Nedeljnik Vreme

[Apdajk]

Hoću reći, u njegovoj misiji da osrbi pučanstvo, priča o tom njegovom putu bila bi mnogo životnija i zanimljivija od ovih crkvenih pridika i crtanja stripova. Bio sam grešnik, sad sam se obožio. To narod voli.

[Аврам Гојић]

Hoću reći, u njegovoj misiji da osrbi pučanstvo, priča o tom njegovom putu bila bi mnogo životnija i zanimljivija od ovih crkvenih pridika i crtanja stripova. Bio sam grešnik, sad sam se obožio. To narod voli.

 

Voli, ali to onda ne bi bilo pravoslavlje. U protestantizmu je bitan taj momenat ličnog spasenja, u pravoslavlju se takve priče smatraju teškom sujetom.

[Apdajk]

Ispalo bi da se pogordio spasenjem, u pravu si. 

[Аврам Гојић]

pogordio spasenjem

 

Ide ti popovski lingo, svaka čast :)

[Apdajk]

Ateista starog kova, know your enemies itd.

[namenski]

Početkom devedesetih razmišljao sam da li da se prijavim u dobrovoljce ili da odem u crkvu. 

 

Jako.

[Аврам Гојић]

Jako.

 

Aha :) tu bi trebalo da usledi pitanje "kao čovek od vere, imali ste i treći izbor, da učestvujete u antiratnom pokretu"....i to pitanje se može formulisati fino. ali ne vredi...

Edited July 28, 2014 by Грешни Василије

[Apdajk]

Ne samo da se može fino formulisati, nego bi to trebalo da je jedina linija razgovora s našim pravoslavnim sveštenstvom, to njihovo aktivno učešće u 90-tim - u kom novozavetnom, hrišćanskom, pravoslavnom učenju ste našli opravdanje za patrijarhovo blagosiljanje ratnih zločinaca, jahanje popova na tenku i rukovanje kalašnjikovim... Dok to ne raščistimo, ne bih mrdao dalje s intervjuom. "Crkva je uvek uz svoj narod" nije odgovor na ovo pitanje vere. A svi se tim odgovorom zadovolje.

[namenski]

Boli mozak sto kazu, od mesavine vremenom i okolnostima usisanog zapadnjastva u najboljem znacenju te reci, sa filmom, muzikom, knjigama, usvojenim kulturnim obrascima i konjunkturnog otkrivanja korena tamo gde od korena ni k nema.

 

Svadbe u Vranju su u najboljoj tradiciji Nju Orleansa...

 

Najgore od svega je sto ti ljudi ne vide nista protivrecno u izboru izmedju crkve i dobrovoljaca devedesetih, ali bi najstrasnije ispljuvali i za izdaju proglasili antiratni pokret.

Nigde zapitanosti, nigde sumnje, njima je sve jasno od samog pocetka, kako usvoje koji modni obrazac tako se ponasaju kao da pre toga nije bilo niceg.

 

Zamalo da me podsete na jednog istinski starog komunistu, prvoborca, udbasa, uspesnog socrealistickog privatnika, putnika sa Galeba, koji mi se devedesetih kleo da je od 1945. na tavanu svoje kuce na Dedinju (istini za volju samoizgradjenje na dodeljenom mu placu) drzao ikonu Svetog Nikole i uredno slavio slavu.

I od koga jedne od tih devedesetih zamalo da nisam dobio batine u opravdanom gnevu sto mu - ustrucavajuci se znajuci za njegovu revolucionarnu proslost - nisam propisno odgovorio na propisan uskrsnji pozdrav.

 

Da se radi o svesnom, proracunatom i prihvacenom licemerju iza kog stoji neka ma i neopipljiva korist, bilo bi kudikamo vise nade.

Ovako je nekako beznadeznije, iza ovakvih pravoslavaca krije se neopisiva kolicina netolerancije, agresije i ko zna cega jos.

[Apdajk]

Najgore od svega je sto ti ljudi ne vide nista protivrecno u izboru izmedju crkve i dobrovoljaca devedesetih, ali bi najstrasnije ispljuvali i za izdaju proglasili antiratni pokret.

