Igre

[Calavera]

je li ti to prvi soulslike™ koji si igrao? ako jeste, fino si izabrao, taj bi trebalo da je najteži od sve dece 

[Weenie Pooh]

Jeste, igrao sam ga kad je izašao malo i odustao nedugo posle tutorijala... mada ne toliko zbog težine koliko zbog lock-on mehanike od koje sam hteo da ispizdim. Hteo sam free-wheeling combat u stilu AC igara, a ne railroading koji me usmerava na jednu po jednu metu (dok me svi ostali nesmetano trpaju što bočno što otpozadi). 

 

Posle sam ne znam ni sam zašto gledao malo kako jućuberi igraju i skapirao da je posture/vitality mehanika u stvari vrlo elegantno rešenje, a ona zahteva da se praktično svaki fight tretira kao duel, fokusiran si na po jednog neprijatelja by necessity. 

 

Sad sam se vratio Sekiru kao stariji, mudriji igrač, refleksa još slabijih nego što su bili te davne 2019. Zagibam od svakog minibosa po dvocifreni broj puta, do sada mora da je ceo svet već zaražen kugom zbog moje stagnacije™, ali šta da se radi. 

[arheolog1981]

Bless me PPP for I have sinned, reinstalirao sam Sekiro zato što volim da patim  
 
 
 
Mislio sam da ovog puta vodim evidenciju o broju zaginuća, ali nema šanse da editujem spreadsheet tri miliona puta dnevno. Trenutno sam zaglavljen kod debelog sumo idiota što pljuje otrovnu rakiju (video gore). 

Oh sweet child of summer Ne znaš šta te čeka, ovo je tek početak... ja sam Genišira prelazio jedno 60 puta a on je možda na sredini igre. Zadnjeg bosa sam igrao 7 dana po 3 sata svaki dan a kroz Bloodborne i Demon's Souls žmureći prolazim. Najteža igra koju sam ikad igrao ali istovremeno i jedna od najboljih. Savet, ako si odlučio preći ne pravi pauze. Zarđaš čas posla

Sent from my M2002J9G using Tapatalk

[Weenie Pooh]

3 hours ago, arheolog1981 said:

Oh sweet child of summer Ne znaš šta te čeka, ovo je tek početak... ja sam Genišira prelazio jedno 60 puta a on je možda na sredini igre. Zadnjeg bosa sam igrao 7 dana po 3 sata svaki dan a kroz Bloodborne i Demon's Souls žmureći prolazim.

 

Ma znam, gledao sam sve unapred na YT  Ne smem ni da pomislim kako ću sa ona dva džinovska majmuna istovremeno, trenutno su mi problem i 2+ najobičnija lika sa mačem jer pokušavam da budem fancy i blokiram sve što se blokirati može... ali jedva uspevam da pohvatam ritam napada kad je protivnik sam - kad ih dvojica kombinuju nema šanse.

 

Sad sa ovim sumo pijancem, mučim se da mu pomlatim pratnju bez da se on aktivira (a i da NPC samuraja sačuvam za kad bude ostao samo boss). Pola sata mi treba da sve fino natenane izasasiniram izokola, shinobi-style... onda i sumo debilu skinem jedan život backstabom, ali nas razvali u roku od  odmah. Nemam više antidote, ni candy za extra damage, ni dousing, ni ništa  

 

 

 

Edited January 23, 2021 by Weenie Pooh

[Weenie Pooh]

Imaš ovde BTW flawless victory vs. Genichiro (i svi ostali bosovi):

 

Ima i za mini-bosove, ali meni nešto ne pomaže da gledam.

[napadaj]

I meni se igra Sekirom, ali DS4 ne radi normalno u njemu, iako radi bez problema sa svim ostalim igrama. Videću da nađem Xbox controller, pa njime odigram.

