Teniske legende

[Bujodrag]

Nisu konkretna imena bitna, ne vidim ja ni kod tih klinaca koje si pomenuo neki nevidjeni kvalitet. Kod ove cetvorice ludaka se videlo jos dok su bili tinejdzeri da su ekstremni talenti a za ostatak se potrudila medjusobna konkurencija koja ih je terala da radom i korekcijama stalno probijaju svoj plafon. Bojim se da ce upravo taj manjak konkurencije malo da "ohladi" tenis dok se ponovo ne pojavi par posebnih igraca. Nije stvar samo u kvalitetu igre, mada ono sto Rodzer, Rafa i Novak pokazuju jeste kvalitet iznad svega sto smo do sada videli, radi se o tome da su njih trojica, svako na svoj nacin, promenili citav teniski narativ. Kad budem imao malo vise vremena pokusacu da napisem nesto vise o tome da bih bolje objasnio sta mislim. Za sada cu samo reci da imam utisak da ce mnogo, mnogo vremena proci dok ne budemo ponovo u situaciji da gledamo ovakav tenis od vise igraca. Mozda taman onoliko koliko nam je trebalo od pocetka i sredine osamdesetih, kada smo poslednji put gledali ovako nesto, do danas.

 

+1

Meni ovogodišnji Roland Garos, na kom su deklasirani i Federer i Nadal, kao da označava kraj jedne ere, čini mi se, jedinstvene u istoriji tenisa. 

[Dali_man]

Nisu konkretna imena bitna, ne vidim ja ni kod tih klinaca koje si pomenuo neki nevidjeni kvalitet. Kod ove cetvorice ludaka se videlo jos dok su bili tinejdzeri da su ekstremni talenti a za ostatak se potrudila medjusobna konkurencija koja ih je terala da radom i korekcijama stalno probijaju svoj plafon. Bojim se da ce upravo taj manjak konkurencije malo da "ohladi" tenis dok se ponovo ne pojavi par posebnih igraca. Nije stvar samo u kvalitetu igre, mada ono sto Rodzer, Rafa i Novak pokazuju jeste kvalitet iznad svega sto smo do sada videli, radi se o tome da su njih trojica, svako na svoj nacin, promenili citav teniski narativ. Kad budem imao malo vise vremena pokusacu da napisem nesto vise o tome da bih bolje objasnio sta mislim. Za sada cu samo reci da imam utisak da ce mnogo, mnogo vremena proci dok ne budemo ponovo u situaciji da gledamo ovakav tenis od vise igraca. Mozda taman onoliko koliko nam je trebalo od pocetka i sredine osamdesetih, kada smo poslednji put gledali ovako nesto, do danas.

Sve velike i znacajne epohe u tenisu su nastajale najvise zahvaljujuci stvaranju velikih rivaliteta izmedju dva ili vise tenisera. Tako je rivalitet Mekenroa i Lendla na neki nacin "stvorilo" Bekera, Edberga a nesto kasnije i Samprasa i Agasija koji su svoju karijeru gradili skidajuci skalpere ovog dvojca i na kraju i sami postajali sampioni i time ucinili jednu epohu tenisa velikom i prepoznatljivom. Tu je nasao mesto i nas Boba Zivojinovic koji nije maknuo dalje od 15. mesta na rang listi ali se pojedini njegovi mecevi pamte i dan danas. Nakon toga dolazi do oseke koju je najbolje iskoristio Federer i uspostavio svoju dominaciju na par godina. Secam se anegdote pre desetak godina kada se Ljubicic zalio da ga neki lil iz organizacije nekog turnira nije prepoznao i nije hteo da ga pusti na teren. Tada je Ljuba bio treci na svetu, rivalitet Nadala i Federera bilo frisko a Nole tek gvirio kroz kljucaonicu. Tek sa pojavom Noleta  dolazi do probijanja na scenu grupe tenisera reda velicine Mareja, Tsonge, Vavrinke, Berdiha i ostalih koji su imali tu nesrecu da vecito gledaju u ledja velike trojke ali tesko da bi igrali na tom nivou i bili toliko prepoznatljivi da nisu upravo jurcali za trojkom. Rezultat - tenis nikada bolji i popularniji.