 

 

Da se radi o svesnom, proracunatom i prihvacenom licemerju iza kog stoji neka ma i neopipljiva korist, bilo bi kudikamo vise nade.

Ovako je nekako beznadeznije, iza ovakvih pravoslavaca krije se neopisiva kolicina netolerancije, agresije i ko zna cega jos.

 

Sve tačno. 

[Turnbull]

Jako.

 

Vera kao nastavak fronta drugim sredstvima.

[Turnbull]

Meni je inače jedan od najzanimljivijih momenata ovaj:

 

Bilo mi je muka od komforne situacije beogradskog tridesetogodišnjaka koji šetka po gradu i boemski neobavezno živi dok na nekoliko stotina kilometara ljudi gube živote, najbliže, imanja, budućnost.

 

 

I, šta je uradio? Otišao u rat? Postao proleter? Razdelio imetak siromasima i otišao u manastir? Ne, naravno, nego je nastavio da živi isti taj lagodni buržoaski život, samo sada sa blagoslovom vojno-crkvenog kompleksa. How I learned to stop worrying and learned to love my privilege.

 

Rat je ostavio proleterima. Mora da se zna na kome je da slavno gine, a na kome da te poduhvate opeva.

[Notorious]

Kako ne razumeš? Čovek se stavio na raspolaganje svom narodu u trenucima najvećih iskušenja kao pastir i savetnik, malo li je? To što pri tome nije izgubio nijednu ovozemaljsku privilegiju a izlečio je mučninu... pa, nekima se može učiniti licemernim, ali on očito mirno spava. Verujem i mirnije nego oni koji su svoju zgađenost pokušavali da artikulišu na antiratnim protestima. 

Kakvih sve gnijda ima...

[Turnbull]

Pošto nemamo topić o Muhi, moram ovde. U novom tekstu u Oslobođenju bavi se presudom suda u Strazburu kojom se Ljubljanskoj banci nalaže da vrati deviznu štednju nekim štedišama iz Sarajeva. i onda, ničim izazvano, usred teksta, sledeći pasus:

 

Šezdesetih godina prošlog stoljeća u Strasbourgu je neko vrijeme živio Danilo Kiš. U njegovoj biografiji "Izvod iz knjige rođenih" koju je napisao Mark Thompson ovako se opisuje grad u kojem je danas sjedište Evropskog suda za ljudska prava: "Strasbourg leži na raskršćima istorije i jezika, sa identitetom kompleksnim kao i Kišov sopstveni. U toku samo jednog vijeka, prelazio je pet puta iz ruke u ruku, dok su se Francuska i Njemačka borile za nadmoć. Ipak, u vrijeme kad Kiš stiže tamo, grad je prigrlio svoju mirnu budućnost kao simbol i izlog (zapadno) evropske nove posvećenosti odbacivanju poništavačke logike nacionalizma. Ovom raskidu su pronalaženi vjesnici u svijetlim momentima kulturne istorije grada. Goethe, zagovornik svjetske književnosti, divio se gotskoj ljepoti Strasburške katedrale. 1882. godine, jugoslovenski naučnik Nikola Tesla tu je napravio i uspješno testirao indukcioni motor. Umjetnik Hans ili Jean Arp tu se rodio 1886. i odrastao je kao bilingvalan. A filozof rođen u Litvaniji Emanuel Levinas (1906 - 1995) tu je započeo studije koje su ga vodile do uvida da je 'jastvo moguće jedino kroz prepoznavanje Drugog'. Nema grada koji bi bolje odgovarao Kišu da ga, kao strastvenog evrofila, stimuliše da razumije nasilje u vlastitoj istoriji."

 

[DarkAttraktor]

morao mucenik da ispuni kvotu karaktera pa krenuo u strebersko-populisticku digresiju, pa se malo vikipediralo, pa se malo preigralo i zanelo u svemu tome i posle se nije imalo vremena editovati i tako...

 

kakav debil.