[*edited by mod]

Sekiro sam presao pre nekih mesec ipo dana. Pravo remek delo od igre. Evo i par zapzanja onako iz glave

 

1) Igra jeste teska ali mi se cini da je namerno pravljena da bude dodatno meta teska za sve one koji su igrali Bloodborn, Nioh i slicno. U BB je (bar meni) fokus bio na dodge and roll. Dok je ovde na parry & block. Nioh mi u secanju ima neke dosta teske bossove, ali to je verovatno do mene jer sam tek pred kraj igre shvatio koliko je vazno buffovti sebe i bacati hendikepe na bossove. Na samom pocetku Sekira moram da priznam da sam ginuo kao budala dok se nisam odvikao od mehanika naucenih iz Bloodborna/Nioha.

 

2) Usudio bih se reci da i nije najteza (sem 3-4 bossa koji u nenormalno teski, posebno Genichiro i poslednji fight) generalno po tezini rekao bih da ga BB sije. Ima i dosta lakih bossova i to bez cheesea. Npr mene su zaplasili sa Lady Butterfly a ona bas telefonira svaki svoj potez unapred. Ustvari sto je boss bio veci to je bio manji problem, A sto je manji i ljudskiji to je bio tezi. Posebno su me nervirali fear bossovi. Ono sto dodatno olaksava Sekiro je sto se dosta teze gube XP i pare od onog na sta sam navikao.

 

3) Ono sto mi se najvise svidja kod igre je nesto sto nisam imao u slicnim naslovima pre, a to je onaj osecaj kada ti posle X borbi boss konacno klikne. Bukvalno mi se desavalo da ginem i ginem na nekim bossovima. Spustim ih nekako pred smrt i onda opet poginem lako narednih 10ak puta. Ali onda sve klikne i na trecini borbe skontam da je to to i zavrsim ga sa samo pola potrosene  cuture. Npr poslednjeg sam tukao otprilike 3 dana neaktivno. Mislim da je moja devojka naucila sta sve ide u prve dve faze samo od toga sto je u prolazu gledala. Druga faza je cista cekalica a zadnje dve su slicne ali gotovo da se nema prava na gresku. Kraj je bio u 4 ujutru tako da sam morao da prigusim pobednicku viku.

 

4) Najveca zamerka je to sto se pre bossova od kojih se najvise gine uvek nalayi neki glupavi cut cene koji se iznova i iznova aktivira. to vec mislim da su namerno stavili da nervira.

 

@Weenie Pooh za tog prvog debelog (ako se dobro secam ima ih u igri jos dvojica) najbolje je da kroz vodu ides sa leve strane, pobijes sve sto mozes bez da te on vidi. Kada ti se debeli aktivira, kreni da bezis preko vode jer te nece predugo juriti. Kada se smiri idi nazad i ponovi sve to dok ne ostanes sam sa njim, onda klasika  jedan lepi stealth attack i samo strpljivo i uz pomoc vatre. Doduse sve zavisi koliko si nabudzio health, cuturu i koje tehnike imas. Ako si jos slab slobodno teraj na drugu stranu taj sa debeli nije obavezan za pricu. Malo se pojacaj na main story pa se vrati kasnije. Bolje tako nego da rasipas iteme pa da posle moras da ih farmujes. Druga dobra vest je sto mozes da predjes igru i bez da mlatis dva majmuna u isto vreme. Onog jednog prvi put moras ali taj i nije tezak ako ne budes alav.

[Weenie Pooh]

Hvala @*edited by mod, to sam upravo i radio, samo treba bar jedno 20 min da se iz stealtha eliminišu svi ti običnjaci... a onda me Juzou za tri minuta otruje i skenja dok pokušavam da pobegnem iz oblaka njegovih bljuvotina. Ne mogu strpljivo jer pokušavam da iskoristim NPC samuraja koji mu odvlači pažnju, uskačem da ga bijem sa leđa, ali onda se on okrene i bljuuuurgh  Par puta sam bio na ovolicko od konačne pobede, ali džabe.

 

Otišao sam na drugu stranu, prošao džinovsku zmiju, sad zagibam od onog bossa na konju ali čini mi se da ću njega lakše savladati nego debelu pijanduru. Uspeo da kupim firecracker tool pa ću večeras da probam opet.

