Politika i poplave

[Hamlet Strašni]

... 

Edited May 27, 2014 by Hamlet Strašni

[pacey defender]

Izbori ne postoje, samim tim mi ne glasamo ni za koga. Sve je to privid. Ako glasas glasaces za nekog od nitkova, ako ne glasas sistem je postavljen tako da od tvog neglasanja ima koristi taj zbog kojeg nisi glasao. U ovako glomaznom drzavno-interesnom aparatu uvek ima dovoljno pripadnika establismenta, medijskom agresijom sludjenih i prosto nedovoljno inteligentnih i promisljenih ljudi koji ce svojim glasovima ponistiti ono sto si ti hteo da postignes neizlaskom na izbore. Ta mantra "sta hocete za ovo ste glasali" je jedna od najodvratnijih i najprljavijih cigli koju nam prodaje isti taj establisment i prodaju je uglavnom stranke koje su razocarane zbog toga sto nismo u vecini glasali za njih i nadaju se da ce se deo glasova preliti kod njih, pa da onda one mogu da rade u sledecem mandatu ovo sto radi SNS u ovom. Videli smo vec to.

 

 

Poserem se u praznu tikvu svakom moronu koji je glasao za ove majmune.

 

[harper]

sve pet za ostatak posta, no sa ovim se ne slazem. ovaj i ovakav establisment je meta-istorijska konstanta srpskog politickog zivota brat-bratu zadnjih 100 i kusur godina. cvrstorukastvo i odrodjenost od naroda, oligarhija i kleptokratija, idu ruku por ruku. to je, zapravo nas default establisment kojem revertujemo u kriznim periodima (minus recimo 35 godina pod Titom).

 

Moram da priznam da ne razumem politicki stav koji se bazira na istorijskom determinizmu. Globalne politicke okolnosti se menjaju svakodnevno pod uticajem niza faktora i to sta su nasi preci zeleli od politicara prethodnih 65 od 100 godina po mom sudu uopste nije relevantno. Kako ja to vidim, istorija se nikada ne ponavlja i iz nje se kad je politika u pitanju nista ne moze nauciti, niti se ikakvi zakljucci relevantni za politicki aktuelne prilike mogu donositi. Stavise, ne cudi me neuvremenjenost i posledicna nesposobnost aktuelnih politika ako ce politicari u krizi (uzgred, kojoj krizi?) da povuku establisment u modele ponasanja koje su koristili nasi pradedovi samo zato sto im je to poznato.

[harper]

 

 

Da. I? Ove dve stvari uopste ne iskljucuju jedna drugu.

[MancMellow]

sve pet za ostatak posta, no sa ovim se ne slazem. ovaj i ovakav establisment je meta-istorijska konstanta srpskog politickog zivota brat-bratu zadnjih 100 i kusur godina. cvrstorukastvo i odrodjenost od naroda, oligarhija i kleptokratija, idu ruku por ruku. to je, zapravo nas default establisment kojem revertujemo u kriznim periodima (minus recimo 35 godina pod Titom).

 

Ovo prosto nije tačno. Tačno je da smo imali oligarhija i ologarhija na vlasti, ili bar sistema koji su se ponašali oligarhijski, možda smo ponekad imali čak i ohlokratiju, a uglavnom neku mešavinu demokratije i oligarhije. Ali nije tačno da smo uvek imali vladu manjine koja se samo silom, parama i uticajem nalazila u ulozi političke, ekonomske i druge elite, a da su to istovremeno bili i najgori među nama. Te zemlje su iza sebe ostavile dovoljno vidljive tragove da je očigledno da je neko razmišljao i o sadašnjosti i o budućnosti. I Kneževina/Kraljevina Srbija i Kraljevina SHS/Jugoslavija i FNRJ/SFRJ (posebno FNRJ). Ovo sada je rezultat jednog dugog propadanja i nema pravog precedenta u proteklih 200 godina. Ovo je ono što smo pisali početkom 2000-tih da mi u stvari nismo još ni svesni kakva se katastrofa dogodila 90-tih. E pa, polako postajemo svesni... Urušenje, mislim da je to reč. 

