Da li je religija stetna ili korisna za ljudsko drustvo?

[bergasa19]

Znači vera u uskrsnuće je racionalna? Treba da verujemo da ćemo na kraju univerzuma, kada dođe apokalipsa, uskrsnuti i naše svesti i ličnosti će preći u Raj ili Pakao?

Gde sam to rekao?

[Agni]

Bila bi iracionalna da nema smrti.

To sto religija kadkad uspe da utesi ljude i odvrati ih od razmisljanja o sopstvenoj konacnosti ne znaci da joj je sadrzaj racionalan.

[bergasa19]

To sto religija kadkad uspe da utesi ljude i odvrati ih od razmisljanja o sopstvenoj konacnosti ne znaci da joj je sadrzaj racionalan.

Podloga je racionalna.

[Agni]

Podloga je racionalna.

Znam da volis uanlajnere, ali zamolio bih te napravis izuzetak u ovom slucaju i objasnis gore izrecen stav sa bar dve-tri recenice :D

[billadni]

Razumne pretpostavke su pretpostavke sve dok se ne dokažu razumskim aparatom.

to bi bilo istinito opravdano verovanje.

Sve ostalo je nerazumno, tj. iracionalno verovanje.

a ovo bi bilo pogrešno verovanje. čemu reč "iracionalno".

Znanje nedostupno razumu nije znanje, rekao bih.

jeste ako daje valjane odgovore i produkt je unutarnjeg procesa.čak šta više. mogli bi tvrditi da znanje nije u potpunosti dostupno razumu. svako će naše povezivanje završiti na sumnjivim premisama. ili će biti delomično... Edited April 17, 2012 by billadni

[bergasa19]

Znam da volis uanlajnere, ali zamolio bih te napravis izuzetak u ovom slucaju i objasnis gore izrecen stav sa bar dve-tri recenice :D

Odgovorio sam na ovaj tvoj post.

Najjaci utisak ovde je spremnost vernika da pribegnu muljanju, izbegavanju direktnih odgovora, paralogickim vratolomijama i drugim verbalnim smicalicama ne bi li nekako dokazali da vera u natprirodno nije iracionalna.

Iako sam ateista ne mogu da se slozim da je religija iracionalna. Koliko je iracionalna o tome se da diskutovati. Ipak ona stoji na proverivoj stvari. Smrt postoji i ona je baza za zidanje. Dakle covek pristupa sa racionalnog stanovnista pogotovu kad se u obzir uzme vreme nastanka. Edited April 17, 2012 by bergasa19

[Agni]

Iako sam ateista ne mogu da se slozim da je religija iracionalna. Koliko je iracionalna o tome se da diskutovati. Ipak ona stoji na proverivoj stvari. Smrt postoji i ona je baza za zidanje. Dakle covek pristupa sa racionalnog stanovnista pogotovu kad se u obzir uzme vreme nastanka.

5 recenica!

:D

Ima nesto nelogicno u pragmatickom pristupu religiji. Ako ja verujem u postojanje duse, a usput i u ostale dogme, zato sto mi je tako lakse da se suocim sa smrcu, a ne zato sto mislim da su ti iskazi istiniti, odnosno ako je sama istina za mene istina samo u meri u kojoj sluzi mojim interesima, onda sam ili neposten prema samom sebi - mogu iskreno da verujem samo ako sam sebe naterao da "zaboravim" pravi razlog verovanja, tj odluku da se priklonim veri zbog psiholoske gratifikacije, a sa druge strane svoju veru mogu da obrazlazim pragmaticki i predstavim je racionalnom samo ako se za potrebe diskusije opet "setim" tog pravog razloga - ili nisam uopste svestan citavog procesa koji od straha i potrebe za utehom vodi do prihvatanja religije. U svakom slucaju, takvo shvatanje vere daje negativnu sliku vernika, jer ga opisuje ili kao dvolicnog manipulatora, ili kao naivnu budalu.edit: kako se pravilno kaze (u ovom kontekstu) pragmaticnom ili pragmatickom?

Edited April 17, 2012 by Radagast

[bergasa19]

Prvo probaj sebe da stavis u konteks nastanka religije. Ti sada kritikujes smrtno bice i njegovu odluku da ublazi ili racionalizuje svoju nistavnost. Nije smrt kao prekid zivota problem. Cini mi se da je veci problem da nestajes, a da nikakav trag iza sebe ne ostavljas.Edit:Prvo sam pomislio pragmaticnom, a sada mislim pragmatickom.

