Pa šteta, voleo bih da sa još nekim mogu da popričam o utiscima, jer nisam želeo da otkrivam previše detalja u vezi same igre...

Clash: Artifacts of Chaos

Ovo je treći deo u Clash serijalu. Da budem iskren za prve dve igre nisam čuo dok nisam malo kopao po internetu i video par upečaljivih recenzija.

Šta mogu da kažem o novom delu? Ukratko, grafički dosta podseća na Heavy Metal magazin stil koji su gajili Cazza, Moebius i razni drugi velikani. Likovi i svet su maštoviti i čudni, da, nekako mi je čudno da napišem za bilo šta što dolazi iz modernog vremena da je čudno, kada deluje da su sve ideje ispucane.

Igra je otvoreni svet, koji se deli na nivoe u kojima sa glavnim likom pokušavate da sprovedete malo "dete" do sigurnosti i van ruku raznih opasnosti koje dolaze od vladarke koja ima planove da nešto uradi tom detetu.

To je bukvalno ukratko sinopsis, a onda kako sam krenuo da je igram nisam mogao da se načudim prvo na aspekt borbi. Ovo je inače tabačina u kojoj bijete iz trećeg lica, imate nekoliko borbenih stilova koji možete da nadograđujte. Nisu baš najbolje kontrole, često nemate osećaj i kada udarite protivnika ili ga izbegnete da je došlo do udarca. Ali ima i napad iz prvog lica koji razbija monotoniju. E sada sve bi to bilo ravnolinijski da u određenim borbama sa kraljicama, imate kockanje. Da pojasnim, igra se sa kockicama, i vi tokom putovanja sakupljate pomenute artefakte koji daju razne efekte koje slabe protivnika. Ali to je mač sa dve oštrice jer i vaši protivnici imaju svoje, i u zavisnosti koliko sreće budete imali sa kockicama možete da ga nadjačate ili čak i da bude pat pozicija pa obe strane da zaglibe.

Takav aspekt mi se mnogo dopao jer donosi neizvesnost i nema proračunatosti. Tu igru možete da igrate i ne morate, ali smatram da unosi drugačiju dinamiku od udri me od zore, a od ponoći me kolenom razvuci po livadi.

Glavni lik može komotno da se takmiči za najružnijeg dizajniranog lika (čak bih rekao da otima hlebac nasušni Nier, u američkoj verziji gde je jako ružan ćalac u pitanju) i koji je pomalo dosadan i ravan. Međutim, odnos sa detetom je jednostavno postavljen i oni uglavnom međusobno razgovaraju i reaguju na situacije u priči i tokom borbi. I što sam više vremena provodio sa njima, stalo mi je da glavni lik spasi malog po svaku cenu. U tako prostoj postavci vidi se da su tvorci igre uboli tu zlatnu žicu zbog koje želim da dovršim igru.

Muzika je impresivna, neverovatni instrumenti, epske orkestracije koje će vas povući u zavisnosti od borbe do borbe da budete što bolji i da vas što manje išamaraju.

Dizajn nivoa je poput kakvog lavirinta, ima dosta skrivenih tajni koje vam omogućavaju da nadogradite sposobnosti i lika, ujedno i da sakupljate odeću koja više ima estetski dizajn, ali tu i tamo poveća nivo odbrane.

Malo sam je pauzirao sada, ali jedva čekam da je završim i vidim da li se ovo barem na mojoj listi igara može kotirati kao kult klasik koji tek treba da otkrije šira publika.

Oduvek su mi isle na nerve souls igre, no zainatim se da probam da predjem neku povremeno, Uzeh Dark Souls remastered pre par nedelja. Nervirala me je wyverna na mostu, pa rekoh da probam da je resim strelama. Ja mislim da sam ispalio preko 1000, tamo negde od 19 casova, pa pred pocetak fudbala (ona valjda ima 10000 healt pointsa). Na kraju odoh na net i procitah da se u nekom trenutku regenerise. Bah, ne moze covek lepo ni igre da resi na neku prevaru. Nema trika da je dobijem u direktnoj borbi. Cini mi da je ovo radilo u nekoj od ranijih verzija. Znam da sam je smako jednom, bas na ovaj nacin, tja.

Bolje da se drzim turn-based rpg igara ili neke metroidvanie, bar cu se manje nervirati.

Da overlevelovao sam zestoko, tu sam negde oko 40 nivoa, sorceress build. Imam solidan damage, no cik ti pridji necem ovako velikom.

Edited July 6Jul 6 by Miljenko

Jesi prešao igru? Taj zmajček je ništa, kada budeš naletao na mnoge gore grdosije u formi kraljica. I običnih neprijatelja.

Nisam. Pre par godina sam igrao onu Prepare to Die Edition. Mislim da sam bio stao kada sam bio u Duke`s Archives, mada je proslo dosta godina, pa nisam skroz siguran. Trenutno sam od boss borbi presao, Taurus Deamon, Bell Gargoyles, Moonlight Butterfly. Igram kao Sorceress; vitality mi je 24, Intelligence 32, ostalo malo preko startne postavke za klasu.

Ja sam scaredy-cat, pa cesto umem da odem dosta preko neophodnog nivoa (mada Int bustujem da bi magije bile efikasnije).

Zato imas igre pout Trails serijala, gde su jednostavno stavili ogranicenje dokle mozes da levelujes u odredjenom delu igre, bas zbog ovakvih pacera poput mene. Inace Trails from Azure (gde stigoh do zavrsnog chaptera), ima verovatno najbolju pricu u celom serijalu (posebno ako gledamo Trails from Zero i Trails from Azure).

