Igre

[Krošek]

20 hours ago, Ayatollah said:

Dakle, ja sam stvarno izgubljen slučaj. Na cca 15 igara koje imam na Steamu, a nisam ih instalirao nikad, ja danas kupim Disco Elysium, Kingdom Come: Deliverence i Pathfinder: Kingmaker, jer su bili na popustu. Kad ću ih igrati stvarno nemam pojma, evo mi Pillars of Eternity II napunio godinu dana i kusur, a da ga ni pogledao nisam,  Shadow of Mordor ima barem dve godine, Drakensang barem tri. Još sam iznenadio kad sam video da imam Europu Universalis IV kupljenu, to se ni ne sećam kad sam uzeo...

 

Ja bih se koncentrisao na Disco Elysium od pobrojanog

[renne]

1 hour ago, Weenie Pooh said:

Uf, uzeo sam i ja jednom EA pass, ali se brzo pokajao.

 

 

što si se pokajao

[Calavera]

1 hour ago, Krošek said:

 

Ja bih se koncentrisao na Disco Elysium od pobrojanog

 

+1

 

pa onda kingdom come

[Ayatollah]

To mi je i bio plan. Samo da završim Divinity: Original Sin II (evo me u Arxu, brzo ću) i Blood and Wine (stojim već godinu dana na istom mestu )

[Calavera]

kad sam čuo da je daniel mullins napravio deckbuilder imena inscryption, nisam mislio da je to za mene jer sam mullinsa vazda doživljavao kao nekog ko je više zainteresovan da ponudi neki meta-komentar vezan za koncept video igara nego da zapravo napravi nešto uz šta bi se čovek mogao zabaviti. no, za divno čudo, kartaška igra u srcu inscryptiona je dovoljno duboka i kvalitetna da zabavi bilo kog zavisnika od slay the spirea, monster traina i ostalih divnih izdanaka moderne igračke industrije. po stilu igre ovo je najbliže mtgu, s tim što umesto mane jača bića spuštate na polje žrtvovanjem veverica (ceo dek je sastavljen od životinja i sličnih bića) koje možete vući umesto običnih karata na početku svakog poteza. cilj igre je spustiti protivnika s pet početnih poena na nulu, s tim što se račun odvija preko terazija, pa se svakim poenom koji oduzmete protivniku ujedno i odmičete od sopstvene smrti. van borbi napredujete u klasičnom slay the spire stilu, imate mapu i nekoliko puteva kojima je moguće ići i na njoj razne encountere u kojima uzimate nove karte, pojačavate postojeće, i još svašta nešto. a da, i karte pričaju s vama. ne sve, na početku samo strašljiva (i nadobudna!) lasica dok ostale karte deluju samo kao beživotni komadići kartona, ali kako igra odmiče, broj karata koje pričaju raste, a postaje jasno da se i međusobno poznaju.

 

o čemu vam karte pričaju? pa, uglavnom nude ideje kako da pobegnete od tog LUDAKA koji vas drži zatočene u kabini i tera vas da igrate gorepomenutu kartašku igru  vidite, vi u svakom trenutku možete ustati od stola za kojim igrate karte i prošetati se tom kabinom, pri čemu se perspektiva prebacuje u pogled iz prvog lica. identitet vašeg mučitelja je uvek obavijen tamom tako da od njega vidite samo oči, ali kabina je zato prepuna čudnih predmeta poput sata s tri kazaljke, figurice vuka u kavezu, globusa nepoznate planete, itd. većina predmeta nude neku vrsta escape room zagonetke koje vas nakon uspešnog rešenja nagrađuju nečime što može da vam pomogne u igri, poput jakih karata koje ne možete naći za stolom. kabina inače odiše prigodno krvožednom horor atmosferom, sve sa morbidnom kolekcijom parafernalija i čvrsto zatvorenim vratima iza kojih izbija jedini trag svetlosti u sobi. dakle, idealno za ovo doba godine 

