Poslovi za naucnike - kuda i kako (a delom i zasto)

[Indy]

Evo primera... nemam kristalnu kuglu da znam šta će biti sa kandidatom koji ovo završi za 3-4 godine, ali (pošto pratim oblast) ne mogu da se setim kad sam video 1 oglas za posao na tu temu. Good luck, kogod da se ovog prihvati.

PhD Studentship - Sensory & Consumer Science, Auckland - AucklandPlant & Food Research has extensive experience in breeding new fruits, vegetables, arable and ornamental crops with novel characteristics that appeal to the consumer. Research conducted in our Food Innovation portfolio helps our breeders to determine which products offer the tastes, textures and other characteristics valued by consumers. It is well established that people differ in sensitivity to aroma and taste in foods and beverages.

[Amelija]

Mislim da samo jos u Francuskoj i Srbiji postoje stalne research pozicije na institutima,

Ja mislim da stalne pozicije više ne postoje nigde, tj da su veoma retke i da je jako teško doći do njih bilo gde.Rad na naučnim institutima postoji i u drugim zemljama, i nije post-dok, ali opet, ugovori se produžuju po projektima što znači da moraš svake godine ili u najboljem slučaju 2-3 da se smaraš sa produžecima/da se pitaš da li će ih biti.

sistem jednog group leader-a i PhD studenata i ponekog postdoka koji su potrosna robe koja se po pravilu izbacuje iz struke nakon odredjenog broja godina.

Ovo je situacija na nemačkim fakultetima.Samo je jedan bog batina profesor, uz njega neki kao upravnik (viši naučni saradnik) koji isto ima stalnu poziciju, a sve ostalo je buranija koja ima da izvoli da nađe nešto drugo kada završi doktorat. Eventualno se poneki post-dok može ponegde naći, no i njegov rok trajanja je ograničen.U nekim drugim zemljama (npr konkretno sam sigurna za Španiju* i Finsku, a ima ih još) je sličnije kao u Srbiji, postoji veliki profesor, mali profesor, redovni, vanredni, docent, mali docent, itd itd, i onda svi oni tu nešto izigravaju, a postoje i post-dokovi koji su takođe ograničenog trajanja no vremenom mogu postati nešto od navedenog (dok u Nemačkoj nemaju tu mogućnost -- profesor inače može da postane samo neko sa strane).*oni su u poslednje vreme dosta pukli ko kruškice (i) po tom pitanju, smanjuju se plate naučnicima, smanjuje se broj pozicija, čak je jednom bajna ministarka izjavila kako u Španiji postoji previše naučnika (a iseljavanje uzima sve više maha).

[Indy]

postoji previše naučnika

Pa, ovo je generalni sentiment.Neko mi je svojevremeno objašnjavao da je to u stvari oduvek tako bilo. U ranijim vekovima opredeliti se da budeš scholar je nešto slično (samo još neizvesnije) kao danas se opredeliti da budeš slobodni umetnik. Gladovalo se i zavisilo od milostinje mecena. Izgleda se vraćamo na to. Endarkenment, superkapitalizam, prekarijat... reči koje sam naučio u zadnjih godinu-dve, a sve imaju mnogo više smisla nego što bih to želeo.

[Amelija]

pa jest da se nikad u nauci nisu zarađivali novci, ali svejedno mi jeste malo čudna izjava da postoji "previše naučnika"

[Indy]

Čudno zvuči, ali se sve češće može pročitati. (npr.)

[Dagmar]

Pa, ovo je generalni sentiment.Neko mi je svojevremeno objašnjavao da je to u stvari oduvek tako bilo. U ranijim vekovima opredeliti se da budeš scholar je nešto slično (samo još neizvesnije) kao danas se opredeliti da budeš slobodni umetnik. Gladovalo se i zavisilo od milostinje mecena. Izgleda se vraćamo na to. Endarkenment, superkapitalizam, prekarijat... reči koje sam naučio u zadnjih godinu-dve, a sve imaju mnogo više smisla nego što bih to želeo.

