srpska nauka - problematika stapa i kanapa

[Prospero]

rebalans je negde između 1. i 4. juna, ko preživi pričaće <_<

[gospa buba]

rebalans je negde između 1. i 4. juna, ko preživi pričaće <_<

moja procena je rebalans +10 do 15 danam u zavisnosti od tog tvog datuma :s_w:ako.edip. vidim 2 jul neki sindikat najavljuje nauchnichke demonstracije kod nidze pashica. Edited June 25, 2013 by thermal bug

[Prospero]

Ako plate stignu od 1.7 cilj je da se isplata dela rashoda pomeri u drugi mesec. U tom ritmu ce i isplata koja bi trebala biti krajem decembra u stvari biti pocetkom januara, i tako nece formalno opteretiti budzet za 2013. 1 pomeranje zareza.Послато са HTC ChaCha A810e користећи Тапаток 2

[gospa buba]

Ako plate stignu od 1.7 cilj je da se isplata dela rashoda pomeri u drugi mesec. U tom ritmu ce i isplata koja bi trebala biti krajem decembra u stvari biti pocetkom januara, i tako nece formalno opteretiti budzet za 2013.1 pomeranje zareza.Послато са HTC ChaCha A810e користећи Тапаток 2

naravno, ta plata koja prebaci u sledeci mesec je izgubljena za zivot, necemo je videti vishe nikad <_<

[Prospero]

ti bi to ionako potrošila na gluposti

[Dagmar]

moja procena je rebalans +10 do 15 danam u zavisnosti od tog tvog datuma ako.edip. vidim 2 jul neki sindikat najavljuje nauchnichke demonstracije kod nidze pashica.

Sto ako?

[Amelija]

Da li su svi profesori ludi?

[gospa buba]

ti bi to ionako potrošila na gluposti

to da mi kazesh :oprase jedeno!

Da li su svi profesori ludi?

da?

Sto ako?

ma zavitlavam se. interesantno bi bilo (da me ne udara direktno po dzepu) gledati, kako na polumesechno odsecanje prihoda reaguje jedna od najinertnijih zajednica u zemlji. chak sam neko vreme fantazirala kako bi izgledalo da smene ovu megatrendovu lutku na kanapima, vaspostave ministarstvo nauke i nanj postave nekog roshtiljdziju iz moshtanice (da proste chasni moshtanichani!) sa zavrshena 3 razreda nechega (da prashtaju poshteni sugradjani koji su zavrshili 3 razreda nechega!). jer je njegov red. kako bi, posle prve neverice, sve ove nefinansirane velichine, josh u bunilu i chudu, poskakale iz mesta ko ce prvi, da mu objasne svoju viziju poprechnog preseka i zashto je uzasno vazno da se finansira nanocentar, a ne akcelerator. ili obrnuto. ili svejedno ^_^shteta bare, shteta krokodila. a ovde ce da se zbude 1 smena upravljachkih generacija, ozbiljna, kolko za 5 godina, i tek onda ce biti interesantno, kad pochnu da se tuku menadjeri Edited June 27, 2013 by thermal bug

[Prospero]

Poštovani kolega/koleginice,Pozivamo Vas da učestvujete na protestu naučnih radnika pod nazivom "Spasimo nauku" koji će se održati u utorak 2. jula 2013. na Trgu Nikole Pašića u Beogradu sa početkom u 10 časova pre podne.Glavni razlog za protest je nedostatak ozbiljnog odnosa države prema nauci u svakom pogledu. Trenutni povod za protest je činjenica da naučni radnici još uvek, od početka 2013. nisu dobili sredstva za materijalne troškove i na taj način su ostali bez osnovnih sredstva za naučnoistraživački rad i održavanje opreme. Takođe, predviđena, a neisplaćena sredstva su ispod svakog minimuma neophodnog za održivost naučne delatnosti u Srbiji. Najavljenim rebalansom budžeta kojim se planira smanjenje budžeta za nauku za 1.8 milijardi (oko petine ukupnog budžeta) ovo katastrofalno stanje će se još pogoršati.Ukoliko radite na fakultetu zamolili bismo Vas da obavestite studentske organizacije na Vašem fakultetu o protestu i da ih pozovete da nam se pridruže. Boreći se za nauku, borimo se za budućnost koja njima pripada.Takođe, ukoliko se bavite pisanjem kolumni, internet blogova ili drugih tekstova u medijima molimo Vas da u narednim danima pišete o problemima naučne zajednice. Svesni smo da i među nama ima različitih mišljenja o pojedinostima ali svakako je dobro da se sva naša mišljenja čuju. Obavestite i utičite na novinare da pišu na ove teme.Sinhronizovani u ovim aktivnostima možemo efikasnije privući pažnju javnosti na probleme, na hitnost njihovog rešavanja i na načine na koji se mogu rešavati.Srdačan pozdrav,Sindikat zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatniosti Srbijehttp://www.sindikat-nauke.org.rs/

[Budja]

Tuca za crkavicu.Ako moze kultura, mozemo i mi.

