Društvo | četvrtak 16.04.2015 | 14:07

Kraj Megatrenda, sad je Džon Nezbit Izvor: Tanjug

Beograd -- Odlukom Saveta Megatrend univerziteta od 15. aprila, na osnovu saglasnosti Džona Nezbita, Megatrend univerzitet promenio je ime u "Univerzitet Džon Nezbit".

 

 

ludilo, brateeee

 

 

mnijem da je bio uzor i personal jesus još iz mlađih dana

 

John Naisbitt (born January 15, 1929 in Salt Lake City, Utah) is an American author and public speaker in the area of futures studies. His first book Megatrends was published in 1982.

 

 

Edited April 16, 201510 yr by Prospero

Univerzitet Nelson Henderson

John Naisbitt University

 

У ствари, одличан маркетиншки потез.

Univerzitet Nelson Henderson

doshla sam da se setim prva, ali avaj

forumski hive mind  -_-

jadni

slažem se...čekaj, ko?

 

nego, nije Nezbit, nego Nejsbit 

Ovako, razmisljam na temu sta treba da ima u vidu prosecan citalac kada pristupa naucnim informacijama (najcesce iz druge ruke). Znaci, ovde pre svega govorimo o onome sto ljude najcesce interesuje, a to su pre svega istrazivanja iz oblasti medicine i nutricionizma, onda psihologije i eventualno stvari vezantih za tehnologije. Podrazumevam da citalac nema vreme / sposobnost da sam evaluira rad, znaci sta treba da ima na umu kada procita o necemu u novinama, knjizi etc.

Pocela sam sa ovim, a vi predlozite bolju kategorizaciju (inace su nabacane misli, i osecam se cudno kada pisem na srpskom, but anyway..):

Fundamentalna pitanja:
- Cini se da ljudi shvataju bilo koji naucni rezultat kao potvrdjenu apsolutnu istinu o svetu koja se vise nece menjati
- statisticki znacajano vs prakticno znacajno
- korelacija vs kauzacija
- moguci su propusti u dizajnu eksperimenta i statistickoj obradi podataka, interpretaciji etc.
- ne samo koji su podaci prikupljeni, nego koji su izostavljeni

priroda eksperimenta:
- ako nesto pokazano na celijskoj kulturi ili na misevima, to automatski ne znaci da radi i na ljudima
- ako nesto radi na na misevima u nekim kolicinama ne znaci da su kolicine razumne/moguce za stvarnu upotrebu (o oveme prica Ben Goldacre recimo u Bad Science)

intepretacija / komunikacija
- interpretacija (od strane novinara recimo) nije uvek kvalitetna
- biasi samih naucnika (u smislu Kuhnove paradigma)
- cherry picking, narrative fallacy (pogotovo kod gurua koji prave karijeru na neku temu). Znaci preporuka citaocu tu bi bila kao i uvek, follow the money.

Sta treba imati na umu kada je u pitanju licno iskustvo
- Rekla bih da je underlying psiholoski mehanizam zbog koga ljudi prihvataju gurue sto nude jednostavna resnja za komplikovane probleme i uklanjaju neizvesnost.
- placebo efekat

Preporuke kako citati vesti
- imati na umu sve gore navedeno
- razmisliti o tome koji je angle onoga sto pise i sta zapravo prodaje
- razumeti da je nauka iterativan proces i da svi findings podlezu reviziji
- imati svest o osnovnim pojmovima iz statistike 
1. korelacija -kauzacija
2. confounders
3. koncept neizvesnosti / slucajnosti (bez ulazenje u finer points on p-values)

dalje? Jel ima neko nesto da doda ili da me ispravi negde?
 

da probas da ga prevedes na srpski?

