zakon o radu, posledice, kritike i (retke) pohvale

[Lord Protector]

Vidim da se Radulović zanosi potpunim povlačenjem države iz privrede (što je sasvim OK u stabilnim privredama sa malim brojem nezaposlenog stanovništva) ali to ovde nije slučaj. Srbija je daleko od toga, broj nezaposlenih i očajna ekonomska situacija nalažu baš suprotno, aktivnu državnu intervencionističku politiku, pokretanje infrastrukturnih projekata gde bi se zapošljavao veći broj ljudi, pa čak i javne radove u krajnjoj instanci. Privatni sektor nema ni kapaciteta ni mogućnosti da apsorbuje priliv novih nezaposlenih ljudi.

Edited December 18, 2013 by slow

[pacey defender]

Vidim da se Radulović zanosi potpunim povlačenjem države iz privrede (što je sasvim OK u stabilnim privredama sa malim brojem nezaposlenog stanovništva) ali to ovde nije slučaj. Srbija je daleko od toga, broj nezaposlenih i očajna ekonomska situacija nalažu baš suprotno, aktivnu državnu intervencionističku politiku, pokretanje infrastrukturnih projekata gde bi se zapošljavao veći broj ljudi, pa čak i javne radove u krajnjoj instanci. Privatni sektor nema ni kapaciteta ni mogućnosti da apsorbuje priliv novih nezaposlenih ljudi.

a pare za javne radove ćemo obezbediti.... kako? kroz poreze? nove kredite?i onda da te pare damo velji da kapitalno investira jer je odličan u tome?zapravo, zar nismo to radili sve vreme i došli u situaciju ogromnog broja nezaposlenih i očajne ekonomske situacije? Edited December 18, 2013 by pacey defender

[Aće]

nema te racunice i kombinacije koja ce moci da pokrije sadasnje stanje, gde u svakoj drzavnoj ustanovi ili javnom preduzecu ima od dva do pet puta vise zaposlenih od stvarnih potreba.

[Prospero]

Nije to baš tako, postoji disbalans u broju zaposlenih i potrebama za uslugama javnog sektora, ali ne i wall-to-wall prezaposlenost u istom.

[bokki]

ali tako što ćeš popraviti privatni sektor, a ne uništiti javni.

Javni sektor je masakrirao privatni,veliku većinu većinu poslodavaca i zaposlenih kod njih.Lepo su ga (p)opravili.

[Dagmar]

Javni sektor je masakrirao privatni,

Bas naprotiv, privatni sektor je masakrirao javni, pogledaj samo koliko je bolje funkcionisalo skolstvo pa i zdravstvo pre privatizacije drzave. Meni je realno zao ove dece koja sad idu u skolu kad ih uporedim sa mojim vremenom.

[Lezilebovich]

a to ima veze sa privatnim sektorom, kako ?

[Aće]

i ja jedva cekam objasnjenje.

[Filipenko]

a pare za javne radove ćemo obezbediti.... kako? kroz poreze? nove kredite?i onda da te pare damo velji da kapitalno investira jer je odličan u tome?zapravo, zar nismo to radili sve vreme i došli u situaciju ogromnog broja nezaposlenih i očajne ekonomske situacije?

Mi nismo ništa radili od toga, ni aktivnu intervencionističku politiku, niti smo povlačili državu iz privrede. Zapravo, radili smo najgoru kombinaciju toga, gde smo Veljama i sličnima davali pare za kapitalne investicije, otvarali radna mesta preko subvencija i upumpavali novac u potrošnju. Sve u svemu, radili smo jedno veliko ništa, i zato nam sleduje to što nam sleduje.

[Lord Protector]

a pare za javne radove ćemo obezbediti.... kako? kroz poreze? nove kredite?i onda da te pare damo velji da kapitalno investira jer je odličan u tome?zapravo, zar nismo to radili sve vreme i došli u situaciju ogromnog broja nezaposlenih i očajne ekonomske situacije?

Velju zanima samo njegovih 8%, njega ne zanima što put neće raditi naši radnici već samo to koliko će on biti ''dobar''. Velja je deo problema a ne rešenja, kao i cela politička kasta koja je napravila ovaj očaj od ekonomije. Korumpirani političari i krupan kapital koji kontroliše te iste političare su zamesili ovo što mi sada kusamo.

[Аврам Гојић]

.

[pacey defender]

Mi nismo ništa radili od toga, ni aktivnu intervencionističku politiku, niti smo povlačili državu iz privrede. Zapravo, radili smo najgoru kombinaciju toga, gde smo Veljama i sličnima davali pare za kapitalne investicije, otvarali radna mesta preko subvencija i upumpavali novac u potrošnju. Sve u svemu, radili smo jedno veliko ništa, i zato nam sleduje to što nam sleduje.

