naucni vocap - kad necete da smarate posten svet

[gospa buba]

do tell!

 

a vi prirodnjaci ne možete baš da radite (tematski) šta hoćete u okviru 1 ciklusa? kod nas uglavnom, uz neke stvari koje su ipak vezane za projekat, svako radi svoje, nezavisno na koji je projekat priključen...

ma mozemo sve, to i chinimo, ali nije to ideja. necu nishta da pricham, sve sam sama smislila i sve je ogavno :(

rachunam da su male shanse da se desi, a i vuchic ce sve da nas pospashava, kao tanjug :D

 

Nemoguće!

 

a jeste videli izjavu o moralnoj materijalnoj i krivichnoj odgovornosti? ^_^

Edited November 29, 2015 by gospa buba

[iDemo]

[Prospero]

Aleksandar Baucal  08/12/2015 | 

 

O nauci i društvu

 

Završena je javna rasprava o nacrtu Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020. godine, „Istraživanje za razvoj“, koji je predložilo Ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj. Taj nacrt je naučna zajednica dugo očekivala, pre svega zato što je njegovo usvajanje preduslov za raspisivanje novog ciklusa naučnih projekata čiji početak je više puta odlagan. Pored ovog praktičnog interesa, od tog dokumenta se očekivalo da ocrta dugoročnije pravce za razvoj nauke i instrumente pomoću kojih bi Ministarstvo upravljalo budućim razvojem.

 

U postojećim okolnostima naučna zajednica funkcioniše uglavnom zahvaljujući entuzijazmu pojedinaca i institucija koje su uspele da, uprkos svemu i verovatno uz nešto sreće, ostvare zavidne rezultate. Entuzijazam u naučnoj zajednici nije neobična pojava, jer se radi o istraživačima koji su često motivisani traganjem za odgovorima na otvorena pitanja u svojim oblastima i saradnjom sa kolegama iz inostranstva, ali treba reći da entuzijazam nije ni pouzdan ni održiv pokretač na duge staze. Dodao bih da nije dobar ni za društvo, jer lični entuzijazam obično usmerava istraživače da se bave pre svega temama za koje su lično zainteresovani, a ne nužno problemima koji su društveno relevantni.

 

U kojoj meri je predloženi nacrt odgovorio očekivanjima? S jedne strane, čini mi se da je dokument pisan sa dobrim namerama i da nudi neka dobra rešenja (možda i zato što imam određeno poverenje u dobronamernost trenutnog tima u Ministarstvu), ali s druge strane, u nekim važnim elementima on zahteva ozbiljno promišljanje i drugačija rešenja.

 

Glavna primedba na postojeći tekst strategije se odnosi na njenu zakrivljenost prema prirodnim i tehnološkim naukama, kao i na to da kada pominje inovacije i primenu naučno-istraživačkih znanja ona uglavnom podrazumeva njihovu primenu u privredi. Nema sumnje da živimo u svetu u kojem su prirodne i tehnološke nauke veoma važne i da uspeh društava u velikoj meri zavisi od znanja i inovacija koji se kreiraju u okviru tih nauka. Međutim, čak i daleko sređenija i stabilnija društva od našeg u velikoj meri se oslanjaju na društvene i humanističke nauke. Na primer, EU izdvaja znatna sredstva za istraživanja važnih društvenih problema u okviru svog glavnog programa za finansiranje naučnih istraživanja Horizon 2020.

 

Ako pretpostavimo da su društveni problemi sa kojima se suočavamo u Srbiji daleko ozbiljniji, jer se tiču samih društvenih temelja (u kakvom društvu želimo da živimo, koje temeljne vrednosti konstituišu društvo u Srbiji, kako obezbediti društvenu koheziju, kako da izgradimo bazične institucije koje će obezbediti stabilnost društva i dobrobit građana itd), onda je potreba za društvenim i humanističkim naukama daleko veća. Pored toga, svakodnevno gledamo sa koliko nemara se odnosimo prema kulturi, umetnosti i kulturnim baštinama na koje smo navodno ponosni (posebno u onih par dana kada se obeležavaju neki jubileji) i utoliko pre je važno istaći značaj društvenih i humanističkih nauka. Da parafraziram legendarnog Džon Kitinga, nastavnika iz filma Društvo mrtvih pesnika: možda će nam inovacije stvorene u okviru prirodnih i tehnoloških nauka omogućiti da lakše i bolje živimo, ali šta će nam to vredeti ako budemo živeli u društvu koje je dezorijentisano i u kojem je teško shvatiti zašto živimo.