bruno latour je odrzao 2 godine za redom kurs na mooc-u na temu delimicno blisku tvojoj...  mozda ti bude zanimljivo da pogledas arhivu (npr1 / npr2 / npr3)

super ti je ovo, rajka. moze ti ovaj tekst biti zanimljiv. meni je negde najupecatljiviji momenat taj da novine najcesce prenose iznenadjujuce rezultate, a takvi rezultati su po pravilu oni za koje je najmanja sansa da ce biti uspesno replikovani. uopste, ta razlika izmedju niza nalaza koji svi naginju jednom pravcu, i medijskog pokrivanja pojedinacnih studija iz kojih pokusavaju da se izvuku dalekosezni zakljucci, mi je najveca razlika izmedju naucnog i novinarskog pristupa. mada, u danasnje vreme i naucni clanci imaju tendenciju da pokusavaju da se sto bolje prodaju, najvse kao posledica politike deljenja novca prema impactu... ali to je vec druga prica. 

super ti je ovo, rajka. moze ti ovaj tekst biti zanimljiv. meni je negde najupecatljiviji momenat taj da novine najcesce prenose iznenadjujuce rezultate, a takvi rezultati su po pravilu oni za koje je najmanja sansa da ce biti uspesno replikovani. uopste, ta razlika izmedju niza nalaza koji svi naginju jednom pravcu, i medijskog pokrivanja pojedinacnih studija iz kojih pokusavaju da se izvuku dalekosezni zakljucci, mi je najveca razlika izmedju naucnog i novinarskog pristupa. mada, u danasnje vreme i naucni clanci imaju tendenciju da pokusavaju da se sto bolje prodaju, najvse kao posledica politike deljenja novca prema impactu... ali to je vec druga prica. 

ne podsecaj me <_<

super ti je ovo, rajka. moze ti ovaj tekst biti zanimljiv. meni je negde najupecatljiviji momenat taj da novine najcesce prenose iznenadjujuce rezultate, a takvi rezultati su po pravilu oni za koje je najmanja sansa da ce biti uspesno replikovani. uopste, ta razlika izmedju niza nalaza koji svi naginju jednom pravcu, i medijskog pokrivanja pojedinacnih studija iz kojih pokusavaju da se izvuku dalekosezni zakljucci, mi je najveca razlika izmedju naucnog i novinarskog pristupa. mada, u danasnje vreme i naucni clanci imaju tendenciju da pokusavaju da se sto bolje prodaju, najvse kao posledica politike deljenja novca prema impactu... ali to je vec druga prica. 

 

Da, ovo je dobar clanak. Setila sam se jos jedne stvari: unwarranted ekstrapolacije od necega sto je mozda i solidna nauka i onda pravljenje narativa, koji se prodaju kao "scientifically proven" ovo ili ono. 

 

U sustini mozemo i da pogledamo sa strane agenata i njihovih motiva zasto imamo stanje koje imamo:

- mediji - odgovaraju im senzacionalisticki clanci

- naucnici - ovo sto si navela gore

- eksperti / gurui - koji zaradjuju na tome sto pojednostavljuju kompleksne issues sa puno nepoznanica i uncertanty

- kupci (tj javnost) - kojima kao sto sam rekla odgovara da cuju da postoji jednostavno resenje za njihov problem o da ne moraju da dealuju sa neizvesnoscu

meni se to cini kao dobar rezime. s tim sto uvek imam na umu da gurui (cini mi se vecinom) veruju u to sto pricaju, tako da su u tom smislu pod uticajem nekih od faktora kao i kupci. odnosno nije sustina samo u zaradi, nego i u tome da je pojednostavljeno resenje zaista i uverljivije, i psiholoski vise zadovoljavajuce. 

meni se to cini kao dobar rezime. s tim sto uvek imam na umu da gurui (cini mi se vecinom) veruju u to sto pricaju, tako da su u tom smislu pod uticajem nekih od faktora kao i kupci. odnosno nije sustina samo u zaradi, nego i u tome da je pojednostavljeno resenje zaista i uverljivije, i psiholoski vise zadovoljavajuce. 

 

da, da, verovatno ne mozes ni da budes dobar guru ako ne verujes u ono sto pricas.