 

ovde bi valjalo istaći da je inscryption, iako izgleda kao roguelike deckbuilder, pre svega igra koja od vas očekuje da je igrate zbog priče. kartaški duel s vašim otmičarem je u početku težak, ali što vam duže treba da ga porazite, to će vam igra svesrdnije pomagati. u prvom redu, tu su te bonus karte koje nalazite po kabini od kojih su neke zaista OPSCENO jake, poput ouroborosa koji se svaki put kad zagine vraća još jači, pri čemu je taj progres konstantan između različitih prelazaka. čak i bez bazanja po kabini možete eksploatisati gomilu sistema u igri, recimo stvaranjem neuništivih veverica koje vam se vraćaju u ruku kad ih žrtvujete i tako vam dozvoljavaju da na prepad odigrate komplet ruku i odnesete pobedu. no, najveća pomoć od svih je da nakon svakog neuspešnog prelaska imate šansu da kreirate sopstvenu kartu tako što ćete kopirati delove onih koje ste imali u deku, što vam omogućava da stvorite frankenštajne koji vas sami nose do pobede ako ih nađete u nekom budućem prelasku. ukratko, inscryption radi sve što može da omogući igraču da u ovom prvom delu igre provede nekoliko sati, odradi većinu zagonetki u kabini, pobedi svog čuvara i onda produži dalje pre nego što koncept počne da smara. to ne znači da sama kartaška igra nije zanimljiva, samo ne očekujte klasičan deckbuilder kad sednete da igrate ovo.

 

"u prvom delu igre?" pitate sa dakako vi, a ja zagonetno odgovaram: da! naime, inscryption je jasno podeljen na tri dela, pri čemu je vrlo jasno koji je koji. prvom delu dolazi kraj kad jednom pobedite svog nemezisa dok ste u posedu izvesnog predmeta koji ćete naći negde u kabini, a nakon toga igra prelazi u nešto drugo. mi ćemo, dabome, izbegavati spojlere jer vam preporučujem da krenete da igrate ovo znajući što manje o onome što vas čeka, ali bitno je reći da inscryption ultimativno ostaje kartaška igra od početka do kraja. dakle, ako ste ljubitelj žanra i rado biste probali nešto novo ili prosto volite sveža iskustva, ne morate gledati dalje, ovo je igra za vas. oni koji su već igrali mullinsove igre znaju otprilike šta još mogu da očekuju, a inscryption i njima apsolutno ima šta da ponudi, ali igra i bez tih izleta ima svoju glavu i rep.

 

nisam mislio da će doći trenutak kad ću početi da razmatram davanje druge šanse pony islandu koji je onomad u meni izazvao 1 BURNU reakciju, no mislim da me je inscryption upravo ubedio u to. što bi reko naš narod, niko ko ovoliko voli karte ne može biti toliki smarač  evo trejlera, ne gledajte ništa dalje od toga ako volite karte, samo krenite digrate:

 

 

 

avaj, tamo gde se inscryption pokazao kao divno iznenađenje, eastward je otišao u skroz suprotnom smeru. eee, a koliko sam se samo veselio kad sam video početni kinematik, da mi je neko reko da je ovo digitalizovani trejler nekog matorog miyazakijevog filma, na keca bih mu poverovao. prvih par sati igre su jednako briljantni, što zbog vibrantnog i bogatog vizuelnog stila (a to kažem JA koji sam u najboljem slučaju ambivalentan prema pixel artu) što zbog spektakularne animacije. ovo je već nešto što morate videti sami, igra posvećuje toliku količinu pažnje svakoj pojedinačnoj animaciji da je nemoguće ne ostati zapanjen kvalitetom konačnog proizvoda. ne radi se samo o animaciji sprajtova, mada svaki npc odista ima specifične pokrete, animirana je i priroda, i meniji, i mini-igra s kuvanjem, sve odiše životom i neverovatnim nivoom detalja. cela stvar je inače ljubavno pismo klasičnim jrpgovima i akcionim avanturama, mada su dva glavna uticaja očigledno earthbound (ireverentni stil pripovedanja) i zelda (borba, dungeoni). dungeoni su inače prilično bazični, standardna kombinacija lagane borbe i još laganijih zagonetki, no kvalitet prezentacije ih čini podnošljivim.

