Nikada nisam imao preveliku zainteresovanost za poveći opus benda Flaming Lips. Dobro se sećam, išli su na našim radio stanicama (B92, Studio B i možda još koja skrajnuta radio emisija koja mi beži sa imenom) i imali su ljude koji su pisali o njima (XZabava mi prva pada na pamet) i nekako sam očekivao da će na koncertu najviše biti GenX publike.

To se i ispostavilo tačnim, dosta starih lica i pojava, koja su nekada služili da se upijaju informacije iz velikog belog sveta pre dolaska interneta. Vidi se da im je bend poput Flaming Lips bio prekopotreban da razori ovu potmulu realnost u kojoj svi obitavamo.

Poseta jeste bila pomalo tugaljiva za tako veliki američki indi bend, svega 600, 700 ljudi. Ali mislim da svako ko se odlučio na hrabar potez da dođe unatoč najavama superćelijske kiše i oluje. Nosiće sa sobom posle ovog koncerta delić neverovatne atmosfere gde se bend povezao sa publikom, kroz priče pevača Vejna Kojna koji je izrazio veliku ljubav spram Srbije i Beograda. Pretpostavljam da je od upale pluća zbog koje su morali da otkažu neke od nastupa, proveo ovde sa bendom nedelju dana i da smo mu prirasli za srce.

Teatralnost je umiruća vrsta umetnosti u živim nastupima bendova, još jako malo njih to praktikuje zbog poskupljenja svega živog. Prvi mi na um pada King Diamong, Alice Cooper, Gwar i slična bratija. E pa Flaming Lips su baš tu negde, imaju svoje kreacije koje puštaju u publiku, i one šire radost i veselje na očigledno tugaljive pop i psihodelične pesme. I smatram da treba na svim koncertima da se uvede video bim sa tekstovima pesama, i da na kraju svake pesme ide hvala od benda ka publici. Jer to je osnovni vid kulture.

Koncert se podelio na dva seta od po pedesetak, šezdesetak minuta koji je striktno ispoštovan. Iznenadio sam se obradom Daniel Johnstona - True Love will find you in the end. Ne sećam se kada sam ga zadnji put slušao, ali ima nešto u tim rečima i melodijama koje će vas dirnuti u srce, a pogotovo kroz izvođenje Flaming Lipsa.

Pred kraj drugog seta, Kojn je pričao o Vijetnamskom ratu, i osvrnuo se kako je svaki rat besmislen i kako je mnogo mladih ljudi tako izgubilo živote. I dao je super rešenje za sve buduće ratove. Da se iskoristi AI, naprave dve robotske vojske, i da se one međusobno makljaju i da sve eskplodira poput vatrometa. Sviđa mi se ta ideja i za jednog amerikanca, poprilično zdravo rezonuje.

To je bio samo uvod za obradu pesme War Pigs, Black Sabbath, nadam se da ih Ozzy posmatra sa kezom od usta do usta, jer su uradili domaći zadatak.

Kraj je bio najzahvalniji izveli su numeru Race for the Prize i u moru konfeti ludila koje je zavejalo sve oko bine i publike, Kojn iznosi balone koji nose natpis FUCK YEAH BELGRADE. Šarmantni su Flaming Lips, znaju kako da se pokažu u pravom svetlu kod svojih domaćina kod kojih nastupaju. Balon je poslužio da ide širom publike, a kasnije je kanibalizovan u deliće i svako je odneo svoje slovo kući.

Nisam fan i ljubitelj benda, ali ako gledam na koncertne događaje kao unikatna iskustva koje znaju da probude one najdivnije ljudske emocije i da vidaju sve moguće rane realnosti i odraslog života. Onda su Flaming Lips bili doktori koji su izveli hirurgiju koja će barem na kratko doneti posetiocima ovog koncerta, da normalnost i dalje postoji i da imamo čemo da se radujemo.

I to je to od mene od Flaming Lipsa.

