Beogradski prevoz - GSP / Beovoz /... metro?

[Skyhighatrist]

Uplatiš 1000, dobiješ 1100 na karitici. Uplatiš 990, dobiješ kiki.

Znam, uplaćujem tako već poodavno.

[kurjak92]

Ja samo stanem na vrata i kazem sicicu na sledecoj i to je manje vise to

[Frile]

14 hours ago, placenik said:

Khm, nije 1000, nego 900. Tj uplata od 1000, kosta sa odobravanjem rabata (za iznose 1000+), 900 dinara. Neb ni ja znao, rekla mi teta na trafiki  

+1

 

i ja uplaćujem isto tako, na trafici. Lepo piše na sajtu busplusa:

 

Quote

Za svaku transakciju (dopunu) od 900 dinara ili više, na karticu korisnika se upisuje dodatnih 100 dinara (npr. za uplatu od 950 dinara, na karticu se upisuje 1050 dinara).

 

[El Guapo]

Jap, i vrlo često šetkam niz J. Gagarina do posla. Ranije me prođu bar dve 94-ke. Sad jedna ili nijedna. 

94ka je u letnjem režimu, polasci na 10min.

I dalje su koliko toliko redovni, ali se čeekaaa.
Zato su 47ce prazne, već sam pisao opštinarima (koji su navodno izdejstvovali ove promene u vezi sa 94), da prebace deo vozila sa 47 na 94, sada su nenadležni!

Sent from my x600 using Tapatalk

[Frank Pembleton]

@hazard
Ovo što pišeš za "prenosivu" mesečnu nema šanse, jer onda "ubija kalkulaciju" .
A zaista ja bi recimo i sadašnju personalizovanu za zaposlene uzimao kada bi spustili na tu neku cifru makar bilo i na granici isplativosti, čisto zbog komfora da ne jurim aparat kad ulazim...
No od toga nema ništa, kao ni od većeg mesečnog popusta za godišnju uplatu...

94ka je u letnjem režimu, polasci na 10min.

I dalje su koliko toliko redovni, ali se čeekaaa.
Zato su 47ce prazne, već sam pisao opštinarima (koji su navodno izdejstvovali ove promene u vezi sa 94), da prebace deo vozila sa 47 na 94, sada su nenadležni!

Sent from my x600 using Tapatalk

Kone da pišeš ? Opštini Rakovica koja je smislila ovo kretensko produženje 94-ke da se dodvori biračkom telu?
Umesto da su uveli liniju koja bi povezivala resnik sa okretnicom 94 ako je to toliko bitno...

[Skyhighatrist]

8 hours ago, Frile said:

+1

 

i ja uplaćujem isto tako, na trafici. Lepo piše na sajtu busplusa:

 

 

Dakle laže me trafikantkinja godinama

[gospa buba]

Ja samo stanem na vrata i kazem sicicu na sledecoj i to je manje vise to

i ti si rmpalija [emoji4]

sent from bubamoto

[kurjak92]

Pre bih rekao da sam debeo , al hvala :3
Elem, bez obzira na velicinu, da budem precizan, posto se svercujem, uvek ih snimim kad udju u autobus. Onda se samo premestim na vrata, i ako stignu do mene pre stanice, na pitanje samo kazem da nemam kartu i nemam dokumenta i da silazim. Sidjem i to je to 

[bigvlada]

On 1/19/2018 at 11:37 AM, hazard said:

 

Mislim da pojedinačna karta nije skupa. 89 dinara za neograničeno presedanje u 90 minuta. Mislim da je bila skupa ranije kada je koštala, koliko beše, 110 dinara? I bila je skupa ona pojedinačna od 72 dinara ako si morao da presedaš, jer si svako presedanje kucao zasebno, dobro je što su tu glupost ukinuli.

 

Btw ne znam da li znate - ako uplatite 1000 dinara na BusPlus, dobijate još 100 dinara gratis. Ima rabat za uplatu od 1000 dinara i više. Ranije je to funkcionisalo tako što date 1000 dinara, prodavac vam uplati 1000 na karticu i da vam 100 dinara kusur. Sada više to ne rade, nego kada im date 1000 dinara, uplate vam 1100 dinara na karticu. Samo nemojte da se zajebete da uplatite više od 1000 odjedanput - rabat je 100 dinara fiskno. Npr. ako uplatite 2000, imaćete 2100 na kartici. Bolje da se dvaput uplati po 1000 odvojeno, onda dobijate 2200 na kartici ukupno.