[arheolog1981]

Hvala [mention=161]*edited by mod[/mention], to sam upravo i radio, samo treba bar jedno 20 min da se iz stealtha eliminišu svi ti običnjaci... a onda me Juzou za tri minuta otruje i skenja dok pokušavam da pobegnem iz oblaka njegovih bljuvotina. Ne mogu strpljivo jer pokušavam da iskoristim NPC samuraja koji mu odvlači pažnju, uskačem da ga bijem sa leđa, ali onda se on okrene i bljuuuurgh  Par puta sam bio na ovolicko od konačne pobede, ali džabe.
 
Otišao sam na drugu stranu, prošao džinovsku zmiju, sad zagibam od onog bossa na konju ali čini mi se da ću njega lakše savladati nego debelu pijanduru. Uspeo da kupim firecracker tool pa ću večeras da probam opet.

Da, firecracker je za njega mama

Sent from my M2002J9G using Tapatalk

[*edited by mod]

Hvala [mention=161]*edited by mod[/mention], to sam upravo i radio, samo treba bar jedno 20 min da se iz stealtha eliminišu svi ti običnjaci... a onda me Juzou za tri minuta otruje i skenja dok pokušavam da pobegnem iz oblaka njegovih bljuvotina. Ne mogu strpljivo jer pokušavam da iskoristim NPC samuraja koji mu odvlači pažnju, uskačem da ga bijem sa leđa, ali onda se on okrene i bljuuuurgh  Par puta sam bio na ovolicko od konačne pobede, ali džabe.
 
Otišao sam na drugu stranu, prošao džinovsku zmiju, sad zagibam od onog bossa na konju ali čini mi se da ću njega lakše savladati nego debelu pijanduru. Uspeo da kupim firecracker tool pa ću večeras da probam opet.

Da, prvo tog na konju svakako, ako imaš firecracker + onaj potez gde mu se iz daljine nakačiš sa konopcem a la Scorpion, to će ti dosta olakšati. I odmah kada uleti u arenu trči ka njemu daće ti jedno 4-5 free udaraca pre nego što krene. Obrati pažnju desi mu se tako skoro random da samo klone i on i konj, to su ti bar 2-3 free hit.

Debelog zaboravi dok ne rokneš bar još 2-3 main bossa koji ti pojačavaju udarce. Prepoznaćeš po gained memory. Posle će ti biti lakše. Samuraj deluje korisno ali ako si ostao sam sa debelim onda realno samo smeta. Sad i da rokneš debelog ispred imaš samo još jednog bossa (lady butterfly) i tu ti je ćorsokak tako da nemoj da se puno opterećuješ tim delom dok sakupiš jedno 3-4 snap seeds.

Sent from my GM1913 using Tapatalk

[Calavera]

prva igra koju sam zvanično prešao u novoj godini je judgment, i istina je, ovo je zaista samo yakuza igra u novom ruhu. doduše, u prvi mah ne deluje tako jer ste u koži privatnog detektiva, i to časno zanimanje vam automatski daje pristup gomili aktivnosti koje niste mogli da radite u prethodnim yakuza naslovima. tu su praćenje ljudi po ulicama, potraga za inkriminišućim predmetima iz prvog lica, dve različite mini-igre s obijanjem brava, jurnjava za sumnjivcima (što je bio fičr i ranije, ali je za potrebe ove igre unapređeno)... ima tu i sitnijih aktivnosti koje se jedva kvalifikuju kao mini-igre poput traženja pravog ključa iz svežnja istih, razgovora u kojima dobijate nagradu ako odaberete prave odgovore ili maskiranja koje je, avaj, ograničeno na skriptovane deonice. pored toga na raspolaganju imate i svoj detektivski rokovnik koji sadrži sve bitne informacije o slučajevima koje ste prihvatili, gde ćete često naći i poneki hint za dalju proceduru. ništa od toga što sam nabrojao nije mnogo duboko, ali sve važi za novinu u ovom serijalu ili je fin detalj koji dodatno razdvaja judgment od "pravih" yakuza igara. mislim, volim ja ryu ga gotoku studio, ali ovo je šesta njihova igra koju sam odigrao u razmaku od nekoliko godina, bilo je i vreme za nešto novo. očito se i oni slažu s tim, s obzirom da je yakuza 7 uspešno pretvoren u punokrvni rpg naslov.