 

Slazem se da sa odlaskom Noleta i Nadala doci do razvodnjavanje kvaliteta u tenisu gde ce vladati "vikend" sampioni tipa Karlosa Moje, sve do pojave nekog novog rivalstva.

Edited June 6, 2015 by Dali_man

[Malvo]

djoko i pirgavi su '87. igraće još najmanje pet godina na ovom nivou budu li hteli. u međuvremenu će neko možda doći blizu njih, možda berdih ili vavrinka ako se saberu sa sobom i nastave da napreduju, možda će iskočiti neko nov. bili su i njih dvojica slinavci dok su se federer i nadal krljali u najveće, iliti ničija nije do zore gorela™.

[Đipalo Junuz]

djoko i pirgavi su '87.

Mnogi zaboravljaju da je Nadal '86. godište...

[Mil@n]

Kakav Berdih i Vavrinka, obojica imaju po 30 godina... Obojica su u najboljim godinama i teško da mogu da napreduju dodatno. Jedino ako neko iskoči iz ove garniture mlađih i oko 20.

Što se tiče posta iznad i rivalstva, nije dovoljno samo da dođe do "rivalstva", da bi ono pokretalo ceo teniski svet u napred kao što su to činili Fed i Nadal - kvalitet mora da bude vredan toga, a njihov svakako jeste i obojica se jako visoko rangiraju na listi najboljih u istoriji, Federer verovatno i jeste najbolji ikad. Tako da će teško doći do tog rivalstva u moru mediokriteta, ti igrači moraju da imaju to nešto što ova trojica imaju, ekstremno redak talenat, mentalnu snagu, upornost i posvećenost i ličnosti koje i van terena imaju ogromnu medijsku i komercijalnu zastupljenost što utiče na globalnu popularnost sporta koja je rekao bih nikad veća kada je tenis u pitanju. 

[Dali_man]

Kakav Berdih i Vavrinka, obojica imaju po 30 godina... Obojica su u najboljim godinama i teško da mogu da napreduju dodatno. Jedino ako neko iskoči iz ove garniture mlađih i oko 20.

 

Što se tiče posta iznad i rivalstva, nije dovoljno samo da dođe do "rivalstva", da bi ono pokretalo ceo teniski svet u napred kao što su to činili Fed i Nadal - kvalitet mora da bude vredan toga, a njihov svakako jeste i obojica se jako visoko rangiraju na listi najboljih u istoriji, Federer verovatno i jeste najbolji ikad. Tako da će teško doći do tog rivalstva u moru mediokriteta, ti igrači moraju da imaju to nešto što ova trojica imaju, ekstremno redak talenat, mentalnu snagu, upornost i posvećenost i ličnosti koje i van terena imaju ogromnu medijsku i komercijalnu zastupljenost što utiče na globalnu popularnost sporta koja je rekao bih nikad veća kada je tenis u pitanju. 

To je osnov i to se podrazumeva. Slazem se da za vrhunski tenis treba igrac da ima i ekstreman talenat, fokus, koordinacija pokreta mora da bude vrhunska ali ubedjen sam da ne postoji sport toji zahteva toliko rada i odricanja kao tenis. Koliko god neko bio talentovan odnos rad/talenat mora da bude >90% u korist rada. Karijere krecu da se formiraju malte ne sa 5-6 godina. Roditelji su u startu prinudjeni da uloze veliku lovu u karijeru  svojih klinaca i tu vise nema ne mogu i necu. 

 

Apropo toga koje najbolji ikada, to je nemoguce izmeriti po bilo kojoj osnovi, ni u odnosi Federer-Novak-Nadal, jos manje u odnosu ovog trojca sa nekim ranijim sampionima (na kvalitet danasnjeg tenisa u mnogome je uticala i tehnologija izrade reketa, pa tako danas teniseri mogu udarati lopticu i pogadjati uglove o kojima su Beker i Lendl mogli samo da sanjaju). Npr, Federer je svoj prvi GS osvojio u svojoj 21. godini, Novak sa svojih 20. Kada je Nole osvojio svoj prvi, Federer je vec imao 12 osvojenih, od tada je odnos 7-5 u korist Novaka itd, itd... Jedino sto je tu apsolutno je dominacija Nadala na sljaci i to se verovatno nece promeniti ni u narednih 100 godina. Sva ostala merenja velicine zavise od mnogo faktora, i mogu se sagledavati iz mnogo uglova.