Realno, zapadna društva su dovoljno bogata da plate postojeći (a i veći) broj naučnika. To da li društvo želi da plaća naučnike je druga tema i stvar koju ta neka država/društvo može da izdiskutuje i odluči. Meni su ovo očigledne podmetačine, na tragu one ministarke u Španiji što kreše zdravstvo a sama izvlači 4 miliona evra iz kase na (beše?) konfete za neki rođendan i tome slično. Banke su too big to fail, too big to jail, 1% stanovništva vrti 60% novca, ali ne, sentiment je da je naučnika previše, socijalnih davanja previše, socijalne sigurnosti previše, to sve košta, al nikad nije previše da bogatuni prelivaju još novca iz te kase koji je trebalo da ide na naučnike, ili lekare/lekove (jebeš naučnike) u svoje džepove.Elem, jedino što nije lepo je što se deci koja danas idu na biologiju, hemiju ili fiziku ne predoči da će morati da se seljakaju čak i kad to prestane da im bude zanimljivo i da će im praktično biti zabranjeno da se bave svojom strukom nakon 5-6 godina postdoka, čak iako bi našli nekoga ko hoće da ih primi prosto jer su pravila takva. Pa ko voli nek izvoli. Kao što rekoh, ja na stranu (ja sam realno čist profiter priče zvane nauka jer mi je omogućilo da par godina proživim na način koji ne bih mogla da imam tam oodakle dolazim), ali moje kolege iz EU zemalja su bili u fazonu da im to niko nije rekao i da su bili neprijatno iznenađeni kad su to pokapirali. To da nema nekih para u nauci je opšte poznato i nije problem, ali to nije isto kao i to da praktično postoji regulacija koja se svodi na zabranu ljudima koji su se školovali za to da se bave svojom strukom.Indy, to da su scholars nekad zavisili od milostinje mecena je tačno, ali to su opet bile bolje ili makar ne gore pozicije nego za ostatak puka, obične radnike, seljake ili lokalnog potkivača u to doba. Ali ako pogledaš sad oko sebe, ima li neka struka da je tako zajebana regulacijom kao ta. Realno, ne postoji ni jedan razlog da moj obućar, frizerka i čak tehničarka imaju clear cereer path a da se ja i ostali PhD školujemo da bi ispalo da nam je maksimalni životni vek u nauci pet-šest godina. To je naprosto nepotrebno i ne može se opravdati time da ni u srednjem veku nije bilo bolje. U tom srednjem veku se uostalom umiralo od kuge i porođaja a danas ne, baš dobrim delom zbog tih naučnika koji valjda jedini treba da ostanu u tom srednjem veku. A nakon tog srednjeg veka bio je i jedan period kad su naučnici, kao i mnogo drugog sveta, imali stalnije pozicije i mogli prosto da ostanu u struci dokle su hteli.Sve u svemu, ta struka je generalno zajeb za preveliki procenat ljudi koji u nju uđu, ali opet, karijere mogu i da se menjaju, naročito kad moraju, samo nek smo mi svi živi i zdravi.Inače glasam za davanje šanse devojci, makar u nekom intervjuu, mrzim ali mrzim spletkaroše, jako su zajebani za hendlovanje, a kad im se nađeš na udaru potroši se nepotrebna količina mentalne energije za damage control.

[Indy]

Pa, mi ne živimo više u društvu, nego u ekonomiji.

Edited March 20, 2013 by Indy

[Dr Arslanagić]

Pa, mi ne živimo više u društvu, nego u ekonomiji.

odlično rečeno

[MancMellow]

to vazi za njega, mi ne zivimo ni u drustvu ni u ekonomiji

[Dr Arslanagić]

još odličnije rečeno

[Indy]

odlično rečeno

Ta formulacija se često čuje, a mislim da vuče poreklo od (parafraze) čelične lejdi.

"I think we've been through a period where too many people have been given to understand that if they have a problem, it's the government's job to cope with it. 'I have a problem, I'll get a grant.' 'I'm homeless, the government must house me.' They're casting their problem on society. And, you know, there is no such thing as society. There are individual men and women, and there are families. And no government can do anything except through people, and people must look to themselves first. It's our duty to look after ourselves and then, also to look after our neighbour. People have got the entitlements too much in mind, without the obligations. There's no such thing as entitlement, unless someone has first met an obligation."

----Konkretno, na temi koju sam započeo, univerzitetima treba jeftina radna snaga za istraživačke projekte. Nema jeftinije od PhD studenata (gotovo red veličine jeftiniji od tehničara/laboranta). Otuda (pre svega) poplava PhD pre svega u USA i sličnim sistemima. Kad završe (doduše ne završe svi, ali neki završe), onda su "na svome". Kako bi rekla čelična lejdi, niko im ništa ne duguje, "društvo ne postoji", sami neka se snađu za sebe.Evo sad čitam kako je u 1 anketi pokazano da, premda naučni istraživači vole svoj posao, većina ne voli sistem u nauci. Manje-više, iz već pominjanih razloga.

A new survey has shown that researchers like their work, but not the system in which they work. It’s the lack of certainty of employment; the overly-competitive race for grants, fellowships and jobs; and (for more senior people) the onerous burden of teaching and administration.

