dalje relativno lako naći zavarivača, i daleko (nek ti bude) teže od zavarivača komparativno, ali i dalje vrlo lako objektivno je naći novog profesora. Zašto? Zato što na mom departmanu na jednog redovnog profesora koji još ne razmišlja o penziji dolazi nekoliko vrlo dobrih vanrednih profesora. Da, vreme koje je potrebno da nastane ovakav profesor jeste jako dugo, konkretno jedan od mojih bivših supervizora je u tom poslu preko 20 godina (od PhD studenta, preko postdoka pa do assistant professor pozicije). To predugo vreme obuke i visok nivo vrlo specijalizovanih znanja i veština i dalje ne znači da je ovakve ljude teško naći. Na mojoj bivšoj katedri ima jop nekoliko ovakvih ljudi poput ex supervizora. Od profesora koji je tu trenutno neki su u naučnom smislu i daleko bolji, recimo ima tu i Nature-a i tako tih ne-može-više časopisa među ovim vanrednima, a profesor već godinama ne objavljuje tako visoko, nekih 15ak.

 

Ipak, samo jedan od tih senior postdokova i assistant profesora postaće redovni profesor. Od onih koji ne stignu do redovnog, neki su već otpušteni, nekima ugovori ističu za godinu-dve i neće biti produženi.

 

Kad dođe vreme za penziju, za mesto profesora boriće se nekoliko desetina najjačih kandidata koji su u tom trenutku još uvek zaposleni kao vanredni, ovi koji su u međuvremenu "istrošili" svoje vanredne pozicije i otpali nažalost nežće biti pozvani na intervjue, takva je praksa. Od tih nekoliko desetina, jedan će ostati na departmanu da zameni redovnog, a ostali su potrošna roba i sa svojih 40+  (i 20 godina obuke&iskustva sa fantastičnim publication listama, znanjima koja su sticali par decenija itd) potražiće mesto u industriji (lucky few) za komparativne plate, u srednjim školama kao docenti (mnogo manje plate, ali će opet biti srećni ako nađu nešto), a ovi ostali kako kome bude. Hit je slučaj jednog koji je postao baštovan, to sam pre par nedelja čula, vrlo demotivating za moje uši.

 

Ovaj jedan koji uspe, često ništa bolji od onih drugih 20, imaće međutim izuzetnu platu i jako lep i lukrativan posao bez otkaza do penzije, iako je objektivno uglavnom vrlo ne-scarce što se tiče veština, i niko se nije salomio da ga nađe da zameni starog profa nego se on lomio sa ovim ostalima da njega izaberu.

 

Izuzetak su naravno neki profesori legende kojima će zamene biti verovatno ispod nivoa, ali među redovnima takve retke zverke nailaze jednom u deset slučajeva, ako i toliko.

[morgana]

Pa postoji ta skola misljenja u SAD da visoko obrazovanje ne odgovara trzistu i da balon studija prevashodno humanistickih nauka proizvodi slabo zaposljive tj viskove dok, sa druge strane, nedostaje visokokvalifikovanih radnika u industriji, pa i da postojece institucije ili obrazovni procesi nisu dovoljno prilagodjeni savremenoj industriji da bi izbacili na trziste takve kadrove kad i koliko treba.

postoji i misljenje da je ta skola misljenja pretjerana, makar sto se tice obrazovnog balona.

kako god, industrija se mijenja brze nego obrazovne institucije a visokokvalifikovana radna snaga moze da ima bolji polozaj nego visokoobrazovani (to cak i nije novost)

Edited November 29, 2014 by morgana

[Dagmar]

a svi profesori univerziteta su kao taj o kome pricas?

moje iskustvo je drugacije, moguce da ne poznajemo iste profesore univerziteta.

pritom, to koliko je vremena potrebno da bi se samoizgradio neki strucnjak potpuno je irelevantno.

ona mejdejina definicija ti je znaci okej?

 

 

Ovo. To da li je neko morao da radi i uči paralelno preko 20 godina sa radnim vremenom od preko 50 sati nedeljno (par ljudi na katedri ubijali su i znatno više) postaje irelevantno kad ti je na ponudi pet takvih za jedno raspoloživo mesto. Tad si lako zamenjiv, as in ako treba nađi kvalitetnu zamenu može da se završi za nekoliko meseci pasivnog postavljanja oglasa i nekoliko rundi intervjua, bez da se nešto cimaš i mučiš oglašavajući poziciju na pet kontinenata i da tražiš mesecima i godinama na validnog kandidata.

[Utvara]

Jedan članak iz Vremena.

 
1. Biznis klub
2. Mali preduzetnici
Mali i mikro preduzetnici, niži direktori, krupni poljoprivrednici koji poseduju srednji ekonomski i/ili organizacioni kapital.
Naslednici malih preduzetnika 2012. u manjem procentu nego ranije nastavljaju očev biznis, sada to čini 16,3 odsto njih; godine 1989. činilo je 23,5 odsto, a 2003. čak 26,7 odsto njih. I ta indicija može biti zanimljiva zbog toga što protivreči popularnim sloganima o perspektivama masovne preduzetničke inicijative.
3. Visokoobrazovani
Stručnjaci, samozaposleni i slobodne profesije i niži rukovodioci sa univerzitetskim obrazovanjem koji poseduju mali ekonomski i/ili organizacioni i veliki kulturni kapital
Broj fakultetlija seljačkog porekla se za dvadeset tri godine prepolovio: 1989. takvih je bilo 24 odsto, a 2012. godine – 12,6.
4. Činovnici
Službenici, tehničari, samozaposleni, slobodne profesije i niži rukovodioci bez univerzitetskog obrazovanja, koji imaju mali ili nemaju nikakav ekonomski i/ili organizacioni kapital, a imaju mali kulturni kapital
5. Majstori

VKV i KV ne/manuelni radnici, koji su bez ekonomskog i/ili organizacionog kapitala, a imaju mali kulturni kapital
6. Proleteri
PKV i NK ne/manuelni radnici koji su i bez ekonomskog i/ili organizacionog i kulturnog kapitala
7. Zemljodelci
Sitni privatni poljoprivrednici koji imaju zanemarljiv ekonomski kapital, a nemaju organizacioni ni kulturni kapital
 
Biće zanimljivo kad te brojke o povratku u "evropsku baštu" budu preciznije razjašnjene, s obzirom na to da je znatan deo radničke klase u socijalizmu pripadao takozvanim radnicima polutanima.
Inače, osim u slučaju Pol Potovog režima, nije zabeležen masovniji povratak na selo, a po jednoj analizi ekonomiste Mihajla Arandarenka, sadašnja poljoprivreda u Srbiji angažuje za trećinu više radne snage nego što bi se moglo očekivati za sadašnji nivo poljoprivredne proizvodnje.

 

[ToniAdams]

naravno.

a pomenute dobre zavarivace je tesko naci izmedju ostalog i zato sto imaju veoma kratak zivotni vek.

 

za sporije i mamurne, pricam samo i jedino u suprot tezi da je radnicka klasa onaj ko je lako zamenjiv.