[Time Crisis]

Mnogi zaboravljaju da je Nadal '86. godište...

 

Bez obzira, Nadal čak i sa svim odsustvima još uvek ima mnogo više odigranih mečeva, 200 više od Murray-a i 100 više od Noleta, plus je njegov način igre najnaporniji. :)

[harper]

Sve velike i znacajne epohe u tenisu su nastajale najvise zahvaljujuci stvaranju velikih rivaliteta izmedju dva ili vise tenisera. Tako je rivalitet Mekenroa i Lendla na neki nacin "stvorilo" Bekera, Edberga a nesto kasnije i Samprasa i Agasija koji su svoju karijeru gradili skidajuci skalpere ovog dvojca i na kraju i sami postajali sampioni i time ucinili jednu epohu tenisa velikom i prepoznatljivom. Tu je nasao mesto i nas Boba Zivojinovic koji nije maknuo dalje od 15. mesta na rang listi ali se pojedini njegovi mecevi pamte i dan danas. Nakon toga dolazi do oseke koju je najbolje iskoristio Federer i uspostavio svoju dominaciju na par godina. Secam se anegdote pre desetak godina kada se Ljubicic zalio da ga neki lil iz organizacije nekog turnira nije prepoznao i nije hteo da ga pusti na teren. Tada je Ljuba bio treci na svetu, rivalitet Nadala i Federera bilo frisko a Nole tek gvirio kroz kljucaonicu. Tek sa pojavom Noleta  dolazi do probijanja na scenu grupe tenisera reda velicine Mareja, Tsonge, Vavrinke, Berdiha i ostalih koji su imali tu nesrecu da vecito gledaju u ledja velike trojke ali tesko da bi igrali na tom nivou i bili toliko prepoznatljivi da nisu upravo jurcali za trojkom. Rezultat - tenis nikada bolji i popularniji.

 

Slazem se da sa odlaskom Noleta i Nadala doci do razvodnjavanje kvaliteta u tenisu gde ce vladati "vikend" sampioni tipa Karlosa Moje, sve do pojave nekog novog rivalstva.

 

Oseka - cudan nacin da se napise Pit Sampras i Andre Agasi.

[JohnnyD]

+1

Meni ovogodišnji Roland Garos, na kom su deklasirani i Federer i Nadal, kao da označava kraj jedne ere, čini mi se, jedinstvene u istoriji tenisa. 

 

Deklasirani od tenisera koji su stariji svega nekoliko, ili jednu godinu od njih. Kraj ere ce biti kad ih budu krljali Dimitrov i Kirjos (citaj: nikad)

[Bujodrag]

Deklasirani od tenisera koji su stariji svega nekoliko, ili jednu godinu od njih. Kraj ere ce biti kad ih budu krljali Dimitrov i Kirjos (citaj: nikad)

 

 

Naravno, za pravi istorijski presek, potrebna je distanca koju sad nemamo. Ipak, da kažem oprezno, imam utisak da se stvari menjaju.

[Dali_man]

Oseka - cudan nacin da se napise Pit Sampras i Andre Agasi.

 

 

Tako je rivalitet Mekenroa i Lendla na neki nacin "stvorilo" Bekera, Edberga a nesto kasnije i Samprasa i Agasija ...

Kao sto vidis, mislio sam na period posle njih. Federer je poceo da dominira, kad je ovaj dvojac vec dobrano nagazio 30 godina i kad su bili na zalasku svojih karijera. Mada nije da su Sampras i Agasi imali neku ostru konkurenciju 90-ih.

[harper]

Kao sto vidis, mislio sam na period posle njih. Federer je poceo da dominira, kad je ovaj dvojac vec dobrano nagazio 30 godina i kad su bili na zalasku svojih karijera. Mada nije da su Sampras i Agasi imali neku ostru konkurenciju 90-ih.

