Jump to content
IGNORED

zakon o radu, posledice, kritike i (retke) pohvale


Ravanelli

Recommended Posts

To je cesto vise do poslovnog bontona nego do onoga sto pise u ugovoru. 

 

Nije rijedak slučaj da se firme zaštite na način da otkazni rok bude nerealno dugačak. Kod mene je recimo dva mjeseca, negdje je to i duže.

 

Sad, obično se tu postiže neki dogovor, ali ako ne, ništa ne spriječava radnika da jednostavno prestane da dolazi na posao u nekom periodu, posle čega se automatski aktivira klauzula o otkazu. Naravno, pričam o optimalnoj varijanti gdje se zarade i doprinosi isplaćuju na vrijeme i radnik ne bi mogao da ima neke konsekvence.

Edited by keitel
Link to comment
  • Replies 1.5k
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

  • Budja

    166

  • Dagmar

    115

  • Аврам Гојић

    71

  • Indy

    71

Top Posters In This Topic

Posted Images

Ako sam 1.4. dao otkaz, u pismu naveo da mi od tada teče otkazni rok, da li je 15. poslednji dan rada, i da u tom slučaju treba da mi isplate u novcu za neiskorišćeni god. odmor od ove godine, a naravno i pola plate za tih 15 dana.

Da li postoji način da me prevare, inače već kasne sa platom, imaju neku foru da uplaćuju samo prvi deo plate već duže vreme, tek smo krajem marta primili drugi deo oktobra.

Link to comment

Znam da nije, zato sam ga i spomenuo :)

mislim da je prvi put to sada pomenuo. ne sećam se je pričao o tome dok je bio ministar.

Link to comment

Sad, moguce je da je to bio njegov predlog interni, a ne nesto sto je uslo i u onaj prethodni predlog zakona. Uostalom, znamo da masa njegovih predloga nije prosla. Npr. to da se odmah smanje porezi na plate (a to mozemo verovati da je trazio).

 

Opet, cak i da je to marketing in hindsight, pokazuje sta bi sledeci put Radulovic uradio da ima mogucnost da odlucuje o/utice na zakon(u) o radu, sto je opet dobro.

Link to comment

Naravno da ne znači da bi onda mlađima ostala trajno zamrznuta plata na zatečenom nivou :isuse: znači da bi bilo ukinuto zakonski obavezujuce automatsko podizanje plate za svaku godinu staža. Mlađima plata ume da raste kako napreduju u karijeri i nevezano za minuli rad.

 

Čovek je hteo da ukine besmislicu zvanu minuli rad, ali tako da zbog toga ne budu oštećena postojeća primanja. I zbog toga između ostalog je prozivan da je nekakav dželat radnika, a onda posle njega bez halabuke prođe zakon sa mnogo gorom odredbom po radnike kada je minuli rad u pitanju.

onda ja nisam dobro razumeo izjavu. onda proizlazi da pretvaranjem u platu s godinama mladjima skace plata? kako bi se izjednacili s platom starijih? onda bi bilo ok da srr iskustvo uzima uz znanje i vestineu ukupnom koeficijentu necije plate za svakog pojedinacno u ugovoru
Link to comment

onda ja nisam dobro razumeo izjavu. onda proizlazi da pretvaranjem u platu s godinama mladjima skace plata? kako bi se izjednacili s platom starijih? onda bi bilo ok da srr iskustvo uzima uz znanje i vestineu ukupnom koeficijentu necije plate za svakog pojedinacno u ugovoru

 

Sad ja ne razumem. Mislim da, svakom radniku treba racunati platu pojedinacno, na osnovu njegovih vestina, znanja, inteligencije, iskustva, vrednosti za firmu itd. Po toj logici, mladjima bi skakala plata kako napreduju po svim tim osnovama. Sto se inace u firmama i desava i bez zakonske obaveze s minulim radom i slicno.