 

Mislim da 89 din. za pojedinačnu kartu nije skupo jer ta karta treba da služi samo za ljude koji povremeno koriste prevoz. Ko ide svaki dan na posao, trebalo bi da ima mesečnu.

 

A mesečna jeste jako skupa. Po meni ona treba da košta oko 2000 dinara za Zonu 1 (umesto sadašnjih 2990) i ne više od 2300 za Zone 1 i 2 (umesto sadašnjih 3275). Pritom mislim da Zonu 1 treba proširiti (npr. potpuno je nelogično da Mirijevo bude van Zone 1, dok su npr. Ledine u Zoni 1). Možda cene mogu i da se spuste još niže ako bi prodaja znatno skočila. Takođe popust na godišnju kartu treba da bude veći. Trenutno se za uplatu godišnje karte dobija jedan mesec gratis (godišnja za Zonu 1 košta kao 11 mesečnih za Zonu 1). Meni bi bilo logičnije da godišnja npr. košta kao 9 mesečnih, to bi već bila nekakva stimulacija za njenu kupovinu.

 

Cene karata za povlašćene kategorije (studente, penzionere, nezaposlene, i sl.) su mi OK i njih ne bi menjao.

 

Takođe, ne postoji potreba da ,,obična" mesečna (za zaposlene) bude personalizovana. Treba da bude nepersonalizovana (tj. da na običnu BusPlus karticu mogu samo da uplatim mesečnu kartu) i prenosiva. Znači ako idem na posao ja s tom karticom radnim danom, vikendom mogu da je dam nekom drugom ukućanu da se on vozi. Uvek može samo jedan da se vozi s tom kartom, ali ne mora uvek ista osoba. Za povlašćene mesečne jasno je da moraju biti personalizovane i da ne mogu biti prenosive.

 

Deo mog posta iz 2012. godine koji se oslanja na još ranije postove, iz 2008. godine, sa beobuilda. Monetarni deo je pogrešan, ali ga stavljam zbog osnovne ideje. 

 

 

Postoji više načina finansiranja besplatnog prevoza.

 

Nekada lokalni trgovci imaju interes da finansiraju besplatan prevoz jednom autobuskom linijom do svog tržnog centra (npr. besplatna linija od Doma Omladine do Piramide - sada imamo situaciju da država plaća za liniju do Ikee što je samo još jedan slučaj kako stvari mogu da se postave naopako). Dosta kompanija (uključujući i vojsku) imaju interes da organizuju besplatan prevoz svojih zaposlenih (google autobusi imaju i bežični internet ).

 

Drugi način je kroz porez. Naime predlog je da se npr. na uplatnici infostana doda i stavka za gsp. (to će biti manji izdatak nego npr. za odnošenje smeća). Moj predlog je da cena bude 10 dinara po članu domaćinstva, dok bi za firme cena zavisila od broja zaposlenih, npr. 1000 dinara za kompaniju sa tri zaposlena pa naviše. Na ovaj način, prosečno domaćinstvo (od četiti člana) će plaćati 40 dinara mesečno za prevoz, dok će firma (hajde opet ona sa tri zaposlena) plaćati 1000 (nekoliko puta manje nego da svima kupuje markice). Građanima i firmama (kroz akciju koju treba da zajednički sprovedu grad i gsp) treba na jasan i plastičan način da bude predočeno koliko ovakav princip predstavlja uštedu, kako u ličnom tako i u kompanijskom budžetu.

 

Ako sam dobro protumačio bilnas uspeha i bilans stanja na gsp-ovom sajtu (nisam, nisam uračunao sve troškove), gsp ima prihode od nešto preko osam miliona dinara i rashode koji su nešto više od sedam miliona. Oko 4,5 miliona prihoda je od prodatih karata a oko 3,5 miliona spada u ostale prihode (verujem da su to uglavnom prihodi od reklamiranja ). Ovo nije velika suma, a oporezivanjem bi mogla da se dramatično uveća. E sad, vozila za gsp nabavlja grad iz svog budžeta (kao što republika radi za policiju, vatrogasce itd...). Verujem da bi sa ovako povećanim prihodima (i što je važnije redovnim, čija se visina može predvideti) gsp mogao da bude efikasniji kao i da sam nabavlja deo voznog parka i na taj način rastereti gradski budžet. Naravno, određuje se koji deo od prihoda ide privatnicima (koje takođe treba podstaći da više iznajmljuju prostor za reklamiranje na svojim autobusima (ili i površinu na njihovim autobusima uključiti u ponudu gsp-a)).