 

nažalost, judgment kao da nema dovoljno samopouzdanja u sve te nove elemenate, pa tako iz yakuza serijala pozajmljuje i njen najpoznatiji element: borbu. da se razumemo, potpuno je logično da će 1 privatni detektiv u gomili situacija morati da pribegne i makljaži da bi rešio problem, ali ovde borbe za moj ukus prosto ima previše. ovo je problem jer, za razliku od prethodnih naslova u kojima ste na raspolaganju imali nekoliko različitih likova od kojih je svako imao sopstveni stil borbe, judgment vas sve vreme drži u ulozi gorepomenutog detektiva yagamija. on pak ima samo dva stila, a uz to ne može da drži oružje ili talismane u inventaru, pa ceo borbeni sistem (uprkos nekim finim inovacijama poput saltoa od zid) ostavlja snažan utisak već viđenog.

 

tim je nejasnije zašto judgment, pored skriptovanih borbi i standardnih encountera po ulicama, toliko forsira fajt da vas u redovnim intervalima tera da se bijete i s četvoricom vođa keihin ganga, a svaka borba s njima je identična. neću preterati ako kažem da sam prvu dvojicu prebio brat bratu po dvadeset puta u toku igre, jer počinju da vas smaraju već u drugom poglavlju  ako iz nekog razloga želite to da preskočite, sledećih dvadesetak minuta ćete morati da bežite od članova dotične bande kojih će odjednom biti na svakom ćošku. judgment je uz to prva yakuza igra u kojoj ne možete pazariti neki item koji bi random encountere na ulicama sveo na minimum, a tu su sad i smrtne rane koje vam permanentno smanjuju health i daju se izlečiti samo specijalizovanim medicinskim priborom. ukratko, serija čudnih odluka.

 

kad smo kod neočekivanih koraka unazad, vredi pomenuti i da je ovo prva yakuza igra još od keca koja vas drži isključivo u kamurochu. mislim, ima to i svojih prednosti, ne kažem, lepo je kad vam igra izdeklamuje ime ulice a vi možete da se zaputite tamo jer već znate gde je umesto da prvo gledate u mapu, no ja bih ipak više voleo nove lokacije. deluje čak i da je kamurocho manji nego ranije jer nemate pristup zapadnom parku i čistilištu, mada gomila zgrada sad ima prave spratove na koje se možete popeti, pa ta vertikalnost malo popravlja utisak. kvalitet sporednog sadržaja je pristojan (trke dronova su hajlajt), no i tu su mi falile neke razuzdanije mini-igre poput plesa i karaoka.

 

priča i likovi su jača strana igre, naročito na početku kad još upoznajete ekipu i kad igra ostavlja utisak gritty krimića koji se vrti oko serijskih ubistava i eksperimentalnog leka za alchajmer. yagami nije kiryu (te cipele su ipak prevelike za popuniti), no kao protagonistu ga je teško ne voleti s tom njegovom mračnom prošlošću i momačkim držanjem iako je OČIGLEDNO prevalio četiri banke. ostatak ekipe je takođe zabavan (sajdkik kaito u prvi mah deluje kao kiryu za sirotinju, no brzo izrasta u sopstvenu ličnost), a nikog od njih nismo videli u ranijim yakuza igrama, što je veliki plus. avaj, sam narativ prati standardni yakuza trend i vremenom se neizostavno sve više i više zapetljava u nepotrebnim twistovima i nelogičnim odlukama. cenim da je ovde prelomni trenutak bio kad yagami i ekipa negde na pola igre sklepaju iskreno SULUDU teoriju koja bi povezala sve glavne slučajeve do tad u 1 celinu, istog trenutka je prihvate kao jedinu pravu istinu iako nemaju nikakvih materijalnih dokaza za nju, a na kraju sve ispadne baš tako kako su predvideli  mislim, ja sam ipak ovo doterao do kraja velikim delom jer sam hteo da vidim dal će se uzmu kako će se sve raspetljati, ali daleko je to od one ozbiljne priče koju su nam obećali na početku.