Spremi se za Gejping Zmajčeka i jednog od najgore dizajniranih kraljica u Souls serijalu, Krevet Haosa. Bukvalno tu ćeš zamrzeti igru. Inače ja sam je prešao na PS3, i frejmrejt koji opadne drastično kada se siđe u močvare je izazivao gomilu nervnih slomova, i skoro pa lomljenje par džojstika tada. Sada su to sve sredili sa tom remaster verzijom, ali mi nekako fali ta golema nepravednost kojom te igra šutira dok se ne naučiš i ne navikneš. Jedino mi je posle toga zasigurno Sekiro bio najteža igra, dobro i Bloodborne je imao par kraljica gde ti se digne friz na glavi, ali to se lako pređe jer je igra zaista neverovatno kreirana i ima najbolju atmosferu od svih From igara koje su u tom soulslike stilu.

Sekiro ima drugaciju koncepciju (razvoj skillova umesto klasicnih nivoa), te se tu nisam nervirao toliko. Jednostavno sam prihvatao da ne umem i ponavljao dok ne uspem. Plus mi je pariranje bilo veoma dobra mehanika kao sama ideja.

Ovde treba da se bacakam i valjam levo desno, a endurance mi je uvek zadnja stvar za levelovanje. Dobro je bar sto se igra drzi svog sistema od pocetka do kraja.

Ja licno ne volim kada se mehanika menja cesto tokom nekog naslova. Primer za to mi je Neverwinter Nights 2 i cuvena ekspanzija Mask of the Betrayer. Sto se tice price jeste najbolja sigurno, u odnosu na ostale ekspanzije, pa i glavnu igru. No posto ja igram castera obicno (mage, sorceress, warlock, sa evolucijom do red dragon disciple recimo), zbog same mehanike ekspanzije, ogranicen sam sa odmaranjem. To u startu ponistava moje osnovne prednosti kao castera, gde mogu da izgruvam najbolje magije, odmorim gde nisam blizu neprijatelja i ponovim isto. Na kraju sam uzeo swashbuckler klasu, no evo mesec dana nikako da krenem (plus treba prvo da izlevelujem do 20. nivoa; jbg volim sam da izaberem bonus stvari). Imam dosta kampanja koje su radili fanovi, treba i to probati. 16 Cygni i 16 Sygni Strike Back su prilicno dobre. SF i fantazi mesavina, 18+ dijalozi, plus nije rec o nekoj kampanji od par sati.

Tja, tesko je postici sve.

Taj "get good" pristup koji Sekiro nameće je stvarno genijalna stvar, minimum grajndinga i levelovanja, uglavnom sirova vežba dok prsti ne prokrvare. Zato je ogromna satisfakcija kad upali.

Izašao Doom: The Dark Ages | Revelations DLC

Opet je vreme da se obmotavanjem selotepjom kažiprst desne ruke zakuca za levi klik miša.

jel neko probao Days Gone?

22 minutes ago, Krampa said:

jel neko probao Days Gone?

Ja odigrao day one još na PS4. Vrhunska igra. Sad je ispeglana još bolja, probao sam na PS5 pre nekih mesec dana

2 hours ago, arheolog1981 said:

Ja odigrao day one još na PS4. Vrhunska igra.

kao fan bih rekao da je prilično drljava. priča je mega naivna i predvidljiva, gejmplej je repetativan... ali kad se čovek navuče baš je relax. drndanje sa jadnim hordama čini da se osećaš kao demi god.

20 hours ago, napadaj said:

Izašao Doom: The Dark Ages | Revelations DLC

Nadam se da nije labudova pesma id Software-a...

Game Developer

Update: 136 workers have been laid off at id Software

The news comes with Xbox preparing to 'reset' its video game division by eliminating 3,200 roles.

Podsetiste me za Days Gone. Instalirah ponovo, posto prosli put nisam stigao predaleko. Nervira me ta stalna napetost, da ce svakog momenta da me napadne nesto. Bonus je sto treba da razmisljam o gorivu za motor. Odem do neke lokacije i onda treba da trazim kanister za nazad (zbog toga sam i prekinuo prosli put).

Sada sam na samom pocetku u onom tunelu i upravo naleteh na onu sekvencu kada zombi izleti iz bocne prostorije. Ako sam nesto mrzeo u novim Tomb Raider igrama to je to sranje. Srecom te su sveli na minimum u drugom delu. Dok ja pritisnem dugme, keo, muerto. Plus ovde ne znam kako i kada uopste i treba da stisnem, totalno neintuitivno (bar za mene). Tja, strpljenje mi sigurno nije vrlina; zasto nisu ostavili kao mogucnost da mogu da upotrebim pistolj ili sacmaru.

Probacu jos par puta, ako ne prebacujem se na Conan Exiles, da isprobam prvi put.

8 minutes ago, Miljenko said:

Podsetiste me za Days Gone. Instalirah ponovo, posto prosli put nisam stigao predaleko. Nervira me ta stalna napetost, da ce svakog momenta da me napadne nesto. Bonus je sto treba da razmisljam o gorivu za motor. Odem do neke lokacije i onda treba da trazim kanister za nazad (zbog toga sam i prekinuo prosli put).

budi zahvalan na napetosti jer sa njom je bolji doživljaj. naravno može da se desi da ostaneš bez goriva no njega ima više nego dovoljno i na samom početku. naravno moći ćeš i da doradiš motor.