 

Fokusiranje na inovacije i njihovu primenu u privredi, sa razumnom pretpostavkom da će one dovesti do ekonomskog razvoja, povezano je sa dodatnim problemom. Možda ja to ne razumem, ali pitam se da li se radi o sledećem scenariju: neki naučni institut i istraživači zaposleni u njemu finansiraju se iz budžetskih sredstava da bi stvorili neku inovaciju; zatim je testiraju i pilotiraju, a kada se završi taj proces, ta inovacija treba da završi u nekoj kompaniji (na primer privatnoj), koja će je pretvoriti u značajan profit. Dakle, rizik od neuspeha snosi društvo, a profit od uspeha privreda (što konkretno znači određena kompanija). Nemam ništa protiv privatnih kompanija i razumem da bi u tom slučaju i društvo imalo određeni profit (na primer kroz veće poreze koje bi ova zamišljena kompanija palćala); mogao bih da zamislim i da bi tako ostvareni profit na duge staze mogao da bude i veći nego ulaganja u razvoj date inovacije, ali se pitam da li bi to bilo u duhu ideje da se budžetska sredstva pre svega koriste za uvećanje opštih/javnih dobara.

 

Možda grešim, ali čini mi se da bi više smisla imalo da se iz budžetskih sredstava finansira razvoj inovacija koje bi unapredile kvalitet društvene infrastrukture, uključujući i funkcionisanje privrede, i tako doprinele javnom interesu. U tom slučaju inovacije bi uključivale ne samo inovacije koje nastaju u okviru prirodnih i tehnoloških nauka, već i inovacije koje bi nastajale u društvenim i humanističkim naukama. A što se tiče inovacija koje bi omogućile ekonomski uspeh nekoj kompaniji, mislim da bi bilo bolje da se stvore ekonomski podsticaji koji će motivisati kompanije da ulažu u sopstvena istraživanja za razvoj inovacija i da na taj način snose i rizik od neuspeha, ali i ubiraju profit od uspeha. Konačno, na taj način bi se proširila mreža naučnih instituta i naučnika i na razvojne timove koji bi postojali u okviru uspešnih kompanija, što je takođe dobra i važna evropska praksa na koju se treba ugledati.

 

Dakle, ne sumnjam u dobre namere autora nacrta, ali jeste sporno favorizovanje nauka direktno povezanih sa privredom i tržištem i zanemarivanje onih koje svoju primenu mogu imati pre svega u povećanju dobrobiti društva u celini. Ali, da ponovim još jednom u nadi da je ponavljanje majka nauke, možda grešim.

 

 

Peščanik.net, 08.12.2015.

Ako u nečemu idemo "u korak sa svetom" to je u "nauko, budi korisna privredi" arlaukanju...

[gospa buba]

Ako u nečemu idemo "u korak sa svetom" to je u "nauko, budi korisna privredi" arlaukanju...

koje je bulshit i u svetu, ali to nama nema ko da kaze. ja josh nisam chula da je neko ubio svoje drushtvene nauke, chak ni u korist realne privrede, a kamoli imaginarne. ova zaba ce se tek potkivati <_<

[gospa buba]

e, prospere, koja beshe formula za normiranje broja autora? nalazim se u jednom delikatnom postuku, koji moram da odradim besmisleno a poshteno :D

[Prospero]

Поред укупног броја радова, треба узети у обзир и ефективни (односно нормирни) број

радова. Са пуном тежином признаће се теоријски радови у оквиру природних, медицинских,

техничко-технолошких и биотехничких наука и оригинални научни радови у области друштвених и

хуманистичких наука који имају највише три коаутора, односно пет коаутора када је реч о

нумеричким симулацијама или резултатима колективних теренских истраживања. Када су у питању

експериментални или научно-лексикогеографски и лингвогеографски радови, са пуном тежином

признају се радови до седам коаутора. Радови код којих је број коаутора већи број поена ће бити

утврђен правилима која ће за сваку област дефинисати МНО, а које одобрава Комисија за стицање

научних звања и Национални савет за научни и технолошки развој.

 

 

[Prospero]

Možda nekom bude zanimljivo:



...