Edited April 17, 2012 by bergasa19

[Аврам Гојић]

Ima nesto nelogicno u pragmatickom pristupu religiji. Ako ja verujem u postojanje duse, a usput i u ostale dogme, zato sto mi je tako lakse da se suocim sa smrcu, a ne zato sto mislim da su ti iskazi istiniti, odnosno ako je sama istina za mene istina samo u meri u kojoj sluzi mojim interesima, onda sam ili neposten prema samom sebi - mogu iskreno da verujem samo ako sam sebe naterao da "zaboravim" pravi razlog verovanja, tj odluku da se priklonim veri zbog psiholoske gratifikacije, a sa druge strane svoju veru mogu da obrazlazim pragmaticki i predstavim je racionalnom samo ako se za potrebe diskusije opet "setim" tog pravog razloga - ili nisam uopste svestan citavog procesa koji od straha i potrebe za utehom vodi do prihvatanja religije. U svakom slucaju, takvo shvatanje vere daje negativnu sliku vernika, jer ga opisuje ili kao dvolicnog manipulatora, ili kao naivnu budalu.

ljudi su nesavrseni, dvolicni i naivni, to mu je tako i to ce uvek biti tako.no, nije samo strah od smrti stvorio religiju, to je pomalo udzbenicko objasnjenje.postoji i nesto drugo: osecaj misticne ekstaze koji obuzima, povremeno, sve ljude na svetu, pri susretu sa, ne znam, neverovatnim sutom za tri u poslednjoj sekundi, pogledom sa planine, retrospektivom svog zivota i shvatanjem koliko je jebeno slozen kauzalan proces koji je doveo do bas ovog trenutka u sadasnjosti, jednim malim cvetom kao onim koji je video Budin ucenik Mahakasyapa, cudom rodjenja i tako dalje. to je snazno i veliko osecanje misticne unije koje neposredno priziva u svest misao o jednoj delatnoj i benevolentnoj svesti koja upravlja svim tim procesima. jeste, to je iracionalno. no, odbaciti to osecanje, proglasiti ga intelektualno nistavnim, znacilo bi otudjenje od jednog velikog dela antropoloskog iskustva, znacilo bi - oduzeti coveku vazan deo ljudskosti. i ne, ne zelim da govorim o tome da su vernici ubijali u ime vere. ljudi jednostavno ubijaju druge ljude ako zakljuce da su ugrozeni, a neki od najvecih pokolja u istoriji pocinjeni su ne u ime vere vec radi zelje za naucno ustrojenim svetom u kome nema mesta za genetske i druge anomalije.

[Agni]

Prvo probaj sebe da stavis u konteks nastanka religije. Ti sada kritikujes smrtno bice i njegovu odluku da ublazi ili racionalizuje svoju nistavnost. Nije smrt kao prekid zivota problem. Cini mi se da je veci problem da nestajes, a da nikakav trag iza sebe ne ostavljas.Edit:Prvo sam pomislio pragmaticnom, a sada mislim pragmatickom.

Kako se ti, kao ateista, nosis sa tom mislju? Zasto ta vrsta racionalizacije nekima odgovara, a nekima ne? Drugim recima, posto smo vi u istom cabru, kako to da uopste postoje ateisti?

[bergasa19]

Kako se ti, kao ateista, nosis sa tom mislju? Zasto ta vrsta racionalizacije nekima odgovara, a nekima ne? Drugim recima, posto smo vi u istom cabru, kako to da uopste postoje ateisti?

Nosim se kako umem i moram. Ateisti nisu monolitna skupina i ne treba verovati nekom na rec da je ateista. Kad umires znas da li si ateista ili nisi. Ovo da smo svi u istom cabru je nategnuto. Velika je zemlja.

[Аврам Гојић]

Kako se ti, kao ateista, nosis sa tom mislju?

dok cekamo Bergasu, dacu svoj odgovor. svest o nestanku moze da bude i veoma umirujuca. znas da ce jednog dana sva buka utrnuti i da to tacno tako i treba da bude."Napustiti svet!Sneg koji se otapaNema mirisa".Bokusui Vakajama

[bergasa19]

Naslov topika je glup. Da bi mogli da proverimo da li je nesto stetno trebali bi da ponovo prozivimo kao ljudski rod bez religije. Ovako ne znam po kojim parametrima mozemo da zakljucimo da li je religija stetna ili ne.