 

Brojne su prednosti besplatnog prevoza. On tako postaje pristupačniji svim slojevima stanovništva, smanjuje gužve (znamo šta nas čeka 2008. sa obnovom mostova) i povećava prosečnu brzinu javnog prevoza, smanjuje zagađenje (ljudima će biti isplatljivije da se koriste gradskim prevozom), lakše parkiranje (manje kola na ulicama od sadašnjih 400.000), manje habanje puteva i ređa raskopavanja i rekonstrukcija ulica, efikasniji gsp (manje zaposlenih, više plate), više turista (nijedan glavni grad do sada nije uveo besplatan prevoz, to može da bude i tourist teaser).

 

Nije mi jasno zašto se ovakav sistem smatra socijalističkim? Ja na javni prevoz gledam kao na uslugu sličnu grejanju, telefonu, vodi, struji, odnošenju smeća itd. Zdravstveno osiguranje funkcioniše na sličan način. Da li ga smatramo socijalističkim?

 

Pogledajte sicko Majkla Mura, i pored preterivanja kojima je sklon, lepo prikazuje američki i evropski sistem zdravstvenog osiguranja. Amerikancima je opšte zdravstveno osiguranje socijalizam.U Beogradu (kao i u bilo kom drugom gradu), postoji kategorija ljudi (iako u drastičnoj manjini) koja ne želi da koristi javni prevoz ili nema potrebu za bilo kakvim prevozom (ne mogu sebi da predstavim nekog ko bar jednom mesečno ne koristi prevoz ali recimo da ih ima). Sada, stavite u jednačinu još par promenljivih.

 

Država će pre ili kasnije staviti kamere koje će pratiti saobraćaj i loviti vozače po žutim trakama. Cena benzina će biti sve viša (za mesec dva će nafta preći 100 dolara za barel), svakodnevna vožnja kolima će biti sve više luksuz i trajaće sve duže usled sve većih gužvi. Stavimo se sada u perspektivu čoveka koji voli da se vozi kolima i nikada ne koristi javni prevoz. On bi morao mesečno da plaća 10 dinara (ako bude toliko, tj. ukupno 40 za prosečnu familiju). Druge troškove snosi kompanija u kojoj radi i koja će imati manje troškove nego da mora svakom zaposlenom da kupuje markicu. U najgorem slučaju, ako je samo on zaposlen u firmi (ako ima još jednog zaposlenog, plaćaće manje nego da mora da mu kupuje markicu) plaćaće 1000 dinara mesečno za prevoz koji ne koristi - ovo je jedini slučaj kada je (prividno) u gubitku.

 

Hajde sada da vidimo šta on dobija za taj novac:

 

1. Njegova tri člana familije mogu besplatno da koriste javni prevoz (ovo mu je već ušteda od bar jedne markice, ili koliko već karata za prevoz)

2. on će brže dolaziti na posao, sa posla i cirkulisati po gradu usled smanjenih gužvi

3. -II- jer će se manje raskopavati ulice (manje će se arčiti pa će duže trajati asfalt)

4. i on i njegova porodica će imati čistiji vazduh

 

Šta grad dobija:

 

1. bolji saobraćaj

2. gsp koji onda može da ima manje radnika (sa višim platama), efikasniji, koji sam može da nabavlja deo voznog parka i tako rastereti budžet grada

3. više novca u budžetu usled smanjenja izdataka za popravku-rekonstrukciju ulica

4. -II- usled smanjenja izdataka za popravku-rekonstrukciju fasada (manje smoga, duže traje boja).