Mislim da su u većini slučajeva brojevi stvarno zaposlenih ispod ove propisane norme. Ne vidim ovde institute SANU (Balkanološki, recimo), no nemaju ni oni boga oca zaposlenih. U prevodu ovo znači da od 12k+ zaposlenih na naučnim projektima po broju većinu čine zaposleni na univerzitetu (7k+) a samo manjinu zaposleni na institutima (manje od 5k). 

Vinča 740+, čovek laik bi pomislio da nam atomska energija na nos izlazi :D

Edited December 10, 2015 by Prospero

[hazard]

 

 

Fokusiranje na inovacije i njihovu primenu u privredi, sa razumnom pretpostavkom da će one dovesti do ekonomskog razvoja, povezano je sa dodatnim problemom. Možda ja to ne razumem, ali pitam se da li se radi o sledećem scenariju: neki naučni institut i istraživači zaposleni u njemu finansiraju se iz budžetskih sredstava da bi stvorili neku inovaciju; zatim je testiraju i pilotiraju, a kada se završi taj proces, ta inovacija treba da završi u nekoj kompaniji (na primer privatnoj), koja će je pretvoriti u značajan profit. Dakle, rizik od neuspeha snosi društvo, a profit od uspeha privreda (što konkretno znači određena kompanija). Nemam ništa protiv privatnih kompanija i razumem da bi u tom slučaju i društvo imalo određeni profit (na primer kroz veće poreze koje bi ova zamišljena kompanija palćala); mogao bih da zamislim i da bi tako ostvareni profit na duge staze mogao da bude i veći nego ulaganja u razvoj date inovacije, ali se pitam da li bi to bilo u duhu ideje da se budžetska sredstva pre svega koriste za uvećanje opštih/javnih dobara.

 

Posto eto bas ja imam iskustva upravo sa ovakvim modelom - em sam licno ucestvovao u osnivanju spin-off kompanije ciji je cilj komercijalizacija rezultata odredjenih istrazivanja, em su to radili mnogi oko mene - aj da ja odgovorim na ovo. Mislim da je svakako slucaj da g. Baucal tu nesto ne razume. Elem, jako jako je retko da iz nekog naucnog instituta ili univerzitetske laboratorije izadje nesto sto je gotov proizvod i sto moze odma sutra da se proda. Izlaze ideje i koncepti koji mogu biti primenjivi, u najboljem slucaju prototipovi necega koji pokazuju da su te ideje i koncepti izvodljivi. Sama naucna institucija ne ide dalje, ne bavi implementacijom serijskih proizvoda (ili usluga ili cega vec), ne bavi se prodajom i marketingom, a to je, pa onako, 90% uspesnosti svakog komercijalnog poduhvata, dok onih 10% preostaje na tu dobru ideju, koncept ili prototip koji je izasao iz naucnog istrazivanja (osetio sam to na svojoj kozi - koliko god bila dobra stvar koju prodajes, niko ti je nece kupiti samo zato sto je dobra). Naravno, tih 10% je nuzan preduslov, ali kada bi samo to bilo dovoljno, svaki treci doktorant tehnickih nauka bi bio milioner. A nije.

 

Dakle tvrdnja da sav rizik preuzima drustvo koje finansira naucno istrazivanje, a da firmi ostaje samo profit, jednostavno nije tacna. Firma koja krece u komercijalizaciju necega proizaslog iz necijeg ili necijih doktorata ulazi sama u ogroman rizik (a to su neretko ti sami doktoranti sa sopstvenim parama, ili u kombinaciji sa nekim eksternim investitorom), a prilicno je tacno reci da je vecina ovih firmi ili potpuno neuspesna na kraju (sto je uvek slucaj sa vecinom novootvorenih firmi u bilo kom kontekstu) ili ne ostvaruje nikakav ogroman profit.

 

Drugi moguci model je naravno da postojeca (cesto velika) firma preuzme nesto od naucnog instituta i krene da to komercijalizuje ili primeni u nekom svom postojecem proizvodu. Medjutim, opet, u vecini takvih slucajeva je ta frima vec (su)finansirala to istrazivanje u tom institutu ili na tom fakultetu, dakle opet se ne radi o tome da sav rizik snosi drustvo, a kajmak skupljaju privatne firme. Velike korporacije daju dosta para univerzitetima i institutima da se bave raznim istrazivanjima i idejama, i cesto daju pare dok je ideja jos uvek samo na papiru, i opet verovatno nije pogresno reci da vecina tih finansiranih projekata na kraju ne napravi neke ogromne pare svojim sponzorima iz privrede. Ali to je priroda naucnog istrazivanja, finansiraces 100 projekata od kojih ce 95 biti realno stagod, 4 ce biti solidno a jedan ce biti revolucionaran.