[nenad]

Ne znam kako tacno da formlisem ovu misao koja mi se od jutros muva po glavi ali pokusacu.

 

Ovu vlast, njene prirepke i uopste clanove tog politicko-medijsko-analiticko-ekspertsko-tajkunskog establismenta, bez obzira na to s koje strane politickog spektra dolaze, vrlo je neprijatno iznenadila ovakva i ovolika ljudska solidarnost, cak i prekogranicna, a jos neprijatnije je iznenadilo potpuno odsustvo razumevanja na poslednjim medijima koje nisu zatakli za pojas, drustvenim mrezama i internetu uopste, za njihovo guslanje i prenemaganje koje oni muljaju po ustima i pokusavaju da prodaju kao politicku principijelnost, civilizacijski stav i politicki aktivizam. Trenutno su puni mediji sokiranih nazovi politicara, nazovi novinara, nazovi eksperata, nazovi analiticara i nazovi ljudi koji landaraju okolo, tapsu jedni druge po ledjima, opravdavaju iz cehovske lazne solidarnosti ovog ili onog, cepaju neku nepotrebnu i perifernu dlaku nacetvoro, apsolutno zgrozeni time sto su u ovoj drzavi iz senke iskocili na scenu neki obicni ljudi koji bez primisli o sopstvenoj koristi volontiraju, pomazu i bez ikakvog roptanja krpe socijalne provalije i bezdane koje su srpski politicari i njihovi udjiguzi ostavili za sobom raznoseci drustvenu supstancu na nacin na koji su raznosili pare iz korisnih stavki u budzetu, pesak sa nasipa, misterioznu robu iz robnih rezervi koja ce se aktivirati nekada, u nekoj dalekoj buducnosti, kada se za to steknu neki nemusti uslovi i sve drugo cega su mogli da se dokopaju.

 

Ja zaista ne znam, nisam primetio, proslo je to pored mene, kada se desio taj opsti raskol izmedju naroda s jedne i institucija koje bi tom istom narodu trebalo da olaksaju, obogate i u krajnjoj liniji sacuvaju zivot, s druge strane. Ono sto znam, jer vidim, je da je taj raskol takav i toliki da se komotno moze govoriti o novoj neverovatnoj podeli u Srbiji na gradjane i establisment, dve grupe koje se susrecu samo onde gde su prinudjene da se susretnu i u kojoj ova druga grupa radi ovoj prvoj o glavi iz nadinstitucionalnih, nadideoloskih, nadpolitickih, nadinteresnih i nadstranackih razloga. Neprijatna je cinjenica da nama nije problem nekakav Aleksandar Vucic ili tako neka druga parapoliticka protuva i diletant, nama su problem sve stranke, svi politicari, svi mediji sa nacionalnom frekvencijom, sve drzavne institucije, policija, vojska, Crkva, sva ministarstva, svi sekretarijati, sve lokalne, regionalne ili drzavne uprave, sve komisije, sve agencije, ceo jebeni drzavni aparat od najsitnijeg biroa koji zivi u nekoj smrdljivoj i zagusenoj kancelariji od par kvadratnih metara pa do premijera i predsednika. I sada se ceo taj sistem pokrenuo da se odbrani od poplavljenih gradjana, od volontera, od obicnih ljudi koji prebiraju po novcanicima da bi videli imaju li za jos jednu kesu pelena, jos jedan balon vode, jos jedan paket toaletnog papira da kupe i nekome posalju, od onih koji su skakali u bujicu za macetom i kucetom, kojima su ledja pucala danima na nasipima, klizistima, centrima za smestaj izbeglica i na drugim mestima gde se tuklo s nadirucom vodom da bi se sacuvali zivot i imovina onom do sebe. Placeni novinari, dotirani glumci, opozicioni politicari, vecite javne licnosti i heroji tabloida, samozvani eksperti i analiticari, cela ta bulumenta krvopija i interesdzija, upregla se u zastitu svoje infrastrukture neznanja, nesposobnosti, nepotizma, stranackih i drugih kombinacija, medijske ekskluzive i parazitizma. Pitam se za ovog ili onog zasto se nije javio da kaze ovo ili ono protiv ovoga ili onoga, a sad mi se cini da je za bilo koga od njih bolje da cuti, jer ko se nije uopste javljao taj je jedini dusu sacuvao.