 

Onda uopste ne razumem poentu jer i Pit i Andre su poceli da dominiraju kad je stara garda bila na silasku, to je negde prirodan poredak stvari. My bad.

[Dali_man]

Onda uopste ne razumem poentu jer i Pit i Andre su poceli da dominiraju kad je stara garda bila na silasku, to je negde prirodan poredak stvari. My bad.

Ajd vako, plasticno, osamdesetih si imao desetak vrhunskih tenisera, velikih sampiona koji su i svojim igrama i svojim karakterom, svako na svoj nacin, doprineli da tenis tada bude veoma popularan sport. Taj neki period je najvise obelezio rivalitet Lendl/Mekenro kao neki highlight. Devedesetih nastupaju Agasi i Sampras, uz Chenga i nesto starijih Kurijera i Edberga. Sve do sredine devedesetih je trajalo ta neka "zlatna era tenisa" kada polako otpadaju Cheng Edberg, Kurijer, kokain sjebava Agasija i izbacuje ga neko vreme van koloseka i tu krece pad u kvalitetu tenisa. Javljaju se tu Moja, Kafenjikov, Rafrer i ostali koji su i uzimali slemove i bivali prvi na rank listi ali tesko da su imali sampionski karakter, da su napredovali tokom karijere, postali "legende" tenisa. Cak i Sampras koji je imao period svoje vladavine nije u to vreme dizao kvalitet svoje igre iz sezone u sezonu kao sto su to radili Novak, Federer, Nadal, Marej. On je od sredine devedesetih pa sve do pred kraj nizao Wimblendonske titule ali je u isto vreme jedva dobacivao do drugog kola na RG.

[tsva]

Roger, Rafa i Novak su toliko bolji od ostatka konkurencije u zadnjih 10ak godina da im ni jedna drugaq generacija ( a bilo je dobrih) ne moze da opepeli. SIgurno je i da je omogenizacija podloge dala svoj udeo.

[harper]

Ajd vako, plasticno, osamdesetih si imao desetak vrhunskih tenisera, velikih sampiona koji su i svojim igrama i svojim karakterom, svako na svoj nacin, doprineli da tenis tada bude veoma popularan sport. Taj neki period je najvise obelezio rivalitet Lendl/Mekenro kao neki highlight. Devedesetih nastupaju Agasi i Sampras, uz Chenga i nesto starijih Kurijera i Edberga. Sve do sredine devedesetih je trajalo ta neka "zlatna era tenisa" kada polako otpadaju Cheng Edberg, Kurijer, kokain sjebava Agasija i izbacuje ga neko vreme van koloseka i tu krece pad u kvalitetu tenisa. Javljaju se tu Moja, Kafenjikov, Rafrer i ostali koji su i uzimali slemove i bivali prvi na rank listi ali tesko da su imali sampionski karakter, da su napredovali tokom karijere, postali "legende" tenisa. Cak i Sampras koji je imao period svoje vladavine nije u to vreme dizao kvalitet svoje igre iz sezone u sezonu kao sto su to radili Novak, Federer, Nadal, Marej. On je od sredine devedesetih pa sve do pred kraj nizao Wimblendonske titule ali je u isto vreme jedva dobacivao do drugog kola na RG.

 

Pa, dobro, to bas i nije tacno. Pocetkom osamdesetih je najpoznatiji rivalitet bio rivalitet Borga i Mekinroa, a nastupio je nakon perioda neverovatne popularnosti Borga koja je dostizala razmere histerije. Svi ovi ostali su dosli nesto kasnije i koliko god da su doprineli tenisu ipak su dosli manje-vise na gotovo. Danas je tesko razumeti koliko je Borg, a samim tim i tenis, bio popularan na vrhuncu karijere jer je to jos uvek vreme onih Beatles-like histerija oko javnih licnosti ali covek je bio istinski superstar.

 

Sto se Samprasa tice ne bih ga ja bas tako olako ispisivao iz registra teniskih legendi, da se nije pojavio rekorda uvek gladni Federer Pit bi i danas drzao gotovo sve bitne rekorde u svetskom tenisu. Nista on manje nije "dizao kvalitet svoje igre iz sezone u sezonu" nego sto su to radili Federer ili Nadal.

Edited June 7, 2015 by harper