[Dagmar]

Ta formulacija se često čuje, a mislim da vuče poreklo od (parafraze) čelične lejdi.----Konkretno, na temi koju sam započeo, univerzitetima treba jeftina radna snaga za istraživačke projekte. Nema jeftinije od PhD studenata (gotovo red veličine jeftiniji od tehničara/laboranta). Otuda (pre svega) poplava PhD pre svega u USA i sličnim sistemima. Kad završe (doduše ne završe svi, ali neki završe), onda su "na svome". Kako bi rekla čelična lejdi, niko im ništa ne duguje, "društvo ne postoji", sami neka se snađu za sebe.Evo sad čitam kako je u 1 anketi pokazano da, premda naučni istraživači vole svoj posao, većina ne voli sistem u nauci. Manje-više, iz već pominjanih razloga.

Ovako na brzinu kroz ovu anketu, otprilike sve je rečeno.

[Budja]

Nije da mnoge stvari iz teksta ispod nisam pominjao ovde i drugde, ali ovaj put je to iz pera Emeritus profana, sa dobrog univerziteta...U principu se slažem sa svim ovim, samo bih dodao još nešto apropo onog što sam boldovao zelenim: specifičnost za Australiju je da proizvodnja (što ovde zovemo industrija) generalno ima nisko mišljenje o akademskim kvalifikacijama, a pogotovo kada je reč o osobama koje imaju isključivo akademsko zaleđe (znači, to bi po prirodi stvari uključivalo veliku većinu mlađeg sveta sa PhD-em).To je nešto što je vrlo duboko u australijskoj psihi, što ima korene u kolonijalnoj prošlosti i nekoj vrsti prezira prema vertikalno strukturiranom društvu (čitaj: britanskim višim klasama). Čega se, pravedno ili ne, ljudi sa prevashodno akademskim zaleđem vide kao predstavnici. Nisu se, jel'da, okušali u "realnom svetu".Šlag na ovo je druga lokalna specifičnost, naime praktično nepostojanje institucije pripravnika (ono što Francuzi zovu stage). U takvoj situaciji, tipično, ko se zakopa u akademiju, veoma teško stiče kredenšals koje bi "industrija" uvažavala. "Nemaš praktično komercijalno iskustvo - da ti pokažemo vrata."(Za ono boldovano ljubičastim, i sam sam proizvod/žrtva/počinitelj toga... ali, imam barem solidan izgovor da dolazim iz veoma drugačijeg sistema, gde je sve to bilo sasvim drugačije zamišljeno, a i sprovođeno).EDIT. Font efekti moji.

I u Britaniji je slicno. Akademci nisu na ceni.

[Budja]

Ako je nekome stalo da digne ruke od nauke (manje-vise) zarad pristojno placenog zivota, Ekvador vas ceka:- Ekvador ima manje od 1000 PhD ukupno kao zemlja (gotovo da nema domacih skola koje stancuju PhD kao Megatrend) na 15 miliona stanovnika.- Stupio na snag novi zakon kojim se trazi doktorat za puno profesorsko mesto (do sada se moglo predavati ne samo sa mastersom, vec i sa obicnom diplomom).- Kao posledica, najvecem drzavnom univerzitetu (koji jeste krsh) fali 900 profesora!- Da bi se skrpili, uveden program Prometej kojim se pozivaju naucnici iz inostranstva da dodju u Ekvador. Ako predaju na nekom univerzitetu koji je u prvih sto po nekom rankingu (zaboravio sam kojem) sa kompetitivnom platom,- Daju se stipendije sakom i kapom - oko 1500 godisnje za masters, doktorske i postdoc studije u inostranstvu.Ja ocekujem najezdu Kubanaca, i mozda Veneculeanaca, a mozda i Argentinaca. (Doduse u mojoj instituciji radi i koleginica iz Zagreba kao sef neke laboratorije.)To vise kao ilustracija da mozda PhD ima previse ali da nisu pravilno rasporedjeni, i da postoje zemlje gdeje njihova marginalna korisnost za drustvo veca nego u zapadnim zemljama.

Edited March 21, 2013 by Budja

[Indy]

Ovo za Ekvador, vidim Oziji slicno idu na Thailand - plate jesu bzvz, ali je egzoticna zemlja i budes lako prof i research leader (na gl. drzavnom univerzitetu posao je na engleskom). Jedan dosta produktivan biolog za koga znam se potucao od postdoka do postdoka po Sidneju, a vec je oko 50... A pretio mu je i straight unemployment - sad je tamo prof. Doduse, ako se ide tim putem i nacionalni park Srbija bi bio opcija... Barem za nas koji znamo jezik.