 

Nikad nisam bio nekakav anarhista, neprijatelj establismenta, imam prilicno konzervativna shvatanja kad su metapoliticke stvari u pitanju, ali imam zelju da se u ovom trenutku zahvalim izvesnoj Jasmini Ivanovic, gradskom sekretaru za socijalnu zastitu zato sto mi je sinoc jednom recenicom zaokruzila svu trulez, sav jad i svu besmisao celog tog samozivog i samodovoljnog sistema zla, pokvarenosti i nitkovluka, taj zrvanj kojim se drobe ljudski karakteri i zivoti, tu gadost koja sebe naziva javnoscu Srbije. Mi nismo bolestan i zao narod, sto olako zakljucujemo kad god se dese neke krupne i zahvatne stvari, mi smo zdrav pacijent koji se u stanju indukovane bolesti drzi pogresnom terapijom. Mi nemamo veze sa ovim establismentom u Srbiji, on je sam sebe stvorio i sam sebe odrzava. I mi smo, na kraju, danas u otvorenom ratu protiv tog i takvog establismenta. Ratu koji moramo da dobijemo zbog naseg mentalnog zdravlja i buducnosti nase dece.

 

sve tacno, samo bih dodao da je jedan od najvecih problema sto je veliki deo naroda spreman, samo ukoliko mu se ukaze prilika, da postane deo tog establismenta.

[Takeshi]

meni deluje da je jedino dobro iz ove situacije, to sto se videlo da ipak postoji nekakva energija u ljudima, za koju se mislilo da je odavno nestala.

cak imam utisak da je ljudima koji se godinama osecaju kao govna, trebala jedna ovakva sok terapija.

verovatno ce efekti biti kratkotrajni i neuhvatljivi, bez ozbiljnijih posledica. ali, barem da se zna da postoji akumulacija.

[TheBigFlegma]

sve tacno, samo bih dodao da je jedan od najvecih problema sto je veliki deo naroda spreman, samo ukoliko mu se ukaze prilika, da postane deo tog establismenta.

Čuj spreman, žudi za tim. Ali to je valjda normalno, bem li ga.

[harper]

sve tacno, samo bih dodao da je jedan od najvecih problema sto je veliki deo naroda spreman, samo ukoliko mu se ukaze prilika, da postane deo tog establismenta.

 

Prirodna je zelja kod drustveno aktivnih ljudi da budu deo establismenta, da se procuju u javnosti, da urade nesto korisno za druge, da bar napreduju u zivotu i ostave neko ime za sobom. To nije i ne treba da bude sporno. Neprirodno je ono sto se kod nas desava, da mnogi strucni, obrazovani i posteni ljudi s gadjenjem i gnusanjem odbijaju da ucestvuju u javnom zivotu jer ne zele da iz njega izadju trajno zaprljani. Ono sto je problem je sto je nas establisment, uporno promovisuci nitkovluk i generalno niske standarde, postepeno evoluirao i pretvorio se u nakazu i karikaturu onoga sto bi jedan stabilan i solidan establisment trebalo da bude. Svuda ima budalastina, sranja, pogresnih idola, poganog ulizistva i brojnih drugih devijacija ali nama je ceo sistem postao devijacija u kojem mozes da napredujes jedino ako si devijantan. Toliko je preteglo na stranu idiota da vise cak unutar tog sistema ne mozes da se sakrijes u neki cosak i sa grupom saradnika radis kako treba. Dajes los primer, jebi ga.