5. više domaćih i stranih turista kojima će izostanak maltretiranja sa kupovinom karata biti još jedan plus u odluci da li da novac potroše u Beogradu ili na nekom drugom mestu (nijedan glavni grad do sada nije ovako organizovao prevoz)

 

Naravno da ne bi bio smanjen broj automobila, samo bi se oni ređe koristili za svakodnevni odlazak/dolazak sa posla. Misliš da je cena prevoza automobilom uporediva sa gsp-om? Teško, jer tu pored troškova za gorivo (benzin, dizel, struja,vodonik,gas, biodizel itd..) postoje i redovno održavanje (npr. ulje), redovan i vanredan servis, registracija, obnavljanje/produžavanje vozačke dozvole, eventualne kazne, parking, itd... Automobil je u najmanju ruku još jedan, i to veoma zahtevan član porodice.

 

Pa znaš, verujem da bi se nasmejali, ali postoji stvar koja se zove izbori, pa ako oni neće, ne bi me čudilo da neko osnuje partiju (recimo neka se zove beogradska , ili beobuild partija - ne davimo beograd ) koja bi učestvovala samo na lokalnim izborima i kojoj bi onda bilo u interesu da više grize što se tiče realizacije projekata na lokalnom nivou. Naravno, uvek neko može da se koristi ovim kao predizbornim sloganom, da se raspravljaju i pljuju oko toga i unakaze inače dobru ideju.

 

Zato i smatram da to gradska vlada (ne verujem da će odnos snaga nešto mnogo da se menja, verovatno će samo umesto Karićevog pss-a u skupštini biti ldp) treba da uradi posle izbora, kroz jednu kampanju koja bi građanima objasnila prednosti jednog takvog sistema. Kada postoji podrška građana za neki projekat, onda nije problem koliko on košta i koliko treba vremena da se implementira/izgradi.

 

Ovakav sistem u celosti imaju npr. Nova Gorica i Compiègne u Francuskoj, uz još desetak gradova u Evropi slične veličine. Delimično su ovakav sistem primenili Adelaida, Ostin, Okland, Kalgari, Brizbejn, Gent, Ipsvič, Halifaks, Mančester, Melburn, Majami, Pert, Pitsburg, Sijetl, Sidnej i još par manjih gradova. U njima su pojedine linije besplatne. Ne mogu da ulazim u razloge zašto u drugim gradovima taj sistem nije primenjen u celosti, jer ne znam kako se razvijao i kako funkcioniše saobraćaj u njima. Zato se držim Beograda kao grada gde bi to moglo da se realizuje.

 

Uostalom, ako stvarno hoćemo da imamo svetsku metropolu, ne možemo uvek da kopiramo druge, treba i da stisnemo petlju i nešto uradimo prvi .GSP je i ranije imao neku vrstu zagarantovanog prihoda, tj. državne firme su bile u obavezi da kupuju markice. Broj prodatih markica nije zavisio od visine karte već od kvaliteta usluga, tj. zavisio je od poverenja građana u gsp. Sjajna rečenica kojom se završava tekst, da građani svakog dana glasaju o tome da li veruju gradskim institucijama ili ne, tj. proces koji se ponvlja svakog dana.

 

Tvoja strahovanja u vezi kvaliteta usluga u situaciji kada je prihod zagarantovan mogu se eliminisati na sledeći način: GSP i privatnici prvo treba da kategorizuju svoja vozila: kao i taksisti, i recimo da postoje tri kategorije, u zavisnosti od opreme. Svako vozilo koje tako učestvuje u saobraćaju onda ima pravo na određen deo prihoda. Visina prihoda zavisi od veličine vozila, kategorije, dužine linije i prosečnog broja putnika na liniji - dakle nešto što se menja svakog meseca.

 

Privatnicima treba dozvoliti da konkurišu za dobijanje dozvola za sve linije. (Takav štos su primenili u Kembridžu, imaju državni Cambus i privatni Miller bus). GSP će biti primoran da podiže uslugu jer će se za povećan kolač prihoda konstantno boriti sa privatnicima koji će isto morati da grizu da bi nešto zaradili. Sada je odnos prihoda fiksiran i to smanjuje konkurentnost. Tek kada GSP bude morao da se bori za svaki procenat prihoda, možemo očekivati stalno inoviranje usluge.

 

Summa summarum, i gsp i privatnici mogu da na stolu vide veću sumu novca za javni prevoz, dobijenu oporezivanjem, ali to ne znači da im je i zagarantovan povećan prihod, moraće i te kako da se pomuče za njega. Jedina prednost gsp-a će biti u tome što za razliku od privatnika koji investiraju svoj novac, on vozila dobija od grada (mada se i tu može staviti stavka da ako ostvaruju recimo 65% prihoda, onda moraju da kupe npr. 20 autobusa i 5 tramvaja sami).