 

judgment je i pored ovih mana zabavna igra koja je u dobroj meri srozana preteranim forsiranjem borbe i nedostatkom raznolikosti u pogledu igrivih likova i lokacija. može da prođe, što se kaže. evo 1 impromptu slučaja koji demonstrira nove elemente u serijalu, a uz to je i fin primera kako u yakuzi sporedne misije znaju da zasene glavne:

 

 

a monster's expedition je puzzle naslov kakvih, čini se, danas ima više no ikad, no ovaj mi je privukao pažnju kad su ga na crate & crowbar podkastu pomenuli kao mogućeg kandidata za igru godine. ovo je nežnija verzija stephen's sausage rolla, kolekcija prostornih zagonetki gde svaku zagonetku u bilo kom trenutku i bez sankcija možete restartovati ili vratiti na prethodni potez. zagonetke se vrte oko obaranja drveća i korišćenja trupaca kao mostova koji bi povezali ostrvo na kojem se nalazite s ostrvom na koje tek treba da stignete. pravila su u početku vrlo prosta, tipa da će se trupac koje gurnete sa spoljašnje strane nastaviti da se valja dok ne udari u nešto, no postepeno učite i nove trikove. recimo, 1 od prvih velikih otkrića (spojler!!!) je da možete da spojite dva trupca da napravite splav, a ako to uradite ispred dovoljno velikog kamena, možete se odgurnuti od njega i otploviti u sledeći biom. svi biomi imaju i nekoliko fast travel opcija, što igri daje prijatan open world prizvuk i dozvoljava vam da se, ako negde zaglavite, prosto zaputite u nekom drugom pravcu.

 

i sad... sve je to lepo, no glavni problem s igrom je što ne nudi ništa sem te manipulacije trupcima. ne bi to bio problem da taj arhipelag na kojem se nalazite ne broji više od 400 ostrva, što znači da ta relativno prosta mehanika mora da iznese nekih 15 sati igre. mislim, ima tu momenata ingenioznosti, gomilu ostrva je moguće rešiti tako da se s njih odrazite™ na više različitih mesta, ali na kraju dana ipak samo gurate trupce unaokolo i smeštate ih na pravo mesto. možda je ideja autora bila da ovo bude igra za koju ćete odvajati po nekoliko minuta dnevno i tim tempom je eventualno preći za nekoliko meseci, ali ja igre prelazim UDARNIČKI i to prosto nije opcija  da je bilo do mene, ja bih gomilu ostrva izbacio iz igre jer su previše slična jedna drugima i tako srezao dužinu na prihvatljiviji jednocifren broj sati, no nije bilo do mene tako da...

 

prezentacija je veliki plus: vibrantne boje, lagana muzika, nedostatak bilo kakve opasnosti, sve odaje utisak ležernog iskustva uz koje se čovek može opustiti posle napornog dana. inače, ko što se da zaključiti iz naziva igre, kompletan arhipelag je zamišljen kao otvoreni muzej u kojoj vi u ulozi slatkog čudovišta s rancem na leđima istražujete ljudske "relikvije". tako je, recimo, obična razglednica predstavljena kao praznična laž, slika koju bi ljudi koji su putovali negde slali onima koji nisu bili tu tu tvrdeći da bi baš bilo lepo da su ipak tu. scenario potpisuje philippa warr (ex-rock paper shotgun), tako da ti fino napisani uvidi u istoriju ljudi i razloge zašto su iščezli služe kao fina motivacija da odigrate ovo do kraja.