 

E sad, cak i da zanemarimo sve to, ideja da se kod privredno primenjenih inovacija iz budzetskog naucnog sektora nista ne vraca budzetu tj. ,,drustvu" je takodje pogresna.. Instituti i fakulteti ne daju svoje inovacije i ideje firmama za dzabe. Licencira se, patentira se, prodaju se patenti i slicno. Naucne institucije prihoduju (ako su se dobro zastitile) nesto od svake svoje inovacije ili ideje koje daju privredi na upotrebu (cesto se trazi nadoknada bez obzira na to da li je firma uspesna ili ne, tj. da li je ta inovacija ili ideja zapravo ostvarila komercijalni uspeh), a kada se nesto bas masovno i uspesno komercijalizuje, onda se prihoduje dosta.

 

Naravno ima kontraprimera o tome kako je neko otisao s milionima a univerzitetu nije ostalo nista, ali su naucne ustanove uglavnom naucile iz raznih takvih slucajeva i vrlo proaktivno stite svoje interese (i time interese drzavnih budzeta koji ih finansiraju) kada su ovakve stvari u pitanju.

 

Postoji niz razloga da se kritikuje ta preterana fokusiranost nauke na momentalnu primenjivost u privredi, ali ovaj Baucalov pasus je skroz promasen. Jasno je da on nema niti iskustva, niti je dovoljno informisan o ovom fenomenu. Za iskustvo ne mogu da ga krivim, jer komercijalizacija nije cesta pojava u humanistickim naukama (mada nije nemoguca), ali za ovo drugo mogu, mogao je bar bolje da se informise, vise bi razumeo.

[gospa buba]

Možda nekom bude zanimljivo:

 

 

...

 

 

Mislim da su u većini slučajeva brojevi stvarno zaposlenih ispod ove propisane norme. Ne vidim ovde institute SANU (Balkanološki, recimo), no nemaju ni oni boga oca zaposlenih. U prevodu ovo znači da od 12k+ zaposlenih na naučnim projektima po broju većinu čine zaposleni na univerzitetu (7k+) a samo manjinu zaposleni na institutima (manje od 5k). 

 

Vinča 740+, čovek laik bi pomislio da nam atomska energija na nos izlazi :D

pa ne, vincha nije samo atomska, ima hemichara, biologa i medicinara u svojim oblastima, fizicara ovozemaljske vrste, komercijalnih aktivnosti, vatrogasaca, bashtovana ^_^

 

sad to shto ljudi sede na 1 izvoru, to je druga pricha -_-

 

 

u institutima nikad nije ni bilo vishe od 5000, niti je trebalo da bude, sve ostalo su bile igranke da se skrenu pare. faktichki chak i ko je ukazima bozidara djelica naguran u nauchni budzet, ako se nije snashao za 10 godina, nije ni za ostajanje...

 

 

 

edip@hazard. svinjac koji ce nastati iz ideje o inovacijama po svaku cenu je neizmeran. to je jedino shto ja vidim. znajuci gde smo. ostalo je sve sekundarno, ako ga uopshte i bude.

 

edip2. i ovo sad shto sledi, bice preusmeravanje srpske nauke na evropske fondove, a onda hajduchija drzave i privatnika da preseku te tokove novca za potrebe vlasnika i drugara. zivi bili da nisam u pravu.

Edited December 10, 2015 by gospa buba

[hazard]

edip@hazard. svinjac koji ce nastati iz ideje o inovacijama po svaku cenu je neizmeran. to je jedino shto ja vidim. znajuci gde smo. ostalo je sve sekundarno, ako ga uopshte i bude.

 

edip2. i ovo sad shto sledi, bice preusmeravanje srpske nauke na evropske fondove, a onda hajduchija drzave i privatnika da preseku te tokove novca za potrebe vlasnika i drugara. zivi bili da nisam u pravu.

 

Kada se nesto radi u izvedbi postojece srpske drzave cesto ispadne neopisiv svinjac, a i ti si u tom sistemu pa ti svakako verujem.