 

 

[ajgor]

Od kada su na liniju 83 uvedeni solo autobusi? Danas sam se poslom motao oko slavije, videh samo solere, tri ili četiri komada.

[pbg12345]

mozda od nove godine?

za obrenovac su ranije isli uglavnom dupli (osim expres linije), posle nove od kad je privatni prevoznik preuzeo linije na ovu stranu, uglavnom idu "solo"

[pacey defender]

On 1/20/2018 at 9:51 AM, Frank Pembleton said:

Kone da pišeš ? Opštini Rakovica koja je smislila ovo kretensko produženje 94-ke da se dodvori biračkom telu?
Umesto da su uveli liniju koja bi povezivala resnik sa okretnicom 94 ako je to toliko bitno...
 

Tu relaciju vozi 504. 

 

Nedavno je uvedena linija 502, Miljakovac - Vidikovac. Ide preko Maricke, pa se penje kroz onaj uzas novogradnje ka Labudovom brdu.

Edited January 25, 2018 by pacey defender

[Блок_64]

On 21.1.2018. at 7:27 PM, bigvlada said:

 

Deo mog posta iz 2012. godine koji se oslanja na još ranije postove, iz 2008. godine, sa beobuilda. Monetarni deo je pogrešan, ali ga stavljam zbog osnovne ideje. 

 

 

Postoji više načina finansiranja besplatnog prevoza.

 

Nekada lokalni trgovci imaju interes da finansiraju besplatan prevoz jednom autobuskom linijom do svog tržnog centra (npr. besplatna linija od Doma Omladine do Piramide - sada imamo situaciju da država plaća za liniju do Ikee što je samo još jedan slučaj kako stvari mogu da se postave naopako). Dosta kompanija (uključujući i vojsku) imaju interes da organizuju besplatan prevoz svojih zaposlenih (google autobusi imaju i bežični internet ).

 

Drugi način je kroz porez. Naime predlog je da se npr. na uplatnici infostana doda i stavka za gsp. (to će biti manji izdatak nego npr. za odnošenje smeća). Moj predlog je da cena bude 10 dinara po članu domaćinstva, dok bi za firme cena zavisila od broja zaposlenih, npr. 1000 dinara za kompaniju sa tri zaposlena pa naviše. Na ovaj način, prosečno domaćinstvo (od četiti člana) će plaćati 40 dinara mesečno za prevoz, dok će firma (hajde opet ona sa tri zaposlena) plaćati 1000 (nekoliko puta manje nego da svima kupuje markice). Građanima i firmama (kroz akciju koju treba da zajednički sprovedu grad i gsp) treba na jasan i plastičan način da bude predočeno koliko ovakav princip predstavlja uštedu, kako u ličnom tako i u kompanijskom budžetu.

 

Ako sam dobro protumačio bilnas uspeha i bilans stanja na gsp-ovom sajtu (nisam, nisam uračunao sve troškove), gsp ima prihode od nešto preko osam miliona dinara i rashode koji su nešto više od sedam miliona. Oko 4,5 miliona prihoda je od prodatih karata a oko 3,5 miliona spada u ostale prihode (verujem da su to uglavnom prihodi od reklamiranja ). Ovo nije velika suma, a oporezivanjem bi mogla da se dramatično uveća. E sad, vozila za gsp nabavlja grad iz svog budžeta (kao što republika radi za policiju, vatrogasce itd...). Verujem da bi sa ovako povećanim prihodima (i što je važnije redovnim, čija se visina može predvideti) gsp mogao da bude efikasniji kao i da sam nabavlja deo voznog parka i na taj način rastereti gradski budžet. Naravno, određuje se koji deo od prihoda ide privatnicima (koje takođe treba podstaći da više iznajmljuju prostor za reklamiranje na svojim autobusima (ili i površinu na njihovim autobusima uključiti u ponudu gsp-a)).