[boshoku]

msm da je red da se svi, pogotovno ljudi sa fakulteta, nacrtamo u utorak na trgu marksa i engelsaništa epohalno se zbiti neće, jasno je i pticama, ali je red

[Prospero]

bljaksi, samo nam još to fali:

Интервју: Др Невен Цветићанин, Институт друштвених наукаНаучна елита је изолована од јавне политикеМноги пројекти из области друштвених наука, нажалост, нису блиски реалном животу и једина је корист у побољшању рејтинга на „шангајској листи”Фото Бета„За истраживања у области друштвених наука у Србији на годишњем нивоу издваја се око девет милиона евра, али те паре као да су бачене у ветар, јер систем није постављен тако да држава има конкретне користи од тога што издваја за ове области научног истраживања. Многи пројекти из области друштвених наука, нажалост, нису блиски реалном животу, а чак и када јесу, резултати њихових истраживања се не користе јер доносиоци одлука у Србији и даље немају јединствену и прецизну научну базу података из области друштвених истраживања, на основу које би могли да креирају своју политику. Једина корист коју Србија успева да оствари истраживањима у области друштвених наука и пристојном продукцијом радова из ових области је у побољшању рејтинга на ’шангајској листи’”, закључак је др Невена Цветићанина, научног сарадника Института друштвених наука и народног посланика Социјалдемократске партије Србије.Он је о проблему јаза између научника и политичара, односно онога што раде једни и други, говорио на конференцији Светске банке о могућностима унапређења економске ситуације на западном Балкану, која је одржана недавно у Бечићима.– Многи наши научници су разочарани обимом примене резултата њихових истраживања, док су политичари скептични у вези са применљивошћу тих истраживања у пракси и стога тек ретки од њих консултују научнике приликом доношења конкретних одлука. Тако код нас готово да не постоји веза између науке и политике, која постоји у свим богатим и стабилним државама попут САД, Немачке, Јапана и осталих, где се политика не води произвољно, већ наука и научна истраживања учествују у формулисању јавних политика. Такође, историја показује да нема процвата једног друштва без стабилне везе између интелектуалне и политичке елите и то је тако без обзира на то да ли се ради о Перикловој Атини, викторијанској Британији или Немачкој и Јапану након Другог светског рата. На жалост код нас данас имамо ситуацију да је интелектуална и научна елита, односно њен најбољи део, изолован у односу на могућност да помогну у формулисању различитих јавних политика, те зато угледни научници или напуштају земљу и одлазе у иностранство или одлазе у неку врсту „унутрашње емиграције“, при чему је држава највећи губитник.На којим актуелним политичким темама, конкретно, научници могу да помогну политичарима?Пре свега то су теме из области економије, која је тренутно питање свих питања у Србији, а ту су и теме из домена социологије, демографије, статистике, уставног права, политикологије и међународних односа, јер су то оне друштвене науке које имају потенцијал да буду примењене у конкретном животу.Колико је времена потребно за добијање научних података и модела везаних за те проблеме?Проблем није у времену, многи научни подаци и резултати истраживања постоје, већ је проблем у организацији тих података у јединствену базу и њиховој примењивости за конкретне политичке одлуке. За сада једино што политичари користе у својим кампањама јесте болан податак из области демографије и статистике, да сваке године у Србији, услед проблема са наталитетом, изгубимо град приближне величине Неготина или Пожаревца.Рекли сте да се научна истраживања у Србији спроводе себе ради, а политичари доносе одлуке само на основу инстинкта и често без утемељења у егзактним подацима. Како то променити?Тако што ћемо променити модел финансирања научних истраживања и прећи на тзв. пројектно-циљно финансирање попут онога у Европској унији. То значи да држава треба да одреди које су приоритетне теме које је потребно истражити како би се резултати тих истраживања применили у конкретном процесу доношења одлука, и да се онда средства доделе пројектним тимовима који могу да изнесу такве пројекте. Једноставно говорећи, треба да успоставимо системску везу између науке и политике, поготово када је реч о друштвеним наукама које се управо и тичу анализе друштва и његових проблема. На пример, ако држава процени да треба да се ради на променама политичког система, нпр. на смањивању броја посланика у парламенту, онда треба да се дефинише да је то приоритетна тема, да се огласи конкурс за такав пројекат и да се финансира пројектни тим који је процењен као најстручнији и најспособнији да држави понуди конкретан модел за реформу овог сектора.Можете ли да наведете неки пример у свету како је одређена политичка одлука донета на основу научног модела?У развијеним државама, попут нпр. САД или Немачке, постоје утицајни научни институти чије налазе користе политичари приликом доношења одлука. Добар пример је Вашингтонски институт за политику Блиског истока (WINEP) који окупља врхунске научнике и интелектуалце, у чијем савету је један Хенри Кисинџер, а чији се налази користе за формулисање политичких одлука администрације у области спољне политике у којој стога, у САД-у, нема импровизација, већ само озбиљних и промишљених стратегија.Б. Баковићобјављено: 01.07.2013.

[Indy]

Dobro mu ovo sa Kisindzerom... kod nas bi umesto toga moglo Karadzica negde da se stavi (ili nekog slicnog stratega).(Izvinjavam se, ali ne mogu pored imena H. K. da prodjem, a da ne pljucnem).

[gospa buba]

msm da je red da se svi, pogotovno ljudi sa fakulteta, nacrtamo u utorak na trgu marksa i engelsaništa epohalno se zbiti neće, jasno je i pticama, ali je red

+1i mi vam se radujemo (upravo su isplatili platu, preventivno ^_^) Edited July 1, 2013 by thermal bug

[Töölönlahti]

bljaksi, samo nam još to fali

Taj rad, pored svog ovog forumskog nadglasavanja šta i kako sa Srbijom treba... Neka dođu i čitaju, što bre da radite duplo, ionako je 90% kucano tokom radnog vremena.