U principu se slažem, samo moja poenta je bila to da su do sada raznim Veljama pare bile na raspolaganju. Slow je predložio da.... im i dalje dajemo pare da kapitalno investiraju. Znači, svakako bi bilo bolje da je taj novac odlazio u puteve nego na jebanje Bekute, to nije sporno.

[pacey defender]

Dušan PavlovićZašto treba da se promeni zakon o radu? Zato što ta promena, zajedno sa drugim strukturnim promenama i promenom poreske politke, omogućuje veće zapošljavanje. Suština promene svodi se na smanjenje troška po svakom radniku za poslodavca. Kada poslodavcu smanjite trošak po radniku, on će lakše da se odluči da zaposli novog radnika.Najpre iznosim neka najzačajnija rešenja postojećeg zakona o radu i objašnjavam kako ona povećavaju trošak po radniku. Na kraju objašnjavam kako promena tih rešenja može da dovede do većeg zapošljavanja.1) Otpremnine. Po sadašnjem zakonu (donet 2005. godine), poslodavac koji otpusti radnika mora da mu plati otpreminu za svaku prethodnu godinu radnog staža bez obzira na to da li je radnik tu godinu proveo kod njega ili u drugom preduzeću (član 158). Zamislite radnika koji ima 55 godina života i 30 godina radnog staža. Ako ga zaposlim i držim u mom preduzeću godinu dana, a potom se privredna situacija pogorša i primoran sam da ga otpustim, moram da mu platim otpremninu za 31 godinu radnog staža, a ne samo za onu godinu koju je proveo kod mene. To pravilo važi čak i ako je radniku već isplaćena otpremnina za prethodnih 30 godina kada je odlazio iz prethodnog predzueća.Zašto bih ga pod takvim uslovima zaposlio? Ili ga neću zaposliti, ili ću ga držati na crno. Tada ne moram da mu plaćam ništa ako ga otpustim (a pri tom mogu još da uštedim na doprinosima za penziono i zdravstveno i porezu na njegov dohodak). Predlog novog zakona sadrži promenu: poslodavac plaća otpreminu samo za onaj period koji je radnik proveo kod njega. To snižava trošak po radniku. Poslodavci se tada lakše odlučuju da zaposle novog radnika ili prijave onog koji radi na crno.2) Pronalaženje novog radnog mesta. Pretpostavimo da poslodavac ima dovoljno novca da plati sve godine radnog staža unazad, ili da je jednostavno zaposlio nekog ko nema dugačko radno iskustvo. Sada se javlja novi trošak. Po sadašnjem zakonu otpuštanje radnika je moguće samo ako poslodavac prethodno preduzme mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih (članovi 154-155). Da bi otpustio radnika, poslodavac mora da prođe kroz komplikovanu proceduru koja podrazumeva: premeštanje radnika na druge poslove, obezbeđenje dokvalifikacije i prekvalifikacije, ili pronalaženje radnog mesta kod drugog poslodavca. Sve to poslodavac mora pismeno da obrazloži zaposlenom, pa potom pismeno obavesti sindikat i republičku organizaciju za zapošljavanje, a onda sačeka njihovo mišljenje. Tek ako sve to ne može da uradi, i ako se svi s time slože, poslodavac sme da otpusti radnika. Ali ako otpusti radnika, a propusti da uradi neki od koraka u okviru komplikovane procedure, radnik može da tuži poslodavca. Teret dokazivanja je na poslodavcu (još jedan trošak), dok radnik ne mora ništa da dokazuje. Sudovi po pravilu presuđuju u korist radnika i vraćaju ga na posao, a poslodavac potom mora da mu isplati sve propuštene zarade za vreme koje nije proveo na poslu. Kako vidimo, otpuštanje radnika može puno da košta poslodavca. Da bi izbegao takav potencijalni trošak, poslodavac će ga pre držati na crno ili ga uopšte neće zaposliti. Predlog novog zakona sadrži promenu: poslodavac nema obavezu da donosi program rešavanja viška zaposlenih, što mu dodatno snižava trošak po radniku, što može da dovede do većeg zapošljavanja.3) Minuli rad. Zamislite da ste godinu dana radili kao portir. Vaš minuli rad je godinu dana. Vaš kolega iz druge smene radi na tom mestu već 20 godina. Njegov minuli rad je 20 godina. Oboje zarađujete istu platu, jer obavljate podjednako težak posao. Zamislite da je sada vaša firma propala i da obojica konkurišete za isti posao u drugom preduzeću za isto radno mesto. Obojica ste primljeni, ali sada više ne možete da imate istu platu, jer vaš kolega ima duži minuli rad. On stoga mora da ima višu platu (član 108), iako radi isti posao kao i vi. To je takođe trošak za poslodavca koji može da ga izbegne ako radnika sa dugim minulim radom drži na crno, ili ako vama smanji platu da bi kolegi sa dužim minulim radom dao više. Predlog novog zakona sadrži promenu: poslodavac više nema obavezu platu definiše na osnovu minulog rada. Poslodavci se tada lakše odlučuju da zaposle novog radnika.4) Sindikati. Po sadašnjem zakonu, potrebno je samo dvoje zaposlenih da bi osnovali sindikat u preduzeću. Predstavnika sindikata ne možete da otpustite (član 188). Zamislite preduzeće sa 20 zaposlenih i 10 sindikata. Desetoro zaposlenih ne možete nikako da otpustite. Pogađate, pod takvim uslovima poslodavcima se više isplati da radnike drže na crno. Radnici i tada da mogu osnuju sindikat, ali se ove odredbe na njih ne primenjuju. Ukidanje ove odredbe bi takođe podstaklo poslodavce da prijave radnike koje drže na crno.Postoje još mnoge druge odredbe koje mogu da se navedu u okviru ove diskusije. Ali nadam se da su ove četiri tačke osvetlile suštinu problema. Da bi poslodavac nekoga zaposlio, dobit koji mu taj radnik donosi mora da bude veća od troška koju mu taj radnik stvara. Ako poslodavcu povećate trošak zapošljavanja novog radnika, on ga neće zaposliti ili će ga držati na crno. Pola miliona radnika koji danas radi na crno u Srbiji nisu posledica armije zlih poslodavaca koji mrze radnike, pa ne žele da ih prijave i plate im punu platu, penziono i zdravstveno osiguranje. Njihov rad na crno posledica je (između ostalog) kontraproduktivnog zakona o radu koji je, umesto da štiti radnike, pogoršao njihov položaj i sprečio veće zapošljavanje nezaposlenih.