 

Problem s minulim radom kao zakonskom obavezom je da forsira poslodavca da vrednuje radno iskustvo bez ikakve evaluacije da li je to radno iskustvo relevantno ili ne. Naprimer - Djole i Zika su bastovani. Djole ima ukupno 6 godina radnog staza i sve kao bastovan, Zika ima 25 godina radnog staza ali samo 3 kao bastovan, pre je bio portir. Zika ima vecu naknadu za minuli rad od Djoleta, i ako je Djole iskusniji bastovan. To je donekle korigovano novom odredbom da se minuli rad vrednuje samo kod trenutnog poslodavca, ali 1) gornja je situacija je i dalje moguca unutar iste firme, narocito u javnom sektoru gde je poslodavac vrlo sirok pojam 2) sad mozemo da imamo obrnutu situaciju, Mile je 25 godina bastovan ali tek godinu dana radi u trenutnoj firmi, Pera je 3 godine bastovan ali sve vreme radi u trenutnoj firmi, Mile je iskusniji kolega ali Perino iskustvo na istom poslu u istoj firmi se vise vrednuje.

 

Ono sto novi zakon jeste promenio na bolje je da je pojeftinio radnika sa mnogo godina staza kada trazi novi posao. Do sada je bila situacija da imas kandidata za posao za 15-20 godina staza, to vuce vecu platu zbog minulog rada, a ti treba njega da obucavas za taj posao skoro od nule. Onda je racionalna odluka zaposliti nekog sa 0 godina staza.

 

Elem, to sve pokazuje da je trziste rada to koje treba da procenjuje vrednost necijeg iskustva i ugradjuje ga u osnovnu platu (da na pricamo da postoji poslovi koji su takvi da je u sustini nebitno imas li 3 ili 30 godina iskustva - 1 ili 3 godine prave razliku, ali posle ti dodje isto). Radulovicev predlog je nekakav najbolji kompromis, s jedne strane minuli rad treba ukinuti a s druge to je steceno pravo i ljudima su i onako plate male. Dakle ko je koliko zaradio minulog rada, ostaje mu dok je na tom poslu kroz povecanje osnovne plate za taj iznos, a za buduce minuli rad se ukida i ostavlje se trzistu rada da regulise spontano vrednovanje necijeg radnog iskustva.

Link to comment

Sad ja ne razumem. Mislim da, svakom radniku treba racunati platu pojedinacno, na osnovu njegovih vestina, znanja, inteligencije, iskustva, vrednosti za firmu itd. Po toj logici, mladjima bi skakala plata kako napreduju po svim tim osnovama. Sto se inace u firmama i desava i bez zakonske obaveze s minulim radom i slicno.

 

To možda se menja u normalnim privatnim firmama, tako kako kažeš... U državnim to ide malo drugačije... U stvari ne ide uopšte...

Link to comment

OK, tako sam nesto naslucivao iz kapetanovog pitanja, ali onda tu vise nije problem u zakonu o radu.

Naravno, problem je u glavama...

 

Radimo za jednu državnu firmu, eksterno, neke zajebane analize i kalkulacije kretanja na izuzetno specifičnom tržištu ... Kolega savladao poslovanje firme u sitna crevca, otprilike,ima 2-3 lika u Srbiji koji to kontaju bolje od njega...

 

I onda kreće priča, da bi ga zvali da radi za njih, mogu mu dati odličnu platu kao početniku, skoro 600€... Mi se iskidasmo od smeha, ali dobismo objašnjenje, nov je u firmi, može da zna koliko hoće ne može preko toga i tačka... On je početnik...

 

Mislim, ne bi on prešao kod njih ni da mu ponode daleko veću cifru, ali je taj mindset  u državnim organima... NIje bitno koliko znaš i vrediš, nego šta kažu akta... :isuse:

Link to comment

Sad ja ne razumem. Mislim da, svakom radniku treba racunati platu pojedinacno, na osnovu njegovih vestina, znanja, inteligencije, iskustva, vrednosti za firmu itd. Po toj logici, mladjima bi skakala plata kako napreduju po svim tim osnovama. Sto se inace u firmama i desava i bez zakonske obaveze s minulim radom i slicno.