Edited May 27, 2014 by harper

[MancMellow]

Čuj spreman, žudi za tim. Ali to je valjda normalno, bem li ga.

 

to je savršeno normalno. 

 

1) svako (ogromna većina) živi u nekom, u jednom, društvu i samo u okviru njega može da napreduje na bilo koji način

 

2) ako se neko rodi, odraste, živi u tom društvu, norme ponašanja tog društva će u ogromnoj meri uticati na shvatanje normalnosti. Ove se dovode u pitanje od strane većine samo onda kada je belodano jasno da društvo kao sistem NE funkcioniše ili da su rezultati njegovog funkcionisanja u dubokoj suprotnosti sa onim vrednostima koje su prosto urođene skoro svakom čoveku bez obzira na to gde odrasta - a to je pravo na život. Dakle pričamo o slučajevima masovne bede i gladi,  o ratovima (uglavnom onda kada su neuspešno vođeni, mada ne nužno) i - o prirodnim kastrofama kada zakaže zaštita. 

[DarkAttraktor]

Moram da priznam da ne razumem politicki stav koji se bazira na istorijskom determinizmu. Globalne politicke okolnosti se menjaju svakodnevno pod uticajem niza faktora i to sta su nasi preci zeleli od politicara prethodnih 65 od 100 godina po mom sudu uopste nije relevantno. Kako ja to vidim, istorija se nikada ne ponavlja i iz nje se kad je politika u pitanju nista ne moze nauciti, niti se ikakvi zakljucci relevantni za politicki aktuelne prilike mogu donositi. Stavise, ne cudi me neuvremenjenost i posledicna nesposobnost aktuelnih politika ako ce politicari u krizi (uzgred, kojoj krizi?) da povuku establisment u modele ponasanja koje su koristili nasi pradedovi samo zato sto im je to poznato.

naravno da se istorija ne ponavlja & da se okolnosti menjaju, ali mi kao drustvo ponavljamo odredjene obrasce ponasanja (reprodukovanje patrijarhalnih normi u politickom zivotu i javnom govoru, erotski odnos prema vodji, itd) koji se svako malo iznova ovaplote u cvrstorukaskoj, kleptokratskoj politickoj eliti koja aktivno razgradjuje ono malo institucija drzave koje smo u prethodnom periodu napravili (od Milosevica koji je razgradjvao komunisticko nasledje do Vucica koji razgradjuje tekovine 5.10.). to je prosto neka antidemokratska meta-konstanta u nasem politickom zivotu.

 

inace, kad je Vucic vec dobrano zaseo na vlasti, Dubravka Stojanovic je u Pescaniku uzela pa samo analizirala frapantne slicnosti izmedju politickih parola sa pocetka veka i ovih danasnjih (pa je iskopala primera kako je 'Slobo mi te volimo', zapravo bilo 'Pasicu mi te volimo' pre 90 godina). isto tako je pricala o kulturi objedinjavanja vlasti i toga kako se za sve u ovoj zemlji pita Vucic (od toga ko ce da bude prvak u fudbalu do zaposljavanja rodbine preko veze) pa iznela primer kako 1915 ruski ambasador u Nisu pisao u svojim beleskama kako nije mogao da opravi vodokotlic u svojoj hotelskoj sobi u NIsu (gde je tad bila vlada), pa iso od najnize do najvise instance u hotelu, pa preko ostalih nadleznih instanci s vlade na koje su ga uputili i nije opravio vodokotlic sve dok nije kontaktirao licno Pasica. e to je ta Srbija kroz prostor i kroz vreme.