Za otpremnine i minuli rad je apsolutno u pravuNo, problem je to što će se reforma zasnivati na promeni Zakona o radu, a da će "drugie strukturne promename" verovatno izostati. Šta ćemo sa ovim "između ostalog"?

"Njihov rad na crno posledica je (između ostalog) kontraproduktivnog zakona o radu koji je, umesto da štiti radnike, pogoršao njihov položaj i sprečio veće zapošljavanje nezaposlenih."

Edited December 18, 2013 by pacey defender

[Lord Protector]

Kod nas je privatni sektor nevin kao francuska sobarica, posebno ekipa iz tajkunskog Privrednika, najveći igrači (i ne samo oni) su napravili najveći novac u netransparentnim netržišnim i monopolisanim poslovima/pljačkom države. Kostić, Karići, Mišković, Peconi i Beko su produkt naopakog netržišnog sistema, dogovorne ekonomije između političara i tajkuna i ako neko misli da će ta ista ekipa naprasno postati ekipa vizionara i altruista tipa Ilon Mask ili Bil Gejts grdno se zajebao. O pravima radnika i socijalno odgovornoj državi im je stalo kao do lanjskog snega.

Edited December 18, 2013 by slow

[Dagmar]

a to ima veze sa privatnim sektorom, kako ?

Misko, Beko i ostali... cim je krenula privatizacija drzave poceli su i nasi probelmi. Pogledajte kako je izvozila Srbija kad smo imali veci javni sektor, drzavne fabrike pre 20 godina pravile su nekih dva i po puta veci novac nego ove privatizovane i privatnicke danas. A to se sve odrazilo i na kvalitet preostalih javnih sluzbi tipa prosvete, zdravstva... sve je to takodje funkcionisalo bolje pre 20 godina kad je cela drzava bila u javnom sektoru.Ovi neokapitalisticki privatnici na srpski nacin su nas i unistili... ne samo da ne postuju radna prava u svojim firmama, sad su izgleda narucili i novi zakon o radu koji treba da im omoguci potpunu privatizaciju ovoga sto je ostalo u javnom sektoru sto jos nije pod njihovom apsolutnom kontrolom.Stvarno ne vidim sto bih im ja to podrzavala. Vec su sasvim dovoljno koruptirali i zagadili javni sektor u smislu uprave, sudova i sl, ovo ce samo da im omoguci 100%tnu apsolutnu kontrolu svega izbacivanjem ljudi koji u tim sluzbama jos uvek rade po svojoj savesti.Ne pricam o sitnim privatnicima naravno, i njima ovi kripni privatnici mrse racune. Oni ne placaju doprinose svojim radnicima a sitni privatnik mora... koliko si onda kompetitivan - samo jedan od primera.edit:pejsi, ovo sa otpremninama je potpuno ok i slazem se. Samo to je koliko ja kapiram bells&whistles ovoga zakona, da malo zamagli koju tacno metu treba da pogodi. A to je otpustanje ljudi koji se nisu dovoljno uslihtali trenutno glavnoj stranci, a tu spada najveci broj ljudi koji omogucavaju da u ovoj drzavi javne sluzbe jos koliko toliko funkcionisu kako treba (neke naravno funkcionisu katastrofalno, ali onako generalno govoreci jos se tu da stosta unistiti pa da sve predje u potpuno katastrofalno stanje, a odatle nema nazad, nego zimbabve for ever). Edited December 18, 2013 by Evi_