Kad porastem, pisaću recenzije kao i ti.

dosao sam samo da napisem nesto poput - kakav spektakl od koncerta sinoc, a u stvari se sve desilo kao u redovima i snimcima @hajde_bajder

7 hours ago, Ratamahatta said:

Ashes to Ashes i Kindergarten kad sam prvi put cuo tetoviralo mi se u mozak i ostace zauvek

Ne znam koliko jos imam, ali do zadnjeg dana volem

Najbolje je otpevo AOTY, po meni. Pustio je glascinu tu, pogotovo pre-chorus i refren u Ashes, pa strofa u Paths of Glory, pa refren Helpless i Sorrow, pa ceo Stripsearch, i po meni njegova najbolja vokalna izvedba ikad - outro Pristine. Jebote kako je to djubre od pesme sve dok ne krene to, a onda ti zao sto je kraj

TRT mi se uopste ne svidja jer sve peva kroz nos, jedino mogu TRT i Zombie jer su tekstovi odlicni i From Out of Nowhere jer je nekako vesela i vuce na Jamiroquai

On to live nije mogo ni na prvom reunionu pre 15~ godina da izvuce, nema ni veze. Pevacu ja i nerviracu dva reda ispred i dva iza

One pesme gde se i inace dere poput Cuckoo, Collision, Superhero... To ce sigurno svirati jer mu je najlakse da izvuce

Mislim, tehnologija 21. stoleća omogućava da bend uvek zvuči kao sa ploče. Kod Pattona ipak više preteže taj umetničko-anksiozni pristup sa stavljanjem tih različitih maski ( kojima pripadaju i raznorazna dranja, propuštanju glasa kroz efekte, užurbanu telesnu aktivnost i kabaretsko/vodviljski pristup) kojim štiti svoj unutrašnji svet od povređivanja, a možda i dosade.
Njemu je FNM samo jedan od bendova kojim zadovoljava svoje unutrašnje potrebe (hladno ih je ostavio na cedilu, kad su kretali na prvi koncert poslednje planirane turneje jer ga je zov matičnog benda Mr. Bungle prizvao na zajedničko muziciranje).
Inače, FNM je upravo miks stilova u muzici kojima je bend bio sklon još iz Moslijevih vremena i Pattonovih unutrašnjih rascepa u želji za umetničkim izrazom ili možda samoterapijom (koji u njegovim raznoraznim projektima ide od italijanskog popa, preko filmske muzike, noiza, cirkuske muzike, ska, do eksperimentalnih i raznih hevi fanki i ko zna kakvih muzičkih svetova...).
To daje taj komplementarni kontrast koji čini FNM interesantnim i jedinstvenim.

Bubnjar M.B. je prošle godine izjavio da misli da Paton više nije član FNM, dok basista B.G. kaže ove godine pomirljivije da FNM razume kompleksnost Pattonovih umetničkih potreba i da će ga sačekati dok ne bude spreman za zajednički rad (možda 2027. godine).
A Patton je u formi, on je stalno na visokom broju obrtaja (tek što je završio sa Mr. Bungle uleteo je u muziciranje sa Avett Brothersima, a tu je i planirana turneja sa Tomahawkom...)
https://www.youtube.com/watch?v=QWXANZy_3p0

Edited Tuesday at 16:463 days by alkibijad

Izašao novi live snimak Tufnica, brutalan miks zvuka i još brutalna izvedba Ababa hotela.

Jao, sad ću opet da se drogiram danima.

Gledajte AVTT/PTTN, ako slučajno banu negde u Evropu. Još jedna dimenzija Patonove raznovrsne kreativnosti, a Avett Brothers su isto retke zverke.

Dejmon opet sa bedžom "Studenti pobeđuju" na InMusicu.

Nekoliko puta je spomenuo u fazonu "mnogo toga se dešava kod naših prijatelja u Srbiji" i prilikom odjave rukom pokazivao na bedž.

Svirka bez komentara, fabulozna.

Slusao sam mnoge Petonove projekte, mnogo volem onaj Peeping Tom album, to mi je omiljeno uz FNM

Laredo i Narcosis su lagano mogli biti FNM singlovi, strasne stvari Tomahawka

Bungle ne mogu vise, slusao sam kao klinac, sad mi je malo previse. Mozda Retrovertigo i Pink Cig tako random da cujem i to je to

Fantomas i one zabarske kancone nisam nikad primio, ne ide mi. Dead Cross isto

Ima neki festival, zaboravio sam gde... Kad sviraju Ars Moriendi pa popizdi i krene da se bacaka po bini k'o trovan pacov, possessed

Da, FNM je fenomenalan bas zbog te eklekticnosti™. Uopste mi se skoro ne dopada nista s prva 3 albuma, nekako je naivno i decije.

Ne svidja mi se ni poslednji, nekako je na silu i umoran, matori su vec bili tu. Moglo je bez toga sto se mene tice, nijednu pesmu ne bih stavio na setlist kad bih mogao da biram. Mozda Sunny Side Up

Al' zato ova tri iz devedesetih su umetnost. Slusam muziku vec skoro 30 godina, skoro sve mi je dokurcilo sto sam volo kao mlad(ji), ali ta 3 albuma verovatno nece nikad

20 zanrova su pokrili, albumi haoticni i tako sekvencirani kao neko drogirano jebanje. A sve pasuje kako treba. Jedino sto bih menjao je sta je singl i spot, a sta ne.