 

Moja poenta je bila da je Baucalova kritika u datom pasusu potpuno promasena, tj. zasnovana na pogresnim pretpostavkama i informacijama. Mogu i ja da kritikujem taj ,,privreda po svaku cenu" pristup do sutra, no nemam sad vremena. :D

 

Dodao bih samo da ukoliko bi se Baucalova logika primenila dosledno, onda bi se trebalo zapitati zasto drzava finansira skolovanje odredjenih uskostrucnih kadrova koji se zaposljavaju u struci skoro iskljucivo u privatnom sektoru i to cesto u vrlo uskim i specificnim delovima istog, i koji ne doprinose opstem i javnom dobru ili infrastrukturi od kojih svaki gradjanin ima korist. Zasto drzava finansira skole za frizere i turisticke vodice, oni ne rade za drzavu. Zasto drzava finansira smer na ekonomskom fakultetu za marketing, zasto se na tom smeru izucava kako koka-kola prodaje svoje secerne napitke, zasto se finansira diplomski rad nekog sa elektronike na ETFu cija je tema pojacivaci za mobilne telefone, itd.

[gospa buba]

ma naravno. s tim shto je moja opaska prvenstveno vezana za nasushnu potrebu srpskog privatnika da se nakachi na drzavni fond (sada vec bilo koje drzave <_<), i to tako da ne mora sam da radi. ova pricha sa naukom ce biti tachno to. ali kao shto rekoh, zivi bili. ja josh chekam da jednom ne budem u pravu -_-

 

ovo sam sad skoro ko hela ^_^

[bigvlada]

Posto eto bas ja imam iskustva upravo sa ovakvim modelom - em sam licno ucestvovao u osnivanju spin-off kompanije ciji je cilj komercijalizacija rezultata odredjenih istrazivanja, em su to radili mnogi oko mene - aj da ja odgovorim na ovo. Mislim da je svakako slucaj da g. Baucal tu nesto ne razume. Elem, jako jako je retko da iz nekog naucnog instituta ili univerzitetske laboratorije izadje nesto sto je gotov proizvod i sto moze odma sutra da se proda. Izlaze ideje i koncepti koji mogu biti primenjivi, u najboljem slucaju prototipovi necega koji pokazuju da su te ideje i koncepti izvodljivi. Sama naucna institucija ne ide dalje, ne bavi implementacijom serijskih proizvoda (ili usluga ili cega vec), ne bavi se prodajom i marketingom, a to je, pa onako, 90% uspesnosti svakog komercijalnog poduhvata, dok onih 10% preostaje na tu dobru ideju, koncept ili prototip koji je izasao iz naucnog istrazivanja (osetio sam to na svojoj kozi - koliko god bila dobra stvar koju prodajes, niko ti je nece kupiti samo zato sto je dobra). Naravno, tih 10% je nuzan preduslov, ali kada bi samo to bilo dovoljno, svaki treci doktorant tehnickih nauka bi bio milioner. A nije.

 

Dakle tvrdnja da sav rizik preuzima drustvo koje finansira naucno istrazivanje, a da firmi ostaje samo profit, jednostavno nije tacna. Firma koja krece u komercijalizaciju necega proizaslog iz necijeg ili necijih doktorata ulazi sama u ogroman rizik (a to su neretko ti sami doktoranti sa sopstvenim parama, ili u kombinaciji sa nekim eksternim investitorom), a prilicno je tacno reci da je vecina ovih firmi ili potpuno neuspesna na kraju (sto je uvek slucaj sa vecinom novootvorenih firmi u bilo kom kontekstu) ili ne ostvaruje nikakav ogroman profit.

 

Drugi moguci model je naravno da postojeca (cesto velika) firma preuzme nesto od naucnog instituta i krene da to komercijalizuje ili primeni u nekom svom postojecem proizvodu. Medjutim, opet, u vecini takvih slucajeva je ta frima vec (su)finansirala to istrazivanje u tom institutu ili na tom fakultetu, dakle opet se ne radi o tome da sav rizik snosi drustvo, a kajmak skupljaju privatne firme. Velike korporacije daju dosta para univerzitetima i institutima da se bave raznim istrazivanjima i idejama, i cesto daju pare dok je ideja jos uvek samo na papiru, i opet verovatno nije pogresno reci da vecina tih finansiranih projekata na kraju ne napravi neke ogromne pare svojim sponzorima iz privrede. Ali to je priroda naucnog istrazivanja, finansiraces 100 projekata od kojih ce 95 biti realno stagod, 4 ce biti solidno a jedan ce biti revolucionaran.

