Znaš, kraj nije bittersweet ako je zaključak da je sve isto kao što je i bilo pre početka, samo je otpočeo drugi ciklus. Drugim rečima, to što će da izgine masa nekih pojedinaca, a ništa se suštinski ne promeni, nije ni bitter ni sweet, nego isto sranje a drugo pakovanje ili sjaši Kurta da uzjaši Murta.

 

Bittersweetnes kraja u Gospodaru prstenova se ogleda baš u tome što NIŠTA VIŠE NIJE ISTO, iako su protagonisti pobedili zlo - svet je izgubio svoju magiju, Elfovi su otišli u Valinor, Čarobnjaci su nestali, nema više Prstena, Lorijena, Gandalfa, Elronda, Rivendall-a, Palantira, Balroga, Patuljci polako nestaju iz planina i dolazi doba ljudi i njihove dominacije. Oni jesu izvojevali pobedu, ali su za tu pobedu platili brutalno skupu cenu koja se nikada ne može popraviti.

 

Stoga, ako kraj ASOIAF-a bude to da neko novo targarjensko dete zasedne na presto, a neki novi NK bude krunisan Beyond the Wall, te započne novi ciklus sveta koji će suštinski biti isti kao i prethodni, samo će neke druge face paradirati, onda će to biti brutalno glup i razočaravajući kraj ovakvog serijala koji je moglo da napiše i dete iz osnovne škole. Ipak, ja mislim da Martin može bolje od toga, i da će njegov kraj verovatno podsećati na Tolkina, tj. da će podrazumevati trajno uništenje svih Zmajeva, Džinova, Zida, Dece šume, Belih hodača, Rhllora, wargova, direwolfova tj. svih magijskih elemenata koji su se na ovaj ili onaj način zadržali, i da će novi svet koji usledi kao posledica ove borbe biti prozaični svet ljudi.

 

Нису ли ликови у почетку и мислили да живе у прозаичном свијету људи и да су змајеви, дјеца шуме и остало давна прошлост а вајтвокери митологија?

Za sad im dobro ide, ja navijam za WW.

brt, od pola prosle sezone

Samo mi je žao što nam ne daju priliku da ih bolje upoznamo, da vidimo zašto je onaj desni jahač nadrkan, da mu se žena možda ne hefta sa lijevim, koja je priča onog što su ga rascopali pred Srsi, šta je bio prije, kovač, orač, reli vozač... opet, možda zato i navijam za njih, jer nisu drama quees kao ovi južno od Zida. Simple folk.

Pa nisu oni ti koji postavljaju uslove u pregovorima, s obzirom na to da su oni tražili od Sersei da ih primi, proglasi primirje i pomogne protiv WW. Bilo bi prilično lejm da su izdeklamovali:

"hoćemo primirje, šalji vojsku s nama, vrći Jaru i Elariju i, ako nije problem, ako bi mogla malo da odjebeš s Iron Throna, znaš, zbog Deni"

 

a bar da se pita za njihovo zdravlje, su zive, mrtve?

umesto toga reseno je da se kompletno ignorise njihovo postojanje

Samo mi je žao što nam ne daju priliku da ih bolje upoznamo

mrtva usta ne govore :(

a bar da se pita za njihovo zdravlje, su zive, mrtve?

umesto toga reseno je da se kompletno ignorise njihovo postojanje

 

Па добро, Јарино постојање није игнорисано, понајвише захваљујући ујки. Дорн је с друге стране најгори сегмент ове серије и откако је убијен Оберин нису имали појма шта с њима да раде.

Ne znam kako misliš, valjda će da ubiju NK i tako automatski unište sve ostale zombije. Neće da ubijaju jednog po jednog zombija a onda se NK vrati na sever da počne polako sve ispočetka.

 

A da će biti nekog zatvaranja ciklusa na kraju, kao u Battlestar Galactica (This all has happened before and will happen again), u to nikad nisam ni sumnjao. Verovatno će i Martin tome težiti sa knjigama, inače ne bi toliko provlačio detalje koji sugerišu cikličnost.

A da li je Bren konstanta u svemu tome? Tipa, da je Bren the Bulider isti ovaj naš Bren.

Štaznam, meni bi takav neki tolkinovski prozaičan epilog štrčao kao turd in a punch bowl. To što Martin piše vrrrlo malo ima veze sa bajkovitim svetom Tolkina i borbom dobra i zla, tako da ne znam zašto bi očekivao da sve vodi ka nekakvoj albionskoj idili Okruga.

 

Zmajevi ne simbolišu neki novi svet ljudi, nekakav proto-racionalizam i put ka RW istoriji. Naprotiv, oni su baš kao i zombiji sušta antiteza tome. Isto kao što ne može monarh apsolutista da od sveta naprasno pravi demokratiju, ne može ni da se kroz sword & sorcery ide ka nekakvom mundaneity tripu.

 

Meni je ta tema cikličnosti kod Martina zanimljiva, nadam se da neće odustati od nje. Ako su od njega Cock Merchants uzeli onaj detalj da su zombije izmislili happy little elves da bi se odbranili od ljudskih zavojevača (a čisto sumnjam da su ga sami izmislili), to bi značilo da su White Walkers nekakva kletva koja će se vraćati sve dok na svetu ima ljudi. A u odgovoru na ledene zombije pojavi se na nebu vatrena kometa, i opet se odigrava isto sranje samo hiljadu godina kasnije.