Kindergarten, Helpless, Zombie Eaters, Gentle Art of Making Enemies su to morali biti, postigli bi mnogo veci komercijalni uspeh, za sta ih je prilicno bolo kurac

Prosto kad odslusam Angel Dust front to back, osecam neku iscrpljenost, kao da sam radio sat vremena. Uzme te, nosi te, sazvace te, ispljune te

AOTY slicno tako. Mada on zvuci na nekim mestima pomalo sirovo i nedovrseno. Hit/miss, ima i najbolje i najgore pesme u diskografiji

KFAD je nekako najlaksi, ima neki relaksirani lounge vajb s par divljanja i generalno najbolji bass/drum groove od svih. Evidence je najbolja pesma za pornice ikada

Edited Tuesday at 23:022 days by Ratamahatta

1 hour ago, Ian Mancunian said:

Dejmon opet sa bedžom "Studenti pobeđuju" na InMusicu.

Nekoliko puta je spomenuo u fazonu "mnogo toga se dešava kod naših prijatelja u Srbiji" i prilikom odjave rukom pokazivao na bedž.

Svirka bez komentara, fabulozna.

Kakav koncert i kakav car od čoveka!

8 hours ago, Ratamahatta said:

Ne svidja mi se ni poslednji, nekako je na silu i umoran, matori su vec bili tu. Moglo je bez toga sto se mene tice, nijednu pesmu ne bih stavio na setlist kad bih mogao da biram. Mozda Sunny Side Up

Kindergarten, Helpless, Zombie Eaters, Gentle Art of Making Enemies su to morali biti, postigli bi mnogo veci komercijalni uspeh, za sta ih je prilicno bolo kurac

Za Sol Invictus- albumi su ponekad potrebni bendovima kao sredstvo kohezije u nekom trenutku, želja da se bude tad i to, a ne ono od pre 20-30 godina što mi intimno očekujemo...Mogli su da naprave odličan umorni unplugged sa povremenim ubacivanjem iskrica teatra, cirkusa i neuroze (žal za mlados') ...

Za pesme koje si potencirao, kao neostvarene veće hitove, ima nešto i do frekvencije pesama na kojima funkcionišu i komuniciraju sa najvećim brojem ljudi, energiji koju daju ili reflektuju prema mnoštvu, uz samu strukturu- ako su ravne i previše zatvorene čak i u FNM stilu ostaće baš ličan izbor...

Ne znam zasto su birali Digging the Grave i Ricochet za singlove na onakvoj albumcini, jbg. Meni su to totalno filler pesme. prva mi lici na neki Green Day/Offspring, druga na Soundgarden, fali im neki FNM secret ingredient koji mnoge druge pesme imaju.

Uvek sam recimo u SOAD cuo FNM, s tim sto sam reverse engineerovao jer sam prvo slusao SOAD kao contemporary klinac a FNM otkrio tek posle

A Small Victory je isto flop, meni bar 5-6 pesama na albumu ima bolji hook od nje. Kapiram da Be Aggressive, Malpractice i Jizzlobber nisu mogle nikako A ni Crack Hitler zbog naziva, inace je pesma zaraza teska i najvise vuce na Mosley eru i TRT

AOTY bi samo menjo Helpless za Sorrow, druga dva singla bi i ja tako biro

Ne znam da li su birali oni ili izdavac, teski su ljudi Zato ih i volem verovatno

Edited Wednesday at 08:452 days by Ratamahatta

8 minutes ago, Ratamahatta said:

prva mi lici na neki Green Day/Offspring, druga na Soundgarden, fali im neki FNM secret ingredient koji mnoge druge pesme imaju.

Za prvo poređenje nema dovoljno melodije, za drugo poređenje nema dovoljno žestine i mističnosti. Ali to je sa samo moje viđenje.

Metio bi Evidence, King for a Day, a trece bi lomio glavu da li Gentle Art ili Just a Man

Star AD volem isto fest, jedna od retkih pesama koje nikad nisu svirali uzivo

24 minutes ago, Ratamahatta said:

Green Day/Offspring

Mene iz nekog razloga trigeruje kad se ovakva imena pominju u istom pasusu sa FNM, meni oni nisu u istoj muzičkoj galaksiji.