 

E sad, cak i da zanemarimo sve to, ideja da se kod privredno primenjenih inovacija iz budzetskog naucnog sektora nista ne vraca budzetu tj. ,,drustvu" je takodje pogresna.. Instituti i fakulteti ne daju svoje inovacije i ideje firmama za dzabe. Licencira se, patentira se, prodaju se patenti i slicno. Naucne institucije prihoduju (ako su se dobro zastitile) nesto od svake svoje inovacije ili ideje koje daju privredi na upotrebu (cesto se trazi nadoknada bez obzira na to da li je firma uspesna ili ne, tj. da li je ta inovacija ili ideja zapravo ostvarila komercijalni uspeh), a kada se nesto bas masovno i uspesno komercijalizuje, onda se prihoduje dosta.

 

Naravno ima kontraprimera o tome kako je neko otisao s milionima a univerzitetu nije ostalo nista, ali su naucne ustanove uglavnom naucile iz raznih takvih slucajeva i vrlo proaktivno stite svoje interese (i time interese drzavnih budzeta koji ih finansiraju) kada su ovakve stvari u pitanju.

 

Postoji niz razloga da se kritikuje ta preterana fokusiranost nauke na momentalnu primenjivost u privredi, ali ovaj Baucalov pasus je skroz promasen. Jasno je da on nema niti iskustva, niti je dovoljno informisan o ovom fenomenu. Za iskustvo ne mogu da ga krivim, jer komercijalizacija nije cesta pojava u humanistickim naukama (mada nije nemoguca), ali za ovo drugo mogu, mogao je bar bolje da se informise, vise bi razumeo.

 

Hazarde, imaš li iskustva sa modelom gde univerzitet osnuje firmu kojoj je osnovna delatnost komercijalizacija onoga što se na univerzitetu osmisli?

[gospa buba]

Hazarde, imaš li iskustva sa modelom gde univerzitet osnuje firmu kojoj je osnovna delatnost komercijalizacija onoga što se na univerzitetu osmisli?

pa evo ti ceo univerzitet, sedi i gledaj nekoliko godina inovacionih projekata, inovacionih cenatara i niza fantastichnih budalashtina da se uzmu pare. inovaciona pricha je univerzitetu predstavljena tachno tako, kako ce da uzme pare, a onda je nastupio srpski nachin, onda se pomislilo da treba svi da ih uzmu. a onda su ipak veci muljatori pomislili da bash oni treba da ih uzmu. i inovacija kao takva se tu negde i izgubila <_<

 

(insajd stori, shto se mene tiche, posle 2 godine inovacione delatnosti, to je valjda jedina stvar u poslu za koju sam sebi rekla nikad vishe )

Edited December 11, 2015 by gospa buba

[hazard]

Hazarde, imaš li iskustva sa modelom gde univerzitet osnuje firmu kojoj je osnovna delatnost komercijalizacija onoga što se na univerzitetu osmisli?

 

Licno ne, ali jeste postojala ta mogucnost, da univerzitet sam investira i bude suvlasnik, ali tada nam je receno da taj konkretni univerzitet uvek zeli da ima exit strategiju, dakle to je na kratak rok, u takvim slucajevima je univerzitet hteo da vidi biznis plan koji dovodi do izlaska na berzu ili prodaje drugim investitorima u roku od recimo 5 godina, i da vidi neku projekciju zarade univerziteta u tom slucaju.

 

Sad to sigurno varira od institucije do institucije, ali mislim da se generalno tezi tome da u spin-off firmama rukovodeci i zaposleni budu svrseni doktoranti, jer se zeli izbeci konflikt interesa kod profesora (da rade za firmu a budu placeni od strane univerziteta).

 

Tome da univerzitet trajno bude vlasnik firme koja komercijalizuje istrazivanja je mozda najblize ovo

https://en.wikipedia.org/wiki/SRI_International

mada su oni nonprofit organizacija, tako da nije bas ono na sta ciljas.

[gospa buba]

stiglo pismo od ministra. nishta novi projekti. svaka chast majstori, a popodne lepo kod majke svoje svratite pa se isplachite kao ljudi.

 

goveda <_<