 

Brojne su prednosti besplatnog prevoza. On tako postaje pristupačniji svim slojevima stanovništva, smanjuje gužve (znamo šta nas čeka 2008. sa obnovom mostova) i povećava prosečnu brzinu javnog prevoza, smanjuje zagađenje (ljudima će biti isplatljivije da se koriste gradskim prevozom), lakše parkiranje (manje kola na ulicama od sadašnjih 400.000), manje habanje puteva i ređa raskopavanja i rekonstrukcija ulica, efikasniji gsp (manje zaposlenih, više plate), više turista (nijedan glavni grad do sada nije uveo besplatan prevoz, to može da bude i tourist teaser).

 

Nije mi jasno zašto se ovakav sistem smatra socijalističkim? Ja na javni prevoz gledam kao na uslugu sličnu grejanju, telefonu, vodi, struji, odnošenju smeća itd. Zdravstveno osiguranje funkcioniše na sličan način. Da li ga smatramo socijalističkim?

 

Pogledajte sicko Majkla Mura, i pored preterivanja kojima je sklon, lepo prikazuje američki i evropski sistem zdravstvenog osiguranja. Amerikancima je opšte zdravstveno osiguranje socijalizam.U Beogradu (kao i u bilo kom drugom gradu), postoji kategorija ljudi (iako u drastičnoj manjini) koja ne želi da koristi javni prevoz ili nema potrebu za bilo kakvim prevozom (ne mogu sebi da predstavim nekog ko bar jednom mesečno ne koristi prevoz ali recimo da ih ima). Sada, stavite u jednačinu još par promenljivih.

 

Država će pre ili kasnije staviti kamere koje će pratiti saobraćaj i loviti vozače po žutim trakama. Cena benzina će biti sve viša (za mesec dva će nafta preći 100 dolara za barel), svakodnevna vožnja kolima će biti sve više luksuz i trajaće sve duže usled sve većih gužvi. Stavimo se sada u perspektivu čoveka koji voli da se vozi kolima i nikada ne koristi javni prevoz. On bi morao mesečno da plaća 10 dinara (ako bude toliko, tj. ukupno 40 za prosečnu familiju). Druge troškove snosi kompanija u kojoj radi i koja će imati manje troškove nego da mora svakom zaposlenom da kupuje markicu. U najgorem slučaju, ako je samo on zaposlen u firmi (ako ima još jednog zaposlenog, plaćaće manje nego da mora da mu kupuje markicu) plaćaće 1000 dinara mesečno za prevoz koji ne koristi - ovo je jedini slučaj kada je (prividno) u gubitku.

 

Hajde sada da vidimo šta on dobija za taj novac:

 

1. Njegova tri člana familije mogu besplatno da koriste javni prevoz (ovo mu je već ušteda od bar jedne markice, ili koliko već karata za prevoz)

2. on će brže dolaziti na posao, sa posla i cirkulisati po gradu usled smanjenih gužvi

3. -II- jer će se manje raskopavati ulice (manje će se arčiti pa će duže trajati asfalt)

4. i on i njegova porodica će imati čistiji vazduh

 

Šta grad dobija:

 

1. bolji saobraćaj

2. gsp koji onda može da ima manje radnika (sa višim platama), efikasniji, koji sam može da nabavlja deo voznog parka i tako rastereti budžet grada

3. više novca u budžetu usled smanjenja izdataka za popravku-rekonstrukciju ulica

4. -II- usled smanjenja izdataka za popravku-rekonstrukciju fasada (manje smoga, duže traje boja).

5. više domaćih i stranih turista kojima će izostanak maltretiranja sa kupovinom karata biti još jedan plus u odluci da li da novac potroše u Beogradu ili na nekom drugom mestu (nijedan glavni grad do sada nije ovako organizovao prevoz)

 

Naravno da ne bi bio smanjen broj automobila, samo bi se oni ređe koristili za svakodnevni odlazak/dolazak sa posla. Misliš da je cena prevoza automobilom uporediva sa gsp-om? Teško, jer tu pored troškova za gorivo (benzin, dizel, struja,vodonik,gas, biodizel itd..) postoje i redovno održavanje (npr. ulje), redovan i vanredan servis, registracija, obnavljanje/produžavanje vozačke dozvole, eventualne kazne, parking, itd... Automobil je u najmanju ruku još jedan, i to veoma zahtevan član porodice.