 

uglavnom, a monster's expedition je nadasve prijatno iskustvo, te ga ovim putem preporučujem ljubiteljima žanra. dodao bih i da predugo traje za ono što nudi, no još nije donet zakon koji govori da svaku igru koju započnete morate odigrati do kraja! evo trejlera:

 

 

[Weenie Pooh]

8 hours ago, arheolog1981 said:

Da, firecracker je za njega mama

 

3 hours ago, *edited by mod said:

Da, prvo tog na konju svakako, ako imaš firecracker + onaj potez gde mu se iz daljine nakačiš sa konopcem a la Scorpion, to će ti dosta olakšati. I odmah kada uleti u arenu trči ka njemu daće ti jedno 4-5 free udaraca pre nego što krene. Obrati pažnju desi mu se tako skoro random da samo klone i on i konj, to su ti bar 2-3 free hit.

Debelog zaboravi dok ne rokneš bar još 2-3 main bossa koji ti pojačavaju udarce. Prepoznaćeš po gained memory. Posle će ti biti lakše. Samuraj deluje korisno ali ako si ostao sam sa debelim onda realno samo smeta. Sad i da rokneš debelog ispred imaš samo još jednog bossa (lady butterfly) i tu ti je ćorsokak tako da nemoj da se puno opterećuješ tim delom dok sakupiš jedno 3-4 snap seeds.

 

Ubijen Gyobu, ispade prilično lak - em nema pratnju oko sebe (kao Debeli), em nema nezgodnih provalija u koje možeš da upadneš (kao Chained Ogre), em nema napada koji ne mogu da se izblokiraju (kao Snihobi Hunter), em hoće kulturno da odjaše i da ti par sekundi da se zalečiš ili bafuješ. Malo mi ga žao bilo kad je kljoknuo i izvinio se 

 

Što se snap seeds tiče, izgleda da sam propustio da ih harvestujem za džabe (kad onu džinovsku zmiju nabodeš u oko navodno ispusti dosta tih seeds, pa bi kao trebalo da se vratiš posle i pokupiš ih...  ali pre nego što zagineš negde dalje, inače nestanu  ) Imam još vremena do Lady Butterfly i njenih iluzornih kepeca, valjda će biti još prilike.

[*edited by mod]

Za shinobia i kopljanike generalno Mikiri counter je mama. Ultra korisno i za neke druge boasa fights. Chained ogre baš smara na kraju sam morao da ga polivam uljem i palim da bi ga ubio. Ali ako ništa drugo bar može da se pobegne na krov da se žalečiš i buffuješ. A ako se lepo sakriješ može i stealth deathblow kada krene da se vraća uz stepenice.

Sent from my GM1913 using Tapatalk

[Weenie Pooh]

Pa jeste, ali Mikiri counter treba ubosti. A ja imam običaj da skočim kad treba da se cimne napred / cimnem napred kad treba da se skoči  Za te gluposti mi ni starački refleksi nisu opravdanje.

 

Stvarno igra daje taj osećaj satisfakcije koji gore opisuješ, kad imaš utisak da si morao da unaprediš svoju ličnu veštinu button-mashinga kako bi pobedio nekom fajtu, umesto što si prosto grindovao XP svog lika pa ti je fajt postao lakši. Ovde posle dvocifrenog broja zagibanja od istog protivnika, instinktivno prepoznaješ da si krvavo platio cenu trijumfa  

[Miljenko]

Postao sam takva scaredy-cat za horor/survival igre. Instalirao prvi Resident Evil rimejk i isprepadao se u trecoj prostoriji. Mozda to ide sa godinama.

Pikao Ys 8 za opustanje i mogu reci da pomaze. Zabavna borba, gde se na kraju ne zna ko koga mlati; dobre specijalke; odlicni boss fights (ne pretesko kao u nekim igrama, no dovoljno dobro). Ok crafting sistem i naravno nezaobilazno pecanje.

Edited January 28, 2021 by Miljenko