 

ono gde eastward pada na testu je priča koja se odvija ekstremno sporo i forsira taj intimni slice of life fazon, što ne bi bio problem da dijalozi ne variraju od prosečnih do infantilnih. ako već insistirate da potrošim između pola sata do sat na bazanje okolo i pričanje s npcjevima dok ne dođe vreme da se krene u sledeći dungeon, to mora biti bolje napisano od ovoga  ali ne, svaka konverzacija traje duplo duže nego što bi trebalo, likovi su karikature, i sve zajedno odaje utisak da je ova igra namenjena mlađoj ciljnoj grupi od mene. opet, mislim da bi i klinci kad-tad provalili da je narativna strukura u eastwardu praktično nepostojeća. u prosečna dva sata igranja potrošite možda 15 minuta na glavni storilajn, a ostatak vremena odrađujete fetch questove koji niti utiču na radnju niti doprinose karakterizaciji, bukvalno su tu samo da popune vreme. mislim, drugo poglavlje u priču ubacuje skroz novu galeriju likova, s njima provedete nekih par sati, a po obavljenom poslu ih nikad više ne vidite. čemu to tu onda? valjda je ideja bila da se demonstrira uticaj koji će nadolazeća apokalipsa imati na svet, ali to je toliko kilavo odrađeno da će vas samo iznervirati.

 

eastward nije zaista loše iskustvo, samo je bedak što ovako kvalitetna prezentacija nije poslužila kao potpora nekoj boljoj igri. meni ovo prosto deluje kao grafički unapređena verzija nekog rpga koji se pojavio u isto vreme kad i earthbound, što ima svoju vrednost, ali nakon što je undertale toliko unapredio tu formulu, moram biti razočaran ovolikim nedostatkom kreativnosti. no pustimo sad sve to, evo tog početnog kinematika, glete što je lepo:

 

 

[*edited by mod]

Predjen i Resident Evil Village

 

Prvi utisak je da je to stvarno odlicna igra, raznovrsnija i bolja od RE7 ali da generalno sa Resident Evil serijalom nema puno veze (ma koliko se u Konamiju trudili da ubede u suprotno) Cak bih rekao da nema ni puno veze sa sa direktnim prethodnikom sem ocekivanog kalemljenja na samom pocetku i kraju + par Easter eggs razasutih tu i tamo. Kada se predje preko toga dobija se skoro pa vrhunska igra koja je lako mogla biti standalone naslov ali je verovatno dobra procena bila da ce se bolje prodati uz RE brending.

 

Bez nekih spojlera cela igra se moze svesti na 4 prilicno razlicita segmenta (uz prolog i epilog) Necu nesto puno spojlovati ako kazem da se nastavak desava u random rumunskom selu gde vlada kult Mirande koja ima 4 deteta. Kuda ide ovo je dosta jasno, svako dete je jedan segment igre i naravno Miranda za kraj.

 

Prvi deo je najslicniji klasicnom RE scenariju. Tu je stara vila sa vise spratova, puzzlovi koji se svode na nadji nesto da bi otvorio sledeca vrata, neunistivi protivnik slican Nemesisu koji random seta po mapi i nekoliko mini boss fights. Nemesis je ovde zamenjen sa zenom od 3m pa svemalo vuce na bizar ali na kraju je to lep omaz OG Resident Evil

 

Drugi deo potpuno okrece igru na drugu stranu, odvija se u dosta manjoj kuci ali plot twist je da nestaje sav inventory i ostatak se prelazi na cisto izbegavanje protivnika i resavanje malo komplikovanijih puzzle. Sve tu dosta vuce na mesavinu od 70% Outlast i jedno 30% Silent Hill

 

Treci deo vraca inventory i dobrim delom je na otvorenom tj u mocvari. Gameplay je tu najvise vukao na Resident Evil igre koje se odvijaju po Racoon City. Puzzle gotovo da nema, eventualno tu i tamo treba da se pronadje put ali ima malo vise puskaranja nego inace, jedina razlika je sto je ovaj segment dosta brzi od ostatka igre jer nema puno prostora da se stane i dodje do daha vec je skoro stlano neka frka i trka.