Edited May 27, 2014 by DarkAttraktor

[nenad]

Prirodna je zelja kod drustveno aktivnih ljudi da budu deo establismenta, da se procuju u javnosti, da urade nesto korisno za druge, da bar napreduju u zivotu i ostave neko ime za sobom. To nije i ne treba da bude sporno. Neprirodno je ono sto se kod nas desava, da mnogi strucni, obrazovani i posteni ljudi s gadjenjem i gnusanjem odbijaju da ucestvuju u javnom zivotu jer ne zele da iz njegqa izadju trajno zaprljani. Ono sto je problem je sto je nas establisment, uporno promovisuci nitkovluk i generalno niske standarde, postepeno evoluirao i pretvorio se u nakazu i karikaturu onoga sto bi jedan stabilan i solidan establisment trebalo da bude. Svuda ima budalastina, sranja, pogresnih idola, poganog ulizistva i brojnih drugih devijacija ali nama je ceo sistem postao devijacija u kojem mozes da napredujes jedino ako si devijantan. Toliko je preteglo na stranu idiota da vise cak unutar tog sistema ne mozes da se sakrijes u neki cosak i sa grupom saradnika radis kako treba. Dajes los primer, jebi ga.

 

ne pricamo o istim stvarima. kod nas su ljudi spremni da postanu deo establismenta samo zato sto je to jedini nacin da prezive (ili da sebi olaksaju zivot). establisment se pobrinuo da ga dobar deo naroda vidi kao jedini izlaz iz svoje muke. sama ta cinjenica bilo kakav eventualni udar na establisment od strane nezadovoljnog naroda cini umnogome manje verovatnim.

 

@flegma

slazem se...

Edited May 27, 2014 by nenad

[pacey defender]

Da. I? Ove dve stvari uopste ne iskljucuju jedna drugu.

Ja mislim da se itekako isključuju. Ne može se skinuti odgovornost sa naroda za vlast koju ima. Teza koji nam Vučić i njegova svita prodaju je da narod nije dovoljno dobar za njih; ja mislim da su vlast i narod u ravnoteži, te da neko ko glasa za Vučića, Dačića i ekipu ne može biti u ratu sa establišmentom čiji su oni predvodnici. 

Edited May 27, 2014 by pacey defender

[DarkAttraktor]

Ovo prosto nije tačno. Tačno je da smo imali oligarhija i ologarhija na vlasti, ili bar sistema koji su se ponašali oligarhijski, možda smo ponekad imali čak i ohlokratiju, a uglavnom neku mešavinu demokratije i oligarhije. Ali nije tačno da smo uvek imali vladu manjine koja se samo silom, parama i uticajem nalazila u ulozi političke, ekonomske i druge elite, a da su to istovremeno bili i najgori među nama. Te zemlje su iza sebe ostavile dovoljno vidljive tragove da je očigledno da je neko razmišljao i o sadašnjosti i o budućnosti. I Kneževina/Kraljevina Srbija i Kraljevina SHS/Jugoslavija i FNRJ/SFRJ (posebno FNRJ). Ovo sada je rezultat jednog dugog propadanja i nema pravog precedenta u proteklih 200 godina. Ovo je ono što smo pisali početkom 2000-tih da mi u stvari nismo još ni svesni kakva se katastrofa dogodila 90-tih. E pa, polako postajemo svesni... Urušenje, mislim da je to reč. 

pa dobro, meni ovo nije nezamislivo sto pricas. vrlo moguce da je tako.

 

edit: mislim, svakako znas bolje od mene.

Edited May 27, 2014 by DarkAttraktor

[nenad]

Ja mislim da itekako isključuju. Ne može se skinuti odgovornost sa naroda za vlast koju ima. Teza koji nam Vučić i njegova svita prodaju je da narod nije dovoljno dobar za njih; ja mislim da su vlast i narod u ravnoteži, te da neko ko glasa za Vučića, Dačića i ekipu ne može biti u ratu sa establišmentom čiji su oni predvodnici. 

 

smetnuo si s uma da su vucic, dacic i ekipa jednako na celu establismenta kao i tadic, ceda, djitler, kostunica..... ukratko svi koji su se od 90e naovamo pojavili na politickoj sceni (osim radulovica, naravno :) ).