 

Razumem da bi ti radije neko konačno rešenje, ali to može da bude samo apokaliptični downer. Nema šanse da ćemo čitati kako Sam the Slayer Gamgee umorno pali lulu i počinje da piše knjigu o Džonu i kompaniji.

 

OK, ako zanemarimo očigledni tolkinovski romantizam vs martinovog realizma (mislim da niko ni ne očekuje nekakav jasan crno-beli kraj ASOIAF-a, jer u njemu ni nema crno-belog kao u LOTR-u, a svakako neće biti nikakvih tolkinovskih elemenata u njemu), mislim da bi krajnje razočarenje (barem meni) bilo da krajnji zaključak dela od 5000+ stranica bude "džaba ste krečili", obzirom da je cikličnost neminovna i da će se ovo što se sada događa svakako ponoviti u nekom budućem trenutku u manje-više neizmenjenoj formi. Čemu onda sva ova ludila, ratovi, iskušenja i herojska dela, ako je njihov zaključak da su ona manje-više nebitna, jer je beskonačni ciklus ponavljanja usud sveta? Doduše, moram da priznam da bi bilo određenih martinovskih momenata u takvom brutalno prozaičnom kraju, ali bi nekakvo konačno rešenje/trajna promena situacije (ne u smislu apokalipse koja uništava sve, mada bi i konačni trijumf WW-a bio prilično martinovski rasplet) bila logičniji rasplet od toga da sve ide Jovo nanovo, samo sa drugim akterima. No, ipak je ovo više stvar ukusa nego bilo čega drugog...

Нису ли ликови у почетку и мислили да живе у прозаичном свијету људи и да су змајеви, дјеца шуме и остало давна прошлост а вајтвокери митологија?

 

Jesu mislili, ali to suštinski nije bilo tako, jer se već u prologu prve knjige i prvim Brenovim poglavljima vidi da svet nije potpuno prozaičan kako ga većina doživljava, pa se taj fantazijski deo samo pojačava kako radnja odmiče.

OK, ako zanemarimo očigledni tolkinovski romantizam vs martinovog realizma (mislim da niko ni ne očekuje nekakav jasan crno-beli kraj ASOIAF-a, jer u njemu ni nema crno-belog kao u LOTR-u, a svakako neće biti nikakvih tolkinovskih elemenata u njemu), mislim da bi krajnje razočarenje (barem meni) bilo da krajnji zaključak dela od 5000+ stranica bude "džaba ste krečili", obzirom da je cikličnost neminovna i da će se ovo što se sada događa svakako ponoviti u nekom budućem trenutku u manje-više neizmenjenoj formi. Čemu onda sva ova ludila, ratovi, iskušenja i herojska dela, ako je njihov zaključak da su ona manje-više nebitna, jer je beskonačni ciklus ponavljanja usud sveta? Doduše, moram da priznam da bi bilo određenih martinovskih momenata u takvom brutalno prozaičnom kraju, ali bi nekakvo konačno rešenje/trajna promena situacije (ne u smislu apokalipse koja uništava sve, mada bi i konačni trijumf WW-a bio prilično martinovski rasplet) bila logičniji rasplet od toga da sve ide Jovo nanovo, samo sa drugim akterima. No, ipak je ovo više stvar ukusa nego bilo čega drugog...

A jbg, onda možeš pitati i čemu Matriks :D

Па добро, Јарино постојање није игнорисано, понајвише захваљујући ујки. Дорн је с друге стране најгори сегмент ове серије и откако је убијен Оберин нису имали појма шта с њима да раде.

 

ignorisana je od strane svojih saveznika

niko od Deneris i njene svite ne daje 2 jeba za Elariju,Yaru i onu trecu

koja treca, bed pusi? pa ta je odavno muerto.

A jbg, onda možeš pitati i čemu Matriks :D

 

Pa i jesam pitao, samo ne ovde (doduše, čini mi se da na kraju trećeg dela i tamo izlaze iz loop-a sa Zion-om, ali sam ga toliko davno gledao da se ne sećam baš svakog detalja). Meni je ta ideja beskonačnih ciklusa koji se ponavljaju i ne mogu se prekinuti šta god da uradiš potpuno fatalistička i suštinski obesmišljava bilo kakvu akciju bilo koga u bilo kom smeru, jer sugeriše da su bile čije akcije u suštini nepotrebne i da će se sve svakako završiti na potpuno isti način, štagod bilo ko radio. Ako je tako, što bismo se onda za bilo šta drkali, kad će se sve završiti na isti način, bolje da idemo negde i da se zajebavamo, kad i tako ništa ne zavisi od nas. Mislim da je takva ideja pogrešna, i u životu, a i u književnosti/filmu.

Ali dobro, to je prastari motiv, Juge, zodijak i slično, zamisli da mi zapravo živimo u cikličnim svjetovima a unutar tih svjetova stvaramo u umjetnosti neke izmišljene koji su linearni. Možda su nam Tvorci tako stvorili privid slobode, da se ne cimamo previše da "slomimo točak" :D 

 

(dovraga, zvuči dobro ideja, ali je zapravo samo nastavak te matriksovske priče, bodrijarštine itd. u prošlost  )