Planinarenje i hajking

February 20, 20178 yr

tek sad videh sve ovo, mnogo dobro! :) ide se i meni tamo, valjda će nekad doći na red

bwt jel se nekom možda ide (ili je možda već bio?!) ovde: https://sh.wikipedia.org/wiki/Aconcagua

Ne znam kako je sa temom, mislim sto se tice penjanja i ostalih lomatanja :), ali jako preporucujem put, autom naravno, od Mendoze do Santjaga, moze i obrnuto :).

Cristo Redentor, Uspallata, vredi videti i doziveti, a i Akonkagva je na dohvat ruke za videti, i ako deluje ekstremno negostoljubivo.

Posle otvaranja tunela je nesto bolje i lakse, ali treba proveriti, zimi zna da bude problematicno.

Sto se planinarenja tice, ne znam, vidjao sam domove i hotele usput, ali laicki, ono tamo nije za zezanje nimalo.

February 21, 20178 yr

tek sad videh sve ovo, mnogo dobro! :) ide se i meni tamo, valjda će nekad doći na red

bwt jel se nekom možda ide (ili je možda već bio?!) ovde: https://sh.wikipedia.org/wiki/Aconcagua

http://www.aob.org.rs/_aob/oAOBu.php

1990. godina: Najviši vrh Južne Amerike ("Akonkagva" 7.020 m.), za tu ekspediciju AO Beograda je dobio Majsku nagradu Beograda.

February 22, 20178 yr

ono tamo nije za zezanje nimalo.

Nije, nije. Ali je tehnički relativno* lako, jer se mora samo hodati (ne visi se na konopcima, nisu potrebni cepini i slične zezalice, itd.).

*relativno, pošto se apsolutno moraju ispoštovati i hladnoća i visina s kojima zezanja apsolutno nema

inače negde videh i da su se mnogi zajebali** zbog toga, tipa "ma šta, lako je hodati"

**u manjoj ili većoj ( :( ) meri

February 22, 20178 yr

Author

**u vecoj meri.

Znam jednoga koji je ostao bez dva prsta na ruci, jer mu je spala dereza sa jedne cipele, nije uspeo lepo da je namesti, pa je morao da skine rukavicu. Rukavicu je navodno bila skinuta pola min (!!), dovoljno za promrzline i ciao 2 prsta. 7000m nikako nije zazajebavanje, psihofizicku kondiciju da ne pominjem.

February 22, 20178 yr

Plus sranje sa kiseonikom. Ljudi koji su bili na približnim visinama su mi to pominjali kao najveći problem.

February 22, 20178 yr

Da, da na to sam i mislila pod "visina".

Mnogi su platili glavom jer kao "šta ima da na svakih 200-300 visinskih metara kampujem negde 2-3 dana, mogu ja 1km iz cuga" - možeš cvrc Milojko na > 4-5km nadmorske <_<

Edited February 22, 20178 yr by Hjortron

February 22, 20178 yr

Izvinite sto vam se, kao osvedoceni mrzitelj snega, leda i ostalih 'ladnoca koje podnosim samo na razglednici ili gledajuci ih kroz prozor, pentranja da ne pominjem, mesam u topik, ali me ova napomena o kiseonik problemima podsetila ove knjige gore i par crtica koji se secam.

Hant je inace bio nominalni sef Hilarijeve ekspedicije, one koja se prva popela na Mont Everest davne 1953. godine i dobar deo tehnikalija odnosi se na probleme sa kiseonicnom opremom koja je u ta vremena bila nesto novo i neispitano.

Osim nekih nemackih alpinistickih iskustava pre WW2 i napretka koje je sam rat doneo, trebalo je savladati dosta toga, ali Hant opisuje 'probleme' sa Serpasima i prica kako su se oni, dok su se ostali clanovi ekspedicije vec uveliko mucili sa kiseonikom, najvise brinuli da ne ostanu bez - cigareta.

A da je jedan od znacajnih logistickih problema ekspedicije bio - dopremiti dovoljnu kolicinu istih.

Obaska scena u kojoj Hant docekuje Hilarija i Tensinga koji se spustaju posle osvajanja, trci im u susret pri cemu padaju jedan drugom u zagrljaj.

I recenica, otprilike, da ne listam sada: 'jos dugo posle toga sam osecao neprijatnost zbog tog izliva osecanja...'

Dok su Britanci jos uvek bili Britanci :sleep:

February 22, 20178 yr

Voleo bih da negde nađem tu knjigu. Ali pravo ime Everesta, 'vrh koji ni ptica ne može da preleti', divota.

Edited February 22, 20178 yr by Anonymous

February 22, 20178 yr

Prevedena je i izdana kod nas odmah, mislim jos 1954, ja sam je se dokopao davno, da se ne lazemo, mislim da je neka beogradska biblioteka ostala bez svog primerka :blush: ...