 

Pa znaš, verujem da bi se nasmejali, ali postoji stvar koja se zove izbori, pa ako oni neće, ne bi me čudilo da neko osnuje partiju (recimo neka se zove beogradska , ili beobuild partija - ne davimo beograd ) koja bi učestvovala samo na lokalnim izborima i kojoj bi onda bilo u interesu da više grize što se tiče realizacije projekata na lokalnom nivou. Naravno, uvek neko može da se koristi ovim kao predizbornim sloganom, da se raspravljaju i pljuju oko toga i unakaze inače dobru ideju.

 

Zato i smatram da to gradska vlada (ne verujem da će odnos snaga nešto mnogo da se menja, verovatno će samo umesto Karićevog pss-a u skupštini biti ldp) treba da uradi posle izbora, kroz jednu kampanju koja bi građanima objasnila prednosti jednog takvog sistema. Kada postoji podrška građana za neki projekat, onda nije problem koliko on košta i koliko treba vremena da se implementira/izgradi.

 

Ovakav sistem u celosti imaju npr. Nova Gorica i Compiègne u Francuskoj, uz još desetak gradova u Evropi slične veličine. Delimično su ovakav sistem primenili Adelaida, Ostin, Okland, Kalgari, Brizbejn, Gent, Ipsvič, Halifaks, Mančester, Melburn, Majami, Pert, Pitsburg, Sijetl, Sidnej i još par manjih gradova. U njima su pojedine linije besplatne. Ne mogu da ulazim u razloge zašto u drugim gradovima taj sistem nije primenjen u celosti, jer ne znam kako se razvijao i kako funkcioniše saobraćaj u njima. Zato se držim Beograda kao grada gde bi to moglo da se realizuje.

 

Uostalom, ako stvarno hoćemo da imamo svetsku metropolu, ne možemo uvek da kopiramo druge, treba i da stisnemo petlju i nešto uradimo prvi .GSP je i ranije imao neku vrstu zagarantovanog prihoda, tj. državne firme su bile u obavezi da kupuju markice. Broj prodatih markica nije zavisio od visine karte već od kvaliteta usluga, tj. zavisio je od poverenja građana u gsp. Sjajna rečenica kojom se završava tekst, da građani svakog dana glasaju o tome da li veruju gradskim institucijama ili ne, tj. proces koji se ponvlja svakog dana.

 

Tvoja strahovanja u vezi kvaliteta usluga u situaciji kada je prihod zagarantovan mogu se eliminisati na sledeći način: GSP i privatnici prvo treba da kategorizuju svoja vozila: kao i taksisti, i recimo da postoje tri kategorije, u zavisnosti od opreme. Svako vozilo koje tako učestvuje u saobraćaju onda ima pravo na određen deo prihoda. Visina prihoda zavisi od veličine vozila, kategorije, dužine linije i prosečnog broja putnika na liniji - dakle nešto što se menja svakog meseca.

 

Privatnicima treba dozvoliti da konkurišu za dobijanje dozvola za sve linije. (Takav štos su primenili u Kembridžu, imaju državni Cambus i privatni Miller bus). GSP će biti primoran da podiže uslugu jer će se za povećan kolač prihoda konstantno boriti sa privatnicima koji će isto morati da grizu da bi nešto zaradili. Sada je odnos prihoda fiksiran i to smanjuje konkurentnost. Tek kada GSP bude morao da se bori za svaki procenat prihoda, možemo očekivati stalno inoviranje usluge.

 

Summa summarum, i gsp i privatnici mogu da na stolu vide veću sumu novca za javni prevoz, dobijenu oporezivanjem, ali to ne znači da im je i zagarantovan povećan prihod, moraće i te kako da se pomuče za njega. Jedina prednost gsp-a će biti u tome što za razliku od privatnika koji investiraju svoj novac, on vozila dobija od grada (mada se i tu može staviti stavka da ako ostvaruju recimo 65% prihoda, onda moraju da kupe npr. 20 autobusa i 5 tramvaja sami).

 

 

 

 

Svaka cast na postu.Slazem se.

[El Guapo]

Na "Kad ce mi bus" stigao novi fajl, izmene na 94 i 47. Ako se dobro sećam polasci su bili na 10 i 5 min, a sada na 9 i 6min. Vrv su prebacili 1 vozilo sa prazne 47 na punu 94.

Edited February 5, 2018 by El Guapo

[gospa buba]

shta je to kacemi bus? jel neshto korisno?

 

Edited February 5, 2018 by gospa buba