 

Problem s minulim radom kao zakonskom obavezom je da forsira poslodavca da vrednuje radno iskustvo bez ikakve evaluacije da li je to radno iskustvo relevantno ili ne. Naprimer - Djole i Zika su bastovani. Djole ima ukupno 6 godina radnog staza i sve kao bastovan, Zika ima 25 godina radnog staza ali samo 3 kao bastovan, pre je bio portir. Zika ima vecu naknadu za minuli rad od Djoleta, i ako je Djole iskusniji bastovan. To je donekle korigovano novom odredbom da se minuli rad vrednuje samo kod trenutnog poslodavca, ali 1) gornja je situacija je i dalje moguca unutar iste firme, narocito u javnom sektoru gde je poslodavac vrlo sirok pojam 2) sad mozemo da imamo obrnutu situaciju, Mile je 25 godina bastovan ali tek godinu dana radi u trenutnoj firmi, Pera je 3 godine bastovan ali sve vreme radi u trenutnoj firmi, Mile je iskusniji kolega ali Perino iskustvo na istom poslu u istoj firmi se vise vrednuje.

 

Ono sto novi zakon jeste promenio na bolje je da je pojeftinio radnika sa mnogo godina staza kada trazi novi posao. Do sada je bila situacija da imas kandidata za posao za 15-20 godina staza, to vuce vecu platu zbog minulog rada, a ti treba njega da obucavas za taj posao skoro od nule. Onda je racionalna odluka zaposliti nekog sa 0 godina staza.

 

Elem, to sve pokazuje da je trziste rada to koje treba da procenjuje vrednost necijeg iskustva i ugradjuje ga u osnovnu platu (da na pricamo da postoji poslovi koji su takvi da je u sustini nebitno imas li 3 ili 30 godina iskustva - 1 ili 3 godine prave razliku, ali posle ti dodje isto). Radulovicev predlog je nekakav najbolji kompromis, s jedne strane minuli rad treba ukinuti a s druge to je steceno pravo i ljudima su i onako plate male. Dakle ko je koliko zaradio minulog rada, ostaje mu dok je na tom poslu kroz povecanje osnovne plate za taj iznos, a za buduce minuli rad se ukida i ostavlje se trzistu rada da regulise spontano vrednovanje necijeg radnog iskustva.

pa to i ja kazem, nismo se razumeli:)

i ja smatram dq skup svega plus iskustvo treba ici svakom u platu a ne podjednakom

dok ono prvobitno sam pogresno kako rekoh razumeo da se zakucava odavde do vecnosti

 

edit: minuli rad je imao drugu logiku nekad kad je ustanovljen ni ona nije bila bezrazlozna. zelelo se odvojeno nagraditi duzi doprinos radom ne poslodavcu vec celokupnom sistemu. posto se sistem ( a tu podrazumevam sve delatnosti prvredu vanprivredu itd) sjebao u potpunosti, sve je to besmisleno sada.

Edited by kapetanm
Link to comment
  • 1 year later...

 

OCENA USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI: Utvrđena neustavnost odredbe člana 179. stav 3. tačka 5) Zakona o radu

 

 

Ustavni sud je na 20. sednici, održanoj 17. novembra 2016. godine, kojom je predsedavala Vesna Ilić Prelić, predsednica Ustavnog suda:

I U predmetima ocene ustavnosti zakona:

- utvrdio da odredba člana 179. stav 3. tačka 5) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006). (predmet IUz-424/2014)

ZAKON O RADU ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014)

4. Otkaz od strane poslodavca

1) Razlozi za otkaz

Član 179 stav 3. tačka 5)

Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to:

5) ako njegovo ponašanje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom, nezavisno od toga da li je protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak za krivično delo;

Izvor: Vebsajt Ustavni sud, 17.11.2016. 

 

Link to comment

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...