Edited April 18, 2012 by bergasa19

[Agni]

ljudi su nesavrseni, dvolicni i naivni, to mu je tako i to ce uvek biti tako.no, nije samo strah od smrti stvorio religiju, to je pomalo udzbenicko objasnjenje.postoji i nesto drugo: osecaj misticne ekstaze koji obuzima, povremeno, sve ljude na svetu, pri susretu sa, ne znam, neverovatnim sutom za tri u poslednjoj sekundi, pogledom sa planine, retrospektivom svog zivota i shvatanjem koliko je jebeno slozen kauzalan proces koji je doveo do bas ovog trenutka u sadasnjosti, jednim malim cvetom kao onim koji je video Budin ucenik Mahakasyapa, cudom rodjenja i tako dalje. to je snazno i veliko osecanje misticne unije koje neposredno priziva u svest misao o jednoj delatnoj i benevolentnoj svesti koja upravlja svim tim procesima. jeste, to je iracionalno. no, odbaciti to osecanje, proglasiti ga intelektualno nistavnim, znacilo bi otudjenje od jednog velikog dela antropoloskog iskustva, znacilo bi - oduzeti coveku vazan deo ljudskosti. i ne, ne zelim da govorim o tome da su vernici ubijali u ime vere. ljudi jednostavno ubijaju druge ljude ako zakljuce da su ugrozeni, a neki od najvecih pokolja u istoriji pocinjeni su ne u ime vere vec radi zelje za naucno ustrojenim svetom u kome nema mesta za genetske i druge anomalije.

O da, ekstaza i osecanje misticne unije sa Kosmosom je odlicno objasnjenje.Ne bih se ipak slozio da to osecanje obavezno priziva "misao o jednoj delatnoj i benevolentnoj svesti koja upravlja svim tim procesima". Ne zaboravimo da je nase poimanje religije uslovljeno istorijskom pobedom monoteizama u ovom delu sveta, pobedom koja se da objasniti svetovnim razlozima, a ne superiornoscu tih doktrina nad konkurentima. "Svest" niti je nuzno jedna (grcka i rimska religija, hinduizam, gomila "primitivnih" religija), niti je nuzno benevolentna (bog ovog sveta kod gnostika, "Nebo" kod taoista), niti nuzno upravlja svojom kreacijom (deisti), niti je svet nuzno necija kreacija (budisti).Osecanje o kojem govoris uzimalo je dakle i jos uvek uzima veoma razlicite forme. Koje nisu podjednako racionalne u svim kontekstima. Naprimer, odbaciti, na pocetku 21. veka, kreacionizam, verovanje u nezavisnost duha od materije (postojanje besmrtne "duse"), ili bezgresno zacece Hrista, ne podrazumeva i odbacivanje tog osecanja, vec moze da ima za svrhu njegovo uskladjivanje sa saznajnim kontekstom koji se radikalno razlikuje od onog u kome su ta verovanja nastala. Uostalom, zacetnici velikih religija (pa i monoteistckih) su po pravili bili inovatori koji su odbacivali "zastarela" tumacenja religije, pa apsolutna doslednost onome sto su propovedali istovremeno predstavlja izdaju ili perverziju duha u kome su propovedali.

[Utvara]

Naslov topika je glup. Da bi mogli da proverimo da li je nesto stetno trebali bi da ponovo prozivimo kao ljudski rod bez religije. Ovako ne znam po kojim parametrima mozemo da zakljucimo da li je religija stetna ili ne.

Nije, to što je tema odlutala na drugu stranu, nema veze.Antropološki je teoretski moguće napraviti neku "kontrolnu grupu" na malom uzorku, od novorođenčadi ili nekakvih prašumskih divljih ljudi iz Amazona, koji jednostavno nisu čuli za postojanje religije, i pustiti ih da razvijaju svoju civilizaciju, pogled na svet i sistem vrednosti. Posle recimo jedne decenije, uporediti je sa društvom takvim sličnim, samo kome je religija poznata.Ja bih rekao da religija, iako od davnina iracionalno verovanje, ima verovatno bitniju socijalnu funkciju i omogućava čoveku osim ličnog spokoja i psihološkog oslobođenja i veru da je član neke zajednice, da nije sam u okrutnom i haotičnom svetu. Pojedinac je uvek u nekakvoj crkvi, društvu verujućih koje se sastoji od vernika i sveštenika i svih tih rituala.Snažna moralna po®uka većine religija služi da održi ljude u pokornosti i da glumi moralnog policajca , da im utera neki sistem vrednosti i poštovanje prema hijerarhiji ako već nisu sami u stanju da to učine. Može religija da stvori i harmonično društvo.