 

Cetvrti deo je po meni najoriginalniji, odvija se u fabrici, najrealniji je (ako se to moze reci za RE igre) dovoljno je velik i drugaciji a tu su iz potpuno novi protivnici koji zahtevaju malo dovijanja. Doduse ni to nije neki problem jer ce velika vecina igraca do ovog dela igre biti poprilicno dobro opremljena a ni municije nece manjkati.

 

Ima tu jos par nekih novina sa budzenjem oruzija, sakupljanjem para, preprodajom blaga, sakupljanjem sastojaka za jela koja daju trajne buffove itd ali nije to nista novo niti do sad nevidjeno. Jedino sto bih izdvojio od toga je jedna od strasnijih stvari u igri a to je recept za sarmu od ribe 

[renne]

Aven Colony basic game free na Epic

[Amos]

 

[Weenie Pooh]

Anime Skyrim, jahanje divokoza, papirni oklopi, Sekiro akrobatika i GRRM mitologija. 

 

Neće mene ovo videti, bojim se.

[James Marshall]

Zašto sebe lažeš a potom i nas sve  :P

 

[James Marshall]

Dajte neku preporuku za neku space operu, može ako baš mora i MMO, PvP, nešto free, ali radije bih neko soliranje u svemiru, ono, budžiš brod, istražuješ, malo ekonomija, malo vožnjica itd. Mass Effect Sam izgustirao, a FTL je odličan ali bih nešto s malo više akcije.

 

Ima li šta ovdje na ovom spisku da neko preporuči?

 

https://www.pcgamesn.com/15-best-pc-space-games

[Miljenko]

Da li si probao Star Traders: Frontiers. Kreces kao zeleni kapetan i polako formiras/unapredjujes tim. Istrazivanje nepoznatih planeta; razliciti pristupi, u zavisnosti od karakteristika posade; resavanje questova i trgovina u hodu, u pokusaju da se zaradi dovoljno novca, kako bi se platila posada, gorivo, zdravstveni izdaci.

Mogucnost kupovine vecih brodova, sto povlaci vecu posadu, troskove.

Edited November 6, 2021 by Miljenko

[James Marshall]

2 minutes ago, Miljenko said:

Da li si probao Star Trader: Frontiers. Kreces kao zeleni kapetan i polako formiras/unapredjujes tim. Istrazivanje nepoznatih planeta; razliciti pristupi, u zavisnosti od karakteristika posade; resavanje questova i trgovina u hodu, u pokusaju da se zaradi dovoljno novca, kako bi se platila posada, gorivo, zdravsveni izdaci.

Zaista sam se slabo sem ME serijala i FTL oprobao u ovome, ali nešto me puklo da malo odlutam u nešto takvo. Će se proba

 

[James Marshall]

Sad recimo vidim i ovaj neki Astrox Imperium, je li probao ko? 

[Amos]

11 minutes ago, Miljenko said:

Da li si probao Star Traders: Frontiers. Kreces kao zeleni kapetan i polako formiras/unapredjujes tim. Istrazivanje nepoznatih planeta; razliciti pristupi, u zavisnosti od karakteristika posade; resavanje questova i trgovina u hodu, u pokusaju da se zaradi dovoljno novca, kako bi se platila posada, gorivo, zdravstveni izdaci.

Mogucnost kupovine vecih brodova, sto povlaci vecu posadu, troskove.

 

Sjajnoća od igre, ko ima vremena da istražuje sve opcije na miru.